Iskreno nisam za to da se pomažu klubovi, već da se omogući mladima da se rekreativno bave sportom, da im se prave tereni koji su dostupni svima i na kojima mogu bez neke nadoknade da se bave sportom. Takvih terena je dovoljno, ali ih i nije dovoljno srazmerno, kako gledate, jer mnogi se žale da takvih terena nema. Želja mi je samo da izgradimo terene, već i prostor gde narod može da se rekreativno bavi sportom i sobom.
Mislim da ove godine jeste odobreno i jesu raspodeljena sredstva za pravljenje takvih terena, ali moramo da znamo da isto u Srbiji ima mnogo terena koji su već započeti da se grade i stali su. Mislim da je suludo kretati da se gradi nešto novo. Mislim da je mnogo bolje završiti ono što je već započeto i napraviti od pola nečega jednu celinu, nego kretati u neke nove akcije. Da bi mogli da se izgrađujemo i da dajemo mogućnost narodu, to je isto zavisno od privrede i finansija.
Ako uzmete za primer druge zemlje, sada velike ekonomske sile, Kinu i Japan, one su se razvile u sportu poslednjih deset godina. Posle njihovih kriza i ratova nisu ni mogle da budu jake u sportu, jer im ni privreda ni finansije nisu bile jake, pa nisu ni mogle da ulažu, kako u klubove, tako i u rekreativni sport.
Neminovno je da iz godine u godinu Srbija sve više i više ulaže sredstava, kako u sport, tako i u samo bavljenje rekreativnim sportom i to je nešto što ćemo nastaviti dalje i poboljšati, jer želimo da se brinemo o mladima i o građanima Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Hvala, gospodine ministre.
Na kraju mogu samo da vam kažem da sam vrlo zadovoljan vašim odgovorima.
Ono što u ime poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija želim da poručim i vama i svima u Vladi, jeste da ulaganje u sport, ulaganje u mladost može da da ovoj Srbiji i ovoj državi samo boljitak, da i sutra imamo šampione, kao što smo do sada imali u košarci, u odbojci, u vaterpolu, u borilačkim sportovima, i da Srbija bude po tome prepoznatljiva. Ali, da bi to uradili, moraju da se iznađu sredstva, kao što ste i vi rekli i obećali, da se u svakom delu ove Srbije omogući da se ljudi bave sportom. Hvala.

Reč ima arodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Hvala, predsedniče.
Pre svega, želim da kažem da ćemo mi, kao Zajedno za Srbiju, pokušati da i ovu sednicu parlamenta, kao i svaku drugu priliku, iskoristimo da razvoj dođe u što veću žižu interesovanja.
Zbog toga, pre svega gospođi Mihajlović, zatim gospodinu Bačeviću, ministru finansija Krstiću, gospodinu Raduloviću, koji nije ovde, a šteta što i premijer nije tu, ali je odlično što je gospodin Vučić ovde, hoću da postavim jedno pitanje koje se odnosi ili kao temu ima naše odnose sa Naftnom industrijom Srbije, na nešto drugačiji način nego što smo malopre mogli da čujemo.
Mislim da se u ovom trenutku donosi najvažnija privredna odluka u Srbiji, upravo u Naftnoj industriji Srbije. Radi se o odluci o modernizaciji Rafinerije u Pančevu, o tome da li će ta modernizacija biti izvršena i, ako hoće, na koji način. Da li će to biti, kako se to kaže, duboki hidrokreking koji košta negde oko 650 miliona dolara, ili tzv. odloženo koksovanje koje košta 300 miliona dolara?
Da bi svi razumeli o čemu se radi, prošle godine je NIS preradio 2.100.000 tona nafte, a od toga je nešto više od polovine te nafte domaćeg porekla. Da je Naftna industrija Srbije imala samo stranu uvoznu naftu kao svoju sirovinu, umesto dobiti od 650 miliona dolara, imala bi gubitak od 200 miliona dolara.
Niko u Srbiji ne zna, bez obzira na objavljene rezerve, da li će za šest godina od danas u Srbiji biti nafte ili ne. Za šest godina možemo da se suočimo sa jednom jako lošom činjenicom, da Republika Srbija mora da se bavi NIS, kao što se sada bavi Železarom u Smederevu.
Dana 19. novembra postavio sam tu temu na Odboru za privredu, energetiku i regionalni razvoj ovde u Skupštini Srbije. Nažalost, od 19. novembra do danas, a znam da se gospođa Aleksandra Tomić, koja je predsednica tog odbora, jako trudi, ne uspevamo da ove ministre o kojima sam sada pričao i gospodina Kravčenka nekako dovedemo ovde u Skupštinu Srbije da pričamo o tome. Inače, imamo pravo to da radimo.
Bilo bi veoma loše da bude doneta neadekvatna odluka. Od toga kakva će metoda u tehnologiji biti primenjena zavisi da li ćemo bez domaće nafte imati gubitak u NIS-u ili će sadašnja zarada biti povećana za 100 miliona dolara godišnje ili za 200 miliona dolara godišnje.
Zato mislim da je dobro, gospodine Vučiću, što ste tu. U ovom momentu ne vidim, bez obzira na sve pregovore sa najrazličitijim partnerima, koji su neki bliže, neki dalje od ostvarenja, ali u ovom trenutku u Srbiji se donosi jedna kapitalna privredna odluka. Naftna industrija Srbije ima 2.350.000 malih akcionara, to su građani Srbije, a država je vlasnik oko 30% akcija, odnosno nešto malo manje od toga. Mislim da je ovo suštinsko pitanje.
Dakle, moje je pitanje da li je Vlada Republike Srbije dala instrukciju članovima Upravnog odbora NIS i Nadzornog odbora kako da se drže u pogledu ove odluke?

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Potpuno se slažem sa vama da je veoma važno koja će se tehnologija koristiti, budući da danas Rafinerija Pančevo radi sa 60% svog kapaciteta, da je to 20% manje nego, recimo, 2004. godine, da novo postrojenje koje smo otvarali još uvek radi sa gubitkom, pre svega zbog toga što je smanjena prerada.
Kada govorimo o tehnologiji, o tome se još uvek razgovara sa NIS-om, ali nikako se ne sme izgubiti još jedna stvar u vidu, a to je da mi razgovaramo i sa članovima Nadzornog odbora, ali isto tako i sa članovima Skupštine, kao i sa generalnim direktorom NIS-a. Biće doneta odluka i čuće se. Zbog toga smo i pravili onaj naš dokument kojim smo pokušali da damo smernice kako treba da se ponašaju svi oni koji su predstavnici države u NIS-u.
Druga stvar, mi imamo 29%, toliko je naše učešće u NIS-u. U tom smislu verujem da ćemo uspeti partnerskim odnosom, bez obzira što on ovako gledano po učešću nije sasvim partnerski, da donesemo najbolju ocenu, odnosno najbolju odluku i da je svima u interesu da se profit poveća. Tako da, još uvek se vode razgovori o tome koja će se tehnologija koristiti, direktno da odgovorim na vaše pitanje.

Hvala.
Reč ima Dušan Petrović. Izvolite.

Dobro. Znači, niste im dali instrukciju.
Ja nisam učestvovao u pregovorima oko prodaje NIS-a, ali mene je zapalo da budem predstavnik države kada su Rusi došli u NIS. Bio sam dve godine i sada bih izneo samo nekoliko činjenica.
Borio sam se i sa svojim saradnicima izborio da u statutu NIS-a stoji jedna ključno važna odredba, da Nadzorni odbor NIS-a, pored toga što ima pravo da kontroliše zakonitost rada NIS, ima pravo i da daje svoje stavove o celishodnosti poslovanja. To je ključna stvar. Na osnovu te odredbe naši predstavnici u NIS-u, koje bira Skupština NIS-a, na predlog Vlade Republike Srbije mogu da otvore svako pitanje, a pre svega ovako krupne stvari. Pošto, naravno, mogu on i Vlada, čak mislim da ima i obavezu to da učini, moje mišljenje je bilo zašto to ne bi radio i nadležni odbor parlamenta, pa sam ovde stavio to na dnevni red. Mogu sa zadovoljstvom da konstatujem da je jednoglasno doneta odluka ovde u Odboru za privredu da se o tom pitanju diskutuje ovde u Skupštini.
Sada nešto oko iskustva. Dakle, većinski akcionar i menadžment imali su ideju i stavili su predlog pre nekoliko godina da se prodaju, recimo, nalazišta nafte u Angoli, čiji je NIS vlasnik. Negde oko 40 miliona dolara je bila cena. Mi smo tu temu otvorili. Kao što vidite, ta nalazišta nisu prodata. Svake godine NIS zaradi 40 miliona dolara, plus-minus, od tih izvorišta.
Druga tema. Bio je predlog da se izvozi nafta „Velebit“, naša nafta, za 80% od cene „REB“ nafte. Tu smo takođe otvorili temu na osnovu prava koja smo imali i do te prodaje nije došlo. Kao krajnja posledica doneta je odluka da se u novosadsku rafineriju investira 150 miliona dolara. To je odluka od ove godine i investicija bi trebala iduće godine da krene. Dakle, 150 miliona dolara da se prerađuju bazna ulja i da NIS bude proizvođač motornih ulja, što je jedna kapitalna i važna stvar.
Podsetiću vas još nešto, kada se stvari otvore na dobar način. Pre dve godine u setvi seljaci su imali gorivo za 65 dinara, što je takođe odluka koju je zajednički donela NIS sa Vladom Republike Srbije.
Imamo osnov, možemo preko svojih predstavnika u NIS-u, u Upravnom odboru i Nadzornom odboru, vi u Vladi Srbije i ova Skupština, da svako pitanje otvorimo na legitiman način, zbog toga što je to predmet dogovora, Statuta, u krajnjoj liniji i ovog sporazuma koji smo imali.
Kapitalna odluka, još jednom ću ponoviti, 650 miliona dolara. Imaćemo najmoderniju rafineriju u Evropi. Otvaraju se onda druge stvari i onda kada bude bilo četiri miliona tona dizela i benzina, mislim da će se na drugi način govoriti o tome da li je dobro ili nije dobro što je „Gasprom“ kupio NIS. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović.