Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi Ljiljana Malušić.
Dragan Nikolić nije tu.
Gospođa Malušić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovane kolege poslanici, pre svega bih da izrazim zadovoljstvo što vidim ovako mladog čoveka kao ministra i da poručim ovoj deci da se rukovode upravo njegovim putem, a šta to znači, zdrav način života, bez dopinga, učenje i posvećenost. Hvala vam. Znam da ste odradili fantastičnu strategiju za mlade što znači skloniti decu sa ulice i posvetiti se pravim ciljevima. Hvala.
Danas ćemo govoriti o Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Ovim zakonom se uređuju mere i aktivnosti za sprečavanje dopinga u sportu, zabranjen je doping u sportu. Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje, obezbeđuje sistem oblasti sporta. Godine 2005. Republika Srbija je donela Zakon protiv dopinga u sportu, a ratifikovala ga je 2009. godine na veliko zadovoljstvo svih nas. Šta to znači? Da je RS među vrhunskim, blizu vrha što se tiče kvaliteta i rezultata naših sportista upravo zato jer imamo sprečavanje dopinga u sportu.
Godine 2009. je ratifikovan taj sporazum, a i utemeljen na evropskim konvencija. Međutim, od 1. januara 2015. godine stiže nam nov set zakona i pravila. Ko bude prihvatio te zakone moći će da šalje ekipe na međunarodna takmičenja. Naša zemlja zato i ubrzano donosi ovakav zakon. Ko ne bude to odradio i usvojio naravno da će ostati uskraćen za vrhunske rezultate.
Što se tiče nadzornog organa, u RS, kao i u svetu, to vrši Antidoping agencija koja je zadužena za više stvari. Pre svega, za zabranu dopinga, zatim za kontrolu dopinga, služi kao organ za edukaciju kako lekara tako i ovlašćenog osoblja. Trenutno u našoj zemlji postoji 36 ovlašćenih ljudi koji vrše kontrolu u dopingu, odnosno da li se vrši doping u RS ili ne. Nažalost, nismo imuni na to.
Od 2006. do 2013. godine na ispitanicima sportistima od 4.337 utvrđeno je da je 48 ljudi, odnosno sportista bilo u dopingu. Nažalost, dešava se i to. Nije to veliki procenat, ali se toga treba rešiti. Sigurna sam da ćemo donošenjem ovog zakona uskratiti mogućnost dopinga jer doping direktno vodi decu u smrt.
Ono što je najvažnije reći je da naša Antidoping agencija stalno je u interakciji sa MUP, kao i sa tužilaštvom i zato imamo izvanredne rezultate. Nalazimo se u samom vrhu sportista što se tiče antidoping programa. Antidoping program služi, između ostalog, i da edukuje ne samo lekare, nego i sportske klubove, organizacije i udruženja. Samim tim, često se stavlja i na sajt kompletan program šta
treba raditi, kako se treba i čime rukovoditi da se ne bi došlo u poziciju da se dogodi da naši vrhunski sportisti dođu do toga da budu dopingovani.
Nažalost, ne radi se samo o dopingu među ljudima. Takva vrsta zloupotrebe, radi je čovek, vrši se i u konjičkom sportu. U Americi se vrši čak i nad psima. Od Egzemplara, koji je bio 275 konja, čak 20 nevinih životinja je bilo u dopingu.
Šta treba uraditi da bi se ovo sprečilo? Preuzeti kompletan set ovog zakona i biti rigorozan. Nadam se da će naša zemlja vrlo brzo usvojiti… Imamo malo amandmana, nadam se, kako pozicija tako i opozicija imaju odličan odnos prema ovom zakonu i želimo da dopinga više u Srbiji ne bude.
Nažalost, imam podatke da je dopinga bilo i u biciklizmu, rukometu, košarci. To su pojedinačni, sporadični slučajevi i sigurna sam da toga više neće biti. Najveći procenat zabranjenih supstanci koje se koriste u RS su anabolički agensi, stereoidi, 18% je kanabinoida, 15% dijauretika, 13% stimulansa, 2% beta blokatora, 2% beta agonisa. Nažalost, to sve vodi u smrt.
Molim ovu omladinu da ozbiljno shvati i ako mogu sa sajta da skinu ovaj zakon da prosto budu upućeni do čega mogu da dovedu anabolici koji ih naduvavaju i čine od njih lepotane. Nažalost, to je kratkog veka.
Ono što bih još istakla je da je najviše doping pozitivnih bilo u rvačkom sportu, boksu, bodibildingu, bodifitnesu, rukometu i ostalim. Ipak, podvlačim da smo mi zemlja sa malim rizikom što se tiče dopinga, pa sam sigurna da ćemo uvođenjem ovog zakona doping svesti na minimum.
Šta još reći? Moje kolege su rekle dosta toga. Možda da su od zemlje do zemlje različite kazne za koje sam ja uvek. Nije poenta kažnjavati ljude, pogotovo ne mlade ljude, nego ih edukovati i na tome radimo stalno. Činjenica je da je potpuno drugačija kazna u Italiji, Francuskoj i SAD.
Nadam se da nećemo imati taj problem za koju godinu i da ćemo donositi silne medalje, a ne da se bavimo dopingom. Doping se može ustanoviti putem krvi, urina, čak se, čujem, može ustanoviti i putem kose. Ko zna šta će sve izmisliti, ali je poenta čitave priče da nije poenta pobediti nego učestvovati i nije poenta novac nego viteštvo i dostojanstvo.
Zahvaljujem. Sigurna sam, a moja stranka će sigurno glasati i podržati ovaj zakon, a mislim i da će svi poslanici u ovoj Skupštini. Hvala lepo na razumevanju i pažnji.

Zahvaljujem gospođo Malušić.
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić, a neka se prijavi prof. dr Vladimir Pavićević.

Zahvaljujem poštovani gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i kolege poslanici, ovaj Predlog zakona nastao je većim delom kao rezultat obaveze RS da u svoje zakonodavstvo ugradi odredbe Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu koji je Srbija ratifikovala 2009. godine. Srbija se time obavezala na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa. Isti je 2009. godine pretrpeo značajne promene i od 1. janura 2015. godine će stupiti na snagu novi set izmena kodeksa.
Odredbama Svetskog antidoping kodeksa predviđeno je da se određeni broj odredbi mora preuzeti doslovno i da bude prihvaćeno od svih učesnika u sistemu
sporta. U suprotnom, sportistima iz zemalja koje nisu uskladile svoja antidoping pravila sa tim odredbama biće onemogućeno učešće na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima. Te odredbe određuju šta se smatra povredom antidoping pravila i sistem sankcija za povredu tih pravila.
Svetska antidoping agencija vrši nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike, te nacionalnim antidoping organizacijama daje potvrdu da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom.
Naša Antidoping agencija dobila je takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih Antidoping agencija u svetu.
Osim toga što će svoje zakonodavstvo ovom prilikom uskladiti sa Konvencijom i kodeksom, neophodno je bilo i otkloniti uočene nedostatke u primeni važećeg zakona iz 2005. godine. Napominjem da sam i u obrazloženju ovog zakona pročitala da je dobar deo članova postojećeg zakona kao dobar, kao valjan zadržan.
U borbi protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji, prema zakonu, značajnu ulogu imaju i nacionalni sportski savezi. Tako je propisan čitav niz obaveza za nacionalne sportske saveze, kao recimo utvrđivanje disciplinskih mera, postupak njihovog izricanja, u slučajevima povrede antidoping pravila izriču se disciplinske mere, donosi program antidoping delovanja, prijavljuje takmičenja Agenciji, dostavlja kalendar takmičenja Agenciji, dostavlja planove treninga i priprema vrhunskih sportista itd.
U praksi su međutim uočeni značajni problemi u poštovanju tih obaveza od strane nacionalnih sportskih saveza. Nekako su ti problemi u nepoštovanju odredbi zakona od strane nacionalnih sportskih saveza najuočljiviji. U analizi koja je data rečeno je da je u proteklom periodu od preko sto nacionalnih sportskih saveza u Republici Srbiji tek nešto više od polovine, njih 56, izvršio veći deo obaveza iz važećeg zakona. Njih 56 donelo je opšte akte u vezi sa antidoping borbom, utvrdilo mere i postupak u slučajevima utvrđenog dopingovanja sportiste, donelo program antidoping delovanja i odredilo odgovorno lice za nadzor nad sprovođenjem mera za sprečavanje dopinga.
Ne postoje podaci o sprovođenju obaveze nacionalnih sportskih asocijacija, a tiču se obezbeđivanja stalnog individualnog medicinskog praćenja vrhunskih sportista. Nacionalne asocijacije sportista nisu donele potrebne akte i preduzele konkretne mere u kojima bi kontrolisale antidoping programe svojih članova.
Kako reče predlagač ovog zakona u obrazloženju, znači, citiram – stanje je neodrživo i zahteva potenciranje uloge i odgovornosti nacionalnih sportskih saveza, ali i drugih organizacija u oblasti sporta u odnosu na borbu protiv dopinga.
Po Konvenciji jasno je istaknuto da javne vlasti i organizacije su zaduženi za sport, imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju borbi protiv dopinga u sportu. Obzirom da Nacionalni sportski savezi koriste sredstva iz javnih prihoda, članom 10. stavom 2. predviđena je mogućnost da nacionalni sportski savezi koji ne poštuju obaveze iz stava 1. ovog člana ne mogu dobiti sredstva iz javnih prihoda.
Obzirom da se najveći deo primedbi uglavnom odnosi na nacionalne sportske saveze i njihovo izbegavanje obaveza propisanih ovim zakonom, pitam vas, gospodine ministre, da li ova mera, odnosno uskraćivanje sredstava može doprineti njihovoj ažurnosti, većoj efikasnosti, mislim na sportske saveze?
Drugo pitanje, da li će biti lišeni sredstava ako ne primenjuju sve odredbe ovog člana? Znači, u stavu 2. data je mogućnost da se sportskim savezima koji ne poštuju odredbe stava 1. tog člana onemogući dobijanje sredstava iz javnih prihoda. Interesuje me šta će biti sa onim savezima koji selektivno primenjuju, odnosno selektivno se pridržavaju tog člana 10, odnosno stava 1. člana 10? Da li su odredbe ovog člana, mislim na stav 2, možda samo upozorenje za sve one koji se ne pridržavaju ovih obaveza? Šta je garancija da će se odnos svih saveza prema zakonu promeniti? Mislim da je neophodno da nadležni sportski savezi zajedno sa nadležnim ministarstvom, osim edukacija, javno promovišu mladim generacijama sportista važnost sportske etike, fer-pleja, zdravlja sportista, a štetnost upotrebe doping sredstava, kako po njihovo zdravlje, tako i po njihove sportske karijere, te smo mi kao poslanička grupa predvideli dodatnu tačku 18. koja upravo daje obavezu sportskim savezima da upravo ovo i promovišu.
Očigledno je da najviše primedbi ima na član 10. Tako se tačkom 2. istog člana predviđa da su nacionalni sportski savezi dužni da obezbede u okvirima nadležnosti Saveza da sportistima, sportskim stručnjacima i drugim osobama za koje je utvrđena odgovornost za doping budu izrečene odgovarajuće mere. Međutim, u istom članu u stavu 6. kaže se da u slučaju da Nacionalni sportski savez ne izrekne mere iz stava 1. tačka 2. ovog člana u roku od četiri meseca od podnošenja prijave za učinjenu povredu antidoping pravila, odgovornost lica koje je učinilo povredu antidoping pravila utvrđuje Antidoping agencija.
Da li je Antidoping agencija u ovom slučaju rezervni igrač? Izvinjavam se na formulaciji. Ukoliko se ovo desi, Savez ne izvrši svoju obavezu, ne izrekne meru u roku od četiri meseca, Agencija preuzme ne sebe tu obavezu, šta će se desiti sa neodgovornim Nacionalnim sportskim savezom, koje su sankcije? Pažljivo sam pogledala i kaznene odredbe ovog zakona i ni jedna se ne odnosi upravo na ovo pitanje, pa bih želela od vas odgovor.
Gospodine ministre, možete li mi razjasniti, po mom mišljenju je to jedna nelogičnost, ali moguće je da nisam u pravu. Naime, u članu 31. stav 1. kaže se da je Antidoping agencija nezavisna u svom radu, a zatim se u narednom članu, članu 32. Agenciji nameće obaveza da obavesti ministarstvo nadležno za poslove sporta, u svakom slučaju, planiranog sprovođenja doping kontrole najmanje tri dana pre njenog održavanja. Naravno, moja poslanička grupa je i na ovaj član uložila amandman.
Na kraju, ostala je jedna nedoumica. Zašto je zadržana formulacija u nadzoru nad primenom propisa koju vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta, ako nadzor poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija, odnosno Nacionalna antidoping agencija? Interesuje me da li ste možda upoznati sa tim i kakva je praksa u drugim državama upravo po ovom pitanju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Karavidić.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Vanja Udovičić.

Hvala.
Pokušaću da vam približim nedoumice i pokušam da odgovorim na neka pitanja.
Ne može selektivno granski savez da poštuje ili ne poštuje pravila koja su izrečena, tj. propisana ovim zakonom. Ne može jedan da koristi, odnosno da primenjuje, drugi na ne primenjuje, jer granski savez ako ne poštuje bilo koju odredbu iz ovog člana biće sankcionisan tako što neće imati mogućnost da ima sredstva iz javnih prihoda. Bez obzira koju god stvar da ne izvrši od obaveza, to je jedna od sankcija.
Uveli smo sportske inspektore, pojačali potrebu za sportskim inspektorima, pokušaću da obuhvatim dva pitanja jednim odgovorom, a to je da sportski inspektor je nadležan da sprovodi primenu ovog zakona, jer je ipak pojačana odgovornost samih saveza. Kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, saveze smatramo ravnopravnim partnerima i savez će najpre da uoči neku nepravilnost i da obavesti ne samo Antidoping agenciju nacionalnu, već i nadležno ministarstvo. Baš zbog toga što se pokazalo, kao što su neki narodni poslanici i pričali, da se nisu poštovala pravila, zbog toga i jesmo pojačali inspekcijski nadzor i zbog toga želimo mnogo konkretnije da uđemo u ispravljanje nepravilnosti rada Saveza, prvenstveno zato što izuzetno odgovorno želimo da se posvetimo anuliranjem ove negativne pojave u samoj sferi sporta.
Antidoping agencija je dužna da obavesti nadležno ministarstvo, iako je nezavisno u svom radu, ali samo kao informaciju, samo kao obaveštenje i to jeste tri dana. U tom obaveštenju uopšte ne stoji koji će sportista biti testiran i gde će se to odraditi, već se samo navodi - u narednom periodu planiran je toliki broj kontrola i sprovešće se u periodu od pet dana, sedam dana, jer je po ovom zakonu dužnost da tri dana pre nego što urade antidoping kontrolu obaveste nadležno ministarstvo, čime nadležno ministarstvo nema nikakve ingerencije, samo daje saglasnost na obaveštenje, tj. prihvata obaveštenje.
Bitno mi je da se shvati koliko je inspekcijski nadzor bitan. Iskreno se nadam da ću u nekom skorijem narednom periodu doći pred vas sa predlogom izmena i dopuna Zakona o sportu. Trenutno u Ministarstvu omladine i sporta postoje samo tri sportska inspektora i smatramo da je mali broj sportskih inspektora u odnosu na broj klubova i broj učesnika u sportu, a i zbog rezultata koji naši sportisti postižu. Zbog toga kroz ovaj zakon želimo da pojačamo inspekcijski nadzor i želimo da stavimo do znanja da smo i te kako odgovorni u svakom pogledu, pa i u otklanjanju ovih negativnih pojava. Želja jeste da sportski inspektori obavljaju svoj posao na onaj način koji svaki građanin ove zemlje očekuje i da obaveštava o svom radu.
Pitali ste konkretno pitanje. Pokušavamo da saveze uputimo na pravi put. Pokušavamo da sa savezima radimo. Ne želimo da kroz neodgovornost pojedinaca i saveza eliminišemo tu granu sporta. Jasan je zakon, sada aktuelni Zakon o sportu, gde direktno određujete ovu normu, ali nam je želja prvenstveno preventivno da nastupimo, pa u krajnjoj meri da sankcionišemo. Zato nam je potreba i što većeg broja sportskih inspektora i jasna odgovornost onoga što oni rade, baš da bi bili apsolutno informisani o svemu što se dešava na terenu.
Hvala vam na sugestijama. Neke stvari ćemo pogledati i kroz amandmane i razgovaraćemo o njima u narednom periodu, jer možda nije ni loša sugestija da savez bude taj koji informiše. To je za sada rad Antidoping agencije, ali ćemo diskutovati na tu temu. Hvala vam mnogo.

Zahvaljujem ministru Udovičiću.
Reč ima prof. dr Vladimir Pavićević.
Izvolite, gospodine Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Udovičiću, poštovani gosti iz ministarstva, mi u Novoj stranci smatramo da ste vi u Narodnu skupštinu uputili, načelno govoreći, jedan dobar Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Ipak, imam tri zapažanja, gospodine ministre. Iz tih zapažanja proisteći će i tri pitanja. Mislim da bi bilo veoma važno da vi odgovorite na sva ta tri pitanja kako biste nas uverili do kraja ove rasprave i do dana kada ćemo glasati o ovom predlogu da ovo zaista jeste sadržinski dobar Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Evo, odmah da krenemo sa ovim zapažanjima broj jedan, a onda naravno i pitanja. Vi ste ovde u Predlogu zakona fino napisali – zabranjen je doping u sportu, pa onda kažete – doping u sportu jeste postojanje jedne ili više povreda antidoping pravila utvrđenih članom 3. ovog zakona i onda u članu 3. imamo jednu listu tih pravila. E sad, ja sam smatrao npr. da bi bilo veoma dobro da se mi usaglasimo ovde i oko toga šta je to doping načelno govoreći. Naravno, povreda antidoping pravila, ali ja sam malo istraživao, čitao malo literaturu da se pripremim za ovo i došao sam do sledećeg - doping upotreba hemijski sintetisanih stimulativnih sredstava sa ciljem postizanja boljih rezultata u sportu nezavisno od priprema i treninga. Uz to, za doping, ja mislim, veoma je važno da se zna da se njime ugrožava zdravlje takmičara, odnosno sportiste, a mogli bismo da izvedemo tezu da se ugrožava ili da postoji pretnja javnom zdravlju. Ali, osnovna ideja zbog koje mislim da jeste važno da se usvoji ovakav zakon jeste da se vodi poštena borba u sportu.
Drugim rečima, mislim da se vezujemo za jedan termin koji je i u ovoj Narodnoj skupštini veoma važan, a to je čestitost. Meni je drago što ovde imamo jednog ministra koji iz delokruga svojih nadležnosti predlaže zakon koji se temelji na čestitosti, poštenoj borbi u sportu.
Šta mi je nejasno? Čini mi se, poštovani gospodine ministre, da iz Vlade Srbije, čiji ste vi član, stižu protivrečne poruke oko ovog principa i oko ovog termina. Evo, npr, ja sam zaključio, pošto sam predlagač jednog predloga zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, da se u visokom obrazovanju ovde ne želi čestitost, a u sportu, ja mislim, vi s pravom zagovarate to da čestitosti mora da bude. Vaš kolega ministar Verbić, i molim vas da ga pitate ako ga niste pitali do sada, a ako jeste da mi danas odgovorite, on po mom razumevanju ima razumevanja za doping za doktorate… (Isključen mikrofon.)

Nešto sa sistemom nije u redu. Nastavite, molim vas.

Dobro, pošto je sistem blokirao u jednom trenutku, kako kaže gospodin predsedavajući, samo da podsetim gospodina ministra. Dakle, moje je zapažanje bilo da akademska čestitost nama ovde ne treba, a sportska čestitost treba... (Isključen mikrofon.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ja vas molim, poštovani gospodine ministre, ako možete da nam pojasnite da li zaista u Vladi Srbije postoji konfuzija ovog principa? To je bilo prvo pitanje. Drugo pitanje…)