Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.
Izvolite.

Član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, vi ste danas vodili sednicu sa vrlo neujednačenim kriterijumima, u odnosu na to da li se radi o poziciji ili opoziciji davali ste, odnosno niste davali reč. Vršili ste, jednom rečju, represiju nad opozicijom, onemogućavajući ih da iskažu stav povodom ovog zakona.
Gospodine predsedavajući, mi se nismo bojali ni Miloševića. Mi se ne bojimo ni vas, niti vaših koalicionih partnera, ali mi nećemo biti dekor u ovoj Skupštini u kojoj nam onemogućavate da radimo.
Sada posle ovoga bi, verovatno, gospodin Stefanović trebalo da govori 20 minuta i da mi posle toga ne dobijemo reč. Zbog toga će Demokratska stranka, poslanici Demokratske stranke, napustiti Skupštinu, zbog činjenice da se vi ponašate mimo Poslovnika i mimo dobrog pravila ponašanja do sada.

Samo da dam obrazloženje.
To što je izrekao zamenik predsednika poslaničke grupe DS ne stoji. Sami ste čuli, bar vi koji ste prisutni. Nisam nikome uskratio pravo, nijednom, ali sam se držao Poslovnika. Ne može niko tražiti s jedne strane da se predsedavajući drži Poslovnika prema jednoj strani, a da toleriše to pravo prema drugima.
Ovo što je danas izrečeno je da se zahteva da opozicija ima privilegiju. Neću to dozvoliti ni poziciji, ni opoziciji. Ako ja nisam dobar u tom smislu, uvek sam spreman da se povučem. Ja ovde nisam ni siledžija, ne vodim nikakav teror. Naprotiv, mislim da sam izuzetno korektan prema svima.
Ovo sam imao potrebu da kažem zato što su ovde izrečene jako teške reči. Ja nisam ni Slobodan Milošević, nikada bio, neću ni biti. Nisam bio ni na nekoj drugoj političkoj funkciji. Ovo mi je najveća funkcija. Ali, i tamo gde sam imao vlast i gde sam mogao da sprovodim vlast, nisam se ponašao tako, a pogotovo se neću ovde ponašati tako. Naprotiv, daću svakom pravo u duhu sa Poslovnikom. Nisam bezgrešan čovek i uvek sam spreman i da se izvinim i da se povučem. Nisam u tom smislu sujetan, ali me mora suprotna strana u to ubediti. Ja vam se zahvaljujem.
Reč ima predlagač zakona Nebojša Stefanović. Izvolite.

Uopšte nisam nameravao da se javim, niti sam bio, što možete vi da posvedočite, a može da se vidi i u sistemu, da u trenutku kada je prethodna govornica govorila uopšte nisam bio prijavljen za reč, niti sam imao nameru da govorim o bilo čemu što je ona rekla. Mogu čak da kažem da u jednom delu njene diskusije mogu da se složim sa argumentima koji su izneti i da svi zajedno moramo da radimo na tome. Zato sam bio malo začuđen zašto takav gest ide nakon govora jednog od poslanika te poslaničke grupe. Bilo bi logično da je to urađeno, ako je to stvar iskrene želje. To bi trebalo da bude urađeno u trenutku kad su mislili da ste napravili propust za koji sam uveren da ga nije bilo.
Međutim, kalkulantski to uraditi nakon govora jednog od poslanika te poslaničke grupe, kada su već skoro svi ostali iz te poslaničke grupe govorili, meni pokazuje koliko je iskreno stalo toj poslaničkoj grupi do ovog zakona. Kad kažem do ovog zakona, mislim do prava koje treba da ostvari određena grupa ljudi koji su predviđeni ovim zakonom. Imam pravo to da kažem.
Kao predsednik parlamenta, često sam u poziciji u kojoj ste vi danas, da predsedavam sednicama koje nisu uvek lake. Hoću da vam kažem, kao ljudsku podršku, da mislim da sve što ste uradili, uradili ste s pravom, da niste napravili nijednu grešku. To što su neki od nas veštiji da koriste Poslovnik, pa ne izazivaju replike, to je poslovnička veština. Nekada to rade i poslanici drugih opozicionih poslaničkih grupa, pa se ljute poslanici iz moje poslaničke grupe, koji kažu – dajte nam pravo na repliku, ali ovi ljudi nisu pomenuli ni stranku, nisu pomenuli ni tog pojedinca, niti direktno govorili o njegovoj diskusiji uvredljivo, a to su osnovni koje definiše član 104. Poslovnika.
Međutim, mi ovde imamo zakon za koji, uveren sam, poslanici koji su voljni danas da razgovaraju o tome, koji su ovde sa nama danas, smatraju dobrim zakonom, uz sve manjkavosti našeg zdravstvenog sistema, o čemu su svi govorili i u tome se, verujem, svi slažemo. O tome su govorili poslanici iz poslaničke grupe SPS, čijoj stranci pripada i ministar. Svi smo mi svesni da problemi ne potiču od juče.
Žao mi je što neki ljudi ne shvataju da je suština parlamenta da se argumentima borite, koristeći vreme koje vam niko ne može uzeti. U ovom parlamentu su i potpredsednici iz opozicije danas predsedavali u najmanju ruku koliko je i potpredsednik iz redova vlasti. Mislim da je to potpuno pokazalo demokratičnost odnosa koji ovaj parlament ima prema svima.
Uostalom, zakon koji je pred nama treba da ovoj kategoriji ljudi, koji ne mogu da ostvare svoja prava… Uopšte ne shvatam pokušaje da se stalno izbegne suština, kao da svi imaju pravo. Nemaju svi pravo, nažalost. Ako im ga neko da mimo zakona, to nije pravo. Ako neko ode u prodavnicu, pa vam prodavac ne naplati ono što ste uzeli, on je oštetio radnju, oštetio je vlasnika, oštetio je budžet. On to može da uradi, to nije kršenje zakona u smislu privatne radnje, ali jeste kršenje zakona u smislu zdravstvene zaštite.
Mi smo to uočili i u razgovorima i sa Fondom, ali i sa drugim relevantnim institucijama ove države, sa relevantnom stručnom javnošću. Ne znam koja je to relevantna javnost ako predstavnici i ministarstva i Fonda i ozbiljni lekari, evo, iza mene sada sedi bar 10-ak lekara. Poslanici SNS su danas u parlamentu, raspravljaju, govore, nije im teško. Nije im teško da razgovaraju o zakonu, nije im teško da sede do uveče, da zarade svoje plate, jer to je naš posao. Naš posao je, a primamo solidno velike plate, ne bavim se demagogijom, nisu one preogromne, ali u odnosu na prosek su ogromne. Te plate mi zarađujemo time što se borimo za prava građana.
Mi u parlamentu se ne borimo kopanjem kanala. Mi se borimo predlaganjem zakona, raspravama o tim zakonima, pružanjem argumenata i to je naš posao. U ovom slučaju, argumenti su neumoljivi. Jedna kategorija naših građana koji su zaposleni ne mogu da ostvare neka od svojih prava ako im knjižice nisu overene. Mi taj problem danas eliminišemo. Ti ljudi, majke, trudnice i porodilje, koliko god se neko ljutio i pokušavao da iz političkih razloga to predstavi kao neslaganje zbog navodnog vašeg vođenja sednice, suština je problema i to nema zaista verujte nikakve veze sa vama. Suština problema je da im je teško da priznaju da je ovo jedan dobar zakon. Žao im je što se oni toga nisu setili, što ga nisu predložili unazad mnogo godina. Imali su pet, šest, deset godina da ga predlože i usvoje, a nisu to uradili. Te kategorije sve to vreme nisu imale to pravo i ti ljudi danas u nemoći da kažu, a to je kao što ste vi rekli, veličina je upravo reći – pa ovo je odlično, dobar je zakon, ovim nešto pomažemo. Pa, nije ovo moj privatni zakon. Ovo je zakon koji će omogućiti toj kategoriji stanovništva da živi bolje.
U nemoći oni prvo optužuju vas, što je besmisleno. Vi ste svoj posao radili profesionalno i to vam kažem kao neko ko je taj posao radio jedan deo vremena u poslednjih godinu i po dana. Uostalom, isto to mislim i za predsedavanje gospođe Čomić – veoma profesionalno i odgovorno.
Može nekome da se neka odluka predsedavajućeg svidi ili da se ne svidi. Može da misli da naginje ovamo ili onamo, ali mi smo ljudi i imamo svoju ličnost. Uglavnom, ceo dan sam u sali i nisam primetio ni jedno jedino kršenje Poslovnika. Čak mislim da ste, kako i ja isto se trudim da radim i mislim da je to u dobrom duhu parlamentarne demokratije, bili veoma tolerantni i kada smo mi nekada dobacivali iz vlasti, kada su dobacivali iz opozicije, kada se vodila rasprava o temama koje nemaju nikakve veze sa ovim zakonom, ali ste u duhu demokratije pustili da ta rasprava teče i zbog toga vam se zahvaljujem, što ste omogućili da mi raspravljamo o ovom zakonu od deset jutros. Dakle, sada je skoro 19,00 časova i mi raspravljamo devet sati, ako računamo pauzu, o ovom važnom zakonu.
Žao mi je što svi oni koji kritikuju zakon nemaju hrabrosti da kažu pred građanima da neće glasati za njega. Da li znate zašto nemaju hrabrosti? Zato što znaju da im to uzima politički rejting i samo zbog toga, jer im se sve svodi na politički rejting, jer se sve svodi na marketing, ti ljudi nisu hteli to otvoreno da kažu. Ja to nisam rekao sada, to sam rekao deset puta danas. Deset puta sam pomenuo član 17. i član 22, možda i 20 puta. Dvadeset puta sam govorio kako neko može da ima zdravstveno osiguranje i koje kategorije ga danas nemaju, i posle poslanika iz vlasti i posle poslanika iz opozicije. Iste stvari sam maltene ponavljao, ali neko kome to ne odgovara smatra da se to odnosi baš na njegovo izlaganje. Uglavnom, to nije bilo apsolutno tačno.
Pokušao sam da u današnjem danu, drago mi je da su to neki sami pokazali, pokažemo sve razlike o načinu kako shvatamo politiku u ovoj zemlji, kako shvatamo parlament, kako shvatamo i demokratiju i naše obaveze i naša prava.
Nisu narodni poslanici svete krave. Nemamo mi samo prava. Narodni poslanici imaju i obaveze. Imaju obaveze prema građanima, obaveze prema društvu. Nemamo obaveze samo prema građanima koji su glasali za nas, jer ne stoji tako u Ustavu. Mi imamo obavezu prema svim građanima ove zemlje. Naša je obaveza da obezbedimo jednakost ovog društva. Naša je obaveza da svakoj majci, trudnici, porodilji i detetu obezbedimo jednake uslove da imaju zdravstvenu zaštitu i svaki drugi vid zaštite. Ovaj parlament će to da čini. Nevezano od toga da li smo danas mi u vlasti ili sutra u opoziciji, to je naš posao.
Kao član SNS ja sam ponosan što smo mi otpočetka, počeli smo da radimo na ovom zakonu još u junu mesecu, tražeći zajednički rešenje sa Fondom, izbegli do današnjeg dana, i to ne našom krivicom danas, da se o tome uopšte priča kao o političkom zakonu. Namerno sam, ne želeći da ovo bude samo projekat SNS, da neko ne kaže evo izbegavamo, mi poštujemo naše koalicione partnere, vi ste naš koalicioni partner, vi ćete glasati za ovaj zakon zato što vi smatrate da je dobar, bar se ja tako nadam, ali smo mi želeli da izbegnemo da ovo bude politički projekat jedne stranke, predložio kao narodni poslanik. To je minimum koji sam mogao. Želeo sam da pokažem da je ta vrsta političkog pristupa, izbegavanje politizacije stranačkog postavljanja stvari, važna za ovo društvo, da se o temama koje su jednake za sve, a to su zaštita trudnica, majki, dece i porodilja, poboljšavanje njihovih uslova i dao bog svaki dan razgovaramo o tome.
Da smo manje govorili o povredama Poslovnika, mogli smo više da govorimo kako da obezbedimo još neki skener, kako da obezbedimo da se epidural više ne plaća, kako da obezbedimo bolje uslove u porodilištima.
Ja sam imao tu priliku da mogu svojoj supruzi da obezbedim epidural, da se moja ćerkica rodi u dobrim uslovima, da to platim, ali koliko ljudi to ne može? Koliko žena ima problema u najvažnijem trenutku u njihovom životu, kada se porađaju, kada su izuzetno osetljivo, kada donose na svet novi život? Daj bože da više vremena provedemo u razgovorima o tim temama, jer ako se zalažemo za veća prava žena, a zalažemo se i to ne samo onda kada o njima govorimo kao o majkama, nego o njima kao profesionalcima, o njima kao poslanicima, kao ozbiljnim stručnjacima, kao o rukovodiocima, onda treba to da pokažemo i na delu.
Ako ne bude preke potrebe, više se neću javljati za reč.
Želim da se zahvalim svi učesnicima u današnjoj raspravi, koji su pokazali da ne poznaju stranačke razlike, da im nije teško da priznaju da je neki zakon dobar, da im nije teško da kažu da je neko smislio nešto što omogućava veće pravo, jer to je ljudski i to je normalno i da pokažu da ne postoje stranačke razlike kada svi u danu za glasanje pritisnemo ono dugme kojim glasamo za, jer glasamo za žene, za majke, za decu, za njihova prava. Ne glasamo ni za Nebojšu Stefanovića, ni za bilo koga drugog. To će uraditi građani na izborima koji to budu želeli. Ovde glasamo za bolja prava svih građana Srbije.
Ja se i vama lično zahvaljujem što ste ceo dan u jednoj teškoj raspravi ostali, što ste, osim onih par kratkih trenutaka kada ste bili van sale, kada sam bio u prilici da vam objasnim šta se dešavalo u sali u tom nekom odsustvu, ceo dan bili ovde i stoički podneli ovo. Još jednom vam se zahvaljujem kao potpredsedniku koji jako dobro radi svoj posao. Hvala vam.

Hvala.
Dozvolite mi da konstatujem da je Demokratska stranka napustila salu kada je ostalo jedan minut i 30 sekundi. Toliko o tome.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, uvaženi gospodine Stefanoviću, želim samo da se u najkraćim crtama uključim u raspravu o Predlogu ovog zakona i da mu pružim punu podršku.
Usvajanje jednog ovakvog rešenja shvatam kao realizaciju jednog u nizu nastojanja da barem malo ublažimo nagomilane višegodišnje, dugogodišnje nepravde. Na tom zadatku pre svega treba zaštiti najranjivije kategorije, a to su svakako trudnice, porodilje i deca, mada, istini za volju, nisu jedini.
Ono na šta bih ovde htela posebno da skrenem pažnju je mogući problem oko usvajanja podzakonskih akata neophodnih da se ovaj zakon u praksi sprovede. Preveliko administriranje i eventualna neažurnost mogu dovesti da se obesmisli namera zakonodavca i da se kompromituje ova nadasve humana i časna namera.
Naravno da je i u ovom slučaju pitanje svih pitanja gde i kako naći novac za zdravstveno osiguranje dece, trudnica i porodilja, kao i to kako se sve to uklapa u koncept štednje, na koji smo se kao država i društvo obavezali. Da li uopšte treba pominjati da ulaganje u zaštitu zdravlja nacije nije trošak nego investicija i to dobra, sigurna i održiva investicija, za razliku od mnogih drugih, koje su bile sasvim promašene i da se ne sme štedeti na uštrb elementarnih potreba onih na kojima počiva ne samo budućnost, nego i nacionalni državni opstanak. Inače to kasnije košta neuporedivo više.
Uostalom, štednja podrazumeva racionalizaciju troškova, i to pre svega, a tu se baš i nisu proslavili danas najglasniji navodni čuvari državne kase. Tako, niko ne ume da objasni otkud toliko službenih automobila i njima pripadajućih stalnih troškova. Da ne nabrajamo silna putovanja, gde je najveći učinak bio da se na aerodromu sretnu, recimo, sa samim sobom. Pa onda, naši silni ekonomski ambasadori, od čijeg pregalaštva po ekskluzivnim svetskim destinacijama društvo nije videlo ni dinara. A tek luksuzna renoviranja kabineta, čak i nižerazrednih državnih nameštenika, nameštenih neretko i isključivo za nameštanje poslova javnih nabavki. Pa čuvene kožne jakne za službenike jednog od ministarstava, nabavljene o trošku poreskih obveznika, u čijoj koži dotični niti mogu niti hoće sebe da zamisle.
Uostalom, ko sme da preuzme odgovornost za nemogućnost obezbeđivanja zdravstvene zaštite trudnica, porodilja i dece i sme li to jedno uređeno društvo da prepusti stihiji? Zato treba da zanemarimo sve zajedljive primedbe o populizmu, o ulagivanju građanima pred izbore i slične otrcane fraze. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, ja mislim da i nije neka velika šteta što su gospoda iz Demokratske stranke izašli iz sale, jer očigledno nisu više imali šta značajno i da kažu.
Hteo sam da se osvrnem samo na par stvari, s obzirom da nam je i vreme već isteklo, a to je ovde u više navrata napomenuto. Naime, zagarantovano je ustavno pravo na zdravstvenu zaštitu i to je zakonski regulisano. Ovo više govorim zbog građana Srbije, ne zbog poslanika koji to sve u svakom slučaju znaju. Naime, o čemu se radi?
Zakonodavac je tačno dao i u Ustavu, znači, ustavotvorac i zakonodavac, dali su pravo na zdravstvenu zaštitu svima. Međutim, niti su mogli niti su se bavili time ko finansira i na koji način se finansira ta zdravstvena zaštita. To se reguliše drugim aktima. Potpuno je besmisleno stalno pozivanje da mi ovaj zakon već imamo i da je ovaj zakon koji je gospodin Stefanović nama predočio suvišan. On je sve samo nije suvišan. Vrlo je dobar i vrlo je plemenit.
Ako uzmemo jedan primer, opet zbog građana Srbije, mada je on to više puta ponovio i objašnjavao, ali ne mogu da verujem da poslanici određene poslaničke grupe nisu bili u stanju i nisu želeli da to shvate, ako pacijent iks-ipsilon, bilo da je dete, trudnica ili porodilja, dođe u ordinaciju, on želi da ostvari svoje pravo na lečenje. Knjižica koju poseduje mu daje to pravo. Međutim, do sada, ukoliko nisu plaćeni doprinosi ili nije plaćen porez kod poljoprivrednika, oni to pravo nisu imali. To je suština i to je ono što je gospodin Stefanović stalno objašnjavao. Mi smo to upravo ovim plemenitim zakonom promenili, a to je da lekar više ne bude u dilemi šta da radi – da li da krši zakon, s jedne strane, i ipak primi tog pacijenta, ili da ga vrati, što je krajnje neprofesionalno i nehumano, pre svega. Upravo ovaj zakon je to regulisao.
Znači, ne obraćamo pažnju na to da li poseduje markicu ili ne, da li su uplaćeni doprinosi ili nisu uplaćeni, to je predmet drugih institucija. U ovom slučaju, fragilna grupa kao što su deca, porodilje i trudnice, biće pregledani i biće im ukazana zdravstvena zaštita, odnosno pomoć. To je ono što je osnovno u ovom zakonu.
Hoću da kažem da je retko koji zakon u ovom parlamentu bio toliko dobar, odnosno toliko plemenit, koliko je plemenit ovaj zakon koji je gospodin Stefanović dao. Ja bih se javno, u ime dece, porodilja, trudnica, na kraju, ja sam i profesionalac, i u ime svih pedijatara i ginekologa Srbije, zahvalio na ovom zakonu koji je donesen. Jer, kažem, skoro u parlamentu nije bio toliko plemenit zakon kao što je ovaj. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Skupštine i predlagaču ovog zakona, koleginice i kolege, neću ponavljati već toliko stvari koje su ovde rečene. Značajno vreme smo izgubili na silnim replikama koje su bile.
Osvrnuo bih se samo na par stvari koje su u ovom zakonu jako bitne. To je da predviđa i omogućuje pružanje zdravstvene usluge porodiljama, trudnicama i decu kada potrebne isprave zdravstvenog osiguranja nisu overene, zbog neuplaćenog doprinosa za zdravstveno osiguranje, što do sada nije bilo moguće ostvariti. Ovaj Predlog zakona je jedini način da se omogući zdravstvena zaštita ovih kategorija na pravno valjan način, bez ugrožavanja drugih propisa.
Ono što je takođe bitno u ovom zakonu jeste da pored zdravstvene zaštite dece, trudnica i porodilja je bitna i nadoknada troškova zbog toga, u vezi prevoza na mesto korišćenja zdravstvene usluge. To je zbog toga što se u nekim slučajevima dešavalo da nije bilo moguće nadoknaditi putne troškove i deca, trudnice i porodilje nisu mogle da dođu do mesta gde bi im se ukazala prava zdravstvena zaštita.
Pored toga, zakonom su definisane i obaveze, a to je pre svega ginekologa, da saznanje o prekidu trudnoće prenese Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, zatim obaveza zdravstvene ustanove da ukoliko porodilja rodi mrtvo dete, o tome obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje, a da porodilja koja je rodila mrtvo dete ima pravo na zdravstvenu zaštitu. Zatim, obaveza specijaliste pedijatra, koji ima saznanja o smrti deteta do godine dana života, dužan je da obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Što se tiče kaznenih odredbi i za pojedince i za ustanove smatram da su sasvim primerene. Značajno je to da samo sprovođenje ovog zakona ne opterećuje budžet Republike Srbije. To je već bilo i na odboru, da će se određena pozicija u finansijskom planu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje biti predviđena za ovo.
Da se ne ponavljam, očekivali smo podršku, mislim da će se to i dogoditi, od svih stranaka u parlamentu za ovako plemenit zakon koji je danas na dnevnom redu. Hvala.