Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovana gospodo ministri, poštovani uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege poslanici, u današnjoj zajedničkoj načelnoj raspravi osvrnuću se na Predlog zakona o robnim rezervama.
Kao što znamo i kao što vidimo, ovaj važeći, postojeći Zakon o robnim rezervama donet je još 1992. godine. Ne treba posebno da naglašavamo, a možda i treba, šta se sve u međuvremenu izdešavalo na ovim našim prostorima. Rat u okruženju, sankcije i bombardovanje Srbije, raspad dve države i formiranje pet, šest ili koliko država na ovim našim prostorima, demokratske promene 2002. godine i naravno da je sve to i te kako uticalo na oblast robnih rezervi i zahtevalo odavno da se pokrene inicijativa i donese novi zakon o robnim rezervama.
Međutim, sva ova dešavanja očigledno nisu bila dovoljno ubedljiva i dovoljno jaka da se donese novi zakona o robnim rezervama, jedna vrlo delikatna oblast, već se tek sada 2013. godine, u godini ili u godinama koja nam sleduju, kada moramo ili smo u obavezi da naše zakonodavstvo uskladimo sa zakonodavstvom EU i sa direktivom EU, a kada je ovaj zakon u pitanju, Predlog zakona o robnim rezervama, očigledno da smo zbog uslova koje Svetska trgovinska organizacija pred nas postavlja da bismo postali njen punopravni član u obavezi da donesmo i ovaj zakon o robnim rezervama.
Bez obzira na zahteve koji dolaze spolja od EU, od Svetske trgovinske organizacije, Srbija kao ozbiljna država morala bi ozbiljno da se pozabavi i uspostavljanjem, odnosno obrazovanjem, skladištenjem i finansiranje robnih rezervi, pogotovo u ovo vreme svetske ekonomske krize koja, koliko vidimo, traje već godinama, a isto tako i u vreme pada privredne aktivnosti kod nas u Srbiji i, naravno, sve manje finansijske snage naše zemlje.
Cilj formiranja robnih rezervi jeste obezbeđivanje snabdevenosti i stabilnosti na tržištu određenih vrsta roba. Kao što smo rekli, u prethodnom zakonu je to bilo samo u vremenu vanredne situacije, vanrednog i ratnog stanja i u vremenu ozbiljnih poremećaja na tržištu. Sada se uvodi i vanredna situacija, odnosno u slučaju elementarnih nepogoda, znači, i tada će robne rezerve intervenisati na tržištu, kada su ozbiljni poremećaji na tržištu i ostaje naravno, i ratno i vanredno stanje.
Naravno, suvišno je isticati koliko je pitanje robnih rezervi delikatno, a isto tako koliko je u isto vreme jako bitno u ovom vremenu u kome sada Srbija i njena privreda bivstvuju. Gazdovanjem nad robnim rezervama koje su po starom zakonu obuhvatale poljoprivredne i prehrambene proizvode, lekove i sanitetski materijal, industrijske proizvode, sirovine i repromaterijal za njihovo obnavljanje, vršila je Republička direkcija za robne rezerve. Ona je bila odgovorna za organizovanje, uspostavljanje, skladištenjem i finansiranjem robnih rezervi.
Namerno kažem odgovoran jer odgovornost gazdovanjem robnih rezervi koja je najviše bila na Direkciji za robne rezerve, a isto tako ugovornom obavezom i na skladištarima, očigledno kod nas nije zaživela onako kako je trebalo i to godinama unazad. Kolega je pomenuo, a svi moramo da se osvrnemo i ne možemo tek tako da pređemo preko letošnjih afera u vezi neverovatnih pljački i kriminala kada su u pitanju državne robne rezerve.
Svi smo bili svedoci da je kontrolom 77 skladišta u kojima su robne rezerve držale svoje proizvode utvrđen manjak preko 80.000 tona žita u vrednosti od preko 20 miliona evra. Direkcija, očigledno godinama unazad, a to se prilikom kontrole i videlo, nije kontrolisala ni da li skladištari imaju skladišta u određenom kapacitetu, ni da li su ta skladišta adekvatna za određenu vrstu robe i još manje nije se periodično kontrolisalo da li stvarno postoji određena roba sa kojom je sklopila ugovor sa skladištarem.
S obzirom da nije bilo sistema javnih nabavki, prilikom nabavke, prilikom davanje u zakup skladišta, prilikom davanja na zajam određene robe, pa prilikom prodaje, nije ni bio transparentan način na koji su se i nabavljale i zanavljale i skladištile robne rezerve.
Naravno da je to otvorilo veliki prostor kriminalu i korupciji, što se nažalost i pokazalo u letošnjim aferama. Prosto ne znamo ni da li bismo otkrili da je bilo tih mahinacija da se nije ušlo u kontrolu pančevačke azotare gde se utvrdilo da je ona pozajmljeno žito prodavala po jednoj naravno višoj ceni, a pozajmljivala po nižoj ceni. Tek od te inicijative krenulo se i u kontrolu ostalih robnih rezervi pa se utvrdilo i da je Veterinarski zavod iz Zemuna pozajmio 17.000 tona žita, da isto to žito u vrednosti od 175 miliona dinara vraća samo u iznosu od 996 tona i ostaje dužan 166 miliona dinara robnim rezervama.
Naravno, svi mi znamo da su ove poslovne transakcije, uspešne poslovne transakcije kako bi se to danas reklo, a nekada se to zvalo profiterstvo i zelenaštvom, odvija uglavnom sa poznatim nazovi biznismenima, čiji je biografije pune današnjih tabloida ali uglavnom ispod njihovih slika stoji naslov da te biznismene takve očigledno još uvek i danas štiti.
Kako će se završiti, vi ste sada i delom odgovorili na pitanje kolege, prethodnog govornika, kako će se završiti svi ovi postupci za ovu neverovatnu pljačku robnih rezervi, ostaje da se vidi u vremenu koje pred nama. Nadamo se da će rezultirati sudskim rešenjem i da svakako neće ostati samo na naslovnim stranicama tabloida. Ali, da se mi sada malo pozabavimo i novim Predlogom zakona o robnim rezervama.
Sami ste gospodine ministre rekli, a i gospođa ministar, da je prva najveća novina ovde u ovom zakonu novo poglavlje. To je formiranje i korišćenje obaveznim rezervi nafte i derivata nafte koji u zakonu obuhvata članove od 15. do 32. Pre svega, to je obaveza Republike Srbije da u skladu sa direktivama EU i da u skladu sa ugovorom o energetskoj stabilnosti jugoistočne Evrope, odnosno ugovora koji je potpisan između EU i zemalja jugoistočne Evrope o energetskoj stabilnosti da i mi uredimo oblast formiranja nafte i naftnih derivata.
Godine 2012. gospođa ministar je rekla da je ovaj ugovor proširen i na obaveze rezervi i naftnih derivata i sve zemlje članice, bar ja tako razumem, članice EU su u obavezi, a vi ćete me gospođo ministar kasnije ispraviti, u obavezi da do 1. januara 2023. godine uspostave robne rezerve. Sada se pitam da li za zemlje članice ili za zemlje potpisnice ovog ugovora, a ja verujem da ćete mi odgovoriti.
Mi iz DSS smatramo da unošenje ovog poglavlja o obavezama rezervi nafte i naftnih derivata u ovaj zakon o robnim rezervama, na način na koji je unet, remeti ili narušava celovitost u sistemu upravljanja robnim rezervama i pre svega u funkcionisanju same direkcije u smislu nadležnosti, odgovornosti i u sveukupnom poslovanju direkcije.
Naime, u ovom predlogu zakona, nadležnosti oko robnih rezervi su bukvalno podeljene između Direkcija za robne rezerve i između Ministarstva energetike. To su znači dva subjekta koja su sada svoje nadležnosti smestile u jedan zakon, otuda mi kažemo da se narušava ta celovitost u upravljanju robnim rezervama.
Naime, Direkcija za robne rezerve ostaje da gazduje nad rezervama poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, lekova, sanitetskog materijala, opreme za železnicu, energetski sektor, saobraćaj itd. Do apsolutno kompletno nadležnost nad robnim rezervama nafte i derivata nafte je izuzeta iz Direkcije i data Ministarstvu za energetiku koja je sada po zakonu centralno skladišno telo. Znači, sve ono kada su u pitanju robne rezerve nafte od ugovaranja, skladištenja, raspolaganja, zanavljanja je u nadležnosti Ministarstva energetike i faktički Direkcija ovde služi bukvalno kao skladištar Ministarstva energetike.
Druga ministarstva, Ministarstvo zdravlja koje je isto tako bitno kada su u pitanju robne rezerve. Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo trgovine prosto su ovde malo, rekla bih skrajnuti jer se čak u zakonu ne kaže ni da je njihovo mišljenje bitno ili da se na predlog njihov donosi godišnji plan ovih roba, odnosno onih roba koji su po prirodi stvari spadaju u njihovu nadležnost.
Dalje, ukinuti su srednjoročni programi, odnosno planovi, kada su u pitanju ostale robne rezerve mimo naftnih derivata. Sada se prave samo godišnji planovi i na osnovu godišnjih planova koje direkcija predočava Vladi, Vlada ih usvaja.
Mi smatramo i tu smo amandmanom odreagovali da bi trebalo zarad sigurnosti, pre svega, u robnim rezervama, zadržati donošenje tih srednjoročnih planova i programa i za ove robne rezerve, mimo nafte i naftnih derivata.
Dalje, u Predlogu zakona nema organizacionih delova kao što je to bilo u prethodnom zakonu. Tada je stajalo u Novom Sadu i Prištini, bar u ovom zakonu je moglo da stoji da direkcija formira svoje organizacione delove za autonomne pokrajine Vojvodinu i KiM.
Očigledno je, mi to iz DSS ne možemo da previdimo, da svi novi zakonski predlozi koji dolaze u ovu Skupštinu, vrlo se vešto, naravno, namerno, kada je u pitanju nadležnost određenih zakonskih predloga, koja bi morala da se prostire i na teritoriji autonomnih pokrajina, vešto amputira, a KiM se ne spominje više kao teritorija na kojoj će se kasnije primenjivati zakoni koje donosi ova Skupština.
Zarad toga što sklanjate KiM iz svih zakonskih predloga, očito da trpi i Vojvodina, pa nema ni Novog Sada i nema ni Prištine, ili bar Kosovske Mitrovice, kao organizacioni delovi direkcije za robne rezerve. Zapamtite, i to je naša teritorija i mora da ostane naša teritorija i mora na toj teritoriji da vladaju naši zakoni.
Dalje, vi kod sredstava za poslovanje direkcije za robne rezerve, u postojećem Predlogu zakona je stajalo da se sredstva obezbeđuju iz budžeta, iz izvora koje sama direkcija na tržištu ume da zaradi, da tako kažem, i iz drugih izvora.
Sada u ovom Predlogu zakona kažete da će to biti samo iz budžeta i iz drugih izvora. Ne vidimo razlog zašto ukidate direkciji stavku - sopstveni prihodi, jer ste im u zakonu dali mogućnost da mogu da prodaju da zanavljaju. Naravno, domaćinski bi bilo da prodaju po skupljoj a kupe po jeftinijoj ceni, a ne da to isto moguće pojedinim biznismenima, pa eto razloga da ostane stavka da direkcija treba da se finansira iz sopstvenih prihoda.
Samo da vas kratko pohvalim, kada su u pitanju čl. 12. i 13. konačno se i kod nabavke robnih rezervi, uvodi institut javne nabavke. Nadajmo se da će time da se postojeće mahinacije koje smo videli da su trajale godinama, potpuno eliminisati i da će konačno robnim rezervama da se gazduje na najdomaćinskiji način onako kako svaki pošten, čestit domaćin u Srbiji gazduje i svojim špajzom i svojom ostavom.
Kada je u pitanju ovo treće poglavlje rezerve nafte i derivata nafte, već sam naglasila da smo ovde poprilično reagovali amandmanima i nastojali smo da tim amandmanima sačuvamo celovitost u upravljanju robnim rezervama i da neke nadležnosti koje su prenete odnosno koje je Ministarstvo energetike preuzelo na sebe donekle vratimo i nadležnost direkcije, da ne bude bukvalno samo skladištar kod naftnih derivata nafte.
Prvo smo se nosili mišlju da celo ovo poglavlje amandmanom obrišemo i da jednostavno predložimo da bude predmet ili novog zakonskog predloga ili da bude predmet neke Vladine uredbe, jer je isto tako, slažemo se s tim, jako bitno uspostaviti robne rezerve, kada je u pitanju nafta i derivati nafte, ali zbog tog narušavanja nadležnosti za jedno se pita direkcija, za drugo se pita Ministarstvo energetike, prosto zbog tog, donekle i neprirodnog preplitanja nadležnosti, smatrali smo da je trebalo da se o derivatima nafte pobrine jedan novi predlog zakona. No, ja se nadam da će mi i jedan i drugi ministar odgovoriti na te naše dileme.
Sledeća novina u ovom Predlogu zakona jeste uvođenje naknade za formiranje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata. Znači, to je jedan novi namet koji će svakako plaćati, bar u zakonu tako stoji, svi subjekti koji se bave proizvodnjom i trgovinom nafte i naftnih derivata i biodizelom.
Činjenica je da će ta naknada svakako morati da se prenese na krajnjeg potrošača, na sve nas građane koji koristimo te derivate nafte. Ne verujem ili prosto sam skeptična da li će Vlada, dala je sada mogućnost, da kontroliše koliko će se i u kom će se stepenu preneti te obaveze na građane, za koliko će im poskupeti sve ono što oni kupuju na benzinskim pumpama, koliko će biti u situaciji da izreguliše odnosno da omeđi rast cena kada je u pitanju nova naknada koja se sada uvodi.
Na kraju, da se osvrnem na nadzor i nad kaznenim odredbama u ovom Predlogu zakona. Naravno, zbog njih se najviše zakazalo u prethodnom zakonu, zbog njih su se uglavnom i desile ove malverzacije, jer su se uglavnom sva ona dela za koje je trebalo krivično da se odgovara, svelo na prekršajne prijave, moram da kažem da ni u važećem zakonu, ni u jednom članu nije propisano ni ko vrši kontrolu skladištenja robe, nije bilo nadzora.
Direkcija, očito nije zadirala u svoju nadležnost, nije ništa ni radila, a kazne su bile predviđene samo za odgovorna lica na strani skladištara, iako vidimo po starom zakonu nije moglo da se niti prodaje, niti daje na zajam državne rezerve bez pismene saglasnosti Direkcije za robne rezerve.
Svi smo rekli, nadam se da će se još neko osvrnuti, jer to nikako ne smemo da ne podvučemo, desila se ogromna pljačka i ogromni kriminal sa državnim rezervama.
Sada se predviđa da nadzor vrše poljoprivredni i tržišni inspektori, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo trgovine, biće tu i kontrole od strane Ministarstva finansija i Ministarstva energetike, svakako za sektor naftnih derivata nafte. Videćemo, ja se bojim, a i pitam, da li ova ministarstva i da li ti inspektorati imaju ljudski potencijal, jer mi smo ovde govorili i ranije o Zakonu o poljoprivredi, pa znamo kakav je problem sa poljoprivrednim inspektorima, sa tržišnim inspektorima. Oni mnogo moraju da se bave i oblastima i nerešenim pitanjima u tim oblastima koje su se do sada pratile, još jedna obaveza za njih, a sa ovim brojem, bojim se da neće biti efikasnosti.
Gospodine ministre, ja moram nešto da vas pitam, sada što se kaznenih mera tiče, one se svode, nema više, da se razumemo krivične odgovornosti po svim mogućim malverzacijama i na strani skladištara i na strani odgovornih ljudi u direkciji.
Sada se sve te kaznene mere svode na privredni prestup i na prekršaj i te kazne se odnose samo na one članove u zakonu koji tretiraju naftu i derivate nafte.
Znači, ako samo tu skladištar, a ne odgovorno lice u Ministarstvu energetike, ako oni ne poštuju zakon i ne pridržavaju se, jer se pozvalo na sve članove, ako ne urade posao po zakonu, oni će odgovarati po Zakonu o privrednom prestupu ili po Zakonu o prekršajima.
Međutim, u zakonu se nigde ne spominju kaznene odredbe za mahinacije sa ostalim robnim rezervama, sa žitom, lekovima, sa opremom za energetiku, „Železnicu“, PTT.
Mi smo imali pre nekoliko meseci ogromne krađe sa žitom, a sada se u zakonu ni jednim članom ne kaže koje su kaznene odredbe za mahinacije sa tim proizvodima u sklopu robnih rezervi. Smatram da je to apsolutno nedopustivo, kao što je nedopustivo da se krivična odgovornost obriše i da ostane samo odgovornost za privredni prestup i prekršajna odgovornost.
Samo da napomenem radi javnosti, za privredni prestup može se propisati samo novčana kazna i to za pravna lica od 10.000 dinara do 3.000.000 dinara i vidim da u zakonu jeste predviđeno da je kazna do 3.000.000 dinara, a za odgovorno lice, fizičko lice u pravnom licu, od 2.000 dinara do 200.000 dinara, a za prekršaj može se propisati novčana kazna od 5.000 dinara do 150.000 dinara za fizička lica i za pravna lica od 100.000 dinara do 2.000.000 dinara i zatvor od jednog do 60 dana.
Bojimo se da će se uz ovakvu kaznenu politiku, kada su u pitanju ove robne rezerve, koji nisu naftni derivati, ponovo otvoriti prostor za mahinacije i pljačku.
Toliko sada u ovoj načelnoj raspravi, a videćemo kasnije kod amandmana. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Nadam se da nećete biti u pravu da će biti ovo osnova za mahinacije i pljačku, ali evo nekoliko pojašnjenja. Kada ste govorili o ministarskom savetu i o članicama EU, misli se na članice zemalja energetske zajednice. To je energetska zajednica gde je Srbija član, inače zemlje EU, one imaju svoje obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, a mi se polako tome priključujemo.
Prvi rok je bio 2020. godina, pa smo prošle godine na tom ministarskom savetu, skupu svih ministara Saveta jugoistočne Evrope dogovorili da taj rok mora da se pomeri, jer nije moguće uspostaviti takva skladišta i imati, ne samo zakon, nego u realnom, skladišta nafte i naftnih derivata.
Druga stvar koju pominjete ovde, između skladištara, kako nazivate direkciju i ministarstvo, moram vam samo reći jednu stvar, da u drugim državama, u većini, ne u svim, u nekima to nije uspostavljeno kada govorimo o zemljama jugoistočne Evrope, ali kada govorimo o drugim, uglavnom se formira agencija, nadležna ministarstva formiraju agencije za obavezne rezerve nafte i naftnih derivata.
Mi smo smatrali da to ne bi bilo dobro zato što postoje dovoljni kapaciteti da Ministarstvo vodi računa, što jeste po Zakonu o energetici i svim zakonima o energetskoj bezbednosti, o dovoljnosti nafte i naftnih derivata, naravno, posebno u slučajevima krize ili bilo kakvih drugih situacija, a i u skladu sa novom direktivom, a da se Direkcija bavi upravo onim što vi kažete, da praktično ona raspolaže sa tim rezervama, skladištenjem i svim onim što u tom smislu stoji.
Dakle, mi samo određujemo planovima šta je potrebno, koliko, bilo da su u pitanju kratkoročni, srednjoročni ili dugoročni planovi koje Ministarstvo priprema. U tom smislu vodimo računa da obezbedimo energetsku bezbednost, to je naš zadatak, a oni kod kojih stoji naftni derivat, oni o svim ovim drugim stvarima koje ste vi već pominjali.
Evo za sada toliko, ne znam ako je bilo još nešto, vi ćete me podsetiti.

Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Vi ste istakli četiri stvari, zapravo primedbe na predloženi Nacrt zakona.
Prva se tiče sedišta, odnosno organizacionih delova Direkcije koji mogu biti van Beograda. Tačno je. U prethodnom zakonu bilo je rešenje da Republička direkcija ima svoje organizacione delove sa sedištem u Novom Sadu i Prištini. Sadašnje rešenje kaže - direkcija može imati posebne organizacione jedinice izvan svog sedišta. Prema tome, ne isključuje ni mesta koja ste spomenuli, ali takođe ne isključuje, recimo Niš, Kragujevac ili neke druge gradove koji imaju kapacitete da to budu.
Drugo, oko srednjoročnih planova. Tačno je. Bilo je rešenje u prethodnom zakonu, u članu 6. oko srednjoročnih programa, međutim nikada taj program nije donet. Nikada nije donet, evo iz kog razloga. U stavu 3. ovog člana 6. bilo je – srednjoročni program usklađuje se sa planom razvoja Republike i planom odbrane Republike. Oni nisu imali sa čim da se usklade, jer ovi planovi nisu bili doneti. Nikada ovaj srednjoročni plan, koji je bio predviđen za pet godina, nikada nije bio donet. Prema tome, zašto da primenjujemo rešenje koje, imamo rešenje koje je u praksi neprimenjivo. Zato smo se odlučili za ove jednogodišnje programe, odnosno planove.
Sa ove druge dve tačne, iskren da budem, ja bih kao čovek sa vama složio, ali ću vam reći zašto ne mogu kao ministar da se složim.
Prvo, bilo je oko sopstvenih prihoda. Mi smo se borili za to rešenje, međutim dobili smo mišljenje Ministarstva finansija da je Direkcija direktni budžetski korisnik, nema više sopstvenih prihoda. Tačno je da to može da ugrozi funkcionisanje robnih rezervi. Do kraja smo insistirali na nekom rešenju, traženju zapravo kompromisnog rešenja. Nismo u tome uspeli.
I druga stvar je slična. Članom 24. Nacrta zakona bila su predviđena krivična dela u ovom zakonu, međutim dobili smo mišljenje Ministarstva pravde u kome se kaže da su Krivičnim zakonikom u posebnom delu predviđena i sistematizovana sva krivična dela, pa i krivična dela protiv privrede, čiji je zaštitni objekat i roba. Dakle, postoje krivična dela za sve ove vrste zloupotreba o kojima ste vi govorili. Mi smo hteli da to posebno istaknemo u ovom predlogu zakona, ali dobili smo mišljenje Ministarstva pravde koje kaže da to nije neophodno.

Hvala.
Reč ima Gorica Gajić, replika. Izvolite.

Hvala.
Gospodine ministre, neću da se ponavljam. Potpuno sam razumela kada su u pitanju sopstvena sredstva, ali još jednom hoću da se osvrnem na kaznenu politiku za robne rezerve mimo nafte i derivata nafte. Nije istina, ili, prosto, ne mogu da prihvatim da nismo mogli u zakon da ugradimo da će se odgovorna lica i na strani skladištara i na strani Direkcije za robne rezerve kazniti po zakonu o krivičnim delima, ili kako se već zove, nisam pravnik. Član taj i taj. Navesti član ili ne navesti član.
Znamo mi da je u Krivičnom zakoniku cela oblast određena, ili bar propisuje kazne za određena krivična dela u privredi, ali kada nemate u ovom zakonu uporište da se pozovete na član taj i taj, ovo su ipak robne rezerve i ipak smo imali neverovatnu pljačku i neverovatne mahinacije godinama unazad. Prosto je neshvatljivo da ste dobili takvo tumačenje sada kada je pred nama novi zakon koji je, da tako kažem, mogao ugradnjom jednog takvog člana da eliminiše eventualno potencijalnu opasnost da opet dođe do takvog, opet moram da ga nazovem krivičnog dela, koje neće biti samo neka kazna do tri miliona dinara. Pa, to vam je danas 30.000 evra, a vidite da su nam štete koje se mere milijardama dinara. Milijardu i po dinara je samo Azotara uzela pšenicu od robnih rezervi i preprodala i zaradila na toj cifri i na tom iznosu.
Ne mogu da prihvatim da je takvo tumačenje Ministarstva pravde. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ranka Savić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Gospodo ministri, koleginice i kolege, ja se neću mnogo razlikovati od kolega koji su do sada govorili o zakonu o robnim rezervama, tako da i ja moram da konstatujem da je dobro što se konačno ovaj zakon donosi posle punih 20 godina. Međutim, ovde se postavlja pitanje šta se toliko dugo čekalo sa ovim zakonom, zašto je trebalo da prođe 20 godina da bi se pravno obnovilo pravno uređenje sistema robnih rezervi?
Naime, tokom svih ovih decenija, mnogi stručnjaci iz ove oblasti su ukazivali na neophodnost i potrebu donošenja novog zakona, međutim država, mada je tokom ovih decenija formirala razne timove za donošenje ovih zakona za izradu zakona, uvek u poslednjem trenutku iz nekih neobjašnjivih ili objašnjivih razloga dolazilo je do zaustavljanja ovog procesa.
Ovde se očigledno radilo o velikom interesu i ogromnim mogućnostima zloupotrebe što se u poslednje vreme i pokazalo kao potpuno tačno. Naime, prosto je neverovatno da više od 10 godina nije bilo nikakve kontrole rada direkcije za robne rezerve i ministre, potpuno je za pohvalu što je konačno došlo do te kontrole, koliko ja znam, koju ste inicirali vi i bivši ministar poljoprivrede. To je za pohvalu, ali sigurno nije za pohvalu, odnosno nisu za pohvalu rezultati koji su dobijeni tom kontrolom jer su oni pokazali da se ovde radi o jednom beskrajnom otimanju državne svojine.
Vi ste već dali određene odgovore na pitanja koja su postavljali neki od kolega poslanika, ali bez obzira na to da li je vraćeno 40 hiljada tona žitarica i da nije više 80 hiljada tona, tu se radi o jednoj ogromnoj količini nestalih žitarica i ako je i manja vrednost pokradenih žitarica od 20 miliona evra, to je jedna ogromna cifra i mislim da tu državni i nadležni organi hitno moraju da deluju.
Da nam se ne bi to ponovo dešavalo, da ne bi smo imali ove propuste koje smo imali, ja moram, kao i moje kolege, da podsetim šta se to sve radilo tokom svih ovih proteklih decenija. Pre svega, ogromni propusti su bili u radu komisije o izboru ponuđača za skladištenje.
Zaključeni su ugovori sa firmama koje uopšte nemaju skladišta, odnosno nemaju silose niti imaju one kadrove koje zakon predviđa.
Posebna priča je izbor skladištara, tu apsolutno, barem po ovim informacijama koje ja imam, nije bilo javnog oglašavanja i direktori su bili ti koji su na predlog komisija imali poslednju reč, odnosno odlučivali.
Isto tako kod otkupa robe, niko iz direkcije nije proveravao da li ta roba zaista postoji, da li te robe ima u toj količini ili je roba samo na papiru, što je vrlo čest bio slučaj. Ja sam imala priliku da idem u više preduzeća u kojima su radnici ukazivali upravo na ovu vrstu zloupotrebe.
Iza zloupotrebe je bilo i obnavljanje robe. Znate, direkcija omogući skladištaru da robu proda kada je njena cela najveća, a onda da nadoknadi tu robu kada je cena robe najniža, mislim da je i laiku jasno o kojoj razlici u ceni se radi i kome su te pare išle.
Mislim da je i laiku jasno o kojoj razlici u ceni se radi i kome su te pare išle.
Ono što smatram da je veliki problem, a da on nije rešen ni u ovom novom zakonu, jeste velika odgovornost čelnika Direkcije, dakle direktora. Po prethodnom zakonu, tu je iskorišćen jedan pravni vakum koji je postojao. Naime, njegova odgovornost je u potpunosti izostavljena u postupanju po Zakonu o javnim nabavkama, jer se nabavka robe tretira kao državna i vojna tajna. Mislim da nam je svima jasno koliki je to okvir za zloupotrebe bio.
Novi zakon, doduše, predviđa novčanu kaznu za odgovorno lice, ona je u rasponu od 50.000 do 150.000 dinara. Mene sad zaista, ministre, interesuje - da li vi smatrate da je ovo dovoljan raspon kazne da bi se stanje u robnim rezervama promenilo i da će ovi iznosi i predviđene prekršajne kazne biti stimulans da više u robnim rezervama nemamo zloupotrebe i mahinacije?
Poslednjih meseci dosta se govorilo o ovim zloupotrebama u robnim rezervama. Međutim, ono što mene interesuje, to je već neko od kolega poslanika i postavio, kod nas je inače to situacija u Srbiji, tri dana bruji sve, o tome se priča, a onda jednostavno prestanu svake priče.
Ako se radi o 20 miliona evra zloupotrebe u robnim rezervama, a pri tome do današnjeg dana bude uhapšen ili procesuiran samo direktor „Žitostiga“, gde se sumnja da je oštetio robne rezerve za četiri miliona dinara. Onda potpuno opravdano postavljam pitanje – šta je sa ostalih četiri miliona dinara. To je trista i nešto hiljada evra, 350.000. Šta je sa onom razlikom do 20.000.000 evra?
Ono što je, čitajući ovaj zakoni i gledajući malo literaturu u vezi sa ovim zakonom, meni veoma interesantno bilo, naime, naišla sam na to da je ranijim zakonskim rešenjima, krađa u robnim rezervama bila je okarakterisana kao ugrožavanje ekonomske moći zemlje i smatrana vrstom terorizma. Mi danas sve ove prekršaje smatramo prekršajem, pa me interesuje - zašto predlagač zakona nije uzeo u obzir i ova ranija rešenja koja su bila u Zakonu o robnim rezervama?
Zbog svega ovog, ministre, mislim da je vama veoma dobro poznato šta je sve bilo u robnim rezervama, da se ne ponavljam, i duplo dno, i prikrivanje raznorazne mahinacije. Mislim da ozbiljno treba da sve predložene amandmane proučite i da njihovim eventualnim usvajanjem poboljšate zakon i to upravo u ovom delu koji vidim sve nas najviše i iritira, a to je u delu koji će omogućiti sprečavanje zloupotreba.
Liberalno-demokratska partija je uložila više amandmana na ovaj zakon, jedan od tih amandmana je na član 7, odnosi se na ovlašćenja direktora Direkcije. To je upravo ovo o čemu sam prethodno pričala. Moje je duboko uverenje da novim zakonom direktoru Direkcije ne treba dati mogućnost da propisuje stepen tajnosti podataka, dokumenata i ugovora, jer smo videli dokle i do čega to može da dovede. Zato smo uloženim amandmanom i predložili da propisivanje stepena tajnosti podataka treba da određuje Vlada Republike Srbije.
U skladu sa ovim, uložen je i amandman na član 2, gde se dodaje još jedno načelo, a to je „načelo javnosti“, da ne kažem transparentnosti, jer osnovni podaci o vrsti, količini, kvalitetu, roku trajanja i korisnicima moraju biti dostupni najširoj javnosti i prosto robne rezerve i rad robnih rezervi mora da bude javan i svi osnovni podaci moraju biti dostupni građanima i privrednim subjektima.
Mislim da je javnost nešto čime se vrši velika kontrola u radu svake institucije i svakog sistema, pa i sistema robnih rezervi. Mislim da bi se usvajanjem ovih amandmana ovaj zakon u ovom delu, koji se odnosi na mogućnost zloupotreba i mahinacija, u velikoj meri popravio.