Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Hvala vam.
Probaću da odgovorim na nekoliko pitanja kojih je već bilo i vezano za ovo. Da krenemo od ovih pitanja sada, vezano za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima da napreduje kako treba, kao što sam i rekao. To što stiže prva milijarda, ona stiže tek sada u maju, upravu zbog toga što nismo imali parlament koji je mogao da ratifikuje zbog, kao što znate, raspisanih izbora. Ona je potpisana još početkom marta, ako se ne varam.
Saradnja napreduje kao što treba, uostalom vidimo to i na nekoliko zajedničkih projekata i između ostalog i ova dva o kojima danas razgovaramo, za direktan budžetski zajam kao i za zajam za poljoprivredu.
Što se tiče, isti odgovor važi i za 97 miliona dolara u odnosu na 275 miliona dolara koji stoje u budžetu za Abu Dabi „Divelopment fonda“. Tu postoje dva tipa zajma o kojima smo razgovarali i koja smo planirali. Jedan je ovaj koji se odnosi na infrastrukturu u navodnjavanju, to je ovaj o kome diskutujemo danas. Za njega je predviđeno 200 miliona dolara. Drugi o kome smo razgovarali takođe u iznosu od 200 miliona dolara se odnosi na obezbeđivanje jeftinog izvora finansiranja za poljoprivrednike, ovo o čemu ste takođe u jednom od svojih pitanja obratili. Dakle, taj drugi još uvek nije ispregovaran, jer je prosto dogovoreno da se ide najpre sa ovim za navodnjavanje. Bez obzira na to što je predviđeno 200 miliona dolara, 100 miliona dolara je prva faza tog prvog dela, da tako kažem. Kako budemo krenuli sa implementacijom toga, kako budemo razvijali druge projekte, zbog čega takođe stoje sredstva i u Aneksu II za ovaj kredit, mi ćemo dalje potpisivati i sledeći ugovor, ukoliko to bude potrebno.
Što se tiče uslova, uslovi su 3%. I sami ste rekli da je to izuzetno dobro, 2,5 plus 0,5. Ostali uslovi, to je standardni tipski ugovor. Prosto, vaše pitanje oko zaloga na državnu imovinu je tipsko pitanje, ukoliko postoji zaloga, ne postoji zaloga, nismo dali nikakvu zalogu vezano za ovo. Isto važi i za arbitražu koja završava na arapskoj ligi. To nije nešto na šta smo mi ovde navikli, ali prosto nismo imali ovakve kredite u skoroj prošlosti, rekao bih u ovoj modernoj nismo ove vrste. To je posledica prirodno bilaterale. To budući rečeno niko ne planira da ulazi u arbitražu oko ovakvih koncesionih kredita sa povoljnim stopama.
Što se tiče projekata, projekata ima 13, da budem vrlo jasan. Za 24.000 ha Ministarstvo poljoprivrede je u prethodnom mandatu, tu smo sada imali promenu na čelu Ministarstva poljoprivrede, opredelile te projekte u skladu sa svojim dugoročnim planovima i strategijama za poljoprivredu i u skladu sa tim gde su prosto projekti postojali, odnosno gde može odmah da se krene sa poslom.
Pomenuli ste vezano za to četiri godine. Do kraja 2017. godine je četiri godine, zapravo to je ono što je u fiskalnoj strategiji predviđeno za prvih 97 miliona dolara. To je ono što je dogovoreno sa Ministarstvo poljoprivrede i iz poslednjih razgovora koje sam ja imao, što je bilo neposredno pred izbore Ministarstvo poljoprivrede je bilo spremno i sigurno da će to povući u te četiri godine. Poučen iskustvom nekih drugih kredita u razgovorima smo u Abu Dabiju kada smo o ovome pregovarali postavili pitanje i postoji spremnost druge strane da bez ikakvih penala, ukoliko to bude bilo potrebno, za šta se ja svakako nadam da neće biti, se i prolongira vreme za povlačenje ovih kredita.
Što se tiče vašeg pitanja da li je jedinica formirana u roku od šest nedelja od potpisivanja kredita? Zbog izbora i formiranja Vlade, koliko sam ja upoznat, a proveriću to pa ću vam odgovoriti naknadno na to pitanje u toku sednice i na ovo drugo, verujem da još uvek nije, ali takođe verujem da će ubrzo, već u narednih, ne bih da obavezujem druge ministre, ali uzev u obzir da potpisujemo kredit i da će on biti spreman za povlačenje odmah, da su projekti spremni, da će Ministarstvo poljoprivrede preduzeti korake u tom smeru. Takođe ću vam naknadno pročitati i celu listu projekata u toku sednice.
Jednu stvar ste postavili vezano za obrazloženje zakona koji referiše 31.000 ha i 14 projekata. To se odnosi i jasno mislim da to referiše jedan od prethodnih zaključaka Vlade po kojima se išlo u pregovore. Ono što je kroz razgovore i kroz prioretizaciju koju je Ministarstvo poljoprivrede preduzelo izašlo se sa ovom konačnom listom koju sam ranije pomenuo. Hvala.

Za reč se javio Aleksandar Senić. Po kom osnovu?
(Aleksandar Senić: Replika.)
Mislim da ne bih trebao da vam dam repliku, ali evo izvolite.

Nisam zadovoljan odgovorom, pa ako može gospodin ministar da objasni, odnosno da da malo više detalja.
Ako kažete da zaista postoje dobri odnosi između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Republike Srbije, da li to znači da će ono što je predviđeno Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, dakle tri milijarde evra kredita, to pitam zbog toga što su ovo izuzetno povoljna sredstva i dobro je da bude tih kredita što više za refinansiranje obaveza a nikako za novo zaduživanje, što na žalost ova Vlada radi, da li će tri milijarde evra kredita biti odobreno ove godine i do kada? Takođe, koji je rok ili kada naši individualni poljoprivredni proizvođači mogu očekivati kreditne linije za razvoj svojih ličnih sistema za navodnjavanje? Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Vrlo kratko. Prvo, oko refinansiranja skupih kredita, odnosno zaduživanja. Mi se zadužujemo, i to je opet ono što je jasno, da bismo finansirali deficit. Struktura deficita, već smo više puta raspravljali, ne bih prosto ni zloupotrebljavao ni zamarao ovom prilikom sve.
Što se tiče refinansiranja kredita, mi jesmo sagledavali tu opciju. Tu je i direktor Uprave za javni dug. Određeni broj kredita imamo bilateralnih, određeni broj kredita imamo sa Pariskim i Londonskim klubom koji imaju amortizacionu kamatnu stopu, određen broj kredita, naročito ovih koji poslednjih godina ide direktno sa međunarodnog bankarskog tržišta, odnosno radi se o obveznicama kojima se slobodno trguje.
Uzev u obzir kako se kreću trenutno cene naših obveznica, kao i uslove vezane za bilateralne kredite, odnosno za kredite koje imamo po Pariskom i Londonskom klubu, postoje par scenarija koje smo razradili i po kojima možemo da izvršimo prevremenu otplatu, naročito ovih kredita koji su vezani za reprogram Londonskog kluba. Procenićemo na tržištu, u zavisnosti od uslova, da li nam je to potrebno ili nije.
Što se tiče samog zaduživanja i visine od tri milijarde evra, vi odlično znate, kao poznavalac i član Odbora, da ono što je navedeno u članu 3. budžeta u smislu zaduživanja određuje okvir i postavlja uslove. Ovo jesu jako povoljni krediti i ja se nadam, kao što sam i ranije najavio, da ćemo imati i drugu tranšu u drugoj polovini ili pred kraj godine, u zavisnosti od toga kako se budemo obraćali svom deficitu i u zavisnosti od toga kakvi uslovi, a trenutno su povoljni, budu bili na tržištu obveznica, konkretno evarskih, u ovom trenutku, koje mi nismo imali ranije. Iskren da budem, nisam siguran ni da će nam trebati za finansiranje budžetskog deficita, čak uzimajući u obzir i prefinansiranje i pune tri milijarde.
Kada je u pitanju zajam za poljoprivrednike, odnosno jeftinog izvora koji bi se koristio preko komercijalnih banaka za davanje poljoprivrednicima, tu smo razrađivali metodologiju sa, između ostalog, Ministarstvom poljoprivrede. U budžetu su predviđena sredstva koja odgovorno nismo potrošili pred izbore, iako je za to i ovaj put kao i tradicionalno postojao veliki pritisak, a vezano za subvencionisanje kamata. Deo jesmo, ali veliki deo je ostao sačuvan.
Dogovor koji smo imali sa Ministarstvom poljoprivrede jeste da se ta sredstva koriste kao jedan od pomoćnih mehanizama da bi poljoprivrednici upravo iz jeftinog izvora mogli da dobiju jeftine kamate. Neki dogovor je bio da se to može očekivati za jesenje poljoprivredne potrebe, znači, za septembar-oktobar i to je plan sa kojim ćemo raditi.
Sa uspešnim uspostavljanjem jedinice za upravljanje projektima, gde je ideja postojala da to bude sektor za vodoprivredu, upravo sam dobio dodatne informacije, biće uspostavljen šest nedelja od efektivnosti kredita odnosno od ratifikacije u Skupštini.
Mislim da će se otvoriti mogućnost da se Abu Dabi i njegovim fondom onda razgovaramo o sledećoj tranši, odnosno o sledećem modalitetu saradnje. Jer, prosto je neozbiljno i trudimo se da to ne radimo, da razgovaramo o 17 stvari a da nijednu ne završavamo i ne sprovodimo. U ovom slučaju, ja bih rekao da je ovo odlaganje od par meseci od potpisivanja u potpunosti razumljivo, uzev u obzir da smo imali izbore i da je prosto bilo potrebno vremena da se konstituišu institucije, što je opet urađeno u rekordnom roku u ovom slučaju.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Ostao sam vam dužan odgovor na ovo jedno pitanje, a to ću vam reći posle. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Pošto nema više niko prijavljen u sistemu, želeo sam da pitam da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
U međuvremenu, za reč se javio predstavnik poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Izvinite gospodine predsedavajući, bio sam prijavljen.
Poštovani ministre, kolege narodni poslanici, imamo tri zakona o zajmu. Pošto se u Emiratima ne može reći „kredit“, onda se koristi reč „zajam“, zato što je to u suprotnosti, čini mi se, sa nekim njihovim pravilima. Naravno da treba najviše pričati oko kredita od milijardu dolara i kredita za navodnjavanje.
Ono što bih hteo pre svega toga da kažem je da zaista kredit od milijardu dolara koji uzimamo po ovoj kamati jeste povoljan. Naravno da on nije najpovoljniji, kako je govorio premijer, i nije uopšte na skali onoga svega što se ovih dana govori – najveće, nikada zabeleženo u istoriji, itd. Prosto, to ne stoji. Ovaj kredit jeste sa povoljnom kamatom, međutim, ministre, vi takođe dobro znate da je mogao da se uzme kredit i sa manjom kamatnom stopom od međunarodnih finansijskih institucija. Ova država je to uzimala. Jeste da je tu možda 1% manja kamata, ali, svakako je manja kamata. Dakle, u tom smislu ne stoji da je ovo najpovoljniji kredit ikad.
Druga zamerka se odnosi na to zašto mi nemamo specifikacije za kredit uzet od Abu Dabija za koje infrastrukturne projekte će biti iskorišćena ova sredstva? Mislim da su te specifikacije neophodne. Morali smo da znamo i da vidimo u javnosti za šta će konkretno milijarda dolara, što je čini mi se nešto oko 700, 800 miliona evra, biti iskorišćeno? Zato što ste vi ministre još 8. oktobra rekli da do sada nije bilo krovne kontrole javnog duga a da će Vlada od sada uzimati kredite koje će iskoristiti za infrastrukturne projekte. To ste vi rekli, ministre Krstiću, 8. oktobra. Dakle, pošto ste vi to rekli, a pošto je u skladu, slučajno doduše, sa politikom DS koja vama predlaže da se svi krediti i zajmovi uzmu isključivo za infrastrukturne projekte i razvoj, a ne za potrošnju, ako se vi sa nama u ovom slučaju slažete, dajte nam specifikaciju za šta će ova sredstva biti iskorišćena.
Dakle, za šta nameravate da potrošite ovaj novac? Zašto za ova tri meseca niste napravili precizan plan za šta ćete utrošiti ova sredstva? Recimo, u budžetu grada Beograda koji je često bio na udaru od strane većine, svaki kredit je bio vezan za konkretan infrastrukturni projekat. Mislim da je to pravi put i da tako treba uraditi u budućnosti. Ne samo da se na taj način smanjuje prostor za zloupotrebe, već novac koji se uzima i koji građani Srbije plaćaju da bi ga uzeli ide za stvari koje će biti korisne za budućnost ove države.
Inače, mi mislimo da bi to trebalo da bude i zakonska obaveza, da se svi ti zajmovi i krediti uzimaju isključivo za realizaciju infrastrukturnih projekata i da to bude i zakonska obaveza, jer se vaša Vlada, tj. Vlada gospodina Vučića i pre toga Vlada gospodina Vučića zadužila do sada preko šest milijardi evra. A iza sebe, dame i gospodo i poštovani građani, nisu ostavili ni jedan, do dana današnjeg, infrastrukturni projekat. Ni jedan.
Molim vas, ministre, da nam kažete da li ste vi kao ministar finansija u prethodnoj Vladi, u ovoj Vladi, da li je mandatar Vučić tada, a onda predsednik Vlade, gospodin Vučić, da li su ministri infrastrukture u vašim vladama u prethodnom periodu napravili jednu fabriku, jednu školu, jedno obdanište, jedan most, jedan put, bilo šta što je ostalo za tih šest milijardi koliko ste zadužili građane Srbije? Na žalost građana Srbije, odgovor je ne.
Šta je sa preostale dve-tri milijarde evra od Emirata koje su predviđene budžetom za 2014. godinu? Kada će se povući ove pare i da li je ugrožena isplata penzija i plata ako najavljeni kredit ne bude realizovan? Dakle, vrlo konkretno pitanje. U budžetu ste napravili projekciju za još milijardi od Emirata, a moje pitanje je – kada će doći do realizacije? Ako ne dođe, da li će time biti ugrožena isplata plata i penzija u Srbiji?
Plašimo se da od vaših silnih najava, ne vaših lično, nego je to manir cele Vlade, građani Srbije, uglavnom se računa na njihovu zaboravnost i na to da se neće setiti šta ste vi sve obećavali i kakve ste kule i gradove nudili građanima Srbije, a onda pričali o žele bombonama, čokoladi, hemoterapiji i ostalim stvarima. Međutim, na sreću, ipak imamo neko pamćenje.
Pošto je gospodin Vučić više puta izjavio da je ovo najpovoljniji kredit, dakle, praktično poklon, ako sam dobro citirao, mislim da je jako važno da javnost, vi i kolege narodni poslanici znaju da je Srbija u prethodnom periodu uzimala kredite za iste namene od Svetske banke i MMF, što sam malopre i rekao, po neuporedivo povoljnijim uslovima, sa kamatom ispod 1% i rokom otplate od 20 do 30 godina i grejs periodom od 10 godina. To su činjenice.
Dakle, nije ovo nikakav praktičan poklon. Jeste povoljno, ali ne može se reći da je istorijsko najpovoljnije i nikada ovako fenomenalno i ostale stvari koje smo slušali nedeljama kroz usta vas i premijera.
Koliko sredstava za navodnjavanje može da se realizuje, odnosno koliko projekata imate? Gospodin Vučić je rekao krajem prošle godine da imate projekat za samo 38 miliona.

Gospodine Stefanoviću, molim vas da se obraćate meni kao predsedavajućem i ministru, predsednik Vlade nije prisutan.

Pitam ministra, vi niste sačekali da čujete u formi pitanje.