Dakle, autocenzura ne može da se sankcioniše zato što je to unutrašnji i psihološki proces. To je tačno. Međutim, ako ga mi sada ne stavimo u zakon, kršimo kodeks i kršimo medijsku strategiju, kao i mnoge međunarodne akte koji su doneti tim povodom, pa ako hoćete i mišljenja izneta u EU. Ako nije nešto podložno sankciji, to ne znači da ne može ući u zakonski predlog. Da je to tačno, onda bi reči savesnost, pravednost, poštenje i ostali pravni standardi mogli da se izbace, jer nema sankcije. Ne postoji sankcija za ne savesnost, jer je ne savesnost lični odnos koji neko ima ili nema.
U ovom slučaju, auto cenzura, tu bih napravio jednu devijaciju, na srpskom jeziku se zove kukavičluk, ali nije to novinarski kukavičluk. To je kukavičluk sijaset urednika koji su ostali, nisu smenjeni, a koji danas ne dozvoljavaju da bilo kakve informacije, osim najminimalnije, o onome što kaže opozicija, može da se pojavi u medijima. Taj njihov kukavičluk prenose na novinare, koji znaju da nema potrebe da nude materijal, jer urednik, gospodin ili gospođa, neće da ga objavi.
Kada se spominje gospođa, kada već pričamo o gospođama koje su smenjivale urednike, kaže jedan uvaženi kolega, znam na koga misli. Bilo je toga u vreme Borisa Tadića. Sada je taj sistem doveden do savršenstva. Sada više niko nikog ne mora da zove. Što im ta gospođa ne smeta? Ja je lično poznajem, ona je sada jedan od rukovodilaca direktora firme koja se zove, nisam siguran, ali je vodi gospodin Veselinović i ta ista gospođa koja je to radila, navodno, kako oni kažu, smenjivala, sada je u vašem taboru. Kontroliše sve medije i sve sekunde. Taj koji kaže ovde u Skupštini da je u Srbiji bio mrak cenzure…
