Današnji predlog zakona nije samo stvar odbrane Republike Srbije. Kada pričamo o zakonskoj regulativi koja je data kroz ovaj zakonski predlog koji govori o uvozu i izvozu namenske opreme koja se odnosi na naoružanje i opremu uopšte za vojne svrhe, onda govorimo i o velikom delu privrede. To smo imali prilike da čujemo da je to jedan od važnih segmenata uopšte privrede Srbije kao namenska industrija, ali i drugi deo onaj koji se odnosi na trgovinu, a to je, mislim i predmet, u stvari, uopšte rada Ministarstva trgovine i jako bitan pogotovo što taj deo regulative nije samo regulativa UN i Konvencija koje smo obavezni, koje smo potpisali kao država, nego i evropskih akata koji se vezuju za poglavlje 31. Znači, spoljna politika, politika odbrane, kao i trgovinska politika.
Zbog toga ima logike i treba da bude što bolji transparentniji način, u stvari, uređena ova oblast. Ja vam se zahvaljujem što ste ovaj Predlog zakona čak dali na javnu raspravu zajedno sa namenskom industrijom koji se desio prošle godine.
Zbog toga smatram da uopšte one, svi koji žele da napadnu taj deo da je mnogo ministarstava uključeno, a nismo spomenuli Ministarstvo finansija koje u stvari jedan od najvažnijih ministarstava da bi se realizovao bilo koji posao u državi pogotovo u ovoj oblasti i jako bitan, i mislim da ta sinergija ministarstava u stvari pokazuje jedinstvenost Vlade. Da nije samo posao Ministarstva odbrane da se bavi uvozom i izvozom ove opreme.
Zbog toga je i zakon koji je u ranijem sazivu kada je postojala zajednička država Srbije i Crne Gore, bila zajednička praktično oblast sa Zakonom o dvostrukoj nameni roba i zbog toga su ta dva zakona razdvojena. Mi smo jedan Zakon o dvostrukoj nameni raspravili na Odboru za privredu i trgovinu i imali ovde u Skupštini prilike da zasedamo, a sada govorimo o ovom zakonu.
Ovaj zakon precizira, definiše potpuno, znači, ovu oblast. Ne samo da daje jednu političku težinu u smislu evropskih integracija, nego daje praktično i pretpostavke za jačanje mehanizama kontrole u ovoj oblasti. Zašto je ona bitna? Zato što do sada nije bilo na ovaj način regulisano.
Zato što su se javne nabavke radile onako kako je ministarstvo propisivalo proceduru. Sada ćemo imati praktično prema evropskim standardima određenu proceduru kako će se uvoz, izvoz, kako će se određene brokerske usluge, kako će se transport vršiti ove opreme.
Uvođenje registra je jedan od najvažnijih delova ovog zakona koji pokazuje da ono što je do sada, do 28.07.2014. godine u registru bilo vezano za trgovinu i praktično to je jedan spisak dobavljača koji su se bavili ovom oblašću i bio je 176, ono što pokazuje da je određeni spisak bio u Ministarstvu trgovine i u Ministarstvu odbrane.
Sada sa ovim zakonom praktično se definišu nadležnosti. Nema više preklapanja, ono što je precizno, to su kriterijumi po kojima se izdaju dozvole, a do sada ih nismo imali, pa to diskreciono pravo o kome stalno pričamo nije dobro, jer je bilo očito neka vrsta načina rada od 2008. do 2012. godine i zbog toga je dobro imati ovakav zakon koji to definiše.
Namenska industrija, kako poseban segment privrede i zbog čega više pričam o tome, zbog toga što je to jedan od značajnih potencijala naše privrede i razvojna šansa je sada dobila mogućnost da kod transfera tehnologija praktično i ne treba se složiti sa tim, dakle, da se ukine saglasnost ministarstva, jednostavno je dobila mogućnost da radi u budućnosti na jedan kvalitetniji način kroz određeno partnerstvo i sa određenim institucijama koje su van granica ove zemlje, ali će se tačno znati gde se nalazi koja tehnologija, gde naši stručnjaci i ta će saradnja biti skroz kontrolisana i od strane ministarstva i od strane Vlade.
Ono po čemu je Srbija prepoznatljiva, to je da uvek imamo pametne inženjere, ljude koji rade u određenim institucijama, vezano za Vojsku Srbije, u kojima jednostavno, projekte koje sada radimo za budućnost, neko mora i da finansira.
To finansiranje nije uvek moguće iz budžeta Srbije, ali zbog toga je sada mogućnost da taj transfer tehnologija bude na jedan adekvatan način, a ne preko određenih trgovaca koji će se baviti isključivo trgovinom određene vojne opreme ili naoružanja, pa da nemamo kontrolu, kada će i kako na koji način ići transfer tehnologija.
Ono što treba reći to je da brojke pokazuju da je odnos uvoza i izvoza, da ide u korist suficita budžeta, da je izvoz 15 puta veći od uvoza, da ako posmatramo od 2005. godine do 2014. godine, broj izvoznih dozvola je rastao sa 274 na 443, da je broj uvoznih dozvola sa 59 porastao na 194.
Važno je reći da se samim tim pospešuje konkurencija, a to je ono što nas EU uči, da naučimo da na tržištu kapitala postoje konkurenti, jer time jednostavno, pre svega, doprinosimo našem budžetu tako što dobijate veću privrednu razmenu, veću trgovinsku razmenu, veći broj poslovnih aktivnosti i samim tim država ima mnogo veće benefite.
Vlada Republike Srbije je, usvojila i veliki Izveštaj o realizaciji spoljno-trgovinskog prometa i Izveštaj za 2012. godinu je dostavljen Narodnoj skupštini RS. Jednostavno, taj izveštaj u svojoj formi, kako nam je dostavljen pisan je sa preporukama EU i to je jako dobro, jer su po tim preporukama pisani izveštaji zemalja u regionu i samim tim možemo da se poredimo.
Ono što je važno da Nacionalna kontrolna lista RS je usaglašena sa nacionalnom listom koja se odnosi na robu sa dvostrukim namenama, odnosno i sa listom EU.
Znači, ta forma po kojoj mi sada radimo pokazuje da je zaista Vojska Srbije za poslednje dve godine jako napredovala u primeni svih zakonskih regulativa, ne samo one koje se odnose na međunarodne konvencije UN i EU.
Javni posao koji ovde imamo prilike da vidimo kroz ovaj zakon, nam daje jako puno materijala da se Srbija pokaže kao stabilan politički partner u spoljnoj politici i zbog toga, ono što je najvažniji deo, a imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, da ranije nismo znali ko je krajnji kupac oružja, pa dolazite u situaciju da imate problema sa određenim političkim grupacijama, odnosno ekonomskim celinama, iz tog razloga što jednostavno ne znate u kom će delu sveta završiti vaše naoružanje.
Sada ovim zakonom se definiše taj „end juzer“, krajnji korisnik, što je jako važno, i zbog toga kao takav partner Srbija uopšte u svetu postaje u spoljnoj politici poštovana, i zaista stavljena na jedno mesto koje joj priliči.
Neću iskoristiti svo vreme svoje poslaničke grupe, iz prostog razloga što bih htela još da čujem diskusiju određenih kolega i na kraju bih zaista na kraju ove rasprave, možda još mnogo stvari dodala, koje će biti jako interesantne. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospođo Tomić.
Pošto nemamo više prijavljenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi članovi ministarstva, gospodine sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, prvi put vidim u ovoj sali da ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ne koriste puno vreme za obrazlaganje zakona, pa iz samog tog vidimo da je regulativa koja je korišćena za donošenje ovog zakona u potpunosti ispravna, i čak smo čuli da će sve poslaničke grupe podržati ovakav zakon.
Hteo bih pre svega da Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije čestitam na nesebičnom zalaganju oko uklanjanja posledica elementarnih nepogoda koje su zadesile Srbij, i u maju ove godine, a i ove u zadnje vreme u istočnoj Srbiji, gde se pokazalo šta znači vojska narodu i da narod i vojska, jedno bez drugog ne može.
Ono što je bitno oko ovog zakona i svih regulativa da, pre svega imaćemo pozitivne efekte na spoljno trgovinski bilans. Takođe, kredibilitet zemlje u međunarodnim prilikama raste, tako da i potvrđivanje ovog ugovora sa Vladom Republike Alžira ukazuje na to šta znači naša vojna industrija i da se vraćamo polako na pravi put.
Ono što bih zamolio predstavnike Ministarstva odbrane, da obrate pažnju na neke delove namenske industrije koji su nekada značile ovoj zemlji, a sada da kažem, malo su skrajnute, a to je pre svega u Pirotu, postoji u okviru kompanije „Tigar AD“ namenska fabrika „Tigar tehnička guma“, koja je nekad bila veliki izvoznik opreme za vojne avione, pre svega mislim na rezervoare za gorivo, itd.
Takođe, drugi deo sistema i dan-danas izvozi zaštitnu opremu za vojsku Norveške, Finske, tako da bih podržao predlog bivšeg ministra da sa Ministarstvom privrede, Ministarstvo odbrane vidi i usmeri neke subvencije za razvoj tih fabrika koje su da kažem, malo skrajnute u zadnje vreme zbog same finansijske situacije.
U danu za glasanje će poslanička grupa SNS podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Kostiću.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Uvažene kolege, poštovani ministre, ja sam se javio ovde da pokušamo da izoštrimo ovu situaciju, sa predlogom zakona.
Čuli smo određene odgovore od strane ministra, međutim, ipak i posle svega nismo dobili odgovor na konkretno postavljeno pitanje od strane mog kolege Šutanovca.
Dakle, ima ovde nekih zaista potpuno vidljivih nedostataka u samom tekstu, koji otežavaju po nama procedure, u ovoj za Srbiju izuzetno važnoj strateškoj delatnosti.
Dakle, postavlja se pitanje da li ste u procesu sertifikacije, navodno, izostavili jako važne standarde ISO 9001, OHSAS 18001, ISO 14001, ISO 27001, pošto imamo informaciju da jeste? To je prva stvar.
Drugo pitanje se odnosi na to, kako mislite da sprovodite ovaj proces kada ne postoji apsolutno nikakav rok za mišljenje nadležnih ministarstava i ne postoji ograničenje za njihovo mišljenje u okviru domena koji oni pokrivaju u svom portfoliju.
Drugim rečima, ovakvo tumačenje zakona, po nama, dovešće do otežavanja procedure sklapanja poslova i dovešće do toga da se i za „know how“ dobije prethodna potvrda odobrenja Ministarstva odbrane.
Kako je to moj uvaženi kolega Šutanovac slikovito prikazao, ukoliko zainteresovana strana dođe na razgovor, čovek koji hoće da „izveze know how“, tj. stručno znanje u izradi, recimo puške, on mora da kaže – izvinite, stanite, nemojte ništa da me pitate dok nazovem Ministarstvo odbrane.
Jasno vam je da će to u stvarnom životu dovesti do vrlo otežavajućih i teških situacija koje će po nama dodatno da otežaju procedure i dodatno da otežaju mogućnost izvoza naoružanja, izvoza našeg znanja i mogućnosti da se ono odvija oslobođeno od nepotrebnih birokratskih prepreka.
Takođe, potpuno je nerazumljiva, neustavna po nama, odredba koja osobi koja vodi firmu, tj. firmi koja aplicira za posao, ako bude odbijena, se zabranjuje da ponovo aplicira, čini mi se, dve godine. Čini nam se, iza toga se krije verovatno neki interes, ne mogu da objasnim drugačije ovu odluku ili je vi objasnite, da mi shvatimo, možda mi ne razumemo.
Takođe, mi znamo da i pored toga da ste ovde pokušali da predstavite ne trku u naoružanju, nego trku u razoružanju Vojske Srbije, u razgovoru sa vašim prethodnikom, ko je više, ko je bolje, pri čemu brojevi ne stoje na vašoj strani, na vašu žalost, ali i na žalost građana Srbije, ovo su čini mi se vrlo konkretna pitanja, s obzirom na to da ste i vi bili u „Krušiku“, recimo tri dana posle moje posete Valjevu, kada sam ja razgovarao sa predstavnicima sindikata i zaposlenih tamo i vi ste razgovarali i recimo u toj fabrici je situacija vrlo loša.
Ne znam da li su vam, ministre, rekli da tamo radnici sede boreći se, čekajući zagarantovani minimalac, nema poslova izvozno orijentisanih i ljudi kažu da sede i igraju karte, da im je direktor apsolutno neodgovarajuća osoba koja se ne pojavljuje uopšte na poslu, a uz to nije ni kvalifikovan, ali dobro, to je u maniru ove vlasti, pa nije ni važno.
Mislim da tu treba da date jednu realnu sliku građanima Srbije, da se ne svedu aktivnosti Vlade Srbije vezane za izvozom namenske industrije za onim što jeste uvek bilo veliki industrijski pokretač Srbije, samo na to da se stvari toliko banalizuju i toliko usitnjavaju, da verujte ministre, sam siguran da je i vama smešna činjenica da se u Srbiji nedeljama pričalo o dva akumulatora i onda normalno da svaki građanin kaže, istovremeno, čuli smo i kolega Veselinović kaže – imaćemo paradu.
Šta to znači – imaćemo paradu? Vojska nam je u teškom stanju, namenska industrija čini mi se još teže. Čini mi se da SDPR naša izvozna firma koja je zadužena za ove poslove pravi gubitke i da li je tačno i da li građani Srbije znaju, da li vi možete da potvrdite da SDPR prvi put pravi gubitke? Da li vi znate ko vam radi u SDPR? Znate. Znate li da li su ti ljudi kvalifikovani za taj posao? Da li je tačno da su ljudi partijskim vezama na silu zapošljavani tamo, sinovi razni, Simonovićev, Vučelićev, Prostran? Koje su kvalifikacije tih ljudi? Kada su se oni bavili izvozom naoružanja?
Kakva je njihova konkretna kvalifikacija za poslove bezbednosti ili odbrane ili bilo šta, osim devedesetih godina, hajde da kažem, mada je i tu više bilo navijački nego u praksi?
Dakle, to su ozbiljna pitanja za našu namensku industriju. Ove procedure, kako je kolega Šutanovac to precizno objasnio, po nama su loše, otežavajuće, usporavaju i otvaraju prostor za sumnjivo i izakulisno donošenje odluka, a vi nas uverite da nije tako.
Šta znači to ako Ministarstvo spoljnih poslova kaže - mi smatramo da to nije dobar trgovinski potez? Po ovom tekstu, oni mogu da se bave i procenom trgovinskog učinka, ekonomskog učinka, ne spoljnopolitičkog. Ostavili ste prostor na potpuno arbitrarno široko tumačenje. To nikada nije dobro kada se propis donosi, a naročito propis koji reguliše konkretnu trgovinu proizvodima namenske industrije, tako da kažem, ili oružje i vojne opreme.
Nisam stručnjak za tu oblast, ja to priznajem, ali ja, čini mi se, lako uviđam nedostatke ovog teksta i u tom smislu mislim da treba Vlada mnogo više da se potrudi da ubrza izvoz oružja i vojne opreme, a ne da ga usporava na ovaj način, da omogući svima ravnopravnu utakmicu, da ta utakmica nije opterećena procenom određenog službenika na nekom nivou koji će da tako zakoči proces da nema kraja kočenju. Dakle, nema nikakvog roka, osim roka koji se daje da neko ne može ponovo da aplicira u slučaju da ga neko odbije.
Recimo da neko od mojih kolega ovde ima takvu kompaniju i proceni se da to nije bezbednosno dobro jer mi smo žuti, vi nama ne date da se mi bavimo tim poslom u naredne dve godine zato što je tako procenjeno, jer je to uprava procenila. Po čemu? Koji su osnovi? Koji je kriterijum?
Suviše je stvari ovde stavljeno u senku, u mrak i građani Srbije, čini mi se, treba da znaju malo više o svemu tome, naravno, ne ugrožavajući nacionalnu bezbednost, ali isto tako treba i građani Srbije da znaju da ste vi, ne vi lično, ali stranka kojoj pripadate vodi segment odbrane preko dve godine, da za tih preko dve godine vi ste pokušali da očuvate stanje, pokušali ste da obezbedite redovne plate, da se nastavi dodela stanova našim oficirima, da se nastave vojne misije i da se uradi nešto minimalno vezano za našu inače, da kažem, u lošem stanju vojnu tehniku.

Gospodine Toškoviću, molim vas da ne ometate poslanika koji govori.

Neka, ne smeta.
Verovatno i sami uviđate da je vrlo problematično, ministre, kada se cela slika rada naše industrije akutno predstavlja građanima Srbije kroz jeftin plakat, uslovno rečeno, o dva akumulatora, najave o opravci migova u Rusiji, helikoptera, od toga nije bilo ništa, kupovine novih, od toga nije bilo ništa. Razumete?
Ja se plašim da ovakvim odredbama vi dodatno cementirate jedan proces koji ne može da napreduje ne znam zašto, da li je u pitanju neki dil, neki dogovor, neki posrednici ili ne. Neko zlonameran bi to mogao da pomisli. Ja sigurno nisam od tih, ali vi ste ovde da odagnate te sumnje. Vi ste tu zbog toga.
Ja ne sumnjam u vašu želju da naša vojna industrija profunkcioniše, ja ne sumnjam u vašu želju da mi izvozimo, kako se to kolokvijalno kaže, kao nekad vojnu opremu i naoružanje, ali da biste to uspeli i da biste to dobro radili ovakva odredbe, ovako neprecizno stavljene, sa ovakvim prostorom za zloupotrebe, po nama, ne idu u korak sa vašim željama i ambicijama. Oni su upravo suprotno.
Zamislite, pet ministarstava, pet institucija koje potpuno selektivno najšire moguće mogu da daju mišljenja o izvozu naoružanja i svi će sada da se pitaju u okviru svojih nadležnosti, bez roka. Kako kažete, svako će imati dovoljno vremena da stručno sagleda svaki predmet i na vreme, fino, polako da odgovori. To će, po nama, dodatno da onemogući uspešan izvoz naoružanja i vojne opreme. To je sigurno. Vi znate šta je srpska birokratija.
Hajde sada poslanicima, uvaženim kolegama, dokažite u nekoliko rečenica, znam da to možete, da nismo u pravu. Kažite nam kako će ta arbitrarnost u mnoštvo institucija, njihovo odlučivanje u nedostatku roka, selektivnosti pri registraciji, selektivnosti pri apliciranju za izvoz dovesti do boljeg izvoza opreme i naoružanja, a bez toga nema napretka i nema budućnosti u koju verujete i nema namenske industrije u Srbiji, nema „Krušika“, nema „Zastave“.
Hoćete li opet doći onda na Vladu da nam izdvojite iz budžeta kada se tamo oružari dignu i počnu da štrajkuju, a znate da su na ivici, uvek su na ivici? Nisu oni na ivici zbog toga, nego zato što nema perspektive, nema poslova. Gde su poslovi? Gde je izvozno orijentisana namenska industrija Srbije? To je vaše zaduženje. To je zaduženje gospode iz SDPR-a, a ne da voze džipove po Beogradu. To mene interesuje – koliko ćemo komada čega da izvezemo i kada, jer od toga zavisi i „Krušik“ i „Zastava“ i „Prvi Partizan“ i mnogi drugi.
Završavam ovo moje izlaganje sa molbom da, ministre, pokušate da odgovorite na ove stvari, ali da takođe pokušate da to ne bude opšteg tipa odgovor, već da bude precizan. Eto, pokažite nam kako će ove „sjajne“ procedure ubrzati, olakšati izvoz opreme i vojnog naoružanja. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Za reč se javio ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, gospodine Stefanoviću, ja nikad vama neću da ostanem dužan odgovore i da pojasnim te stvari, ali ne razumem zašto na taj način pokušavate da o ovoj temi raspravljamo i da probate da dobijete neke jeftine političke poene?
Prvo, čuli ste da je apsolutno ovaj zakon usaglašen sa svim zakonskim aktima koje imamo i u EU. Drugo, naravno da ćemo određene oblasti i određene članove ovog zakona urediti i podzakonskim aktima.
To što vi pričate o sertifikaciji, u tehničkom smislu nije sertifikacija koju firma dobija kao izvoznik ili uvoznik naoružanja. To su dve različite teme. Naravno da oni moraju da prate sve standarde, ali je to drugim zakonom regulisano, a ne zakonom i ovim sertifikatom koji je predviđen ovde da dobije.
Kažete - rok koje Ministarstvo mora da da. I to je regulisano nekim zakonima i tačno se zna koje službe, na koji način vrše proveru određenih firmi da se ne bi desilo, kako je vaš bivši kolega iz nekada iste stranke rekao malopre, da 2010. godine vam bude uhvaćen brod sa naoružanjem koji je pošao na tržište koje je pod embargom za izvoz naoružanja na taj teren. Zato i ne možemo da definišemo da će službe da urade proveru tih preduzeća koja su aplicirala da dobiju određene dozvole za izvoz naoružanja na način – e, dobićete vi za deset dana. To je nemoguće, ali sa svim spremljenim dokumentima deset dana je rok posle toga kada svi sve ono što treba da dobiju, donesu onako kako je propisano ovim zakona. Deset dana je rok da to dobiju.
Drugo, proteklih 12-14 godina nije se mnogo promenio broj firmi koje su bile zainteresovane za izvoz naoružanja. Sve su one registrovane u periodu od 2000. pa do 2012. godine. Znači, ništa se tu sad bitnije nije desilo. Mi ovim pokušavamo da upravo onima koji žele da investiraju u Srbiju pomognemo time što više ne mora da bude vlasnik, a imali ste, i to možemo da damo radi znanja građanima Srbije, firme gde su fiktivno bili vlasnici pojedini bivši generali, pojedini bivši visoki politički funkcioneri, a da je iza njih stojao neki drugi. Zato smo i imali toliko problema sa nelegalnim izvozom naoružanja u periodu od 2000. do 2012. godine.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Koji problema?)

Gospodine Šutanovac, nemojte da dobacujete s mesta.