Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 20.05.2014.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik SDP, dr Milorad Mijatović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala gospodine potpredsedniče.
Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku da naglasim da će SDP dati podršku Predlogu statuta i da će u danu za glasanje glasati za ovaj statut. To činimo iz više razloga.
Prvi razlog je taj što se SDP zalaže za pravnu državu, konzistentan pravni sistem, jer to je jedan od osnovnih stubova pravne države i sama ta činjenica da ovo usaglašavanje statuta Vojvodine sa Ustavom Republike Srbije znači da imamo jedan celovit pravni sistem. Drugo, izbegnuta je jedna politička i ustavna kriza koja je mogla nastati da nije bilo ovog usaglašavanja. Treće, želim da odam priznanje akterima političkog života u AP Vojvodini koji su našli dogovor i kompromis oko ovog rešenja. Naravno, sa ovim dogovorom retko je ko zadovoljan iz prostog razloga jer ne možete biti zadovoljni ukoliko niste postigli ciljeve koje svaka politička stranka u Vojvodini ima.
Ovde neću govoriti nekim rečima koje su već bile poznate - šta se zahteva od autonomije Vojvodine? Da li je to funkcionalna, da li je to suštinska? Po meni, to su samo igre reči, iz prostog razloga da se sakrije određena suština, a to je da autonomija nema onaj stepen u Vojvodini koji je neophodan da bi se Vojvodina mogla pravilno i dovoljno razvijati u okviru države Srbije.
Moram da naglasim da je generator svih kriza upravo Ustav iz 2006. godine, koji ima mnoga rešenja koja su nedorečena, nedovoljna i koji je u velikoj meri skresao sveo ono što je Vojvodina imala u ranijem periodu. Često kada govorimo o Vojvodini postoji jedna vrsta opasnosti, kao što je gospodin Pastor rekao, da se uvek govori šta ljudi iz Vojvodine traže. Ono što mi u Socijaldemokratskoj partiji smatramo jeste da Vojvodina mora imati u državi Srbiji onaj okvir koji će omogućiti da se pravilno razvija, da ima jasne nadležnosti, ali i jasne odgovornosti.
U ovom periodu od 2006. godine, donošenjem ovog novog Ustava, mi smo dolazili u situaciju da je baš zbog nedorečenosti često bio politički voluntarizam, svako je tumačio ono što je njemu odgovaralo. To je davalo mogućnost liderima pojedinih političkih partija i određenim političkim partijama da stvari uzimaju u svoje ruke, da arbitriraju i da dovode do situacije da oni određuju koji je to stepen autonomije. Naravno, to nije odgovaralo građanima Vojvodine i to je dovelo do toga da je Vojvodina počela da zaostaje, da su pojedini delovi Vojvodine zaista i nerazvijeni, što se u Vojvodini nikada nije dešavalo.
Upravo zbog toga, mi insistiramo u okviru sadašnjeg Ustava, koji je još uvek na snazi, za koji isto tako smatram da nije trenutak da se menja, da donesemo i ova dva zakona, a to je zakon o finansiranju Vojvodine, da konačno skinemo sa dnevnog reda tih famoznih 7%, da znamo šta je 7% i gde će ta sredstva da idu, i drugi je zakon o nadležnosti AP Vojvodine. Sa ovim statutom mi ćemo imati jedan set zakona koji će omogućiti da stanje i situacija bude koliko-toliko normalna, da se zna šta su odgovornosti, šta treba raditi i kako treba raditi.
Naravno, dolazimo do pitanja kad možemo menjati Ustav iz 2006. godine? On je smetnja i za dalji razvoj Srbije, a ne samo Vojvodine, iz prostog razloga jer je nastao kao plod jednog političkog trenutka, konsenzusa u tom periodu koji je bio i vreme ga je pregazilo.
Naravno, mi ćemo dolaziti u situaciju da će se on menjati, da ćemo donositi mnoštvo zakona iz evropske agende i samim tim ovaj Ustav će biti uzak i on će se morati menjati. U tom kontekstu, mi možemo sagledavati koje su to mogućnosti da Vojvodina ima autonomiju iz raznih vidova autonomija koje postoje u EU. To znači, ako hoćemo jednu evropsku Srbiju, u evropskoj Srbiji mora biti i evropska Vojvodina, i upravo tu ćemo tražiti načine šta je to najbolje da bi se Vojvodina u Srbiji mogla da razvija.
Tu predlažem i još nešto, da razmislimo o nekom srednjem nivou vlasti. Mi smo pre imali srezove u Hrvatskoj, u Mađarskoj, u Rumuniji postoje županije. Upravo ovi tragični događaji koje smo sada imali pokazuju koliko nama lokalni organi i koliko nam nedostaje taj srednji nivo vlasti. Šta to znači? To znači da deo nadležnosti države prenosimo na niži nivo bliže građanima, gde će građani moći da kontrolišu, da ocenjuju rad tih pojedinaca, a ovako smo lokalne organe vlasti sveli samo na puke izvršioce jedne centralizovane države, koji često svoju nesposobnost kriju samo zbog činjenice da se sve odlučuje negde gore u vrhu.
Ako želimo da se Srbija ravnomerno razvija i da imamo delove koji će se mnogo bolje razvijati nego do sada, moramo razmisliti i o tom srednjem nivou vlasti o kojem sam ovde govorio. Naravno, to je sve moguće onog trenutka kada budemo u situaciji da raspravljamo o novom Ustavu, a po mom mišljenju i mojoj proceni, to neće biti za jedno dve godine. Upravo zbog toga možemo o tome i da razmišljamo.
Na kraju želim da kažem sledeće. Socijaldemokratska partija Srbije će dati punu podršku statutu, a isto tako očekujemo da će i ova dva zakona, koji su neophodni prateći dokumenti, biti doneta do kraja godine, iz prostog razloga što mislimo da postoji politički konsenzus i želja da se to završi i da, u skladu sa onim što smo u ovom trenutku dogovorili, nastavimo dalje. To će omogućiti i da se Srbija razvija mnogo bolje, a isto tako i Vojvodina u okviru Srbije da ide dalje i napred. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe PUPS, Milan Krkobabić.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Milan Krkobabić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Uvaženi gospodine predsedavajući, gospodine Pastor, cenjeni narodni poslanici, građani Srbije, mi danas ovde ne usvajamo Statut Vojvodine, da ne bi bilo zabune, gledaju nas građani Srbije, danas ćemo samo doneti odluku o davanju saglasnosti na prethodni postupak.
Gospodine Pastor, slušao sam vas veoma pažljivo, sjajno ste izložili, bilo je tu i emocija, dosta reakcija i na jednom mestu sam primetio, potencirali ste oktroisanost svega ovoga. Sjajno ste to rekli, ali, ako mogu da vas utešim, mi Srbi smo navikli u svojoj političkoj istoriji da imamo i oktroisane ustave. Trajali su i po jedan dan, pa su sklanjani. To nije ništa čudno.
Pokušavam da shvatim vašu poziciju, da shvatim i poslanika iz vaše poslaničke grupe koji je upotrebio jednu reč, rekao je da je položaj i pozicija Vojvodine neuspeh aktera političke scene Srbije u dužem periodu. Da li je to na mestu i da li to stoji? Ja bih se složio sa njim. Upravo ovo što danas činimo je i deo tog neuspeha. Ovim činom mi na neki način prihvatamo da u ovoj zemlji postoje institucije, da postoji Ustani sud i polako pokušavamo da poštujemo određena rešenja, bez obzira na to da li nam se sviđala ili nam se ne sviđala. Naravno, imaćete saglasnost poslaničke grupe PUPS na ovaj postupak izglasavanja.
Izrekli ste neke stvari i ja u svemu tome osećam da vi u budućnosti očekujete novo definisanje pozicije i položaja AP Vojvodine. Mislim da ovaj parlament to treba da shvati na takav način. Naravno, ustavna materija je živa materija i ona mora da se prilagođava, ali ne treba uvek i svagda da bude rezultat političkog kompromisa. Politički kompromis moramo da ostavimo po drugoj strani, a da se posvetimo, u najvećem delu svog izlaganja vi ste upravo govorili o suštini, upravo toj pravoj suštini, da idemo u susret događajima, da ih dogovorno rešavamo, a ne da, post festum, na kraju konstatujemo da nekim formalnim radnjama dovodimo u sklad ono što je moralo biti dovedeno. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe Nove Srbije, magistar Zlata Đerić. Izvolite.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani članovi Pokrajinske Vlade, ne mogu da se ne osvrnem na to da ovaj Statut koji je predložen danas u plenarnom zasedanju posmatram iz vizure poslanika koji dolazi iz Sombora. Sombor je pre svega grad koji je postavio temelje i visoke standarde po pitanju autonomije. Sombor je grad koji je svoju autonomiju izborio još 1749. godine, 100 godina pre Majske skupštine. Dakle, to me kvalifikuje i obavezuje da sa posebnim poštovanjem danas govorim o ovoj temi.
Pre svega to me obavezuju seni onih koji su se izborili za slobodan kraljevski grad Sombor i naravno ne mogu a da ne pomenem jednog velikog somborskog političara, jednog od prvih predsednika Narodnog odbora kada je Sombor učestvovao aktivno u usvajanju srpske Vojvodine, doktora Joce Jovana Laloševića.
Dakle, sve to je ugrađeno i sve to prepoznajem u ovom tekstu statuta koji je danas pred nama. Zahvaljujem se gospodine Pastor što ste izneli ono što smo mi kao poslanici NS pre nekoliko godina u ovom istom domu zastupali, a to je da onaj prethodni statut nije bio u skladu sa Ustavom, a to mu je prva i osnovna obaveza. Ono zbog čega ćemo kao poslanički klub NS sigurno podržati ovaj predlog statuta jeste sadržano već u članu 1. stav 2. u odrednici koja kaže – AP Vojvodina je neodvojivi deo Republike Srbije u kojoj se neguju evropski principi i vrednosti. To je ono što mi sigurno zastupamo do kraja svojim političkim stavovima.
Ono što je u ovom statutu posebno pohvalno i za primer celoj Evropi jeste upravo ono što je i gospodin Lajčak u nedavnoj poseti rekao da je Vojvodina primer čitavoj Evropi po negovanju prava svih nacionalnih manjina i ljudskih prava uopšte i to je sadržano u članu 6. i u članu 7. ovog statuta, vrlo precizno, vrlo jasno, vrlo konkretno. Imam jednu malu opasku i zamerku, možda je zbog toga član 8. izlišan, jer je u članu 6. već sve predviđeno.
Takođe, ono što pozdravljamo to su članovi 21, 22, 23, 24. gde se postavljaju zaista najviši standardi u negovanju prava i obaveza života u Vojvodini, višenacionalne zajednice. Mi u Vojvodini smo oduvek umeli da živimo jedni sa drugima. Istorija je pokazala da su Vojvođani umeli da prepoznaju šta su prave vrednosti i da se za njih izbore. Kada ste govorili o pitanju autonomije kao o jednom političkom pitanju koje se često zloupotrebljavalo, a Srbija je država koja je upravo na pitanju autonomije i toga smo svi svesni u bližoj istoriji preživela, podnela ozbiljne političke i državne frustracije.
Vojvodina je imala drugačiji put, vrlo hrabar i vrlo smeo, ali vrlo jasan. Kada ste rekli da je možda majska skupština otvorila neka pitanja, pitanja autonomije, mislim da je majska skupština 1848. godine, trajala je ta srpska Vojvodina do 1849. godine, upravo zatvorila to pitanje i da je Austrija kao ozbiljna država to prepoznala kao ozbiljno pitanje i pokušala jednim političkim manevrom proglašavajući srpsku Vojvodinu, Srbiju i tamiški Banat već 1849. godine da prevaziđe taj politički problem koji se na ovim prostorima otvorio, ali i da ispoštuje jednu ogromnu nacionalnu državotvornu energiju koja je tu postojala i koja je tu opstala.
U svetlu toga mi danas posmatramo taj statut, ovaj predlog statuta i mi smo svesni da ako je jedno pitanje, a ja vam kažem majska skupština u stvari je ne otvorila nego zatvorila 1918. godine Velika narodna skupština je to pitanje zapečatirala. Tog momenta se srpska Vojvodina odlučila da se prisajedini Srbiji, da postane sastavni deo iako se sećate reči našeg velikog tribuna Jaše Tomića koji je rekao – Vojvodina će u Jugoslaviju samo ako tamo nađe preko Beograda Srbiju. To je zauvek ostalo opredeljenje Vojvodine.
Dakle, Vojvodina poštuje svoje posebnosti, naše istorijske momente koji nas razlikuju i na koje svi imamo pravo, jer mi uvek kažemo da imamo pravo na različitosti i da nas različitosti čine bogatijim, svesni onoga svega što smo prošli na ovim prostorima i svesni upravo toga koliko je ovaj današnji statut, predlog statuta državno-politička prepoznatljivost Vojvodine i čin unapređenja države Srbije.
Zbog toga i zbog svega onoga što imamo u obavezi, mi poslanici NS, nacionalne stranke u Danu za glasanju ćemo podržati predloženi statut Vojvodine. Hvala vam lepo.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Dušan Bajatović.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Socijalistička partija Srbije
Hvala poštovani predsedavajući. Pokušaću da se ne držim uobičajenog tempa u ovoj priči i nadam se da ovo neće biti vojvođanski dijalog. Vidim da se svi trude i predstavljaju, a mi Vojvođani volimo da budemo svoji, volimo da budemo kulturni, volimo da imamo poseban mentalitet, ali nažalost i drugi misle isto tako da to i njima pripada.
Nadam se da neću izazvati replike, ali ću početi sa mojom omiljenom poslovicom na mađarskom da bih polemisao pre svega, biću slobodan da kažem, sa mojim političkim prijateljima, gospodinom Pastorom kome se beskrajno zahvaljujem što nas je tamo u Vojvodini ujedinio kad nismo mogli mi Srbi, onda su nam pomogli Mađari. Zaista vam se iskreno zahvaljujem. (Poslanik izgovara poslovicu na mađarskom). Ta poslovica glasi: Biti ili ne biti pitanje je sad. Nismo mi na tom nivou priče sad.
Znate kako, jako dugo se vodi polemika u Srbiji, kada ste već pričali o oktroisanosti, o položaju Vojvodine. Bila je oktroisana i 1974. i kralj nas je pre toga oktroisao. Bila je oktroisana i 1990. u kojoj smo i mi učestvovali socijalisti. Bila je oktroisana i 2006. godine jer smo mi vodili neke od partija koje su i sada učestvovale s nama ovde, a učestvovaće i dalje. Borbu protiv ovog ustava gde smo zahvaljujući malim ucenama u pretprošlom sazivu republičke Skupštine u stvari dobili najviše ovlašćenja koje je Vojvodina ikada imala, izuzimajući toliko željenu 1974. godinu, a glasali smo protiv tog Ustava. Neću polemisati sa političkim opcijama, ali niko nam nije kriv što u sastavu kada je DS bila dominantna i u ovom parlamentu, a naročito u Vojvodini i falili su i socijalisti, u tome sam i ja učestvovao kao Vojvođanin, i Nenad Čanak kao Vojvođanin, nema Bojana Pajtića kao Vojvođanina, i vi gospodine Pastor, pa smo malo pritisli ovu skupštinsku većinu da nam da malo više. To je istina.
Nažalost oni koji su bili dominantni u pisanju prethodnog statuta su preterali u dve stvari, u tome kako je statut napisan i drugo kako su koristili one nadležnosti koje su Vojvodini pripale. Pričam o Fondu za razvoj, pričam o Fondu za zdravstvo, Fondu za kapitalna ulaganja, o svemu ostalom što smo mi sami upropastili. Dobro je što se ovde ponovo govori o tome, sad ćemo raditi drugačije.
Podsetiću vas da smo mi i 2002. godine imali dva koncepta. Koncept akademika Fire koji je čini mi se zastupala LSV, a to je Vojvodina republika i koncept koji je zagovarao jedan mekši pristup, koji su zagovarali DS i SPS. Sada ako hoćemo da koristimo te mentalne i kulturološke, a rekao bih pre svega ekonomske i regionalne prednosti Srbije, onda moramo da budemo pametniji i mudriji.
Koji je to razlog da mi ne verujemo Republici Srbiji? Mi kažemo da smo oktroisali ovaj ustav. Znate šta, ako pogledate šta su odredbe koje postoje u zakonima i važe za celu Republiku Srbiju, dakle i za Rašku oblast, a važe i za Vojvodinu, a to je upotreba jezika, pisma, prava manjina itd. Zašto mi ne verujemo Republici Srbiji da to mogu biti i prenete nadležnosti?
Ja sam potpuno siguran da će i posle novog Ustava Republike Srbije, a mora ga biti, Statut AP Vojvodine počinjati na osnovu Ustava Republike Srbije. Ovde greše oni koji koriste rečenicu – Vojvodina je sastavi deo Republike Srbije.
Piše vam i u predlogu, Vojvodina je neotuđivi deo Republike Srbije. Dajte da ta pitanja skinemo sa dnevnog reda. Autonomija nije decentralizacija. Decentralizacija je ono što ćemo dati opštinama. Ako govorimo o decentralizaciji u Srbiji, treba govoriti isključivo o ekonomskoj decentralizaciji, jer će to omogućiti ravnomerni regionalni razvoj.
Pogledajte kada se desi nevolja, kao što se desilo u Srbiji, kako se ljudi ujedine, kako su spremni da nam pomognu i oni iz susednih zemalja, nama okružujući, sa kojima se možda svađamo, a šta nas stvarno svađa? Svađa nas politika. Svaki rat makar bio i politički, samo je nastavak politike drugim sredstvima.
Prema tome, u rešavanju onih prava, a to je da živimo pristojno, ja i dalje tvrdim da nema razlike između nezaposlenog Srbina i Mađara i gladnog Muslimana i gladnog hrišćanina, kako god hoćete. Ako to treba da rešimo, to treba da rešavamo jedinstveno na teritoriji cele Republike Srbije.
Šta nije bilo dobro u prethodnom statutu koji smo čekali jednu godinu, jedan mesec i 15 dana? Pre svega, politička nesloga. Nije bilo spremnosti, nije bilo političke volje da se dođe do ovoga do čega smo danas došli.
Dakle, kada se dobro analizira ovaj Predlog statuta na koji mi danas treba da damo saglasnost, tvrdim da mi i jednu nadležnost AP Vojvodine ne umanjujemo.
Da vam opišem svoj položaj, neće mi zameriti moje kolege iz poslaničke grupe, a moj kolega Miša Petronijević je upravo ušao, on je vodeći beogradski centralista, pa kaže, ne mogu da te slušam, neće valjda nas da zastupa autonomaš, naravno u najboljem smislu te reči.
Imamo mi vojvođanski Srbi, ali i vojvođanski Mađari i Rusini, i Slovaci i svi ostali mnogo tradicije u tom životu ili suživotu, jedni sa drugima, što znamo jako dobro da čuvamo.
Mnogo godina je srpska istorija, tradicija i kultura, čuvana u Vojvodini. Mi to jako dobro znamo da branimo.
Vi, gospodine Pastor, izvinite što vam se lično obraćam, jako dobro znate kako izgleda mađarski parlament. Mađarska je svojevremeno bila imperija, ala kada uđete u mađarski parlament, tamo su narodne nošnje i običaji svih naroda koji su ikada bili u sastavu Austrougarske ili Ugarske imperije. Čak i pogrešne stvari su opisane, koje istorijski nisu bile dobre po interes mađarskog naroda u tom parlamentu. I to vrlo slikovito.
Mi smo morali da nađemo kompromis oko toga da li ćemo koristiti ove novoevropske simbole sa ove tri zvezdice i ovom zastavom koju smo razvukli, malom srpskom, a nekim nacionalistima, o.k. Srem, Banat i Bačka, a gde vam je Baranja, nedaj bože da se vratimo na te priče i ne vidim razloga da koristimo tradicionalne simbole. Čega se mi tu stidimo?
Nadam se, kao što su ovde zajedno postavljeni ovi novi, jer je to plod političkih kompromisa, da će istovremeno na jednak način kada donesete odluku o upotrebi tih simbola biti korišćeni i tradicionalni i onda ćemo valjda svi biti zadovoljni.
Ako smo igde imali dobar primer kako se rešavaju međunacionalni odnosi, onda je to bilo u to vreme, ja ću biti slobodan da kažem, rizikovaću da me optuže kada je postojala Austrougarska imperija, ne mislim na one pritiske, nego na poštovanje civilizacijskih normi. Kada govorimo o izmenama Ustava, neće taj Ustav nama rešiti ekonomske probleme. Pisaćemo ga valjda na osnovu najboljih evropskih normi.
Još jednu stvar želim da kažem da je dobro i loše. Jako je dobro, ja sam razmišljao, da li da budem eksplicitno protiv ovog – etničke zajednice, ali neka bude i – nacionalne manjine, što je normalno za Evropu, neka budu – etničke zajednice, što je bila intencija ovde i neka imaju sva prava po Zakonu o etničkim zajednicama koja proističu i nikakav problem ja tu ne vidim.
Neko se potrudio da uvede prizvuk dvodomnosti vojvođanske Skupštine. Mislim da je dobro što toga u ovom Statutu više nema.
Ne vidim potrebu pošto je to isključiva nadležnost Republike i po Ustavu da dalje razgovaramo o Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti. Ako bih pogledao biografije tih akademika, nikada se ne bih složio da sa njima formiram akademiju, a meni se čini da bi i SANU morala da bude malo više uključena u politički i naučni život, nego što je to danas slučaj, jer su to ljudi koji žive za nauku, koji imaju svoj personaliti, svoju reč.
Smatram da nam je SANU i njeno odeljenje u Novom Sadu, sasvim dovoljno.
Samo jedan primer da navedem. još jednu stvar politički da prokomentarišem, mi smo imali vlast kada je trebalo doneti Zakon o finansiranju, Zakon o imovini i Zakon o pokrajinskim službenicima.
Gospodine Čanak, ja ću vas veoma pažljivo slušati. Ja sam i prošli put glasao zajedno sa vama. Ja bih vam zaista dao „Oskara“.
Izvinjavam se, predsednice, što sam se neposredno obraćao kolegi poslaniku, morali ste da me opomenete.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Samo zbog ozbiljnosti tačke dnevnog reda, neću vas upozoriti.
Obraćajte se meni, a poslanik Čanak će vas razumeti.
...
Socijalistička partija Srbije

Dušan Bajatović

Socijalistička partija Srbije
Sam sam sebe opomenuo. Još jednu stvar želim da komentarišem, ako gledamo ozbiljno ustavnu materiju, zaista je Statut AP Vojvodine, podzakonski akt i on ne može da uređuje neke stvari koje su u ranijem Statutu bile prisvojene. Veoma mi je drago iako nemam tu informaciju, a morao bih da imam, i voleo bih da je podelimo sa svima, ukoliko postoji dogovor između SVM i SNS o tome da se pišu ova tri zakona, Zakon o finansiranju, Zakon o imovini, a možemo i o prenetim nadležnostima, možemo i o pokrajinskim službenicima, kako god hoćete.
To su samo neke od primedbi koje sam imao, jer ja sam shvatio da ne bi trebalo da pravimo polemiku.
Mislim da treba, a to je stvar pokrajinske Skupštine, da razmislimo i o promeni izbornog sistema, ali pošto nije tema samog Statuta, ja ću to samo reći, jer mislim da on treba da bude proporcionalan i naravno da uvažava sve manjine kao što je to slučaj i na republičkom nivou.
Druga stvar koja mi se veoma sviđa jeste što ne glumimo nikakav parlamentarni sistem.
Skupština Vojvodine koja će predstavljati nas, vojvođane, ma koje vere, kulture ili već kako raspoređeni bili, je glavni organ. Ona se o svemu pita.
Ja ću glasati, kao i moja poslanička grupa za ovo, ali smatram da je mnogo bolje bilo da je ostalo Izvršno veće AP, nije strašna tema, ali Vlada vlada, Pokrajinska vlada, ali Vlada vlada. Neki su skloni, naročito kada imaju većinu da to zloupotrebe.
Da smo imali ovakvu diskusiju kakvu ste vi, predsedniče, nametnuli i vodili u parlamentu, ne bi toliko dugo trajale ove rasprave koje mi danas imamo.
Ja sam namerno rekao da ponekad kod mene u poslaničkoj grupi, kada nešto pričamo o Vojvodini ili tražimo, ovi kažu – i ti si autonomaš. Nisam autonomaš, ja sam lokal patriota i učestvovao sam, na žalost, u većini ratova koje je Srbija neuspešno vodila, a sada ću da učestvujem u svim ovim mirovima koje ćemo da stvaramo.
Dakle, bilo bi još ponešto da se kaže. Ja sam ovo namerno istakao. Ne glumim ovde nikakvu vladu, i to je dobro. Ovde nema opoziva Vlade, nema ništa slično što ima u republičkom Ustavu, može da da ostavku i predsednik vlade vojvođanske, neće pasti Vlada, možemo da razrešimo nekog ministra, to ne znači ništa strašno.
Ali, pozdravljam što su ostale određene nadležnosti, ja mogu i da ih čitam, ali mislim da je to u ovom momentu možda pretenciozno, gde se govori šta ćemo mi sve uređivati. Šta mi se sviđa? Sviđa mi se što svaka od tih stavki na kraju kaže – na osnovu zakona. To znači da ćemo se najzad potruditi da autonomiju Vojvodine, ne samo u budućem Ustavu, nego u aktuelnoj zakonskoj praksi, koju se nadam zajednički sprovoditi, ova ogromna koaliciona većina koja postoji danas u Skupštini Republike Srbije i koja je uz vaše kompletno prisustvo, kao rukovodstva vojvođanskog parlamenta, pokazala da će imati drugačiji odnos prema tzv. vojvođanskom pitanju. Ja ne volim tu reč jer „vojvođansko pitanje“ kao takvo ne postoji. Ali, slažem se da neke stvari mi Vojvođani treba da uradimo.
Drago mi je što je ostalo mnogo nadležnosti. Neke će biti prenete. Nadam se da buduće izvršno veće ili buduća pokrajinska vlada će učiniti više od toga da danas imamo, zavisno koji kriterijum primenjujete, od 11 do 17 nerazvijenih opština u Vojvodini. Nadam se da će prosek plata u Vojvodini biti veći nego u Republici, što sada nije slučaj. Nadam se da će nezaposlenost biti manja nego u Republici, što sada nije slučaj.
Želim da kažem da će u svim političkim procesima koji znače civilizacijski, zakonski, ustavni, kakav god hoćete, a pre svega ekonomski i kulturni razvoj Vojvodine, postojati politička podrška Socijalističke partije Srbije. Ali, nikada neće postojati podrška koja podrazumeva da Vojvodina nije neotuđivi deo Republike Srbije.
Imao bih još mnogo toga da pričam, ali sam shvatio da postoji prećutna politička saglasnost, ako je 100 od 120 vojvođanskih poslanika glasalo za ovo, da nema potrebe da širimo diskusiju. Nisam želeo nikoga da isprovociram, više sam govorio iz nekog svog, lokalnog, vojvođanskog ugla, nego što sam imao ideju da se pravim preterano pametan. Ovo je sasvim dovoljan okvir da u okviru Republike Srbije, ako smo dobro organizovani u vojvođanskoj skupštini, možemo da zadovoljimo sve svoje interese i potrebe – i manjinske, i većinske i kakve god hoćete. Zahvaljujem vam.