Hvala. Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, članovi Ministarstva finansija i kolege, evo raspravljamo o merama koje prethode raspravi o budžetu. Ja bih pravničkim rečnikom nazvala prethodnim pitanjem, jer ako se ove mere ne predlažu, ne donose i ne usvoje, onda bi bilo potpuno bespredmetno pričati i o budžetu za 2014. godinu.
Zahvaljujem ministru, želim da ga pohvalim, njega i njegove saradnike, što su uložili napor i uvažili poslanike, uvažili parlament i prošle nedelje razgovarali i sa svim poslaničkim klubovima, predstavili nam ove ekonomske mere koje prethode budžetu, kao i sam budžet i time su pokazali neki novi manir, kako je jedan ministar finansija i uopšte ministri treba da se ophode prema parlamentu, od koga zavisi, u ostalom, da li će nešto biti usvojeno ili neće.
Interesantno je da smo ovde saslušali dosta govora, ne sa nekom većom kritikom i upravo su se odnosili negativno kritički na meru u kojoj je meni skrenula pažnju i koju ja želim da podržim. Naravno, podržaće i čitava poslanička grupa SNS, kao što je juče u iscrpnom izlaganju to iznela i poslanica, gospođa Aleksandra Tomić, koja se osvrnula na svih 11 predloga zakona.
Ono što je meni bitno da istaknem to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu i o meri o kojoj se i danas malo polemisalo ovde. To je važna mera, ja bih rekla da je to revolucionarna mera za Srbiju, jer svi smo mi ovde u nekom periodu bili deo vlasti i hranili tu aždaju koja je sada narasla na 740.000 zaposlenih u javnom sektoru.
To je mera, reći ću je narodskim rečnikom, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru na dve godine, i uz to prateća mera ograničavanja broja zaposlenih na 10% od ukupnog broja zaposlenih u organima ili institucijama koje se finansiraju posredno, ili neposredno iz budžeta.
Samo onaj ko je zlonameran ne želi da vidi kakav je cilj ovih mera. Cilj je, svakako, da se stane na put tom svakodnevnom zapošljavanju, povećanju broja zaposlenih u javnom sektoru. Ja sam rekla da smo svi mi u nekoj meri doprineli tome da danas, eto, konačno smo dobili, ja ne znam da li je to tačan podatak, ali neki podatak koji je iznošen u raspravama poslednjih dana da je to zaista impozantna brojka za ovako malu državu i ovako siromašan budžet. To je 740.000 ljudi. Na tih 740.000 ljudi ide jedna trećina troškova čitavog budžeta. Vi ćete ministre ispraviti, ali to su podaci koji su se sada pojavili u javnosti.
Kažem, sve ove mere i ova mera iz dobre namere je predložena mera vaše čitave Vlade, a Vlada je to izglasala da ne bi doživeli argentinski scenario, niti grčki, jer Grci su u velikoj meri stradali zbog toga što su imali prekomerno zapošljavanje u javnom sektoru i njima je to kao i u našoj državi bilo najatraktivnije i najbezbolnije. U ostalom, da uporedimo samo koliki je iznos, procenat plata veći u javnom sektoru, nego u privatnom sektoru, pa će biti jasno zašto je to i rađeno. U toj meri lament nad tim moratorijumom od dve godine, zaista ne može da ima razumevanja, niti su građani to uopšte negativno komentarisali, jer oni se i ne prepoznaju u toj mogućnosti zbog greške našeg sistema koje kreiraju političke partije, da su oni ti koji su uskraćeni, neće moći, Bože moj, da nađu posao u tom sektoru.
U ostalom, postoji jedan izuzetak. Tu ste napisali da će Vlada razmatrati i imati jedno određeno radno telo i doneti podzakonske akte koji će omogućiti da u onim delovima javnog sektora gde je to neophodno, zdravstvo ili obrazovanje, o čemu su kolege danas govorile, otvore vrata i omoguće uz odobrenje Vlade i tog radnog tela da se ipak neko zaposli, a ovom merom su zatvorena vrata partijskim kadrovima, što je izuzetno dobro.
Navešću samo, jako je važno kakve će uštede biti ostvarene, mislim da je projekcija negde uz prirodan odliv ljudi koji odlaze u penziju ili nalaze neka druga zaposlenja, za prvu godinu posle 2014. godine 45 miliona, a 2015. godine plus još 75 miliona, uz izuzetan uspeh za ovako siromašnu državu kao što je naša.
Kaznena politika u ovom zakonu je veoma stroga politika, odlično je što su tako velike kazne, a mi smo takav narod da, kada ne postoje izuzetno velike kazne i za institucije i za odgovorna lica, mi se jednostavno oglušimo o bilo kakvu meru koju neko propiše.
Čisto zbog građana da kažem kakvo je stanje bilo i kakvo je stanje u Novom Sadu do nekog preseka, 2004. godine sam preuzela upravu Grada Novog Sada sa skoro sada 1.200 zaposlenih ljudi i uspela sam da različitim merama smanjim taj broj i predam gospodinu Igoru Pavličiću, gradonačelniku od 2008. do 2012. godine, ukupan broj od 968 ljudi.
Neke mere sam pokušala kao vi da sprovedem i imala saglasnost Veća Grada Novog Sada i to je oko 250 ljudi manje, što je važno za budžet jedne lokalne sredine.
Godine 2008, da kažem zašto ću izneti taj primer, donet je Zaključak Veća da je zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru Grada Novog Sada, pošto to nije zakon, nema nikakvih kaznenih mera, od 2008. do 2012. godine je usledio stampedo aždaja na budžet Grada Novog Sada i prilikom primopredaje 30. septembra 2012. godine, gospodin Igor Pavličić, gradonačelnik, DS, predao je Milošu Vučeviću iz SNS stanje sa 1.136 zaposlenih, a od toga je kabinet gradonačelnika imao 80 zaposlenih, jedne lokalne samouprave, a sistematizovano je bilo, još nepopunjeno do 122 radna mesta.
Evropski standardi EU su da se na 1.000 zaposlenih, zapošljava jedan činovnik, službenik i da je to sasvim dosta.
U Srbiji je to tri do tri i po, a jedna konsultantska grupa koja je to radila za Grad Novi Sad, CSP oni su nam dali te podatke da na 1.000, lokalne samouprave savršeno funkcionišu sa jednim činovnikom.
Kakvo je stanje u javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima na lokalnim nivoima? To niko ne može da utvrdi. Volela bih, ako bi vi uspeli, da nam u tome pomognete i da uopšte građanima, kojima se mi obraćamo, kažete kakvo je zapošljavanje u tim preduzećima. Ako imamo 800 na nivou države od preduzeća, onda možemo samo da zamislimo kakva je situacija tamo.
Što se tiče AP Vojvodine, to je moje pitanje za vas. To je najveća državna tajna u Srbiji i kako god da pokušavate da tražite podatke o broju zaposlenih imate embargo, ne možete da dobijete te podatke. Molila bih vas, ako posedujete te podatke ili ako ste u mogućnosti da nam kao parlamentarcima i građanima Srbije saopštite. Znam podatke od 5. oktobra 2000. godine, tada je bilo 804 zaposlena, 200 je dobilo otkaz odmah, a 200 ljudi je otišlo ili u penzije ili na neka druga radna mesta. Znači, 2000. godine, prilikom preuzimanja vlasti bilo je 404 zaposlena.
Sada je to izuzetno teško utvrditi. Došla sam do podataka iz 2010. godine da u Vladi Vojvodine radi 1.300 ljudi. To je 2010. godina. Prošlo je tri godine i sada je pitanje šta radi uopšte toliki broj činovnika, ali verujte mi da ćete vi doći do podataka koji su sigurno dva puta veći, jer tu treba uračunati i Skupštinu AP Vojvodine i javna preduzeća, čiji je osnivač AP Vojvodina, koja ima tri ili četiri.
Zato ja pohvaljujem vaše mere i kod nas nešto može da funkcioniše samo ako se zabrani i imate punu našu podršku, jer mi drugačije, naša svest nije takva i hiljadu puta je upozoravano da javni sektor raste i da ćemo pući kao jedan veliki balon, ali to nikoga ne interesuje dok se ne zabrani.
Dakle, javna je tajna da ko izgubi izbore na lokalnom nivou u AP Vojvodini, dolazi da se zapošljava u Vladu Vojvodine, u Skupštinu ili javna preduzeća i zato bi nam izuzetno bili vredni ti podaci koje ćete nam vi ovde saopštiti, kolika je to armija.
Baš ćemo u nastavku o budžetu, ima dosta amandmana koji se odnose na budžet Vojvodine, razgovarati o tome i koliko ima zaposlenih. Razgovaraćemo i o tome - zašto nije još donet zakon o finansiranju AP Vojvodine i da li je neko možda to izbegavao, zato što bi onda i kontrola tih finansija bila izuzetno rigorozna?
Ima tu izuzetaka. Vi ste naveli ko može da se zapošljava. Mislim da će biti amandmana, ali zaboravljena je jedna kategorija pored političara, direktora javnih preduzeća, profesionalni sastav Vojske. To bi bila, recimo, opasnost za važnu oblast i važna zanimanja u našoj državi.
Ova ograničenja od 10% zaposlenih po ugovoru, znači, na povremene i privremene poslove, mislim da treba razmisliti o segmentu kulture, gde je prosto nemoguće, o tome smo i razgovarali i kolege skoro svih poslaničkih grupa, pojedine projekte raditi ako se ne odobri povremeno i proširi taj procenat od 10% zapošljavanja po ugovoru, koliko taj projekat traje, a on traje obično nekoliko meseci.
Što se tiče direktora javnih i javnih komunalnih preduzeća, molim da tu obratite pažnju, a to je činjenica da direktori javnih preduzeća kada se zapošljavaju oni zasnivaju stalni radni odnos i ostaju u tom sistemu. Oni, iako budu smanjeni ili im istekne mandat, ostanu u rangu savetnika i tako kao loši direktori savetuju novoizabrane.
Neću dalje dužiti zbog kolega koji su se javili za diskusiju, ali molim 900 miliona evra većih od zemalja sa kojima se mi poredimo, zbog rashoda na zaposlenje u javnom sektoru, sami govore koliko je to nužna mera. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zadnjih godina, odnosno zadnjih godinu dana se intenzivno priča o tome kako je Srbija u velikoj ekonomskoj krizi, kako je prevelika javna potrošnja, kako smo previše zadužena zemlja, kako plaćamo ogromne kamate za kredite koji su uzeti u prethodnom periodu, a da bi se pokrila upravo ta javna potrošnja i kako je potrebno da država stegne kaiš i da se donese set ekonomskih mera koji će sprečiti da zemlja ode u bankrot.
Iz podataka koje smo dobili u budžetu Republike Srbije se vidi da ćemo ove godine izdvojiti samo za plaćanje kamata milijardu evra. Milijarda evra je 10% ukupnih prihoda koje ova zemlja godišnje prihoduje, odnosno ukupnih rashoda je nešto više nego prihoda ili, prevedeno u možda razumljivije robne mere, milijardu evra je ukupna godišnja proizvodnja pšenice i kukuruza u Srbiji. Milion i po tona pšenice i tri i po miliona tona kukuruza vrede milijardu evra. Toliko ćemo dati na kamate tim, pre svega, stranim inokreditorima, stranim bankama, jer nažalost uništenjem bankarskog sektora sve banke u Srbiji su pod stranom kontrolom.
Potreba je, dakle, i od vas naglašavam i od vaših kolega u Vladi, da se štedi. Treba da se donese set zakona koji će smanjiti javnu potrošnju i izdatke iz budžeta. Slažemo se, ubedili ste nas da treba da se štedi i da vidimo koje su to mere koje treba da se primene da Srbija ne bi otišla u bankrot.
Predložili ste povećanje PDV. Po tom osnovu Srbija će prihodavati više 20 milijardi dinara. Dakle, tu nema štednje, već povećanje prihoda. Tih 20 milijardi dinara će se odnositi na povećanje poreza na mleko, hleb, jaja, osnovne životne namirnice, lekove, povećanje poreza na kompjutersku i drugu opremu, dakle, pogodiće onaj najniži sloj stanovništva, pre svega, penzionere, siromašne, koji jedino što mogu da kupe jesu hleb, mleko i osnovni životni proizvodi. Dakle, 20 milijardi ćemo skinuti od tih najsiromašnijih ljudi.
Sledeća mera je povećanje poreza na dobit pravnih lica. Po tom osnovu će Srbija prihodovati više od 8,5 milijardi dinara, jer neće više biti poreskih olakšica za privredne subjekte, za ulaganje od onih sredstava koje su prijavili kao dobit u osnovna sredstva. Da li je to pospešivanje zapošljavanja, pospešivanje privredne aktivnosti koje u suštini jesu mera koja može da doprinese dugotrajnom oporavku zemlje, zapošljavanju većeg broja ljudi i većim prihodima u budžetu? Ne, naravno da neće. Ako nemaju poreske olakšice, ta privreda će i dalje stagnirati, smanjivaće broj svojih zaposlenih, imaće veće troškove, neće imati stimulanse i neće biti motivisana da proširuje svoju proizvodnju i da dovodi nove ljude po tom osnovu i da se u državni budžet slije više para.
Povećanje poreza na dohodak građana - sliće se 2,6 milijarde. Opet ćemo oporezovati građane da bi država, odnosno javna administracija trošila. Umanjenje plata u javnom sektoru – po tom osnovu država Srbija će opet inkasirati 15 milijardi dinara, s jedne strane se gleda da je to ušteda, jer neće plaćati toliko svoje zaposlene, i to mogu da se složim da je to jedina mera koja se tiče uštede. A da li je to zaista prava ušteda?
U budžetu za prošlu godinu troškovi za plate su bili predviđeni u nivou od 201 milijarde dinara. U budžetu za ovu godinu su predviđeni troškovi od 208 milijardi dinara. Gospodine ministre, kada su vas doveli ovde nisu vam rekli da se u prethodnih godinu dana nekoliko hiljada ljudi zaposlilo upravo u toj državnoj administraciji. Nisu vam rekli da su sve svoje partijske drugove nabili po ministarstvima, po Skupštini, po raznim agencijama, po opštinama i po tom osnovu će iz državnog budžeta otići 7 milijardi dinara više, nego što je bilo prošle godine. Onda vam ova mera gde se štedi na profesorima, na lekarima, na naučnicima, na ljudima koji rade na univerzitetu, na mladima koji treba da se zaposle pada u vodu. Već se pola pojeli zapošljavanjem prevelikog broja ljudi.
Kad su vas doveli, trebali ste da uradite sledeću stvar - da tražite izveštaj koliko su ljudi zaposlili u prethodnih godinu dana, da vrate to na prethodni nivo, pa da onda razmišljate o tome kako ćete smanjiti izdatke za plate.
Takođe, ta mere je apsolutno neselektivna. Ne može da bude ista mera u smislu štednje preko 60 ili preko 100.000 dinara za vrsnog hirurga, za naučnog radnika na institutu, na univerzitetu i za nekog, svaka čast svakom činovniku, ali za činovnika koji radi u nekom ministarstvu, nekoj agenciji ili negde gde suštinski nije neophodan da baš tu radi i da ima toliku platu.
Šta je sa prevelikim platama u raznim nezavisnim institucijama i telima? One se kreću od 250 do astronomskih 600, 700.000 dinara. Tu su mogli da budu rezovi, a ne da pravio uravnilovku, da svima sečemo isto. Šta je sa ograničavanjem, odnosno zabranom daljeg zapošljavanja u javnom sektoru? Načelno, ta mera je u redu. Imamo preveliki broj ljudi u javnom sektoru i to mora da se zaustavi. Da li treba u isti položaj da se dovedu ljudi koji rade na fakultetima, koji rade u školama, u bolnicama, sa opet tom istom birokratijom, koja u suštini jeste ona koja jede osnovnu materiju? Pa, ne može.
Šta ćemo da radimo sa gomilom vaših ljudi koji su otprilike vaših godina, koji su najbolji studenti na fakultetima, koji sutra treba da diplomiraju sa 10,0 i da ostanu asistenti? Šta ćemo sa njima da radimo? Da li da im šaljemo poruku - da vi ste najbolji, vi ste super, ali pošto ne možete da se zaposlite na fakultetu, jer je to deo državne administracije, idite u inostranstvo? Mislim da je to jako loša poruka. Ne možemo da sve stavljamo u isti koš i da na isti način vrednujemo ljude.
Za povećanje diskrecionih troškova u ministarstvima, odnosno osnovna mera je trebalo da bude smanjenje troškova u raznim ministarstvima, u raznim agencijama. Za diskrecione troškove ste u budžetu predvideli umesto dosadašnjih 87 milijardi za prošlu godinu, 96 milijardi. Znate jako dobro da su diskrecioni troškovi, troškovi usluga, troškovi telefona, troškovi putovanja, specijalizovane usluge, usluge po ugovoru. Gde je tu štednja, ministre? Nema od štednje ni „š“. Ovo su trebale da budu antikrizne mere. Ja se bojim da one nisu antikrizne, da su one krizne. Smanjenjem plata, ograničavanjem zapošljavanja, nedavanjem poreskih olakšica privredi doći će do pada prometa, do pada naplate poreza imaćemo suštinski manje para u budžetu nego što ste predvideli.
Mislim da su vam namere jako dobre i nama iz Niša je zaista srce na mestu da smo posle puno godina dobili čoveka u Vladi, ali nemojte da dozvolite sebi da se na ovaj način neslavno provedete na mestu ministra finansija i da dođete u poziciju da vas vaš prethodnik juče preslišava ovde i da vam on priča šta treba da se uradi, a prethodnih nekoliko godina je upravo on to morao da uradi.
Gospodine ministre, morate da imate više hrabrosti i da ono što jesu prave mere, a to su mere štednje u mnogim ministarstvima, da to skratite i da im kažete da ne može tako da se troši, a ne da predlažete uvođenje novih poreza i povećanje prihoda bez rashoda koji moraju da budu osnovna mera štednje. Hvala.

Reč ima ministar.

Hvala.
Samo kratko, pošto mislim da je to tema za budžet, većina od ovoga o čemu ste pričali, a ne za ove konkretne zakone. Detaljno ću objasniti diskrecione rashode koje ste pomenuli kod ministarstava i sve ostalo, mi smo preduzeli sve mere i na rashodnoj strani vi ste neke od njih tumačili sa prihodne strane, iako su na rashodnoj strani. Naravno, obratili smo se, pošto ste sad već pomenuli više nego samo ovo o čemu diskutujemo danas, mi imamo i smanjenje subvencija, imamo prekid u Zakonu o budžetu ove prakse davanja subvencija ispod linije koja nas je koštala dobrih 400 miliona evra godišnje. Imamo smanjenje i diskrecionih rashoda. Objasniću detaljno zašto dolazi do povećanja, to je razlika u knjiženju i sa prihodne i sa rashodne stane, kada budemo o tome pričali.
Naravno, ono što jeste suštinski problem je smanjenje zarada u javnom sektoru koje su nam trećina troškova u budžetu ukupno, tako da smo se mi zapravo obratili sa rashodne strane jako puno, obratili smo se sa prihodne strane onoliko koliko smo morali i ne više od toga i to zbog toga što ne možemo da se u ovako kratkom roku izborimo sa sivom ekonomijom, ali to ćemo raditi kao što ste videli u fiskalnoj strategiji u naredne dve, do tri godine, jako sistematično i već se počelo sa reformom u poreskoj upravi.
To sve radimo upravo sa tim ciljem koji ste vi pomenuli kao prvi problem, to jeste, naravno, problem, a to je visina kamata, odnosno troškova za kamate u našem budžetu, odnosno visina javnog duga u odnosu na BDP. Namera cele ove politike jeste da se upravo to smanji, odnosno da se vrati kredibilitet u Srbiju, da je država neko ko će svoje obaveze koje je preuzela i ispunjavati u budućnosti, što sigurno hoćemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, nisam znao da država Srbija i državna uprava postoji samo zadnjih godinu i po dana i da su samo zadnjih godinu i po dana zapošljavani partijski drugovi i da je nastajalo partijsko zapošljavanje. U tom poslu i u tom partijskom zapošljavanju nema nevinih. Gospodin Lapčević i siguran sam da svi u ovoj sali tako nešto treba da priznamo.
Državna uprava i u državnoj upravi i u javnim preduzećima su se ljudi zapošljavali 2005, 2007. godine, zapošljavali su se i prošle i pretprošle godine. Hajde jednom da stavimo tačku na to. Koliko puta smo u ovom parlamentu doživeli kritiku u proteklih godinu i po dana – vršite partijsko zapošljavanje. Sada, kada smo predložili meru da ne može više da bude ni pomisli na tako nešto, sada ne valja ni to. Šta valja?
Da li je 735, 740 hiljada ljudi zaposleno u zadnjih godinu i po dana? Nije. Opet ponavljam, u tom poslu, u partijskom zapošljavanju, u pritiscima koje i vi trpite u Nišu, zato što ste deo lokalne koalicije, za zapošljavanje u gradskoj upravu, u gradskim javnim preduzećima postoji i ne može sve da se prelije samo na SNS. Ne može sve da se prelije samo na nas. Svesni ste toga i svesni ste toga da ste zapošljavali ljude u nekom periodu. Samo nemojte da tu odgovornost prelivate sada i te kataklizmičke najave da prelivate samo na SNS. Nije fer.
Hajdete da jednom stavimo tačku na to. Nemojte više da anegdota u javnim preduzećima, bilo gde, lokalnim, republičkim, gradskim, bilo kojim, stoji da ljudi ne smeju da odu u toalet zato što će im neko drugi zauzeti stolicu na kojoj sede. Tolika je preopterećenost i fizička i finansijska i bilo koja druga.
(Predsedavajući: Vreme.)
Zbog toga mislim da je ovaj zakon poziv da uz sve rizike koje ćemo poslati mladim ljudima koji završavaju sada neke škole, rizik da neće moći naći posao u državnoj upravi. Postoje tu članovi koji definišu neka druga pravila, ali nemamo više privrednu aktivnost. Ne postoji punjenje budžeta koje može da trpi to dalje zapošljavanje u državi. Zbog toga u tom poslu nema nevinih i molim vas da to ne prelivate na SNS.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, replika.

Gospodine predsedavajući, prvo povreda Poslovnika. Član 106.
Ne znam po kom osnovu ste dali prethodnom govorniku pravo na repliku? Na osnovu čega? Da li je neko spomenuo SNS? Ni jednim jedinim svojim gestom i slovom nisam spomenuo SNS.
Ne razumem po kom osnovu se on obraća prvo meni? Niti sam spominjao SNS, niti sam govorio o njihovom stranačkom zapošljavanju.
Gospodinu Babiću, ako ste se prepoznali, to je sada vaša stvar, u to sada ne ulazim.
Sada ću da iskoristim vreme za repliku, ako dozvolite.
Gospodine ministre, ovo je jedan drastičan primer koji će vas razuveriti u ono što ste pričali.
U Ministarstvu poljoprivrede prošle godine je bilo predviđeno za plate 930 miliona dinara, a ove godine milijardu i 90. Nema povećanja plata, nema novih zapošljavanja, kažu iz tog ministarstva. Zašto je 160 miliona više za plate predviđeno? Nema zapošljavanja, nema povećanja plata, a 201 milijarda je bila prošle godine, a ove 208? Kako to? Kako objašnjavate to? Da, treba da se stavi tačka. Nema nevinih u tom poslu.
Da vas podsetim, 2005. godine je 27 hiljada ljudi radilo u državnoj upravi. Po programi odlaženja iz državne uprave i stimulacijama koje su davane, smanjeno je 24 hiljade ljudi. Godine 2008. kada smo vašim prethodnicima predavali vlast bilo je 27 hiljada zaposlenih. Sada je preko 33. Hajde da ne ulazimo ko je šta.
Ovi vaši prethodnici su napravili katastrofu, ali zašto je recimo zaposleno u Narodnoj skupštini 90 ljudi u zadnjih par meseci? Da li je baš toliko povećan obim posla u Narodnoj skupštini da mora da se poveća za 90 ljudi?
Upravo pričam o tome da moramo da napravimo selekciju gde je neophodno da se izuzmu ljudi iz instituta, sa fakulteta, iz bolnica, gde je potrebno stručnjak da se zaposli od nepotrebne birokratije koja nas razjeda.
Imate pritiske? Pa znam da imate pritisak, ali, s druge strane, ako se oduprete tom pritisku preživećemo kao država.
Antikrizne mere podrazumevaju da se stimuliše privreda, da se ljudi zapošljavaju u privredi i da ima veće proizvodnje. Preko 50 milijardi smo uvezli za prethodnih desetak godina, a izvezli jedva 22. Nama je glavni prihod u budžetu PDV od uvoza, oko 300 milijardi, a od sopstvene proizvodnje jedva polovina od toga. Pa, moramo da radimo na tim merama, da se podstakne privreda, a ne tako što ćemo da povećavamo veštački prihode, oporezujući mleko, mlečne proizvode, hleb i ostale životne namirnice.