Vi znate Poslovnik vrlo dobro, dugo ste poslanik.

Znam, ali vi ste već krenuli da delite reč i zato sam se javio.

Javnosti radi, ne poslanika, potpuno vas razumem i razumem šta želite, da na ovaj način počnemo raspravu o Zakonu o radu potpuno legalno i legitimno. Sve je u redu, ali nisam delila reč. Reč se ne deli, nego daje po redu po kome se javljaju poslanici. Dakle, poslanici su dizali Poslovnik i prvo su dobili reč, a sada manje poslaničke grupe prvo dobijaju reč, odnosno njihovi predsednici ili ovlašćeni predstavnici, i onda ćete vi, poštovani poslaniče, sigurno dobiti reč kada dođe vaša poslanička grupa.
Ako biste poslušali, ili ste samo reda radi govorili? Dajem obaveštenje poslanicima, svim prisutnim, ne samo pojedinačno, i javnosti. Vaš kolega je bio jedini, nije smešno i nije duhovito, vrlo ozbiljno želim da vam objasnim da ne bi bilo zabune oko vođenje sednice, jedan jedini je bio Janko Veselinović u tom trenutku prijavljen na listi govornika, pa je zato dobio reč.
Mislim da smo sada sve pojasnili.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice, SPO glasaće za usvajanje izmena i dopuna Zakona o radu, kao i za Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO.
Oduvek smo se zalagali za donošenje sistemskih rešenja, za sistemske promene, za uvođenje evropskog sistema vrednosti u Srbiji. Ako Srbija želi da postane deo evropske porodice, a želi što su poslednji izbori nedvosmisleno pokazali, pošto u parlamentu Srbije više nema nijedne antievropske stranke, onda mora prihvatiti evropske standarde i evropsku radno-pravnu praksu. Ako srpski radnik hoće da živi kao evropski radnik onda mora prihvatiti izmene Zakona o radu da bismo stvorili uslove da radnici u Srbiji budu nagrađeni, kao i radnici u EU.
Podrška usvajanja ovog zakona došla je od institucije za koju je u dobroj meri vezana i sudbina Srbije, počev od EU do investitora. Obaveza je zato veća da se podrži ovaj reformski korak Vlade radi oporavka Srbije. Samo jaka Srbija može garantovati bolju budućnost svakom pojedincu koji želi da radi i da stvara, a jaku Srbiju je nemoguće stvoriti bez reformi.
Šta su pozitivni efekti ovog zakona izložiću u daljoj diskusiji. Rad na određeno ograničen je na najduže dve godine. Ovim se sprečava produžavanje rada na određeno vreme sa istim zaposlenim dugi niz godina. Sada će poslodavac po isteku dve godine morati da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa zaposlenim. Radno vreme je bolje definisano. Nema više mogućnosti zloupotreba od strane poslodavaca. Pripravnost i rad po pozivu su regulisani i biće plaćeni. Nedeljni odmor produžen je sa 24 na 36 časova, a odmor između dva radna dana u preraspodeli povećan sa 10 na 11 časova. Višak časova u preraspodeli biće plaćen kao prekovremeni rad. Do sada su često zaposlenima propadali ti određeni časovi. Godišnji odmor može da se koristi posle mesec dana rada. Sprečava se zloupotreba da se isplaćuje naknada za neiskorišćeni godišnji odmor.
Osobe sa invaliditetom ili zdravstvenim smetnjama kojima poslodavac nije mogao da obezbedi drugi posao, do sada su dobijali otkaz zato što nemaju potrebne sposobnosti za rad, bez isplate otpremnine. Sada imaju pravo na otpremninu, kao u slučaju viška. Otkaz mogu da dobiju samo ako nema drugog odgovarajućeg posla prema njihovoj radnoj sposobnosti.
Obaveza čuvanja ugovora u mestu rada je značajna mera za sprečavanje rada na crno. Do sada su poslodavci držali zaposlene bez ugovora na crno, a kada dođe inspekcija izgovori su bili da se ugovor nalazi na drugom mestu kod knjigovođe ili slično, pa su naknadno dostavljali potpisan antidatiran ugovor.
Mogućnost osporavanja aneksa ugovora o radu, sporu povodom otkaza ugovora je značajna mera zato što je zaposleni odbio da potpiše aneks. Ovim se obezbeđuje šira sudska zaštita zaposlenih.
Alternativna stručna sprema, nemogućnost utvrđivanja više od dva stepena stručne spreme. Ovim se sprečava zloupotreba da zaposleni sa fakultetima rade na poslovima sa srednjom školskom spremom i da na taj način budu plaćeni.
Otkazni razlozi i procedure za otkaz precizirani su što je dobro za zaposlene. Zaposleni zna šta sme šta ne sme da radi. Ovim se štite dobri radnici, interesi poslodavci dobrih radnika da onaj koji ne poštuje radnu disciplinu krši radne obaveze bude sankcionisan. Otkazni razlozi ne dovode do smanjenja broja radnih mesta već omogućava da poslodavac sankcioniše lošeg radnika čak i otkazom ugovora o radu a da na njegovo mesto dovede drugog boljeg radnika.
Nadležnosti inspekcije rada - data su veća ovlašćenja, omogućeno je povezivanje sa centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja tako da inspektor može neposredno da kontroliše da li je zaposleni prijavljeni i drugim inspekcijama i ministarstvima omogućen je pristup podacima iz centralnog registra.
Pravne posledice nezakonitog otkaza - to je novina da se razlikuju materijalni procesni razlozi na osnovu čega sud donosi odluku o poništavanju rešenja o otkazu. Ovim se obezbeđuje pravna sigurnost i zaposlenom i poslodavcu, jer onaj ko grubo pogreši radnu disciplinu biće svestan da ne može da se vrati na posao. Smanjiće se broj sporova.
Ugovor o stručnom usavršavanju može da se zaključi samo na osnovu programa o usavršavanju koji je donet u skladu sa posebnim propisom. Ovim se sprečava rad na crno, zloupotreba ovog ugovora.
Obračun zarade i naknade zarade koji je poslodavac dužan da dostavi zaposlenom predstavljaće izvršnu ispravu. To znači da ako poslodavac do kraja tekućeg meseca ne izvrši isplatu zarade za prethodni mesec zaposleni može izvršnom sudu da preda obračun radi prinudne naplate svoje zarade bez prethodno sprovedenog sudskog parničnog postupka. S obzirom da parnični postupci mogu da traju godinama ova izmena će omogućiti zaposlenim da u kratkom roku dođu do naplate svojih potraživanja od poslodavca.
Podsticanje kolektivnog pregovaranja - obavezuje se poslodavac da uđe u pregovore sa reprezentativnim sindikatom u cilju zaključivanja kolektivnog ugovora. Poslodavac više neće moći da donosi pravilnik o radu kojim jednostrano uređuje prava i obaveze zaposlenih a da prethodno nije pokušao da razgovara sa sindikatima i da sa njim ugovori uslove rada zaposlenih, tek ako se u pregovorima ne postigne dogovor oko prava i obaveza zaposlenih, poslodavac će moći da donese pravilnik o radu.
Minimalna rada – preciznije su navedeni kriterijumi na osnovu kojih se donosi odluka o minimalnoj ceni rada i sada će ta odluka morati da bude obrazložena. Zakon sada izričito propisuje da zaposleni koji prima minimalnu zaradu ima pravo na uvećanu zaradu, naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom. Odluku poslodavca o uvođenju minimalne zarade sada će sindikat ali i zaposleni moći da osporavaju jer će poslodavac morati da u ugovoru o radu i pravilniku o radu ili kolektivnim ugovorom utvrdi razloge za donošenje ove odluke. Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac će morati da obaveštava reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.
Zaštita sindikalnih predstavnika – do sada je ova zaštita bila apsolutna, odnosno poslodavac nije mogao sindikalnim predstavnicima da promeni radno mesto i ponudi druge uslove rada ili proglasi tehnološkim viškom. Dosadašnja široka zaštita je dovodila do zloupotrebe ovog instituta. Sada se zaštita pruža svim zaposlenima kod poslodavca jer se navodi da nijedan zaposleni zbog učešća u sindikalnim aktivnostima ne može da bude stavljen u nepovoljniji položaj.
Još jednom ponavljam. Nabrojao sam pozitivne efekte ovog zakona, da će poslanički klub SPO glasati za izmene i dopune Zakona o radu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem stav poslaničke grupe JS u vezi Predloga izmena i dopuna Zakona o radu i Zakona o PIO, želim da sa par rečenica podsetim sve nas ovde prisutne u Skupštini, a i one koji prate prenos  ove skupštine da smo se mi svi ili većina u ovoj skupštini i ovoj zemlji odlučili da krenemo ka ulasku u EU. Da bismo ušli u EU i postali ravnopravni član zajednice naroda Evrope, mi moramo i naše zakonodavstvo da upodobimo zakonodavstvu EU. Kad to kažem, mislim na zakonodavstvo koje rešava pitanja radne snage, tržišta rada, penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i druge oblasti života i rada u državi Srbiji.
Ako to želimo, a želimo onda sam siguran da moramo i da ova dva zakona koja regulišu oblast radnih odnosa, prava i obaveza radnika na radu, tržište rada kao i oblast koja reguliše prava odlaska i korišćenje odlaska u penziju, korišćenja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja da upodobimo, kao što sam rekao zakonodavstvu EU, odnosno da izvršimo izmene i dopune postojećih zakona.
Činjenica jeste da već par meseci, a naročito unazad deseta, petnaest dana se u celoj javnosti podigla velika tenzija oko toga šta donosi novi zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu. Činjenica jeste da ovaj zakon pokušan da se revolucionarno, da upotrebim taj izraz, promeni još pre desetak godina, ali se od toga odustalo. Sećam se toga, jer sam u to vreme takođe bio narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa se iz ovih ili onih razloga, ne bih komentarisao, a ni poslanička grupa JS ne želi da se vraća u nazad, odustalo.
Imamo sada zakon koji je u primeni ali koji u mnogo čemu koči i zapošljavanje i dolazak stranih investitora i sve ono drugo za čim teži država Srbija, a to je da se što više stvori mogućnost, da se otvore nova radna mesta, da se što slobodnije kreće radna snaga od jednog poslodavca ka drugima, a istovremeno da se i zaštite radnici koji rade bilo u javnim službama, bilo u privatnim, odnosno kod poslodavca.
Imajući sve to u vidu, želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu u načelu, verovatno i u pojedinostima, ne verovatno, nego sigurno. Ali, ono što želim da kažem jeste da smo sigurni da nijedan zakon, pa ni ove izmene Zakona o radu i Zakona PIO nije idealan zakonski projekat. Nema idealnih zakona. Ako u primeni posle usvajanja ova dva zakonska projekta dođemo do saznanja, a siguran sam, odnosno nadležna ministarstva dođu do saznanja da posle određene manjkavosti ili problema u primeni određenih odredbi obaveza zakona da će se težiti za novom izmenom ili možda i da nam se ponudi potpuno novi tekstovi Zakona o radu i Zakona o PIO.
Ja ne bih komentarisao posebno sve odredbe koje su izmenama i dopunama Zakona o radu, kao i Zakona o PIO predviđene i što predstavljaju novost u odnosu na postojeće odredbe. Zadržao bih se na par predloženih i ponuđenih rešenja, koja su izazvala najviše polemika i gde je došlo do neslaganja u Radnoj grupi za pripremu zakona između predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade Republike Srbije.
Prvo i ono osnovno to je taj famozni minuli rad, odnosno 0,4% uvećanje zarade za godinu dana staža, a ne minulog rada. S obzirom na činjenicu da sam mnogo godina proveo u privredi i da vrlo dobro znam, ili bar mislim da znam šta je minuli rad, a šta je radni staž, postavlja se jedno i teorijsko i suštinsko pitanje – šta je to minuli rad koji se do sada plaćao?
Po meni i po mom skromnom mišljenju, taj minuli rad je u stvari bilo vreme provedeno na poslu kod jednog poslodavca, ili kod više poslodavaca, i uvećan za određeni procenat.
Uzmimo primer i moram klasičnim primerom zbog građana Srbije da pokušam da objasnim. Uzmimo dva radnika koji su istog dana počeli da rade kod jednog poslodavca, imaju 20 godina staža upisanog u knjižicu.
Jedan je svih 20 godina radio na jednim poslovima, na jednoj mašini ili u kancelariji, a drugi je 10 godina radio, 10 godina je bio na raznoraznim funkcijama, političkim, sindikalnim, partijskim itd. U obračunu zarade imaju istu platu.
Kakav je doprinos za mašinom onog u toj firmi, u tom preduzeću, koji je svih 20 godina proveo kod tog poslodavca, u odnosu na drugog koji je 10 godina radio, 10 godina bio van firme, ali istovremeno, kad se vrati na to radno mesto kod tog poslodavca, imao je isto pravo na tzv. minuli rad, kao i ovaj koji je 20 godina radio možda u smenama, možda van smena?
Prema tome, zašto bi novi poslodavac plaćao neko vreme provedeno kod nekog drugog?
Istovremeno, sigurno je da kada se sklapaju novi ugovori o radu, da će novi poslodavac voditi računa o iskustvu, o stručnoj spremi, o znanju stečenom radeći na određenim poslovima sa tim novim radnikom koji dolazi od nekog drugog poslodavca i sigurno je da neće da mu daje manju zaradu nego što je imao tamo gde je radio i gde je ostvarivao, između ostalog, i pravu na uvećanu zaradu po osnovu tzv. minulog rada, ili vremena provedenog na radu.
S druge strane, ono što je vrlo bitno za radnike i što će radnici sigurno pozdraviti jeste da su novim određenim predlozima u nekim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu sada mnogo više zaštićeni u pravu na ostvarivanju svoje ostvarene zarade kod poslodavca.
Onaj papir koji se zove obračun zarade kod određenog poslodavca, po predlogu ovih izmena i dopuna Zakona o radu, predstavlja jednu tzv. javnu ispravu kojom on može sutra preko nadležnih državnih sudskih organa da ostvari direktno pravo na naplatu svoje ostvarene zarade, za razliku od dosadašnje prakse gde su radnici imali taj papir obračunate zarade od nekoliko meseci i nažalost kod nekih poslodavaca i od nekoliko godina, ali nisu mogli da ostvare pravo na zaradu koju su, bukvalno rečeno, zaradili kod tog poslodavca.
To je dobro. Dobro je i što se štite trudnice i porodilje ovim izmenama i dopunama zakona.
Mi iz JS naročito to pozdravljamo, iz razloga što je poznato da naša politika ide za tim da se u Republici Srbiji rađa što više dece, jer je poznato da nam Srbija, ne samo da stari, nego odumire.
Ako znamo da za poslednjih 10 godina je u Srbiji nestalo između 300.000 i 350.000 građana, ovim izmenama i dopunama zakona se na neki način pospešuje i štite se one žene koje žele da postanu majke, da rađaju decu, itd.
Zato što je privreda u situaciji u kakvoj jeste, mi nismo u ovom trenutku, u mogućnosti da mnogo više nagradimo one žene koje žele da rađaju više dece i da dobiju pravo na više godina priznatog staža, nego što je predviđeno ovim zakonom, ali se nadam da će poboljšanjem privredne situacije u državi Srbiji i poboljšanjem, finansijske i ekonomske situacije u zemlji se stvoriti uslovi da u nekim novim izmenama zakona sve one žene, majke koje imaju više dece, da dobiju veća prava na priznavanje prava na uvećan penzijski osnov, odnosno kao što je to u nekim drugim zemljama, primer Slovenije i Slovačke i slično.
Sve ove druge odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, siguran sam i poslanički klub JS je siguran da ide za tim, da se omogući da se u Srbiji stvaraju što bolji uslovi, da se mladi školovani ljudi koji u ovom trenutku nemaju mogućnosti, da se zaposle i zapošljavaju, a to naročito kod onih poslodavaca kojima su potrebni ti profili zanimanja koje ti mladi ljudi imaju, a i povećanjem, odnosno ograničenjem rada na određeno vreme od dve godine stvara se i povoljnija klima, da ti radnici po isteku rada na određeno vreme od dve godine zasnuju i radni odnos na neodređeno vreme, a takođe se stvaraju uslovi i da se može na lakši i jednostavniji način prelaziti od jednog poslodavca kod drugog, tamo gde ima veće mogućnosti i mogućnost za boljom zaradom.
Kada je u pitanju Zakon o PIO, ja ili nisam čuo, ili gospodine ministre, vi njega niste obrazlagali, valjda ste smatrali da smo mi dovoljno iščitali obrazloženje iz predloženih izmena i dopuna zakona, pa smo dobro shvatili Predlog zakona o PIO. Ono što je najbitnije u ovom zakonu jeste da se između ostalog, povećavaju godine starosti za odlazak u penziju na 67 godina do posle određenih godina, primenom od 1. januara 2015. godine, izjednačavanje prava i obavezu na odlazak u penziju, žena sa muškarcima, mada je to pitanje uvek pomalo diskutabilno.
S obzirom na određene komentare koji su se čuli i u stručnoj i u drugoj javnosti, s obzirom na težnju određenih pripadnica slabijeg pola, da tako kažem, da se izjednače u mnogim pravima sa pripadnicima jačeg ili muškog pola, nažalost, ja to tako kažem po mom ličnom mišljenju, to uglavnom traže one žene koje ne rade na teškim ili relativno teškim poslovima, nego neke druge, čije angažovanje fizičko, nije baš toliko veliko, ne traži i ne troši se toliko fizička i mentalna snaga na radnom mestu, kao što troše neke druge.
Ali dobro, ako je intencija evropskog zakonodavstva, a jeste, da se izjednače uslovi za odlazak u penziju, kako muškaraca, tako i žena, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati i ovaj zakon.
Ono što je najbitnije za nas jeste da posle usvajanja ovih zakona, stvarno država Srbija krene u stvaranju privrednog ambijenta, gde će doći do većeg broja zapošljavanja, gde će doći do bržeg i redovnijeg punjenja budžeta i gde će doći do toga da penzije budu redovnije i veće i da se od njih može normalno živeti. Iz svega navedenog, zaključujem da će poslanički klub JS u danu za glasanje, glasati za ova dva predložena zakonska projekta. Hvala.

Reč ima Elvira Kovač. Izvolite.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih svoje izlaganje da počnem sa konstatacijom da predložene izmene i dopune Zakona o radu nisu tako drastične, kao što se o tome u javnosti špekulisalo u proteklih nekoliko nedelja i očigledno je da je ovaj predlog izbalansiran, jer kao što vidimo ni poslodavci ni sindikati, radnici nisu sa njime u potpunosti zadovoljni, što složićete se nije bilo ni moguće. Ono što je za nas značajno je da ovaj predlog nije u suprotnosti sa interesima zaposlenih.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o radu se u najvećem delu tih izmena preciziraju pojedine odredbe trenutno važećeg aktuelnog Zakona o radu, koje su se do sada u proteklih nekoliko godina, od kada je u primeni, različito tumačile i primenjivale, uglavnom od strane poslodavaca.
Jasno je da je unapređenje zakonodavnog okvira da bi ono trebalo pored ostalih mera Vlade, ipak je to zakon koji očekujemo, oni bi trebali da doprinesu povećanju domaćih stranih investicija u privredu, povećanju zaposlenosti, smanjenju sive ekonomije, odnosno rada na crno, kao i privrednom rastu.
Mi u poslaničkom klubu Saveza vojvođanskih Mađara se nadamo da će ove izmene i dopune biti dovoljne. Jedno je sigurno, cilj je da se obezbedi stvaranje povoljne privredne klime i mogućnost otvaranja novih radnih mesta.
Spomenula bih samo nekoliko konkretnih primera iz Predloga izmena i dopuna Zakona o radu. Ovim novim Predlogom zakona, kao što smo čuli iz izlaganja uvaženog gospodina ministra, poslodavac se obavezuje, ovo nije postojalo u prošlosti da ugovor o radu ili njegovu kopiju drži upravo na mestu rada, odnosno tamo gde zaposleni radi. Ovo je jako značajno sa dva aspekta. Jedan aspekat je sa stanovišta zaposlenog, upravo da bi se izbeglo ono što smo mi svesni da se dešavalo u budućnosti, konkretno kada je naišla inspekcija rada koja je tražila na uvid ugovor o radu, onda su poslodavci koristili izgovor da taj ugovor o radu i njegova kopija se ne nalaze ovde na mestu rada i dobijali su određeni rok da upravo taj ugovor o radu i njegovu kopiju daju na uvid inspektoru rada. Onda se ne retko dešavalo da su oni retroaktivno zaključivali sa nekim ranijim datumom taj ugovor o radu, pa njega ili njegovu kopiju dali na uvid.
Sa druge strane, ove izmene su značajne i sa stanovišta države, jer će se na ovaj način u praksi olakšati spomenutim inspektorima rada da utvrde da li lica koja su zatečena kod poslodavca zaista imaju urednu dokumentaciju.
U praksi su vrlo značajna ovlašćena i mogućnosti inspektora rada i nadamo se da će to zaživeti i na terenu u vršenju inspekcijskog nadzora. Njihove mogućnosti i ovlašćenja su između ostalih uvid u opšte pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, utvrđivanje identiteta lica i uzimanje izjava, kako od poslodavaca, odgovornih lica, tako i zaposlenih i drugih lica koja se zateknu kod poslodavca na mestu rada i ono što je izuzetno bitno je vršenje kontrole da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje, a sve radi smanjenja sive ekonomije, odnosno sprečavanja rada na crno.
Jedna od, s jedne strane, kritikovanih novina i najčešće spominjanih novina je i produženje roka za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme sa do sada maksimalnih 12 meseci na 24 meseca, što je sa druge strane i po nama zapravo pozitivno i pozitivno iz ugla zaposlenih, jer oni će na ovaj način imati duže izvesnosti svog statusa, duži vremenski period.
Nažalost, opšte poznata je činjenica da su se do sada u praksi najčešće ti ugovori na određeno vreme zaključivali na maksimalnih godinu dana. Posle godinu dana se pravila pauza, došlo je do prekida radnog odnosa, pa su se zaključivale neke druge vrste ugovora. Svi znamo da se, nažalost, to dešavalo.
Prema ovom predlogu, ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi i na duže od 24 meseca, kao što smo čuli, to može da bude na najduže 36 meseci, ako se radi o novoosnovanom poslodavcu, preduzeću, koji je mlađi, odnosno njegov upis je svežiji od godinu dana, odnosno ako se radi o nezaposlenom kome je do ispunjenja uslova za starosnu penziju ostalo najviše pet godina, najduže na taj period od pet godina, mi smatramo da je ovo dobro, najpre zbog olakšavanja zapošljavanja, takozvanog teže zapošljivih kategorija lica verujte starijih od 55 godina, ali dobro je i što novoosnovana preduzeća dobijaju mogućnost da dok nisu u mogućnosti da zaključivaju ugovor na neodređeno vreme, znači tri godine, zaključuju ugovore na određeno vreme.
Rad sa nepunim radnim vremenom je takođe dobra stvar, najpre zbog fleksibilnog oblika ovog rada i što pogoduje onima koji na primer zbog porodičnih obaveza ne mogu da rade puno radno vreme.
Mi u Savezu vojvođanskih Mađara smatramo da treba da se stvore povoljni uslovi da ljude koji imaju više dece, za one koji imaju malu decu. Rad na daljinu ili rad kod kuće je takođe jedan od fleksibilnih oblika rada i složićete se da razvoj informacionih tehnologija ovaj vid rada u budućnosti čini zapravo neminovnim.
Klizno radno vreme je takođe dobro i povoljno sa stanovišta zaposlenih roditelja sa decom. Rad od kuće ili ti na daljinu je dobro kako zbog smanjenja troškova, povećanja produktivnosti, a tako i zbog udobnije, konfornije organizacije radnog vremena zaposlenog.
Malo se pričalo o tome u javnosti da se ovim predlogom zaključivanje ugovora o radu za obavljanje poslova kućnog, pomoćnog osoblja ukida između supružnika, odnosno krvnih i tazbinskih srodnika do određenog stepena srodstva. Nama je jasno da je do ovoga moralo da dođe, upravo, nažalost, zbog zloupotreba i izigravanja zakona. Dešavalo se u praksi, ne retko, da su određeni pojedinci zaključivali zapravo fiktivne ugovore sa svojim suprugama sa ogromnim nerealnim platama, pa je onda država bila u obavezi da samo nekoliko meseci recimo pre odlaska na porodiljsko odsustvo da isplaćuje nerealno visoku naknadu za porodiljsko odsustvo tim suprugama.
Ono što bih želela još da spomenem i da pohvalim je da zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio svoje pravo na godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, ima pravo da taj godišnji odmor iskoristi sledeće godine do 30. juna.
Kada sam se već dotakla pitanja trudnica i porodilja, želela bih da naglasim da po ovom pitanju su sledeće odredbe od izuzetnog značaja. Kao što smo čuli, trudnice odnosno porodilje, sada već i majke koje doje svoju decu, ne moraju da obavljaju poslove koje su po procenama nadležnog organa štetni za zdravlje kako majke, tako i deteta, odnosno ako postoji procena da postoji realna opasnost za zdravlje majke ili deteta. Po ovom predlogu se predlaže da se proširi ta zdravstvena zaštita te zaposlene i koja doji svoje dete.
Zanimljiv je ovaj predlog člana, u slučaju da poslodavac ne može da obezbedi, nije u mogućnosti da obezbedi propisanu zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, dužan je da toj doilji obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ukoliko takvih poslova nema, treba da je uputi na plaćeno odsustvo.
Ono što je spomenuto i što je takođe dobro, prvi put se uvodi, da zaposlena tokom trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo dok ode na lekarski pregled vezan za trudnoću i ova izmena je u potpunosti u skladu sa Konvencijom međunarodne organizacije rada o zaštiti materinstva.
Podsetila bih sve nas i na izmene ovog zakona koji smo doneli prošle godine, vezan je za ovu temu. Dakle, ništav je otkaz ugovora o radu, to se sada precizira, ako na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu su poslodavcu bile poznate okolnosti o trudnoći, porodiljskom odsustvu, rada radi nege deteta i posebne nege deteta ili ukoliko zaposleni u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju ovih istih razloga i, kao i izmena koju smo doneli, prava dojiljama jednim ili višednevnih pauza, odnosno na skraćenje radnog vremena radi mogućnosti da doji svoje dete.
Smatramo da je zaštita materinstva zaposlenih žena jedno od osnovnih pitanja, koje se tiče celog društva i za njih je značajno da posle porodiljskog odsustva mogu da se vrate na isto radno mesto, ako ne baš na isto onda na odgovarajuće, adekvatno radno mesto sa istom platom.
Za preostalo vreme moram da se osvrnem i na drugi predlog zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu.
Za SVM je naravno obezbeđivanje apsolutnog životnog standarda i održavanje relativno životnog standarda penzionera od izuzetnog značaja.
Moram da kažem i da su kontroverzne i polemike oko penzijskog sistema upravo vezane za državni penzioni sistem, koji se razlikuje od zemlje do zemlje. Znači, nije kod svih isto. Najveće razlike se tiču upravo tih elemenata penzionog sistema, kao što su način finansiranja, vrste penzija i upravljanje.
U Srbiji, kao što je poznato, je aktuelno tekuće finansiranje penzije ili na engleskom - pay as you go, što bi značilo da trenutne generacije zaposlenih iz njihovih doprinosa se finansiraju penzije sadašnjih penzionera i samim tim trenutni zaposleni stiču pravo da njihove penzije budu finansirane iz doprinosa nekih budućih generacija.
Naravno, ovaj sistem je bio dobar dok je bio relativno mnogo zaposlenih i relativno malo korisnika penzija, ali u poslednjih nekoliko godina je došlo do usporenog ekonomskog rasta i do povećanja nezaposlenosti. Samim tim, promenila se i demografska struktura stanovništva. Stanovništvo je sve starije. Nažalost, ima sve manje zaposlenih i došlo je do krize ovog sistema, pa ni država, ni poslodavci nisu bili u mogućnosti da ispoštuju svoje obaveze.
Osnovno pitanje za opstanak penzijskog sistema, za dalje normalno funkcionisanje su upravo ti delovi o kojima se radi u ovim izmenama i dopunama, a to su uslovi sticanje prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i traženje uvođenja umanjenja penzija ukoliko neko želi ranije da ode u penziju, staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem i za nas izuzetno značajan status osiguranika poljoprivrednika.
Kao što znamo, Vlada je započela reformu penzionog sistema. Znači, neke prošle Vlade su to započele još početkom 2000-ih godina. Tada je došlo do jednokratnog povećanja starosne granice za tri godine, tako da je tada iznosilo 63 godine za muškarce i 58 godina za žene. Godine 2003. je restriktivnije definisan pojam invalidnosti. Godine 2005. je ponovo došlo do izmena postupnog podizanja uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju za dve godine, sukcesivno od 2008. do 2011. godine. Starosna granica se već tada podigla za muškarce za 65 godina života i za žene na 60.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu iz 2011. godine propisano je, između ostalog, postupno podizanja uslova za sticanje prava na starosnu i porodičnu penziju ponovo za tri godine i tada je staž osiguranja za žene podignut na 38 godina, koji sada ne diramo, počev od 2011. do 2022. godine. Tada je promenjena definicija osiguranika poljoprivrednika, prema kojoj su obavezno osigurani svi poljoprivrednici koji imaju više od pola hektara zemlje koji nisu korisnici penzija ili na školovanju.
Moram naglasiti da su ove spomenute reforme donekle poboljšale situaciju, dale određene rezultate, ali složićemo se da bi finansijski pokazatelji bili mnogo bolji da je bila efikasnija kontrola i naplata tih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U svakom slučaju, sada je već jasno da ove reforme nisu bile dovoljne i da je neophodno da dođe do novih. Upravo zbog toga se na dnevnom redu nalaze ove izmene i dopune zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.
One obuhvataju podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene, sukcesivno sa 60 na 63 godine, pa sa 63 na 65 godina. Od 1. januara sledeće godine će se primenjivati ovaj zakon. Znači, od 2015. do 2020. godine će se ovaj uslov povećavati za pola godine, šest meseci godišnje, tako da će 2020. godine iznositi 63, a od 2021. do 2032. godine će se godišnje povećavati za dva mesec i s toga će iznosi 2032. godine 65 godina.
Uslovi za odlazak u starosnu penziju između muškaraca i žene se zapravo izjednačavaju za 18 godina, 2032. godine.
Uvođenje prava na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja starosne granice. Sledeća izmena je takođe značajna, isključivanje iz beneficiranog staža zaposlenog koji rade na administrativno-tehničkim poslovima, odnosno radnim mestima, što je zapravo suština beneficiranog staža, jer njihovo zdravlje nikako nije ugroženo.
Za SVM jedno od najznačajnijeg je preciziranje definicije za određene kategorije osiguranika, konkretno za osiguranike poljoprivrednike. Uvođenjem instituta prevremenog penzionisanja, odnosno uvođenjem tzv. penala, postepeni pooštravanjem uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju se očekuje da će se verovatno smanjiti broj tih ljudi koji ranije odlaze u penziju.
Kao što sam spomenula, isključuju se iz beneficiranog staža oni zaposleni kod kojih objektivno ne postoji realna opasnost po njihov život ili zdravlje, to je zaista svrha tog beneficiranog staža. Tu se još uvode pooštravanja. Znači, ljudi koji rade na radnim mestima na kojima se osiguranje računa sa uvećanim trajanjem moraju da rade na tim radnim mestima da provedu minimum dve trećine svog radnog veka.
Kao što sam spomenula, za nas je jedna od najznačajnijih novina da se vraća definicija osiguranika poljoprivrednika iz 2003. godine, jer ovom iz 2011. godine je rečeno da svi članovi poljoprivrednog domaćinstva su da uplaćuju doprinos. Složićete se da je nemoguće da svi članovi poljoprivrednog domaćinstva uplaćuju doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Prema tome, ovim izmenama i dopunama se finansijski olakšava izvršavanje obaveze uplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje članovima poljoprivrednih domaćinstava. O tome će moj kolega Arpad Fremond malo kasnije detaljnije pričati.
Mi pozdravljamo što se izmenama i dopunama jednog člana ovog zakona rešava pola problema poljoprivrednika, s kojima se trenutno suočavaju na terenu. Znači, sada samo jedna osoba je u obavezi da plaća doprinose.
Što se tiče drugog dela njihovog problema, vezano za doprinose za obavezno socijalno osiguranje, smatramo da je tu ključna reč srazmernost, ali, kao što sam spomenula, o tome će moj kolega pričati kasnije.
Očekujemo da se u budućnosti formira jedna radna grupa koja bi mogla da se bavi ovim pitanjem. Ono što takođe podržavamo je da će se u budućnosti zaposlenoj koja rodi jedno dete dodavati pola godine staža osiguranja ili ona koja ima dvoje godinu dana. Do sada je u ovom zakonu postojala mogućnost da zaposlena koja ima troje dece to bude dve godine. Jedini problem je što će se ovo primenjivati za 18 godina.
Savez vojvođanskih Mađara smatra da predložene izmene i dopune Zakona o radu nisu tako drastične, nisu u suprotnosti sa interesima zaposlenih. Nadamo se da će zaista dovesti do podsticaja investicija, privrednom rastu i povećanju zaposlenosti.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom sistemu, nadamo se da će u budućnosti uspeti da obezbedi finansijski održiv sistem i zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji se nalazi pred nama, koliko sam razumeo nameru Vlade, bi trebalo da doprinese smanjenju budžetskog deficita kroz povećano zapošljavanje i privlačenje investicija. To je, nadasve, značajno u ovom trenutku, pošto se ekonomija Republike Srbije nalazi u slobodnom padu i to 300 km na sat.
Međutim, iako bi ovaj zakon trebalo da bude sistemski, iz raznovrsnih razloga, o kojima ću malo kasnije govoriti, on to nije, jer ne uspostavlja suštinski nov radno-pravni status poslodavca i zaposlenog. To nije ni moguće. Nije moguće iz jednostavnog razloga što ovog trenutka mi nemamo raščišćene odnose u samoj osnovi ove zemlje i nemamo nove odnose pre svega u privrednom sistemu, koji bi trebalo da bude zasnovan na privatnoj svojini, na jasnom određenju prema privatnom kapitalu, odnosno njegovom poreklu, na punoj zaštiti privatne svojine i jakom sistemu socijalne zaštite. Ta četiri uslova nisu ispunjena.
Još uvek imamo niz relikata, niz zaostataka iz vremena koja su za nama. Imamo zaostatke iz vremena samoupravnog socijalizma, sistema koji je bio takav kakav je bio, ali je bio sistem. Delovi tog sistema su dan danas živi i dan danas postoje, a sveukupnog novog sistema nema. Samim tim se dolazi u paradoksalnu situaciju da se pokušava iskrpiti nešto čega smo se odrekli, a novo da se napravi kao da nema snage.
Daću nekoliko objašnjenja oko svega ovoga. Mi imamo ovog trenutka u Republici Srbiji 1,7 miliona penzionera. U privatnom sektoru je 900.000 zaposlenih, a u državnom sektoru oko 780.000. Dakle, u državnom sektoru ove zemlje je zaposleno 780.000 ljudi koji administrira državu od otprilike osam miliona stanovnika. Podsetiću vas da je u starom Rimu na 60 miliona stanovnika veličina državnog aparata bila 10.000 zaposlenih.
Sve u svemu, 780.000 u državnom sektoru, što sa ovih 1,7 miliona penzionera, čini oko 2,5 miliona, manje-više, izdržavanih, koje treba da izdržavaju 900.000 zaposlenih. To jednostavno ne može.
Ako bismo postigli punu zaposlenost u ovoj zemlji, to bi i dalje značilo, pošto ovog trenutka, ako me podaci ne varaju, imamo nešto oko 790.000 nezaposlenih, to bi bilo 1,5 miliona ljudi koji bi radili, a trebalo da izdržavaju 2,5 miliona. To nije moguće.
Gde je problem? Problem je u tome što ovog trenutka penzije se isplaćuju iz budžeta i to se dogodilo tako što je 1988. godine, prilikom „Jogurt revolucije“ u Vojvodini integrisan, to je bio jedan od razloga zašto je to sve rađeno, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Vojvodine u fond iste svrhe i namene Republike Srbije. Tim objedinjavanjem su koncentrisana sredstva na jedno mesto, da bismo 1998. i 1999. godine i državni i Fond samostalnih delatnosti i Vojni penzijsko-invalidski fond bili opljačkani, kompletan novac iz njih povučen, nestao, a da bi mogli da vrše svoju funkciju, tj. da bi mogle da se isplaćuju penzije, je to postala budžetska stavka i to je podvedeno kao javni prihod, odnosno budžetska kategorija Zakonom o javnim prihodima iz Službenog glasnika RS broj 22 iz 2001. godine.
U članu 7. jasno piše – javnim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike, poslovi i zadaci Grada Beograda i opštine, utvrđeni Ustavom i zakonom, kao i, podvlačim, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Na ovaj način smo došli u poziciju da već 2002. godine u Službenom glasniku, prema Zakonu o budžetskom sistemu, je propisano da se primanja sastoje od tekućih prihoda i to poreza, govorim o budžetu, dva, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, donacije i transfera, ostalih prihoda, taksi i naknade za korišćenje dobara itd. Ni u jednoj zemlji EU doprinosi nisu kategorija javnog prihoda, odnosno budžetska stavka. Ako oni ostanu budžetska stavka, ako se ne formira poseban fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, budžet nikada neće doći na zelenu granu i nikada se neće ništa napraviti.
Ovaj zakon će pomaći stvar da umesto onih 300 km na sat slobodnog pada Srbija pada 280 km slobodnog pada, ali će i dalje biti u slobodnom padu.
Zbog svega toga, da bi se bilo šta sistemski uradilo u ovoj zemlji, mora se otkriti na koji način je 1998. i 1999. godine novac nestao iz Penzijskog i invalidskog fonda, mora se saznati gde je taj novac otišao, šta se sa njim dogodilo, jer taj novac je bio novac ljudi koji su u njega investirali i ulagali dok su bili zaposleni. Sada smanjivati penzije ljudima na osnovu toga što im je neko ukrao pare, pa sad više nema ko da isplati penzije, je nepravda, ali ne samo nepravda, nego je pristajanje na prikrivanje svega toga je prikrivanje krivičnog dela i saučestvovanje u krađi i pljačci kojoj smo bili neki od nas i svedoci.
Postavljam jasno pitanje – kako se misli da se nešto uradi ukoliko, evo kaže ovde, 2009. godine Zakon o budžetskom sistemu kaže da se kao javni prihodi i dalje vode doprinosi za obavezno socijalno obrazovanje i to penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. To nije promenjeno. Dok se to ne promeni, kompletan Zakon o radu, sve ovo o čemu danas treba da diskutujemo, će biti samo manje-više kozmetičke promene, koje će dovesti do toga da podignu socijalne tenzije, koje su ionako visoke, da se ugroze prava penzionera, koja su ionako ugrožena, da se ugroze prava socijalno ugroženih slojeva stanovništva i da se socijalna zaštita, koja je ionako u lošem stanju, još više smanji.
Da bi se sve to sprečilo, LSV će pokušati da amandmanima pomogne da se ovaj zakon vrlo ograničenog dometa, ponavljam, vrlo ograničenog dometa i nimalo sistemski, kao što pokušava da se predstavi, učini boljim. Od sudbine naših amandmana će zavisiti kako ćemo glasati. Hvala.