Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 12.05.2014.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima Meho Omerović, izvestilac Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Uvažena ministarko, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mislim da je jako značajno što je na početku rada ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije kao jedan od prvih zakona Vlada Republike Srbije ponudila na raspravu u Skupštini Zakon o savetima nacionalnih zajednica.
Kada se ima u vidu činjenica da je Srbija multietnička država, kada se ima u vidu činjenica da smo kandidati za članstvo u EU, da smo otvorili razgovore i pristupanje EU po poglavljima koja se tiču ljudskih prava, prava sloboda, verskih sloboda i svega onoga što potpada pod segmente 23, 24, 25 poglavlja koja otvaramo kao država kandidat, veoma je značajno i od odlučujuće važnosti što je jedan od prvih zakona koji se nalazi na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije upravo ovaj zakon. Zašto to kažem? Mislim da je to pre svega dobar potez Vlade Republike Srbije, da to pokazuje i jasnu poruku, jasan signal i dobru nameru Vlade Republike Srbije da se pitanjima položaja manjinskih prava i manjinskih zajednica koje žive u Republici Srbiji posvećuje veoma, veoma značajna pažnja.
S druge strane, treba imati na umu da se u oktobru mesecu ove, 2014. godine, trebaju održati i izbori za iste savete nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji, te je samim tim veoma važno da imamo i jedan zakon koji će regulisati pravila, koji će jasno i precizno utvrditi šta je neophodno da bi se učestvovalo u nečemu što se zove izborna trka za buduće organe saveta nacionalnih manjina, odnosno manjinskih zajednica koje žive u Srbiji.
Vlada Republike Srbije je pristupila izmenama i dopunama ovog zakona pre svega razmatrajući i sagledavajući probleme koji su se javili u radu odnosno u funkcionisanju saveta nacionalnih zajednica u proteklom sazivu, i to iznad svega u onom delu koji se tiče samog izbora organa saveta nacionalnih zajednica i njihovog funkcionisanja. Dakle, iz tog razloga Vlada je predložila dopune ovog zakona, zato što je nedovoljno jasno i ponekad protivrečno prošli zakon uređivao pojedina pitanja i nije imao, da budem otvoren, ni jasnu ni čvrstu logičku strukturu. To ću definisati i pokazati kroz nekoliko primera.
Bio je nejasan postupak izbora članova nacionalnih saveta, jer je bilo predviđeno da izbori mogu da budu i neposredni i posredni, putem elektorske skupštine. Nije jasno bilo ni kada se održavaju jedni ili drugi izbori. S druge strane, Zakon koji menjamo je takođe dao nejasan postupak kada su u pitanju elektorski izbori. Bili su nejasni odnosi između organa koji se biraju i koji sprovode izbore. Na primer, u prošlom zakonu je bilo predviđeno, koji je još uvek važeći, da ga sprovodi centralna izborna komisija čiji stalni sastav utvrđuje resorni ministar državne uprave i lokalne samouprave, organ koji posreduje između centralne izborne komisije i biračkih odbora, izborna komisija za određeno izborno područje.
Složićete se da je tu mnogo nekakvih stepenica koji treba da utvrde ono što jesu pravila ponašanja i način organizovanja ovako značajnih i specifičnih izbora kao što su izbori za organe nacionalnih manjina.
S druge strane, nije u zakonu koji smo imali i koji menjamo danas, na svu sreću, bio razvijen sistem zaštite zakonitosti izbornog postupka, jer nije bio predviđen nikakav pravni lek protiv akata izborne komisije, na primer, elektora. S druge, upis u registar nacionalnih saveta koji sada vodi Ministarstvo državne i lokalne samouprave, nije bio dovoljno precizno uređen.
Upravo iz svih ovih razloga koje sam naveo kao primere, dobro je i svrha izmena i dopuna ovoga zakona jeste da se dosledno i jasno sprovede, pre svega koncepcija nacionalnih saveta, kao instrumenata, naglašavam – kao instrumenata nacionalne odnosno kulturne autonomije manjinskih zajednica koji žive u državi Srbiji, da se precizno urede i pojmovi od kojih zavisi njihov rad i uvede pravna sigurnost i upravno-sudska pravna zaštita. Upravo zato ovim zakonom se i predviđa da glavni organ za sprovođenje zakona bude RIK, u cilju obezbeđivanja zakonitosti i pravilnosti izbora.
Na samom kraju sam hteo da naglasim da je jasno da se razgraničavaju slučajevi kada se članovi nacionalnih saveta biraju neposredno, a kada putem elektorske skupštine. Upravo iz svih ovih razloga i odbor kojim predsedavam, za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova je na svojoj današnjoj sednici u načelu jednoglasno podržao ovakav predlog zakona koji je na dnevnom redu. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno predstavnici političkih grupa žele reč? Nemamo prijavljene.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.
...
Stranka demokratske akcije Sandžaka

Enis Imamović

SDA Sandžaka – PDD
Poštovana gospođo ministar, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona koji je u skupštinskoj proceduri o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima za poslanike SDA Sandžaka nije prihvatljiv zato što se on bavi uglavnom izmenama i dopunama onih odredbi koje se tiču tehničkih pitanja, vezanih za upis u registar nacionalnih saveta, vezani za izbor nacionalnih saveta, itd.
Dakle, ovim izmenama i dopunama Zakona nisu dati odgovori na brojna pitanja koja su od suštinskog značaja za ostvarivanje prava manjina, odnosno nisu uspostavljeni novi mehanizmi za jačanje pozicije, statusa i uloge nacionalnih saveta u procesu ostvarivanja tih prava. Država od Ustava preko niza zakona upućuje pripadnike nacionalnih manjina da svoje individualna i kolektivna prava ostvaruje upravo preko nacionalnih saveta, dok s druge strane ne čini ništa da se status nacionalnih saveta podigne na odgovarajući nivo.
Ovim predlogom se ide i korak dalje od toga, gde država sebi stvara okvir da briše i ukida nacionalne savete i postavlja se pitanje na koji način ova država želi da vodi računa o manjinama ako se ovakvim zakonskim rešenjima umanjuju prava garantovana Ustavom ove države?
Želim da vas podsetim da je članom 75. Ustava Republike Srbije propisano postojanje nacionalnih saveta i zato je neprihvatljivo bilo koje zakonsko rešenje koje u sebi sadrži odredbe kojim se to pravo umanjuje, i to pod bilo kojim uslovima.
Podneli smo nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona. Našim amandmanima, iskreno da vam kažem, razmišljali smo da li da ih podnosimo ili ne, ali pokušali smo da utičemo na suštinu ovog predloga zakona, čime pokušavamo da otklonimo negativne posledice koje bi proizišle primenom pojedinih članova ovog predloga zakona. Naša namera je da ovim amandmanima na što bolji i efikasniji način pitanje manjina uvedemo u institucionalne okvire, a jedan od predloga je i da se predvidi postojanje saveta Republike Srbije za nacionalne manjine.
Savet za nacionalne manjine formiran je Uredbom Vlade 2009. godine u julu, međutim, on do sada nije zaživeo niti je obavljao ikakve zadatke i poslove za koje je osnovan. Postojanje ovakvog tela je uređeno zakonom, a u njegovom sastavu treba da budu premijer, nadležni ministri, predsednici nacionalnih veća i narodni poslanici izabrani sa manjinskih lista.
Ovaj savet je neophodan ukoliko država zaista želi ozbiljno da priđe rešavanju manjinskog pitanja i ukoliko želi da podstakne učešće manjina u javnom i političkom životu Srbije, naročito kroz poštovanje izborne volje nacionalnih manjina. Ovaj savet bi se takođe starao i o očuvanju, unapređenju i zaštiti nacionalnih, etničkih, verskih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina, ali bi preduzimao i preventivne mere na otklanjanju prepreka ka ostvarivanju tih prava.
Pitanje položaja manjina i pitanje ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava regulisano je kroz set zakona, počev od Saveznog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, preko zakona iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali i kroz ratifikacije međunarodnih dokumenata.
Kako bi se pitanje položaja nacionalnih manjina adekvatno tretiralo i rešilo, neophodno je doneti jedan opšti zakon, spajanjem Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine i Zakona o nacionalnim savetima iz 2009. godine, a taj krovni zakon bi zapravo trebalo da se temelji na Rezoluciji PS SE broj 1985, usvojene 8. aprila ove godine. Dakle, to je Rezolucija SE o položaju nacionalnih manjina. Takvim zakonom bi se sistemski i sveobuhvatno rešilo pitanje ostvarivanja prava manjinskih naroda. Rezolucija PS SE 1985 doneta, kao što rekoh, 8. aprila ove godine, najpre jasno izražava zabrinutost zbog stanja i prava nacionalnih manjina. Ova rezolucija jasno definiše pojam nacionalnih manjina, a zaštitu manjinskih prava afirmiše kroz izgradnju održive budućnosti čitave Evrope. Nebriga i nesposobnost da se brine o manjinama, označena je u ovoj rezoluciji kao jedan od glavnih uzroka političkih tenzija i konflikata, a zaštita manjina se uzima kao jedno od najefikasnijih sredstava za sprečavanje konflikata.
Nebriga i nesposobnost da se brine o manjinama označena je u ovoj rezoluciji kao jedan od glavnih uzroka političkih tenzija i konflikata, a zaštita manjina se uzima kao jedan od najefikasnijih sredstava za sprečavanje konflikata.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope poziva u ovoj svojoj rezoluciji zemlje da se suzdrže od usvajanja bilo kakvih akata koji će umanjiti nivo ostvarenosti prava nacionalnim manjinama.
Ja vas sada upozoravam da je ovakav predlog zakona o nacionalnim savetima upravo umanjivanje tih prava i kosi se sa najnovijom rezolucijom saveta Evrope. Zato vas pozivam da ozbiljno razmotrite usvajanje naših amandmana i uvažite stav, mišljenje, znanja i iskustva ljudi koji u ovom visokom domu sa punim izbornim i zakonskim legitimitetom predstavljaju grupu ljudi na koje se direktno odnosi ovaj predlog zakona o kome mi danas raspravljamo.
Ukoliko želimo brže i efikasnije pregovore sa EU, a imali smo prilike da čujemo da je to jedan od glavnih ciljeva ove Vlade, predlažem da pažljivo pratimo uputstva i signale koje nam otuda dolaze. Mi ćemo se potruditi da na vreme skrenemo pažnju na njih, a posebno na one na koje se tiču prava nacionalnih manjina.
Dakle, vašoj pažnji preporučujem Rezoluciju 1985 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, usvojenu 8. aprila ove godine. U ovom delu ja bih toliko. Zahvaljujem se svima na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aida Ćorović. Izvolite.

Aida Ćorović

Demokratska stranka
Uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko, poštovane kolege i koleginice, kako kaže moj kolega Meho Omerović, veliko mi je zadovoljstvo da jedan od prvih zakona koji je ušao u raspravu jeste upravo ovaj zakon, što naravno govori i o njegovoj važnosti.
Ono što nije dobro jeste da mi samo razmatramo ovog puta deo zakona, onaj deo koji se odnosi na izbore. Razumem tu hitnost, naravno, jer u junu nam praktično ističe rok trajanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina i da bi izbori za nacionalne savete bili raspisani prosto je hitnost bila neophodna.
Ono na šta bih htela da skrenem pažnju jeste da, bez obzira što praktično od 2002. godine, Srbija radi na legistlativi, ne može se reći da postoji potpuno razvijen, usklađen i efikasan pravni institucionalni sistem manjinske zaštite.
Kreiranje ovakvog ustavno-pravnog i institucionalnog okvira manjinske politike nije bio rezultat ostvarenja političkog konsenzusa oko promišljene strategije za unapređenje položaja manjina, već rezultat ad hok odgovora na zahteve međunarodne zajednice i zadovoljavanje političkih interesa vođstva nacionalnih manjina, što se u praksi pokazalo kao uglavnom pogubno.
U praksi ostvarenje manjinske politike obeleženo je nizom problema, počevši od neusklađenosti procedura, nejasne podele nadležnosti među institucijama, pa sve do snažne tendencije etno-nacionalističkog zatvaranja nacionalnih zajednica, uz narastanje unutrašnjih sukoba, zbog čega su pripadnici nacionalnih zajednica prinuđeni da se uglavnom bave sami sobom, i da zavise od spoljne arbitraže, nekada centralnih vlasti, a često i spoljnih vlasti, bilo tzv. matične države, bilo međunarodnih organizacija. Uz to, dolazi i do sukobljavanja većinske i manjinske zajednice i stvaranja uslova za život u paralelnim društvima.
Snažna je i politizacija društva, te i nacionalnih manjina, što se ogleda u uspostavljanju monopola političkih stranaka nad predstavljanjem zajednice, kao i uz pretvaranju nacionalnih saveta u paradržavne organe, što omogućavaju pojedina zakonska rešenja.
Sve navedeno dovodi do dodatne političke instrumentalizacije manjinske politike kako u okvirima samih nacionalnih manjina, čime se slabi unutar manjinske veze, tako i u međunacionalnoj saradnji i komunikaciji.
Za unapređenje manjinske politike potrebni su novi instrumenti promovisanja različitosti, nediskriminacije, prihvatanja drugačijeg i višejezičnosti. Neophodno je obratiti veću pažnju na vrednosti, procedure i institucije integracije.
Za manjinsku politiku koja je uspostavljena 2000. godine, značajna pozitivna karakteristika jeste otvaranje prema spoljnom svetu, prihvatanjem međunarodnih standarda, naročito evropskih konvencija, ali i unapređenje saradnje sa susednim zemljama koje predstavljaju tzv. matične države pojedinih nacionalni manjina.
Prava nacionalnih manjina su deo takozvanih političkih kriterijuma i prate se od sticanja statusa kandidata, pa sve do kraja pristupnih pregovora u okviru poglavlja 23.
Kroz poštovanje prava nacionalnih manjina, uostalom, ogleda se sposobnost države Srbije da primenjuje pravo koje je usvojila, čime se meri njen državni kapacitet, a konačno i njena sposobnost da bude pravna država. Takođe, to je važno i u smislu prihvatanja činjenica da je Srbija višenacionalna država sa svim regionalnim različitostima.
Za EU ne postoji jedan obrazac za poštovanje prava nacionalnih manjina, te je za Srbiju posebno važno da pregovore za članstvo iskoristi kako bi definisala manjinsku politiku i stvorila uslove za integraciju svih zajednica u državi. Zbog toga je neophodno stalno unapređenje manjinske politike i njeno definisanje, kao i sveobuhvatne politike poštovanja različitosti i jačanja društvene integracije. Sveobuhvatna politika integracije Srbiju približava EU, obezbeđuje unutrašnji konsenzus o manjinskim pitanjima i unapređuje odnose sa susednim zemljama.
Ono što je za mene posebno bilo zanimljivo u prethodnih nekoliko godina da kao predstavnica civilnog društva pratim jeste i kroz neka istraživanja, ali da kažem u neposrednom odnosu sa pripadnicima manjinskih naroda jeste neosećanje pripadnosti ili vlasništva, kako se to kaže, nacionalnih saveta i uglavnom običan, mali svet, obični ljudi, niti znaju šta su ovlašćenja nacionalnih saveta, niti ga prepoznaju kao svoje vlasništvo, odnosno nacionalne savete ne prepoznaju kao svoje predstavnike. To je, nažalost, s druge strane dovelo do jedne vrste samogetoizacije manjinskih naroda, a to nikako ne ide u dobrom smeru. Bojim se da smo imali primere suprotne prakse od onoga što nam je želja, a to je da Srbija bude zemlja svih njenih građana i da integracija manjina bude u potpunosti ostvarena.
Za mene je veoma važno takođe da u nacionalnim savetima imamo zastupljene i žene i mlade i to je nešto o čemu se jako mora voditi računa, pa s toga plediram na sve nas, a i na resorno ministarstvo da u mesecima koji su pred nama i kada bude kompletna rasprava o kompletnom zakonu, vodimo zaista račune o ovim stvarima. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Poštovana predsednice Narodne skupštine, ministarko Udovički, saradnici Ministarstva, kao i svi moji prethodnici koji su govorili pre mene, hoću ja takođe da pohvalim nameru što su ove izmene zakona o nacionalnim savetima među prvim predlozima izmena zakona stigli u proceduru. Mislim da je to, između ostalog, i zbog toga što nam dolaze izbori za nacionalne savete, što ponekim nacionalnim savetima ističe vreme.
Ja sam članica Rusinskog nacionalnog saveta, koji je u četiri godine radio kako je radio, po onom zakonu koji smo doneli 2009. godine, sa svojim raznoraznim manama, a i dobrim stranama.
U ovim izmenama prvenstveno hoću da pohvalim što je konačno rešen izbor za članove nacionalnog saveta. Pokazalo se da u prošlim izborima Centralna izborna komisija nije baš dobro uradila izbore koji su bili pre četiri godine.
Pohvaljujem što će od sada ovim izmenama RIK voditi izbornu proceduru, kao što vodi i izbore za narodne poslanike. Pošto su izbori, da kažem, prepisani, izbori za nacionalne savete će biti isti takvi, kao što su i izbori za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Pošto eto na neki način mogu da kažem da dolazim iz jedne nacionalne zajednice koja broji oko 16.000 pripadnika nacionalne zajednice, koja u Srbiji živi više od 260 godina, koja po Zakonu o nacionalnim savetima ima 19 članova, postoji kod mene bojaznost oko nekih izmena koje donosite i koje su predložene ovim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Prvenstveno postoji bojaznost kod mene, a i kod raznoraznih drugih pripadnika nacionalnih zajednica, kod Slovaka, Hrvata, koji nemaju predstavnike u zakonodavnom domu Republike Srbije, kada je u pitanju brisanje iz registra nacionalnih saveta.
Da li to znači da ako Nacionalni savet ovim tu tezama bude, da kažem, na neki način izbrisan iz registra, da li to znači da on u određenom periodu bude izbrisan odmah posle izbora, mesec, dva, tri posle izbora, da li za četiri godine u tri i po godine on neće raditi?
Znači, nacionalnoj zajednici se na neki način Ustavom zagarantovana prava obustavljaju, jer piše da izbori za nacionalne savete se obavljaju svi zajedno u periodu, u ciklusu od četiri godine.
Drugo što me možda brine u svemu ovome je to što znam iz prakse, izvršni organ ili sada po novom izvršni odbor, na neki način, nije savetodavno telo Nacionalnom savetu, nego je telu koje je stručno. Po novoj izmeni, članovi izvršnog odbora će moći da budu samo članovi Nacionalnog saveta. Po meni, znamo da nacionalni saveti obavljaju funkciju obrazovanja, brinu o obrazovanju, informisanju, službenoj upotrebi jezika i pisma, takođe i o kulturi i mogu da kažem da se pokazalo da su članovi Nacionalnog saveta uglavnom ljudi koji se ne bave tim strukama, bave se, ali ne baš i svi, uglavnom članovi Nacionalnog saveta su ponekad i amateri iz kulturno-umetničkih društava, ljudi koji su se možda profilisali u jednoj nacionalnoj zajednici, ali nemaju veze sa tim oblastima.
Zato mislim da predlog da članovi izvršnog odbora, da budu samo članovi Nacionalnog saveta, po meni nije dobar.
Drugo, takođe bih vam predložila da možda usvojite amandmane koje je predložila LSV je to što ste odredili da biračka mesta mogu da budu otvorena samo tamo gde ima 100 birača ili, sada po novom, pripadnika nacionalne manjine, menja se taj termin. U nekim sredinama živi manji broj pripadnika nacionalne zajednice koja hoće da glasa. U ovim vremenima kada je teško putovati, kada nam na selima živi populacija starija, odlaziti u opštinsko mesto mislim da je veliki problem i tim pripadnicima nacionalne zajednice je ponekad uskraćeno pravo da glasaju.
Što se tiče drugih izmena, mislim da su dobre. Pohvalila bih ih, ali mislim da treba napraviti još poneke izmene Zakona o nacionalnim savetima, jer praktično u radu i u ispunjavanju te četiri oblasti postoje stvarno velike poteškoće.
Posebno bih pohvalila govor svog prethodnika Enisa Imamaovića, koji je rekao da Savet za nacionalne manjine, koji je kolektivno tele, koji predstavlja sve pripadnike nacionalnih zajednica u Republici Srbiji, do sada nije proradio, što je po meni jedan veliki problem, jer mi u svojim nacionalnim savetima se brinemo o svojim pravima, ali ta neka kolektivna prava, nastupanje pred državom, jednostavno je u ovom slučaju, neradom tog Saveta za nacionalne zajednice ne postoji. Molila bih vas da možda u nekim izmenama zakona brinete o tome.
Takođe, ako se radi o jedinstvenom biračkom spisku, po meni, izmene su napravljene, ali nisu dobro napravljeni. Postoji jedinstveni birački spisak i posebni birački spisak za pripadnike nacionalnih zajednica.
U lokalnim samoupravama od referenata sam čula da ne postoji, da kažem, dogovor, pripadnik nacionalne zajednice svojom dobrom voljom se upisuje u poseban birački spisak, ali ne prati jedinstveni birački spisak i posebni birački spisak, tako da referenti koji rade u opštinama ne znaju da li je određena osoba sa posebno biračkog spiska, da li se preselila, da li je živa, da li se ispisala, upisala, tako da su predložili da jedinstveni birački spisak sadrži neku odrednicu gde piše da li se ta osoba upisala u poseban birački spisak.
Mislim da to nije kršenje prava. Svako ko se upisao u poseban birački spisak, on je već na nekom spisku, tako da mislim da to treba da prati jedinstveni birački spisak, da treba da prati i poseban birački spisak.
U svemu ovome, LSV je predložila pet amandmana. Svi amandmani su podneseni sa jednom dobrom namerom da se ovaj deo izbora usaglasi, unapredi, tako da vas molim da pogledate naše amandmane.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsednice, gospođo Udovički, dame i gospodo narodni poslanici, možda će neki reći da je ovaj predlog zakona tehničke prirode. Ja se sa tim iz više razloga ne bih složio, s jedne strane zbog toga što je radna grupa tokom prošle godine, dvadesetočlana grupa, radila oko šest meseci na ovom tekstu predloga zakona.
S druge strane, menja se oko ili blizu 70 članova, od ukupno 139 članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali bi se ovaj tekst mogao smatrati na neki način tehničkim izmenama zbog toga što se tiču, pre svega, izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i onih pitanja koja su u vezi sa registracijom nacionalnih saveta, vođenjem biračkog spiska, organizovanja izbora za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina itd.
Rekao bih da se ovde ne radi o tehničkim izmenama zakona, nego se menjaju oni delovi zakona koji bi se mogli posmatrati kao procesni delovi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali se ne dira u taj materijalni deo, pošto Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2009. godine regulišu tri velike oblasti: nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izbore, način izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Zbog toga smatram da su ove izmene značajne i bitne, ali da očekujemo još jedne izmene ovog zakona, nadam se do kraja godine, koje mi posmatramo kao mnogo značajnije izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nego što su ove, pre svega zato što će se te izmene ticati i nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, tj. tog materijalnog dela Zakona o nacionalnim savetima.
Treba reći da Republika Srbija spada u države koje poznaju i priznaju kolektivna prava nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu novost u pravnom sistemu Republike Srbije. Mnogi govore o tome da je ovaj zakon donet 2009. godine, što je tačno, ali želeo bih podsetiti na to da su nacionalni saveti nacionalnih manjina prvi put formirani na teritoriji Republike Srbije pre 12 godina, 2002. godine, da su nacionalni saveti nacionalnih manjina ustavna kategorija 11 godina, pošto su bila predviđena ustavnim aktima nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a u Ustavu Republike Srbije oni se spominju od 2006. godine.
Radi se o veoma bitnim telima, organima, pošto i po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i po Ustavu Republike Srbije, radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete. U ovim propisima se kaže i da nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti.
Ovo je bitno reći zarad javnosti, jer mnogi ljudi u Republici Srbiji ne znaju šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, da li su to državni organi, da li su to udruženja građana, da li su to nekakva druge organizacije ili organizacije drugačijeg tipa. Rekao bih, po našim propisima je tako predviđeno, da su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije ili samouprave određene nacionalne zajednice nacionalne manjine. Trenutno u Republici Srbiji 19 nacionalnih zajednica je formiralo svoje nacionalne savete i one godinama funkcionišu.
Ne bih želeo da krijem zadovoljstvo zbog toga što je ovaj predlog zakona hronološki treći koji će ovaj saziv Narodne skupštine usvojiti, i to posle Zakona o ministarstvima, što je nužnost u svakom mandatu Narodne skupštine, i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koja je bila bitna zbog određenih rokova. Ako izuzmemo ta dva predloga zakona, onda je praktično ovaj zakon koji branite, gospođo Udovički, prvi u ovom sazivu Narodne skupštine u kojoj raspravlja ovaj cenjeni dom.
Možda ću biti malo subjektivan, rekao bih da to nije slučajno. Nije slučajno ni to što je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić u svome ekspozeu posvetio deo nacionalnim savetima nacionalnih manjina i najavio vrlo brzo donošenje ovih izmena zakona, kao i još jedne izmene zakona u bliskoj budućnosti na koje sam malopre aludirao.
Na ovo mi gledamo kao na maksimalno poštovanje našeg koalicionog sporazuma sa SNS i mislim da je veoma dobar signal, ne samo pripadnicima nacionalnih manjina da će Narodna skupština vrlo brzo usvojiti ove izmene zakona, kao i da će se, prema našim nadanjima, vrlo brzo formirati radna grupa koja će izraditi ove druge za nas mnogo značajnije izmene.
Ove izmene i dopune zakona su bile u skupštinskoj proceduri od 18. decembra 2013. godine, ali nisu usvojene zbog raspisivanja i održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Činjenica da su ove izmene već bile u proceduri ne moraju automatski da znače da će među prvima ovaj zakon biti usvojen i zbog toga sam rekao, ovo što sam malopre naglasio, izuzetno je dobro što Narodna skupština već danas raspravlja o ovim izmenama i dopunama zakona.
To je značajno i zbog toga što će se, kao što su već mnogi rekli, vrlo brzo održati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, tj. u oktobru tekuće godine, zbog toga što ističu četvorogodišnji mandati nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ne bi bilo dobro zbog principa legitimiteta da se produžava mandat nacionalnim savetima kada postoje uslovi da se ovaj zakon usvoji.
Neki su govorili o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne prepoznaju nacionalne savete kao bitne organe u ostvarivanju svojih prava. Sa tim se ne bih složio, jer uvek imam problem sa generalizacijama i uvek imam problem kada se kaže da jedna određena grupa ljudi nešto ne prihvata ili nešto prihvata, verovatno ima i ovakvih i onakvih ljudi. Ono što je moje iskustvo jeste da pripadnici nacionalnih manjina, npr. govorim o mađarskoj nacionalnoj zajednici, prepoznaju rad nacionalnog saveta zbog toga što je npr. Nacionalni savet Mađara, privremeni, formiran još 1999. godine, tada kao udruženje građana, a po važećim zakonima imamo nacionalni savet od 2002. godine.
U ovom sazivu je Nacionalni savet Mađara usvojio osam strategija. Na primer – strategiju razvoja obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika, obaveštavanja, obrazovanja odraslih, demografsku strategiju itd. Znači nacionalni savet je za našu nacionalnu zajednicu usvojio strategije iz kojih oblasti, nažalost, čak ni država nema strategije razvoja. Nadam se da će se to u ovom sazivu vrlo brzo promeniti.
Pored toga, Nacionalni savet Mađara dodeljuje iz budžetskih sredstava stipendije studentima i to će doprineti, već sada doprinosi, to mogu da kažem posle četiri godine, kompetitivnosti pripadnika mađarske nacionalne zajednice i time ćemo postići cilj da će više Mađara studirati na fakultetima u Republici Srbiji.
Dobro je što će ovaj zakon, ovaj predlog zakona precizirati određene pojmove i poboljšati zakonski okvir vezano za registraciju nacionalnih saveta, za mandat nacionalnih saveta, za potreban cenzus, za raspisivanje neposrednih izbora za izbor nacionalnih saveta, jer smatram značajnom činjenicom i to da je ogromna većina nacionalnih saveta izabrana na neposrednim izborima. Naravno, ne bih želeo da diskriminišem ni one nacionalne savete koji iz raznih razloga nisu mogli na neposrednim izborima da se konstituišu, nego je to učinjeno putem elektronskih skupština, ali svakako smatram bitnim da je većina formirana na osnovu neposrednih izbora.
Regulišu se pitanja i u vezi rokova, raspuštanja nacionalnog saveta, obrazovanje privremenog organa, upravljanje, u tom slučaju, mandata članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ono što je možda najznačajnije jeste regulisanje ažuriranja posebnih biračkih spiskova jer se na tome jako malo radilo u prethodnom periodu. Naravno da je dobro rešenje prema kojem će RIK sprovoditi izbore za nacionalne saveta nacionalnih manjina, a ne tzv. Centralna izbora komisija koja nije imala kapacitete, ni 2010. godine, da kvalitetno izvrši tu nadležnost.
Smatram značajnim i rešenje vezano za biračka mesta da će ovaj zakon uvesti mogućnost da se biračka mesta definišu i otvore i kada na određenom području nema tako velikog broja birača, kako je to predvideo prethodni zakon, i na taj način će svi pripadnici nacionalnih manjina biti u mogućnosti da izaberu svoje nacionalne savete. Kao što rekoh, ove izmene se tiču procesnih pravila iz važećeg Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predstoji mnogo ozbiljniji rad na izmenama delova ovog zakona zbog toga što je Ustavni sud 16. januara 2014. ukinuo neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima, ali je ujedno Ustavni sud u svom obrazloženju naveo da ta rešenja u drugačijoj pravnoj konstrukciji u skladu sa pravnim shvatanjem Ustavnog suda mogu biti ponovo uspostavljene izmenama i dopunama važećeg zakona.
Mislim da ćemo tu morati zajednički da pronađemo adekvatna rešenja da bismo, s jedne strane, poštovali odluku Ustavnog suda, ali, sa druge strane, omogućili da nacionalni saveti nacionalnih manjina u što većoj meri budu ono što treba da budu po Ustavu i važećim zakonima Republike Srbije, a to je najviši organ kulturne autonomije određene nacionalne manjine ili nacionalne zajednice.
Mi nemamo običaj da komentarišemo odluke Ustavnog suda, ali ne mogu da se suzdržim i da ne kažem da je vrlo interesantna ova odluka Ustavnog suda. Mogao bi da kažem čak, pod znacima navoda, da se ovom odlukom Ustavnog suda krši Ustav, da je sama odluka Ustavnog suda u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije, jer prema članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Ako su nacionalni saveti nacionalnih manjina organi kulturne autonomije nacionalnih manjina, ako Republika Srbija poznaje i priznaje kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina, ako pripadnici nacionalnih manjina putem slobodno izabranog nacionalnog saveta vrše određene nadležnosti i sfere obrazovanja, kulture obaveštavanja i službene upotrebe jezika, tj. iz onih oblasti koje su bitne za očuvanje identiteta određene nacionalne zajednice, onda je vrlo čudno ukidanje bilo koje nadležnosti nacionalnog saveta, a to je upravo učinio Ustavni sud 16. januara 2014.
Kao što rekoh, mi ćemo poštovati, naravno, odluku Ustavnog suda. Država će isto tako naravno poštovati odluku Ustavnog suda. Ne preostaje nam ništa drugo nego da poštujući smernice koje su date tom odlukom izmenimo zakon na način da sačuvamo što viće nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
S druge strane, bitno je da ni ta odluka Ustavnog suda nije dovela pod znak pitanja osnove kulturne autonomije pošto je ukinuo dva člana Zakona o nacionalnim savetima u potpunosti, i osam članova delimično tj. neke stavove osam članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Da zaključim, mi ćemo naravno podržati ove izmene i dopune zakona. Neću da krijem da smo mi bili konsultovani i tokom predlaganja ovog zakona, već za vreme mandata ove Vlade tako da nismo imali potrebe da podnosimo amandmane na ovaj tekst.
Značajno je što je među prvim zakonima ovaj predlog, kao što rekoh, i nadam se što bržim još jednim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Hvala.