Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, DSS je podnela amandman na član 1. Predloga zakona o budžetskom sistemu gde smo, kao što ste već čuli, svi polemisali i amandmani svih kolega iz poslaničkih grupa koji su do sada diskutovali su vrlo slični.
Pošto je kolega već govorio o platama i penzijama, baziraću se na zapošljavanje. Prvo bih htela još jednom da ponovim ministru da ako nije čitao Ustav, morao bi da vidi da u članu 190. stoji da delatnosti kojima opštine treba da se bave da opštine se samostalno bave u skladu sa zakonom budžetom, bave se određenim delatnostima – turizmom, ugostiteljstvom, zaštitom životne sredine, preduzetništvom itd. i mislim da morate na to da obratite pažnju, a na ovaj način potpunom zabranom zapošljavanja do početka 2016. godine nećemo ništa dobiti. Dakle, mene ovaj deo ovog člana najviše brine.
Htela bih takođe da prodiskutujem sa vama - kako to Vlada daje sebi za pravo da remeti na primer taj upravo član Ustava i da nameće lokalnim samoupravama pre svega, naravno, ovde se priča o korisnicima svih javnih sredstava, kako će one da obavljaju određene poslove, da one prosto neće biti u mogućnosti da obavljaju sve ono što im je Ustavom dato kao nadležnosti, čime moraju da se bave bez dovoljnog broja zaposlenih?
Istovremeno koristim priliku da vam postavim pitanje na koje mi prethodni put niste odgovorili – šta će biti sa onim lokalnim samoupravama koje imaju manje zaposlenih od kvote koja je definisana Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih? Dakle, koji nemaju za stalno, na neodređeno vreme zaposlene, na primer referente za javne nabavke, građevinskog inspektora, komunalnog, lokalnu poresku administraciju i one ljude koji bi tamo trebalo da obavljaju rešavanje problema što se tiče prikupljanja poreza na imovinu itd. Takođe me zanima - kako će to Vlada, kako će to neki drugi nadležni organ, kako će ministarstvo davati te predloge? Zanima me, koliko će ljudi biti, na primer, u tom nekom drugom nadležnom organu, kako stoji ovde u jednom od stavova ovog člana 1, koliko će tamo biti ljudi, da samo pročitaju te zahteve za saglasnost svih onih ljudi ih domova zdravlja, Ministarstva unutrašnjih poslova, policije, iz domova kulture, iz sportskih centara, iz lokalnih samouprava, iz vrtića itd? Mislim da je vrlo važno da znamo koliko će tu biti ljudi. Vrlo je važno da znamo i koji je rok za dobijanje tih saglasnosti.
Takođe, pošto ovaj član govori o aktu Vlade koji će bliže urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz stava 35. ovog člana, zanima me šta će taj akt sadržati. Vrlo je važno da i to definišemo.
Znate, da bi jedna lokalna samouprava mogla da funkcioniše, da bi mogla da radi, da privlači investicije i nešto da se dešava, ona mora da radi na primer na uređenju infrastrukture, komunalnom opremanju lokacija, o tome sam već govorila, na izdavanju građevinskih dozvola. O tome ste i vi govorili i više puta ste se obraćali na tu temu. Dakle, mora doći do izmena Zakona o planiranju i izgradnji, izdavanja građevinskih dozvola. Ali, ako nemamo zaposlene na tim mestima trenutno u lokalnim samoupravama, te lokalne samouprave neće moći da rade. Možemo da donesemo kakav god hoćete Zakon o planiranju i izgradnji, ako nemamo ljude da to i sprovedu, od toga svakako neće biti ništa. Tako da, te investicije neće ni moći da se realizuju.
Želela bih takođe da vas pitam - kako ćemo sada na primer rešavati pitanja volontera i pripravnika? U prethodnom periodu, uz pomoć Nacionalne službe za zapošljavanje, sprovođeni su određeni postupci, odnosno programi stručne prakse, gde su se svršeni studenti mogli zaposliti, u stvari odraditi taj pripravnički staž ili stručnu praksu, i nekako lokalne samouprave i javna preduzeća su bila odlična mesta za to gde oni steknu iskustvo svojim entuzijazmom, svojim teorijskim znanjem oni mogu da pomognu ljudima koji već od ranije rade u lokalnim samoupravama i dugo su tu zaposleni. Na taj način mi smo njima pomagali da oni dobiju godinu dana ili, u zavisnosti kako je to definisano, šta su završili, koji stepen škole, da steknu to iskustvo, i onda na osnovu toga kasnije mogu da se zaposle u nekom privatnom preduzeću ili na nekom drugom mestu. Ovako svi poslodavci bukvalno traže da se zaposle samo oni radnici koji imaju iskustva, tako da svršeni studenti apsolutno neće imati nikakvu mogućnost.
Ne znam koliko ste u poslednje vreme stigli da čitate i kakvi su stavovi građana, ali morate da znate da ono što građani pričaju upravo o ovim zakonima, kažu da je ovo čista protivustavna diskriminacija obrazovanih ljudi koji čekaju na posao i
postavljaju pitanje – zašto bi studenti uopšte završavali fakultete, ako oni nemaju mogućnost bilo gde da se zaposle? Problem je i to što oni nemaju nikakvog iskustva i ne mogu na druga mesta da se zapošljavaju u ovom trenutku.
Mislim da bi trebalo da razmotrite još jednom da li je ovo mera koja će doprineti da se nešto promeni u ovoj državi. Mislim da menadžerski pristup upravljanja u lokalnim samoupravama, ali isto tako i državom, treba da se primeni, ne ovaj politički, to je već zastarelo, i svako odgovorno i savesno rukovodstvo će sigurno na tome da radi, a mislim da država u svakom slučaju, kroz ovakve zakone, nikako ne donosi korist, već donosi samo štetu. Ušteda u budžetu od nekih 45 miliona evra od ovakve mere je zaista minorna u budžetu u odnosu na štetu koju će naneti lokalnim samoupravama i ostalim korisnicima javnih sredstava.

Reč ima ministar Krstić, izvolite.

Hvala.
Što se tiče lokalne samouprave, pošto tu ste se velikim delom fokusirali, naravno da ovo nije potpuno zamrzavanje zapošljavanja, u smislu da se nikome neće davati saglasnost tamo gde za to ima smisla, o tome smo diskutovali i pre par dana.
Što se tiče ustavnih zamerki, to je već ograničeno ovim zakonom koji je važeći trenutno za lokalne samouprave i za državnu upravu. Vlada će uredbom definisati postupak, koji će ovo proces biti. Ono što ja mogu da vam garantujem jeste da ćemo u to ugraditi razumne rokove i da će se ovo telo Vlade sastajati i odgovarati u roku koji neće paralisati državu svakako, u roku od mesec dana.
Još jedna stvar, što se tiče samog tela. Ne bih brinuo oko toga, zato što mi ozbiljno preduzimamo, zajedno sa Ministarstvom pravde, posao oko reforme državne uprave, gde takođe imamo i savet. Već smo pokrenuli aktivnosti. Postoji ne samo registar zaposlenih o kome pričamo ja i Ministarstvo finansija vrlo često, takođe postoji i u velikoj meri je već završen – registar institucija, koji govori po kom zakonskom osnovu određena institucija postoji, čime se bavi, analizira se da li postoje preklapanja između različitih institucija, koliko novca troši, koliko zaposlenih ima, koliko je zapravo potrebno, koja je struktura tih nezaposlenih itd. U svom tom sagledavanju koje već počinje i već je počelo, ova aktivnost neće biti preterani dodatak, odnosno neki veliki teret za Vladu, kao takvu.
Takođe, ono što je od suštinskog značaja, o čemu nismo pričali, jeste da Vladu ne interesuje da kadrira. Nas interesuje da ograničimo troškove iz budžeta i da ograničimo zapošljavanje tamo gde je to nerazumno. To znači da se Vlada neće izjašnjavati o individualnim kandidatima, već o tome da li postoji potreba za određenim mestom ili ne. Lično ću se založiti, kada se o tome diskutuje, da se ne diskutuje, čak i da se ne zna, na telu Vlade, o kom se konkretno kandidatu diskutuje. U velikom broju slučajeva to bi bilo i pre raspisivanja konkursa, tako da tu samo želim da budete sigurni da su namere ovde da se iskontroliše ono što do sada nije bilo kontrolisano.
Što se tiče volontera, ono što nema troškove iz budžeta će po pravilu biti dozvoljavano. Što se tiče ovoga, to je već domen – zašto završavati fakultete? Mislim da, ono o čemu smo pričali od početka, da težište prebacujemo i da treba da prebacujemo na privatni sektor. To je odgovor što se tiče – kako ćemo zapravo razvijati ekonomiju? Ne može država da bude ta koja će biti odgovorna za svačiju individualnu sudbinu. Moramo da prebacimo stvari u ruke pojedinaca. Ono za šta država mora da bude odgovorna jeste za kolektivnu sudbinu svih nas i to je ono što radimo ovim. Pokušavamo da osiguramo da će svaki pojedinac imati priliku u normalnim uslovima, u uslovima koji neće biti zatrovani političkim kriterijumima, da će moći da dobije ono što zavređuje svojim radom i svojim sposobnostima. Hvala.

Replika, Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Zahvaljujem se na odgovorima i zaista bih volela da ovaj vaš entuzijazam, gospodine ministre, pređe i na ostale članove Vlade, jer do sada je Vlada i te kako želela i volela da kadrira i ja se iskreno nadam da to tako u budućnosti neće biti, ukoliko ovo o čemu vi pričate pređe i na ostale, što mislim da je inače vrlo teško.
Ono što ja ne bih volela, to je da država i ministarstva određuje i šta i kako će lokalne samouprave da rade, odnosno zašto ne veruju lokalnim samoupravama i da li uopšte ima smisla organizovati lokalne izbore i birati određene ljude koji vode bilo opštinu, bilo javna preduzeća, direktore, načelnike uprava itd. Mislim da oni zaista, ponavljam još jednom, služe onako tek, ništa ne rade jer ništa ne mogu ni da sprovedu, jer nemaju dovoljno ljudi. Tolika su ograničenja od strane ljudi koja se toliko meša u rad lokalnih samouprava i svodi ih na neki nivo mesnih zajednica.
Svakako da je dobro što će volonteri moći da steknu neko prvo iskustvo kroz stručnu praksu u bilo kojoj lokalnoj samoupravi ili javnom preduzeću, to je za sve one svršene studente jako dobro. A to šta građani kažu, prosto samo ponavljam ono što građani pitaju, što sam čitala kao komentare na društvenim mrežama, kao odgovor na ove zakone, svakako da treba teret da prebacimo i na privatni sektor jer znamo da 55% budžeta odlazi na plate i penzije. Ali, ono što uzimamo od privrede, mi to privredi moramo i da vratimo, a ne samo da uzimamo, a da im ništa ne vraćamo, svakako.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, javio sam se po ovom amandmanu, naravno tema je vrlo značajna      podstaknut vašom izjavom, u odgovoru mojoj koleginici, da je trenutno proces sagledavanja stanja u državnoj upravi.
Znate, gospodine ministre, mi tu priču o sagledavanju, o analizi, posmatranju stanja u lokalnoj samoupravi slušamo već pet, šest godina. Kada je usvojen zakon o maksimalnom broju zaposlenih u republičkoj administraciji, lokalnoj samoupravi ovde, mi smo čuli da je to prethodna mera, a nakon toga će se krenuti ozbiljnije u reformu državne uprave, jer je javna potrošnja u Srbiji postala neizdrživa. Mi o tome pričamo već pet, šest godina gospodine ministre i od toga nema ništa.
Zašto sam ja skeptičan po pitanju i vaše izjave da će se ući vrlo brzo u proces reforme državne uprave i zašto ova mera vrlo problematična? Znate, ako fokus vašeg interesovanja stavite isključivo na budžet, i kako da se uštede sredstva, što je jako važno, a ne sagledavate celinu, a celina je ovde državna uprava, lokalna samouprava i ostale institucije koje se finansiraju iz budžeta, onda imamo veliki problem.
Svi smo mi ovde protiv povećanja javne potrošnje kroz zapošljavanja u javnom sektoru, to nije sporno, ali šta je ovde problematično. Što se na identičan način svi delovi tog javnog sektora ovde posmatraju. Verujte, prava hrabrost bi bila da se uđe u proces reforme državne uprave koji podrazumeva racionalizaciju i jasno sagledavanje gde je to višak, gde ne treba više veliki broj izvršilaca koji sada imamo i da se tim ljudima uz adekvatnu otpremninu zahvali, a tamo gde je potrebno povećati broj radnih mesta, jer se poslovi ne mogu obaviti omogući da se novi ljudi angažuju kroz zasnivanje radnog odnosa.
Vi ste ovde imali u glavi samo budžet i to je ozbiljan problem. Verujte, gospodine ministre, da je proces sagledavanja stanja u pojedinim segmentima državne uprave jedan proces koji se može vrlo lako i brzo rešiti. Prvo da se poštuje Zakon o državnim službenicima tada bi se jasna sistematizacija za vrlo kratak rok, za mesec dana mogla utvrditi koliko je potrebno izvršilaca na pojedinim radnim mestima i ko je višak, gospodo ne možete tu više da radite. Ne može na jednom izvršilačkom mestu da bude jedna stolica, jedan sto, a pet stolica uguranih iz hodnika i ljudi koji su tu došli, došli su samo da primaju plate, a posle toga rade partijske poslove izvan tih kancelarija.
Što pre da se donese zakon o radnim odnosima u lokalnoj samoupravi i pokrajinskoj administraciji. Mi još primenjujemo Zakon o radnim odnosima i državnim organima. Tako da kada neko uđe u lokalnu samoupravu bez sudskog spora odatle ne može da izađe, a znamo svi kako se ulazilo. Departizacija, racionalizacija, efikasnost je nešto što nam je potrebno.
Rekao sam to zato što sam ovde dugo poslanik i slušao sam godinama o sagledavanju, o analizi i rečima – samo što nismo ušli u ovaj proces. Jako sam skeptičan da ćete to uraditi u 2015. godini. Jako sam skeptičan. Za ovo je potrebna jaka mera i ozbiljna hrabrost. Do sada nije bilo hrabrosti kada je u pitanju državna uprava ni kod jedne Vlade, pogotovo poslednjih pet godina. Vi nam sada garantujete da će se to desiti. Dok se to ne desi, a videćemo se u naredne dve godine, stvorićete velike probleme u svim segmentima državne uprave, ovom merom.
Preterano birokratizujete. Nekakvo telo Vlade će u svakom trenutku rešavati zahteve pojedinih lokalnih samouprava za zapošljavanjem. Ovo je jedna birokratska mera koja nema jasan i veliki finansijski efekat, a uopšte nije uzela u obzir stvarne probleme i stvarne potrebe državne uprave, lokalnih samouprava i stalih segmenata koji se finansiraju iz javnog sektora. U tom smislu mislimo da se sa ovim ništa neće postići i da je potrebno da umesto ovoga u vrlo kratkom roku uđete hrabro u reformu državne uprave. Hvala.

Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Uveravam vas da smo već ušli i ti vrlo hrabro u tu reformu i da će tu biti rezultata, nadam se daleko pre 2015. godine. Tako da se nadam da ova mera, koliko pričamo, povodom ovog amandmana neće ni imati potrebe da traje kao takva i u tom obliku dve godine.
Što se tiče hrabrosti, štetnosti i odgovornosti, pošto smo od te tri teme mislim pričali, ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona u ovom domenu, uzev u obzir broj zaposlenih koji trenutno imamo u javnom sektoru i sa druge strane situaciju koju imamo u budžetu, da smo samo gledali situaciju koju imamo u budžetu i da smo to čisto gledali sa te tehničke strane, bez razmišljanja i bez socijalne odgovornosti, prava mera bi bilo uopšte ne dozvoliti nikakve izuzetke, a kamoli telo Vlade koja će o tome odlučivati. Znači, mi smo hteli da ne osakatimo. To je nešto što su i moji saradnici predlagali poučeni iskustvom prethodnih vlada gde su se neke od tih stvari, gde su se nalazili načini da se to menja. Mi ne možemo da pravimo zakon koji ne planiramo da poštujemo već zakon koji će biti funkcionalan i koji će nam omogućiti da na odgovoran način rešimo problem, a to je ono sa čime smo ušli u ovu rekonstruisanu Vladu, a to je da na odgovoran način rešimo probleme. Hvala.

Replika, narodni poslanik Jovan Palalić.