Gospodo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nije suština brige o Srbima u regionu da li imamo ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, Kancelariju za dijasporu i Srbe u regionu ili imamo upravu za dijasporu i Srbe u regionu, koja je planirana ovim izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.
Imali smo Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu do 2012. godine. Šta je to Ministarstvo učinilo da se ostvare oduzeta imovinska, stečena, statusna i svaka druga prava stotina hiljada proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH? Da li je Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, koje je ponavljam postojalo do 2012. godine, pomoglo da se isplati 50.000 neisplaćenih, a dospelih penzija proteranim Srbima?
Da li je to ministarstvo pomoglo da se dobije naknada štete za 10.000 srušenih srpskih kuća u terorističkim akcijama van područja ratnih delovanja u Hrvatskoj? Da li je to ministarstvo pomoglo da se vrati 40.000 oduzetih stanarskih prava Srbima u Hrvatskoj? Da li je to ministarstvo pomoglo da se vrati 800.000 katastarskih parcela oduzete srpske zemlje u Hrvatskoj, na području Krajine? Da li je to ministarstvo pomoglo da se isplati desetinama hiljada srpskih porodica oduzeta dinarska i devizna štednja? Da li je to ministarstvo pomoglo da se Srbi ne brišu iz evidencije prebivališta u Hrvatskoj? Da li je to ministarstvo insistiralo i pomoglo da Hrvatska poštuje sopstveni ustavni zakon o pravima naseljenih manjina, koji je donet 2002. godine, i koji garantuje proporcionalnu zastupljenost Srba u organima lokalne samouprave i dvojezičnost? Nije pomoglo.
Da li je to ministarstvo pomoglo da Srbi u Federaciji BiH ne budu građani drugoga reda, da Srbi u Federaciji BiH, koji konstitutivni narod od 2003. godine, budu proporcionalno zastupljeni u institucijama lokalne samouprave, kantona i čitave federacije? Nije pomoglo.
Dakle, Srbi u Hrvatskoj, u Federaciji BiH su građani drugoga reda. Oni ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava, ali Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu nije ništa učinilo da se ti problemi reše. Kada smo mi videli aktivnu državnu politiku do 2012. godine u rešavanju tih problema. Mi smo do 2012. godine imali politiku lažnog pomirenja od strane režima u Beogradu, preko leđa stotina hiljada proteranih Srba. Ništa se na tom planu nije učinilo.
Sada pojedine kolege ovde u Skupštini govore da je forma suština. Ako uzmemo Republiku Hrvatsku, koja slovi kao država koja brine o Hrvatima izvan Hrvatske i Hrvatima u dijaspori, ona nema ni ministarstvo za dijasporu i Hrvate u regionu, nema ni kancelariju kao instituciju, nego ima Upravu za Hrvate u BiH i dijaspori u okviru Ministarstva vanjskih poslova Republike Hrvatske. Gospodine Veselinoviću, to možete slobodno da pogledate na sajtu Ministarstva vanjskih poslova Hrvatske, znači kao deo Ministarstva.
Suština priče jeste državna politika. Znači, pola miliona proteranih Srba koji žive u Srbiji iz Hrvatske i Federacije BiH, preko 100.000 građana Srbije koji nisu rodom ni poreklom iz Hrvatske i Federacije BiH, ali su od 1945. do 1990. godine deo svog života proveli u tim krajevima i sada potražuju svoja osnovna imovinska prava, srušene kuće, vikendice, stanove, dinarsku i deviznu štednju, itd.
Znači, mi očekujemo da će Vlada gospodina Vučića biti prva Vlada Republike Srbije od završetka rata u BiH i Hrvatskoj koja će voditi politiku čistih računa, koja će voditi politiku aktivne zaštite i borbe za ostvarivanje imovinski stečenih i statusnih prava oštećenih Srba. Samo aktivnom državnom politikom je moguće da se ti problemi reše.
Znači, mi očekujemo stalni dijalog, očekujemo da ti problemi dođu na sto, da se o njima razgovara u funkciji stvarnoga, a ne lažnoga pomirenja između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. To je suština čitave priče. Koja će forma biti, to je manje bitno. Ponavljam, imali smo to Ministarstvo, ništa nam nije pomoglo da rešimo svoje probleme. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović.

Gospođo predsedavajuća, prosto me je podstakla ova rasprava da kažem šta mislim o ovom amandmanu koji je podneo doktor Veselinović.
Dakle, sa jedne strane i u prvi mah može da se kaže da je malo čudno ukidati Kancelariju za dijasporu, s obzirom na važnost tog pitanja za našu državu i za naše sunarodnike u rasejanju.
Ono što bi trebalo da bude, čini mi se, test moderne državne uprave, između ostalog, i kada bi pogledali organograme svih modernih državnih uprava, pa između ostalog i Ministarstva spoljnih poslova, jeste da struktura prati poslove, a ne poslovi strukturu.
Dakle, ako struktura prati poslove, a verujte mi ako odete na sajt Ministarstva spoljnih poslova, pronaći ćete šta sve mreža diplomatsko-konzularnih predstavništava naša u svetu treba da obavlja i šta ona znači za naše sunarodnike u rasejanju. Ona za njih znači i Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije i konzularne obaveze, koje mi kao država pružamo našim sunarodnicima, i sve druge obaveze koje predstavljaju državu Srbiju za njih u tom rasejanju, onda bi zaista trebalo da struktura prati poslove. To jesu poslovi Ministarstva spoljnih poslova, odnosno mreže diplomatsko-konzularnih predstavništava.
To što oni nisu radili dobro, to je problem naš, dakle, ukupan naš problem i naše državne uprave. Zbog toga mislim da jedna vrsta redukovanja onih poslova koje u ovom slučaju Kancelarija radi, istovremeno sa onim što bi trebalo da bude zadatak Ministarstva spoljnih poslova, bi trebalo nekako da se uveže. Znam da to nije lako odmah uraditi i da će tu biti i dalje preplitanja, ali zaista mislim da je ovo jedan funkcionalni test koji bi trebalo da pomogne da mi modernizujemo našu državnu upravu. Zaista mislim da je to u pitanju, ne vidim da bilo gde postoji intencija da se na bilo koji način minorizuje ili da se zapostave naši sunarodnici, neki su državljani, neki ne, u rasejanju. To je suština ovog. Hvala.

Morate reći po kom osnovu tražite reč?

Replika, dva puta sam pomenut.

To što ste pomenuti nije osnov za repliku. Članom 104. morali ste biti pomenuti uvredljivim načinom.
Ime i prezime svakog od nas je dozvoljeno da se pominje u ovom parlamentu.

Reč je o mom amandmanu. Postavljeno mi je pitanje i sa druge strane interpretirana je moja diskusija i ne date mi odgovor. Dakle, ovo je nova praksa u Skupštini.

Nije uopšte nova praksa, nego je nova praksa da se ne zloupotrebljava, da bi se dobilo novo vreme. Samo toliko.

Odustajem od prava da govorim o ovako važnom pitanju, zbog vaše volje da tumačite Poslovnik na vaš način.

Hvala vam na razumevanju i što sam vam dozvolila da govorite i posle one odluke koju sam donela da ne dobijete pravo na repliku.
Na član 38. amandman je podnela grupa od 130 narodnih poslanika poslaničke grupe SNS.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 39.
Predlagač je na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Predlagač i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.