Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Moram da priznam, uvaženi kolega Jovičić je malopre spomenuo da smo imali stelt stranke, iz ove jedne makar su dvojica poslanika tu, a iz ove druge izgleda se policija učlanila u DS, pošto su samo radnici skupštinskog obezbeđenja u njihovim klupama i to je najbolji pokazatelj koliko nekog interesuje država. Ovo su veoma važni zakoni.
Inače, gospodine ministre, lično uopšte ne volim reč kredit i ježim se kada je čujem, da li to uzima fizičko lice, da li uzima pravno lice, nebitno, da li uzima država. Lično nikada u životu nisam uzeo kredit, a potrudiću se da tu praksu nastavim i dalje, ali nikada ne reci nikad. Razlog tome je što su naše banke ovde u priličnoj velikoj meri imale krajnje nepovoljne uslove kada su ljudi uzimali kredite. To je bilo čisto zelenašenje.
Ovo što se ovde dešava danas, što mi radimo, je poklon, suštinski poklon koji dobijamo od Abu Dabija, odnosno UAE. Samo ću ljudima pročitati do koje mere idu ove olakšice. Recimo, za ovaj kredit za navodnjavanje, gde se kaže – neostvarivanje bilo kog prava ili ovlašćenja koje ugovorna strana ima na osnovu bilo koje odredbe ovog ugovora ne sprečava tu ugovornu stranu da to pravo ili ovlašćenje ostvaruje bilo kada u budućnosti i ne može se tumačiti kao odricanje od tog prava ili ovlašćenja. Isto tako, činjenica da jedna ugovorna strana tolerisala neizvršenje obaveze druge ugovorne strane ne sprečava prvu ugovornu stranu da naknadno preduzme bilo kakvu radnju, koja joj je na raspolaganju u skladu sa ovim ugovorom u vezi sa takvim izvršavanjem obaveza.
Praktično, čak i ako se dogodi da možda nekada nismo u stanju da povučemo određenu tranšu ili kako nećemo imati nikakve posledice, nećemo morati da plaćamo penale kao što smo nekada morali da radimo, kada smo se zaduživali i preko mere i kada to zaista nismo mogli da ostvarimo.
Ono što me jedino razočarava u čitavoj ovoj priči je činjenica da imamo trenutno samo 14 lokacija predviđenih za projekte navodnjavanja, jer neko nam, nažalost, nije ostavio nikakve projekte vezane za navodnjavanje i jednostavno nismo sposobni da do kraja ostvarimo u ovom momentu ovaj poklon, koji nam se bukvalno daje. Nadam se da, pošto je samim ugovorom predviđeno da ukoliko dođe do novih projekata će se taj kredit dokraja i ostvariti.
Prema tome, ovo je kredit, tj. poklon suštinski ostvaren na jednom uzajamnom poverenju. Dobro je da smo ostvarili takve odnose međusobne sa državom koja investira u celom svetu za čije se investicije bezmalo tuku u svetu. Jedino je ovde to nekom bilo nepovoljno. Setite se šta se dogodilo sa Al Dahrom, i to je zaista žalosno, jer da je taj konzorcijum došao na ovo tržište, on bi napravio ovde jednu veliku konkurenciju. Nažalost, razni tajkunski lobiji su preko određenih funkcionera bivšeg režima, posebno koji je trenutno vladao u Vojvodini, onemogućili, na neki način, Al Dahru. Njima je izgleda Šarić bio dobar investitor, koji je kupovao tadašnje kombinate, ali im nije izgleda bila dobra Al Dahra. Zašto ovo kažem? Zato što tih osam propalih kombinata koje je htela Al Dahra da kupi, kupio je Šarić ranije, tako da je on izgleda bio mnogo dobar investitor, ali Al Dahra nije bila dobar investitor.
Ovde, očigledno neko nije želeo konkurenciju zato što bi mu to ugrozilo određene interese, zato što bi to podiglo nivo naše poljoprivredne proizvodnje, ali dobro, red je da se dalje nastavi sa razgovorima. Nadam se da će neki od tih konzorcijuma ovde doći. Ako neko može da investira po celom svetu, ne smeta jednoj Velikoj Britaniji da ih ti arapski konzorcijumi kupe, pa imate prvaka Velike Britanije Mančester Siti, koji drži jedan od ličnih prijatelja gospodina Vučića, radi se o predstavnicima države iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ne vidim razloga zašto to ovde nekome smeta da se takvi ljudi pojave na našem tržištu, osim ako nisu neki uski interesi.
U svakom slučaju, ovo zaista vredi podržati, jer, ponavljam, besmisleno je čak koristiti reč – kredit, ovde se radi o čistom poklonu, za 10 godina vraćate kamatu od 2%, gde imate potpuno međusobno poverenje i gde ukoliko nešto i ne ostvarite ne plaćate nikakvu štetu, kao što ste imali ranije.
Što se tiče ovog trećeg ugovora, Apeks vezan za ovaj kredit od Evropske banke za mala i srednja preduzeća. Tu moram samo nešto da vas pitam. Ovde nam je omogućeno da možemo da koristimo, da izaberemo fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu. Nije navedeno koliki je iznos fiksne, ali me samo zanima, ukoliko možete da nam odgovorite kako će se država tu ponašati? Dobro je da je neko uzeo ovakav kredit za mala i srednja preduzeća i da država planira da razvija mala i srednja preduzeća, jer je potrebno da se što više ljudi zaposli, ali radi javnosti, čisto da znamo kakvi su ti uslovi, tj. kakva je kamatna stopa i koju ćemo odabrati. Vidim da ovde sve zavisi od tranše kakvu uzimamo, ali bih voleo da nam vi kao ministar to malo i precizirate.
U svakom slučaju, ovo vredi podržati, još jednom naglašavam. Nadam se da će sa ovim na neki način možda polako i prekinuti neko naše krupno zaduživanje i da ćemo ubuduće krenuti da investiramo i da imamo realne izvore prihoda i da ova država krene napred. Hvala.

Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Samo kratko da odgovorim na ovo pitanje konkretno oko fiksne ili varijabilne kamatne stope. Znači, kod „ejvovog“ kredita za Apeks, pri povlačenju svake tranše Ministarstvo finansija sagledava kakve su kamatne stope na međubankarskom tržištu, ovaj euribor o kojem smo pričali i onda u zavisnosti od toga se uzima ili se bira fiksna kamatna stopa ili varijabilna. Do sada je bila da smo u poslednjih nekoliko tranši uzimali fiksnu kamatnu stopu od oko 2,2% za to. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica, a zaa reč neka se pripremi narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege i koleginice narodni poslanici želja mi je da u ovom izlaganju ukažem na značaj Predloga zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za finansiranje sistema za navodnjavanje u prvoj fazi.
Kreditnim zakonom predviđena je saradnja naše države i Fonda iz Abu Dabija iz oblasti poljoprivrede, koja će se odvijati kroz ulaganja, kako u razvoj poljoprivredne proizvodnje, tako i u navodnjavanje zemljišta, drenažne sisteme, modernizaciju i nabavku potrebne poljoprivredne opreme.
Na taj način će se omogućiti stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodima velikih suša i poplava i obezbediti značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.
U mom izlaganju bih se osvrnuo na kraj iz kojeg dolazim, odnosno na opštinu Kikindu i istakao značaj ovog zakona na isto. Kanalska mreža u opštini Kikinda izgrađena je u skladu sa projektom regionalnog podsistema za navodnjavanje kikindske opštine, a isti je izradio Institut Jaroslav Černi još 1991. godine.
Trenutno na teritoriji opštine Kikinde je izgrađena kanalska mreža u dužini od 1133 kilometra, što predstavlja 85% od ukupne dužine predviđene samim projektom, a čija je protočnost, zbog neredovnog održavanja, smanjena za 50% od mogućeg.
S druge strane ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u opštini Kikinda iznosi 78.337 hektara, gde pod njive potpada 62.490 hektara, pašnjaci čine 4.711 hektara, a ostalo čine vrtovi, vinogradi, voćnjaci, livade, trstići i močvare.
Samo područje opštine Kikinda čini plodno zemljište, koje predstavlja izvanredan proizvodni potencijal. Međutim, glavna prepreka i nedostatak predstavlja činjenica da pitanje navodnjavanja i odvodnjavanja zemljišta nije u potpunosti rešeno. Rešavanjem tog problema sigurno će se doći u situaciju da se na mnogo kvalitetniji način organizuje ratarska, povrtarska, plastenička i voćarska proizvodnja.
Za sve ove vidove proizvodnje potrebno je na kvalitetan način rešiti problem navodnjavanja, pa zatim izborom tehnike, odnosno mobilne i pokretljive opreme za zalivanje, podići nivo proizvodnje na najveći mogući stepen.
Realizacijom ove investicije, 40% obradivog zemljišta u opštini Kikinda će biti pod sistemom navodnjavanja, čime se ni jedna opština u Srbiji neće moći pohvaliti. Ta činjenica će sigurno predstavljati pravi signal za nove investicije i investitore u sektoru prehrambene industrije, jer će ista biti zamajac kikindske privrede i same opštine.
Istovremeno, kikindska opština će dati dodatni doprinos ulaganjem novca dobijenog od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Naime, u opštinsku kasu se sliva 40% od ukupne sume novca dobijenog na ime zakupa, dok se u budžet AP Vojvodine i Republike Srbije sliva po 30%. U saradnji sa JP „Vojvodina vode“, procentualno ulaganje, dinar i po prema dinaru u korist pokrajini, novac će se namenski ulagati u revitalizaciju postojećih kanala, rekonstrukciju poljskih puteva, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, opremanja poljočuvarske službe i analizu zemljišta.
Na kraju, istakao bih veoma bitnu činjenicu da će se u realizaciju projekta uključiti domaća javna vodoprivredna preduzeća i privredna društva u državnoj svojini iz oblasti vodoprivrede koja imaju kapacitete za vršenje poslova iz ovih oblasti, što zaista predstavlja dodatni kvalitet u realizaciji ovog projekta. Zahvaljujem se na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Žarko Bogatinović, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Kovačević.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi građani Republike Srbije, dolazim iz Leskovca, grada na jugu Srbije i sa svojih 50 godina, kao diplomirani inženjer poljoprivrede, 23 godine radim na poslovima koji su u direktno ili indirektno vezani za poljoprivrednu proizvodnju.
Dakle, problemi i struktura poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Leskovca je poznata stvar, ali je vrlo slična i u opštinama Jablaničkog okruga koje takođe predstavljam: opštine Medveđa, Lebane, Bojnik, Crna Trava i Vlasotince.
Pokušaću ukratko da vam približim strukturu i probleme poljoprivredne proizvodnje u Jablaničkom okrugu, pre svega grada Leskovca, i time opredelim narodne poslanike zašto trebamo svi da glasamo za ovaj zakon, koji potvrđuje Ugovor o zajmu u cilju izgradnje sistema za navodnjavanje.
Područje grada Leskovca po svojim geografskim, topografskim i pedološkim, hidrološkim i klimatskim karakteristikama se ubraja u red krajeva sa izuzetnim pogodnostima za obavljanje visoko profitabilne poljoprivredne proizvodnje. Od 102.498 hektara ukupne površine na teritoriji grada, 57.248 hektara odnosno 55,85% je poljoprivredno zemljište. Orografska, hidrografska razuđenost zemljišta omogućuju raznovrsnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Poljoprivredna proizvodnja obavlja se na 57.248 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se obrađuje 49.000 hektara. Od ukupnih površina poljoprivrednog zemljišta, oko 90% je u individualnom sektoru. Za efikasnije korišćenje zemljišta prepreku čine usitnjeni posedi i parcele. U tu svrhu osamdesetih godina prošlog veka izvršena je komosacija na oko 7.000 hektara obradivog zemljišta u severnom delu područja i porečkom kraju. Ipak, i dalje ostaje potreba daljeg ukrupnjavanja zemljišta.
Danas u privatnom vlasništvu prosečna veličina parcele iznosi oko 0,17 hektara, što ćete priznati je veoma malo. Za postizanje visoke produktivnosti biljne proizvodnje neophodno je ukrupnjavanje parcela iz razloga efikasnije primene agrotehničkih mera radi boljeg prinosa, a samim tim u vezi i primene navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta.
Klimatske karakteristike područja odgovaraju prelazu između umereno kontinentalne i sredozemne klime sa obeležjem subhumidne, a ponekad čak i aridne klime. Ovo je posebno izraženo za period unazad 10 godina, a naročito za vegetacionu sezonu 2012. godine. Kao posledica toga, sve češće se javljaju suše koje ponekad poprimaju karakter elementarnih nepogoda. Zbog izrazito sušnog perioda u dobrom delu vegetacijae prema izveštaju Komisije za procenu štete, Leskovačka poljoprivredna proizvodnja je pretrpela štetu, u novčanoj protivvrednosti u iznosu od 1.823.185.700 dinara, govorim od 2012. godini. Najveće štete pretrpele su ratarske kulture kukuruz i višegodišnji zasadi stočnog krvnog bilja. Slična situacija je zabeležena i 2000. i 2003. godine.
Za prevazilaženje ovakvih situacija neophodno je u kritičnim periodima obezbediti dodatne dopunske količine vode za nesmetan razvoj biljaka i povećanje prinosa poljoprivrednih kultura ili bar njihovo održavanje na zadovoljavajućem nivou. Dosadašnje klimatske karakteristike osiguravale su relativno visoku proizvodnju, gde se o navodnjavanju nije dovoljno vodilo računa. Tek poslednjih godina sa izraženijim ekstremnim kišama i sušama razmišlja se o aktivnostima na realizaciji navodnjavanja kao nužnom delu agrara.
U dosadašnjem periodu na teritoriji grada Leskovca navodnjavanje koje je organizovano nije bilo zastupljeno. Ono je isključivo bilo primenjivano na površinama nekadašnjih većih poljoprivrednih preduzeća, kao što su „AD Navip plantaža“ na 700 hektara i „DP Porečje-Vučje“ na oko 800 hektara koje su prepoznavši značaj ove mere za svoje potrebe investirali u izgradnju većeg broja akumulacija u svrhu navodnjavanja svojih voćnih zasada.
Kao izvori vode koriste se bunari na parcelama, podzemna voda putem postavljanja cevi ili pak površinska voda iz obližnjih rečnih korita. Dakle, celokupan posao navodnjavanja je do sada zavisio od preduzimljivosti poljoprivrednih proizvođača. S obzirom da je došlo do drastične promene klimatskih uslova poljoprivredna proizvodnja Leskovca iziskuje ozbiljni pristup navodnjavanja poljoprivrednih površina.
Neophodno je iskoristiti povoljne hidrološke karakteristike podneblja, ekonomski i ekološki bez narušavanja biološkog minimuma voda, usmeriti raspoloživu količinu voda, površinskih i podzemnih u cilju unapređenja poljoprivrede.
Tako bi se obezbedili stabilni visoki prinosi gajenih kultura sa ovog područja, samim tim i konkurentnost na tržištu. To bi značilo ne računjajući početna ulaganja, oglašavanje organizacija posla poljoprivrednicima i smanjenje dodatnih ulaganja u strukturu i troškove proizvodnje.
Organizovani sistemi i distribucija za navodnjavanje izuzetno su skupi i njihova ekonomska opravdanost po pravilu se temelji na zainteresovanost proizvođača. Mali poljoprivrednici ne raspolažu niti znanjem, niti sredstvima za izgradnju ovakvih sistema pa je podrška lokalne samouprave i države u tim slučajevima neophodna. Efikasni sistemi za navodnjavanje osiguravaju cenovnu prihvatljivu vodu, a tehnologije poljoprivredne proizvodnje uz navodnjavanje omogućuju uzgoj dohodovno privlačnih kultura i isplativu poljoprivredu.
Primena savremenih održivih tehnologija uz racionalno korišćenje prirodnog bogatstva očekuje se i razvoj poljoprivrede, te naročito razvoj povrtarske i voćarske proizvodnje, kao i proizvodnje kukuruza i stočnog bilja za koje navodnjavanje ima najvažniju ulogu. Izgrađena infrastuktura ukoliko poljoprivredni proizvođači za to pokažu interes omogućiće racionalne korišćenje prirodnih resursa u svrhu ostvarivanja dohodovnije poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Leskovca.
Na kraju, sprovođenje studije o mogućnostima navodnjavanja na teritoriji grada Leskovca, a samim tim i planska izgradnja organizovanog sistema navodnjavanja na području grada Leskovca imalo bi velikog značaja u smislu pre svega stabilizacije poljoprivredne proizvodnje u sušnim razdobljima i izbegavanje situacije poput prethodnih sušnih godina.
Uz to, stvorili bi se uslovi za dalju unitaciju poljoprivrede ka tržišnoj ekonomiji i visokoprofitabilnih kultura, a uz sve to lokalna samouprava bi stvorila uslove za vođenje planske poljoprivredne proizvodnje na svojoj teritoriji i na osnovu održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta i voda. Sa svim navedenim činjenicama ovim aktivnostima bi se dao doprinos u nastojanjima RS, odnosno Vlade i premijera Vučića za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, posebno u smislu povećanja ukupnih površina koje se navodnjavaju putem organizacionih sistema.
Na kraju bih kao član odbora Narodnoj skupštini RS promovisao jednu tezu da pre svega Ministarstvo poljoprivrede pruži neophodnu pomoć u lokalnim samoupravama u smislu pripremanja i izrade tehničko projektne dokumentacije kako bi u drugoj fazi ovog projekta lokalne samouprave pa i grad Leskovac mogao da konkuriše za određena sredstva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević, a neka se za reč pripremi narodni poslanik Zoran Živković.

Dame i gospodo, gospodine ministre, dok je juče Skupština RS bila u poziciji da raspravlja o reformskim zakonima koji su potpuno promenili tržište radne snage, danas se vraćamo u srpsku tešku realnost. Danas raspravljamo o tri predloga zakona, od kojih se jedan tiče problema koji funkcionišu u jednoj grani, drugi u oblasti bankarstva, a treći u vezi budžeta RS.
Od tri predloga zakona danas i vrlo često možemo da čujemo da su dva ključna za budući rast i razvoj privrede RS. Obično se govori o razvoju malih i srednjih preduzeća. Pored poljoprivrede, o kojoj danas govorimo, energetski sektor i auto industrija. To je ono što bi trebalo da bude budućnost privrede RS.
Svakako je teško kada budućnost moramo da finansiramo iz kredita. Ono što je najbitnije danas i svakako jeste ključno je kredit koji uzimamo od Vlade Abu Dabija od milijardu dolara. Vrlo jasno kažete da će taj kredit biti ustvari potrošena na refinansiranje javnog duga države Srbije i za pokrivanje društvenog deficita koji postoji u budžetu RS.
Kada se govori o budžetu obično se govori o razvojnom, socijalnom. Ali i u ekonomskoj teoriji postoji podela koja kaže da se budžet sastoji iz tri dela, iz dela koji smo nasledili od prethodnih generacija koristeći te resurse, iz dela koji sami stvaramo u toku naše fiskalne godine i od onog dela koji uzimamo od generacija koje dolaze posle nas. Ova Vlada i ova naša generacija nalazi se u relativno teškoj situaciji. Mi nismo imali tu sreću kao neke druge vlade, skupštine, generacije nasledimo resurse koji su neograničeni. Vrlo često možemo da čujemo kritike na račun mlađe generacije a zaboravljamo da te mlađe generacije trpe problem u svim mogućnim resursima. Taj problem je posledica funkcionisanja generacija pre nas i vrlo često možemo od različitih političkih stranaka da čujemo da u jednom periodu, devedesetih, dvehiljaditih, je postojao bolji ekonomski poredak, bolje ekonomsko stanje, bolje ekonomske mere koje su donosile druge vlade i drugi ministri.
Moje pitanje je jednostavno – ako je to tako bilo, zašto se mi danas, kao država, nalazimo u ovakvim makroekonomskim parametrima? Zašto nam je stopa nezaposlenosti tolika? Zašto nam je društveni bruto proizvod po glavi stanovnika toliko mali? Neke ranije vlade, neke ranije generacije nisu investirale, već su zaduživale generacije, tj. našu generaciju i ta sredstva usmeravala u lični potrošnju. Ne samo svoju ličnu potrošnju, nego i našu i ove generacije. Koristili su našu ličnu potrošnju u svoju ličnu potrošnju.
Kome danas jeste bitno, u stvari možda jeste za političku priču, i ne sporim da je Srbija 2008. godine imala stopu zaduženosti od 28% društvenog bruto proizvoda? Možemo danas da koristimo kakve god hoćete različite statističke parametre, ali to neće rešavati naše probleme. Mi se danas kao država nalazimo, i mi to danas moramo da rešavamo, na ivici prezaduženosti. Da li je 63, gore-dole jedan procenat, kako god da uzmete, po odnosu zaduženosti prema društvenom bruto proizvodu prvi je parametar, po odnosu društvenog bruto proizvoda prema javnom dugu, po odnosu duga prema ukupnom izvozu Srbija se nalazi otprilike nekoliko godina pred ozbiljnim ekonomskim problemima koji će se u prvoj fazi završavati grčkim scenariom, u drugoj varijanti argentinskim čistim modelom.
Naravno da kada uzimamo kredite mi opterećujemo generacije koje dolaze posle nas i da naravno to nije dobro, ali je pošteno priznati da ova generacija, ova Vlada, nije sposobna da održi ovakav nivo obaveza koje su nam nametnute i da moramo sve svoje finansijske obaveze koje imamo, a za koje nismo krivi, da prolongiramo za budući vremenski period.
Ono što je pozitivno, ono sa čime se svi slažemo jeste kamatna stopa od 2%. Ako je danas euribor šestomesečni 0,69%, jasno je koliko je to mala kamatna stopa koja će omogućiti da barem u procesu refinansiranja kredita smanjimo jednim delom deficit. Drugi deo kredita će otići na podmirivanje deficita budžeta Republike Srbije.
Ono što je nesporno jeste činjenica da vlade, poslednje dve, nisu ni jednu meru preuzele, ni jednu odluku donele, a da su produbile fiskalni deficit Republike Srbije. Ova Vlada pokušava da sve one pogrešne odluke koje su učinjene i kojih se držimo zadržimo da ne bi doveli do socijalnih problema i zato te odluke koje su ranije donete generišu fiskalni deficit i suština su problema fiskalnog deficita, što nam je svima poznato.
Kao što smo nasledili probleme u oblasti fiskalnog funkcionisanja države, tako smo nasledili i probleme u oblasti poljoprivrede. Ja ne bih polemisao sa činjenicom da je sistem za nalivanje, zalivanje u državi Srbiji jedan od najgorih u Evropi. Tragična je činjenica da u centralnoj Srbiji imamo samo 5.000 hektara koji se zalivaju, da je nivo nalivanja otprilike oko 1% ukupne teritorije i kad god odete kod svojih komšija u Šumadiju i kada ih pitate šta njima to treba da bi bolje funkcionisali, oni vam kažu tri stvari - treba nam siguran plasman, treba nam voda na svakoj njivi i, ono što je bitno, treba da nam se država što manje meša, jer mi znamo da proizvodimo.
Ne treba da nas ponese ogromna količina problema koji sa poplavama imamo poslednjih dana. U poslednjih 15-ak godina 10 ključnih, istorijskih najsušnijih perioda jesu godine u poslednjih 10. To svakako govori da ovaj kredit služi svojoj nameni i dovešće do povećanja i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje.
Zadnja odluka o kojoj glasamo jeste praktično monetarna politika istrgnuta iz dela kojim garant jeste NBS, koji kažemo da trebamo da razvijamo mala i srednja preduzeća. Taksativno, suviše dugo slušamo kako su mala i srednja preduzeća razvojna šansa države Srbije. Ta mala i srednja preduzeća naravno da jesu razvojna šansa, ali jesu i preduzeća koja imaju svoj životni vek. Svako malo preduzeće u Srbiji danas jeste u problemu i jeste u situaciji u kojoj se nalazi. Ako se bavite malo ekonomskom strukom onda znate da je malo preduzeće u problemu u stvari zato što je malo. Mogu danas da pričam o desetak razloga koji su suštinske prirode koje malo preduzeće dovode u opasnost, ali je svakako bitno naglasiti i tri, četiri ključna parametra koji to preduzeće čine jačim.
Podsetio bih na teoriju rasturanja sistema jednog malo poznatog francuskog ekonomiste koji kaže da je malo preduzeće tu u stvari da rastura veliki sistem, da postane veliko i kada postane veliko da se pojavi novo malo preduzeće koje će ga rasturati. Ono što se zaboravlja jeste da su mala i srednja preduzeća okosnica tržišne ekonomije i čuvari tržišne ekonomije u svakoj razvijenoj ekonomiji. To je primarna stvar malih i srednjih preduzeća i zato Vlada Republike Srbije je ovom merom koju danas donosi, monetarnom, i merama koje je juče donela, fiskalnim merama, i sve ono što će činiti ubuduće treba da razvija sektor malih i srednjih preduzeća kako bi ta mala i srednja preduzeća bile okosnice rasta i razvoja srpske privrede.
I pored činjenice da nikada nije dobro zaduživati se, u uslovima u kojima se Srbija nalazi, sa kreditnim uslovima u kojima se mi nalazimo svakako ovo jesu najpovoljnija rešenja koja nam ostaju na raspolaganju. Zahvaljujem se.