Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.
Reč ima ministar u Vladi mr Velimir Ilić. Izvolite.

Odgovorio bih veoma kratko na vaša pitanja.
Slažem se sa nekim vašim predlozima, da su granični prelazi ogledalo jedne države. Kada ulazite u državu, prvo šta vidite to je granični prelaz. Prvi utisak koji stičete to je kada dođete na granični prelaz i pogledate. To je veoma bitno da se održava, da bude ulična rasveta, da bude most ofarban, da bude sve sređeno.
Stvarno ću intervenisati da se to obavi, jer svojevremeno kao ministar sam bio zadužen i rekonstruisao i Horgoš i Batrovce i Đevđeliju i sve ono dole prema Makedoniji što je rađeno itd. Sve je novo izgrađeno, i Republiku Srpsku i Raču, tako da sam se trudio koliko sam stigao da to sve upristojim i dovedem u red. Nadam se da ćemo i sada.
Što se tiče odbrane od poplava, ne mogu tu da krivim jednu vladu. Trideset godina nisu rekonstruisani nasipi, obrenovački nasip, savski nasipi. Dvadeset pet godina nije urađen zaštitni kanal u Grabovici. Dvadeset godina je star projekat zaštite Tekije koji nije urađen i sada je nastala tamo katastrofa. Sada radim taj projekat posle 20 godina i završiću ga za mesec dana. To je ogroman projekat. Grabovica je izuzetno veliki projekat. Tu još nisu rešeni 25 godina imovinsko-pravni odnosi.
Znači, niz vlada je tu prodefilovalo i niko nije rešio. Svi su rekli - neće se desiti ništa, kao što svi kažu sada za najveće klizište u Evropi Duboka - neće se desiti ništa, neće se desiti, a stručnjaci kažu – može Umka da sklizi svaki čas i da napravi jezero do Siska. Znači, ne možemo reći neće se desiti. Moramo to sprečavati. Potpuno se s vama slažem.
Određeni ljudi koji brinu o nekim teritorijama koje se obnavljaju treba da poštuju rokove i to je reč koju daju da otpoštuju.
U istočnoj Srbiji sam rekao - uradiću, to je bilo 15. septembra, ali ja ću za mesec i po dana sve završiti, i te kanale koji nisu urađeni 20-30 godina. Oni su duboki po šest metara. I te zaustave i zaštite, sve ću uraditi. Kad mi neko da zadatak da nešto uradim, ja ću uraditi.
Meni je drago što mi je sad premijer poverio i Ljuboviju i Krupanj i Mali Zvornik i celu zapadnu Srbiju i Lučane i Čačak. Ja ću to završiti. Rekao mi je.
Znate kako, možete da radite ono što vam neko da da radite. Koliko vam da, vi to treba da završite. Svi koji uzmu nekom parče, mora da urade i rok koji postave da otpoštuju. Inače, neprijatno je doći ovde i polagati račune.
Sećam se Jaše Tomić. Mi smo rekli - do zime svi će biti useljeni. I u Međi i u Bogdanju i sve je tako bilo.
Nije bitno da li je pokrajinska vlast, ko je tamo, ko ovamo. Svi smo zajednički to radili, jer taj narod ne zna i njega ne interesuje ko je na vlasti. Njega interesuje da uđe u toplu kuću kada dođe zima i u toplu školu da uđu deca i da se nikad više to ne dogodi.
Dali smo da se radi projekat zaštite Obrenovca. Da li Obrenovac može trajno da se zaštiti? Pazite, možemo mi sada napraviti kuće i rešiti, a šta smo rešili ako se to dogodi ponovo u nekom periodu?
Moramo uraditi i obavestiti javnost. Možemo rešiti trajno. Evo, sad smo radili projekat da Tekiju trajno rešimo, da se nikad ne ponovi.
Meni je drago da su tamo došli ljudi i doneli projekte i to rešavaju. Svi su uključeni u to da pomognu. I Đerdap i RTB Bor i svi su došli. Svi moramo to da rešimo.
Prema tome, nadam se da će svi rokovi koje su moje kolege ministri dali ili neki drugi koji vode određene institucije biti otpoštovani. Ko ne bude otpoštovao rok, moraće da objasni kada dođe ovde zašto nije otpoštovao, jer vi ćete to pitati i treba da vam neko da odgovor.
Prema tome, mora brže da se radi i to je tačno. Niko to ne spori, ali je bitno da je Vlada omogućila i stvorila uslove da se završi. Samo treba organizacija.
Ne mogu sada da kažem da se žalim. Otišao sam u istočnu Srbiju da uradim to, ali sve što mi je trebalo, Vlada mi je omogućila, ali sam tražio. Razumete? Ako ne tražite svaki dan ono što vam je neophodno, neće vam niko dati.
Prema tome, naša je obaveza da to dovedemo što pre u red. Nadam se da će to biti otpoštovano do zime. Mnogi su obećali i svako neka ispuni svoja obećanja.
Potpuno se slažem da ti regionalni centri treba da postoje, jer mnoge države se javljaju. Evo, Grčka traži zajedničku zaštitu, Rumuni, Bugari. Ti centri su izuzetno skupi. Zašto bi mi sad držali tamo neku opremu, tehniku i koristili je ili ne koristimo cele godine, a kod komšije može da se iskoristi i to da se jednostavno isplaćuje veoma brže i zajednički da nabavljamo opremu itd.
Video sam da je izuzetno puno opreme nabavljeno. Nešto što me je oduševilo ovih dana to je oprema za te specijalne požare u rafinerijama, ustanovama gde se teško gase požari. Sada je najsavremenija oprema na svetu nabavljena, ali treba da platimo.
Ne možemo mi sad očekivati da postigne nešto neka vatrogasna jedinica ako ima nekog FAP-a tamo starog 36 godina, nego moramo zanavljati, a za to treba para.
Ponavljam, problem je to godinama. Imali smo sankcije, ratove. Niko nije pomislio da se rade određene zaštite. Sad smo platili ceh. Za ovu Vladu je mnogo za devet meseci šteta koje su nastajale. Sve ukupno kada saberete to je 1.700.000.000 dinara. U zapadnoj Srbiji polupano je 800.000 crepova. Zamislite koliko letvi, koliko krovne građe treba. Kada sve to saberemo, štete su ogromne. Zato preventiva, preventiva, o čemu ste i vi govorili. Preventiva mora da se radi. Preventiva je jeftinija sto puta nego ono kada se desi, pa onda delujemo na to.
Hvala vam. Mislim da ste dali dobre sugestije. Hvala što ćete glasati i podržati ove zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu četiri zakona o potvrđivanju važnih sporazuma, koji su važni za Republiku Srbiju.
Jedan je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Drugi je Sporazum o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. Sporazum je zaključen, a mi ga danas ratifikujemo, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije. Imamo i dva sporazuma koji su zaključeni između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju novih međugraničnih prelaza.
Srbija nastavlja putem jedne plodne i dobre međunarodne saradnje i to je jedan kapital koji daje za budućnost jednu garanciju da je Srbija zemlja sa kojom može da se razgovara, koja je zainteresovana za višestruku saradnju sa svetom, sa širom međunarodnom zajednicom, ali i sa svojim susedima.
Veoma je važno da Srbija, pre svega, dobro sarađuje sa susednim zemljama i onakva kakva je saradnja sa susedima, to ima značaja u smislu da je to jedna dobra preporuka da Srbija može da sarađuje i sa drugim zemljama koje su geografski udaljenije.
Onaj ko ne sarađuje dobro sa susedima, koji se sa njima svađa, nema dobre pretpostavke za ono što su relacije u tim odnosima sa drugim zemljama, sa drugim narodima u Evropi i u svetu. U narodu se kaže da više vredi dobar komšija, nego rođeni brat u dalekom svetu. Naravno, ovo uslovno treba uzeti, ali ovo je svakako neka istina u praktičnom smislu. To, prosto, život nameće, jer je u datom trenutku komšija taj koji prvi može da pomogne, ako je to dobar komšija, ako postoji međusobno poštovanje, ako postoji dobra saradnja, onda se tek vidi koliko je to značajno.
Naravno, saradnju treba obogaćivati u svim pravcima i važno je da Srbija kao država uspostavlja takvu jednu saradnju koja se reguliše sporazumima koji se ovde ratifikuju, ali je isto tako važno da ta saradnja postoji i između lokalnih samouprava ili nekih drugih asocijacija na jednom drugom planu, što je naravno praksa, naročito u onim lokalnim zajednicama koje su blizu granice.
Kada govorimo o Sporazumu koji je zaključen između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, mislim da je to dovoljno jasno, tim pre što smo imali jednu takvu elementarnu nepogodu krupnih razmera u bliskoj prošlosti, ove godine u maju. Ona se ponovila u nekim delovima zemlje kasnije i tek tada smo postali svesni koliko je od značaja da se na vreme reaguje kada ta elementarna nepogoda stiže izdaleka ili stiže tu od suseda. Onda je ta saradnja neophodna.
Za svaku pohvalu je zaključivanje jednog takvog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske i od značaja je da to danas, odnosno posle ove rasprave i potvrdimo ovde u Narodnoj skupštini i s obzirom na ono što je geografski položaj, čak se može i reći da je Srbiji čak i od većeg značaja da jednu takvu saradnju i jedan takav sporazum zaključimo sa Hrvatskom. To će svakako preduprediti ono što bude usledilo u određenom trenutku u budućnosti, elementarne nepogode, da li su to poplave, da li su to neke druge nepogode, da li su to akcidenti izazvani havarijama u industrijskim postrojenjima itd.
Drugi sporazum koji je važan i koji treba podržati i SPS je uvek bila na stanovištu da sve sporazume koje zaključujemo sa drugim zemljama, bilo u okruženju, bilo da su te zemlje udaljenije od nas, treba svakako to učiniti, jer to zapravo čini veliku pogodnost čitavoj zemlji, našem narodu, naravno i našim građanima po određenim aspektima života i rada.
Danas naravno da živimo u državi kao i drugi narodi u svojim državama, ali to nisu zatvoreni sistemi i danas, a i u budućnosti, mislim da će još više biti na delu jedna živa komunikacija, razmena i ljudi i roba i znanja i informacija itd, tako da praktično mi smo deo jednog slobodnog sveta, mi smo stanovnici zemlje i povezani smo i zavisimo jedni od drugih u svakom trenutku. Toga treba da postanemo svesni i naravno da nismo dovoljni sami sebi, a isto tako, ni drugi nisu dovoljni sami sebi.
Sve nesporazume koje imamo možda sa susedima ili nekim drugim zemljama treba izgladiti, treba uložiti energiju, iskazati volju da do dogovora i do sloge mora da se dođe, jer samo je to put koji obezbeđuje u budućnosti jednu bolju perspektivu i neke bolje pogodnosti za naše građane i za buduće generacije.
Ovde je sasvim očigledno da je važno da imamo međusobno priznavanje vozačkih dozvola između Makedonije i Srbije. Sami znamo da smo u tranzitu veoma često prisutni na teritoriji Makedonije, da li u jeku turističke sezone, ali i ne samo tada, nego i poslovni ljudi imaju svoje transporte, imaju potrebu za putovanjima itd, tako da je to jedna velika pogodnost da se na jedan najjednostavniji način, bez administrativnih prepreka, bez ikakvih poteškoća putuje u raznim pravcima i na sever i na jug, a ovde je reč o putovanju kroz Makedoniju.
Takođe, imamo ljude koji menjaju mesto svog boravka, tako da se iz mnogih okolnosti mogu naći sa boravkom u Makedoniji ili obrnuto, tako da je sasvim pozitivno, sasvim u redu i za svaku pohvalu mogućnost da dođe do priznavanja ovih isprava.
Kada govorimo o sporazumima između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međugraničnih prelaza, a ovde je reč o međugraničnom prelazu Golubac-Nova Moldova i imamo drugi prelaz, koji se nalazi na teritoriji opštine Bela Crkva, Vračjev gaj-Sokol, meni je zadovoljstvo da u ime Socijalističke partije Srbije podržim zaključivanje ovih sporazuma, tim pre što sam i ja predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva sa parlamentarcima Rumunije i u kontaktu sa njima iskazala se, i sa jedne i sa druge strane, velika želja i potreba da se ti granični prelazi i dalje otvaraju, da se pojednostavljuje procedura tih graničnih prelaza, mada tu ima određenih problema i zato je važno da i dalje podržavamo i da dođe do otvaranja ovih prelaza.
Moram da kažem da mi smatramo da je to veoma značajno u cilju dalje ekonomske saradnje sa Republikom Rumunijom, ali isto tako je važno zato što se ostvaruje mogućnost korišćenja IPA fondova, znači programa između Rumunije i Srbije o korišćenju sredstava koje daje Evropa, i u tom smislu su već realizovani mnogi programi između pojedinih lokalnih samouprava sa teritorije Rumunije i sa teritorije Republike Srbije.
Naravno da je to u interesu, kada gledamo Srbiju, i većinskog stanovništva, tj. Srba, ali je to značajno i za nacionalnu manjinu Rumuna koja živi u Republici Srbiji, a svakako da je važno i za vlašku nacionalnu manjinu koja u priličnom broju živi južno od Dunava u istočnoj Srbiji.
Naravno, rekao bih da je veoma važno zbog svega toga jer postoji veliko interesovanje i želja ovih ljudi, ovih grupa, kako većinskog naroda, tako i nacionalnih manjina, da dođe do još bliže i jače saradnje sa nama prijateljskom Rumunijom.
Dakle, bez obzira na dominirajuću svest o posebnosti vlaškog entiteta, Vlasi žele punu saradnju sa Rumunijom i nemaju nikakvih predrasuda, Rumuniju smatraju prijateljskom zemljom, Rumuniju smatraju zemljom koja može uspešno i dobro sa nama da sarađuje i Vlasi veoma rado, da tako kažem, ostvaruju kontakte sa Rumunima, ali, naravno oni imaju svoju svest o svojoj posebnosti, što ne isključuje jednu dobru i plodnu saradnju koja je u interesu i jedne i druge strane.
Ta saradnja, kada govorimo o susedima, je i življa i češća zbog samog geografskog položaja, zbog blizine, ali ona se ostvaruje u različitim sferama. Postoje već potpisani mnogi sporazumi između pojedinih lokalnih samouprava o prijateljstvu i saradnji. Na obe strane u kulturnoj sferi, takođe, je velika zainteresovanost za saradnju između Srbije i Rumunije. Pomenuću i to da je Zadužbina Dositeja Obradovića u Temišvaru, a koju vodi naša uvažena koleginica poslanica Mira Dragaš. Od veoma je velikog značaja da sve nesporazume koje imamo na tim relacijama i po drugim pitanjima pokušamo da rešimo na najbolji mogući način bez konflikta, u jednom saglasju, kako bi mogli zajednički, nadalje, bolje da živimo i sa jedne i sa druge strane.
Dakle, u ovakvom jednom prilazu, sa jednim takvim stavom, Socijalistička partija Srbije podržava zaključivanje svih sporazuma i sa drugim zemljama, ali naravno i sa susedima. U tom pravcu naša Vlada i naši ministri treba dalje da grade politiku Srbije. Iz tih razloga Socijalistička partija Srbije sa zadovoljstvom će podržati ova četiri sporazuma.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Zlata Đerić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, danas imamo pred sobom četiri međunarodna sporazuma koje Republika Srbija treba da potpiše, i to pre svega sa susednim zemljama. Znači, sporazume koji su regionalnog tipa, posebno korisni za građane Republike Srbije.
Znači, jedan se odnosi na saradnju sa Republikom Hrvatskom, našim zapadnim susedom, drugi sa Rumunijom, našim istočnim susedom, i jedan na Republiku Makedoniju, našim južnim susedom.
Prvo ću se osvrnuti na izuzetno značajan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji i zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Pre svega, ovaj sporazum je značajan iz mnogo razloga koji nam omogućavaju upravo ono o čemu je gospodin ministar govorio, preventivno da rešimo neke probleme koje bismo mogli imati u budućnosti. Prirodne i druge katastrofe su nešto što ne priznaje ni državne ni političke granice i nijednu drugu vrstu podela. Po sistemu spojenih sudova one se prelivaju onoliko kolika je njihova moć, a njihova moć je mnogo veća i često teško savladiva od strane ljudi.
Dakle, bez obzira na nepomirljive stavove koje imamo u odnosima sa Hrvatskom mi smo shvatili i prvi put možda pokazali jedan izuzetno pragmatičan pristup i nadam se da ćemo na mnogim drugim poljima tako delovati. Dakle, da napravimo jedan sporazum koji će i nama i Republici Hrvatskoj pomoći da, pre svega, preventivno, a onda i kasnije delujemo kada su u pitanju prirodne i druge katastrofe.
U samom tekstu Sporazuma istaći ću nekoliko najbitnijih momenata. Na primer, u članu 2. – kao cilj Sporazuma definisana je obaveza ugovornih strana da pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofe i to u situaciji kada bilo koja od njih nije u stanju da se samostalno svojim resursima suprotstavi posledicama katastrofe.
Dakle, već rekoh katastrofe su velikih dimenzija i male zemlje, kakva smo u ovom trenutku i mi i Hrvatska, ne mogu da imaju dovoljne resurse da se suprotstave i izbore sa takvim situacijama.
U članu 4. definiše se obaveza razmene podataka u adresama i telekomunikacionim vezama nadležnih organa i obaveza postojanja stalno dostupnih kontakata, dakle, bez obzira na vreme i okolnosti.
Imajući u vidu potrebu daljeg razvoja naše privrede i saradnje, važna je odredba u članu 6, gde se kaže da ugovorne strane podstiču saradnju privrednih subjekata i državnih organa u oblasti tehnološkog razvoja i proizvodnje u sprovođenju zajedničkih programa za zaštitu i spasavanje.
Član 8. predviđa da ugovorne strane treba da podstiču uzajamnu saradnju u cilju stručnog osposobljavanja i usavršavanja spasilačkih timova i to na najrazličitije načine. Naravno, strategija, operatika i taktika su veoma važne u pristupu svim katastrofama koje smo već napomenuli. Naše iskustvo pokazuje da mogu imati ogromne razmene.
Solidarnost je svakako u osnovi ovog sporazuma, što manifestuje i odredba člana 11. gde se predviđa da jedna od strana može i samoinicijativno u slučaju prirodne ili druge katastrofe na teritoriji druge strane obavestiti svog partnera o mogućnostima koje u konkretnom trenutku ima kada su u pitanju resursi za spasavanje i pružanje pomoći, uključujući i spasilačku opremu koju može da joj stavi na raspolaganje.
Član 12. olakšava proceduru prelaska državne granice za spasilačke timove i pojedince koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći i dozvoljava mogućnost prelaska i van zvaničnih graničnih prelaza kada to okolnosti zahtevaju. Isti član takođe, ovo je veoma važno, propisuje da članovi spasilačkih timova ne mogu prenositi vatreno oružje, municiju i eksplozivna sredstva preko granice.
Životno važna je i odredba u istom članu sporazuma koja predviđa da evakuisani državljani ugovornih strana naravno u slučaju krajnje nužde usled katastrofe mogu prelaziti državnu granicu bes putnih isprava i na graničnim prelazima i van njih.
Član 13. kaže – da se zabrane i ograničenja za međunarodni i robni promet ne odnose na prevoz zaštitne spasilačke i druge opreme, kao i humanitarne pomoći, što je u ovom slučaju zaista logično i preko potrebno rešenje.
U članu 14, se između ostalog, precizira obim i način upotrebe vojnih i protivpožarnih aviona koji pripadaju jednoj od strana na teritoriji druge strane.
Član 17. se bavi načinom finansiranja troškova pomoći i bazira se na solidarnosti, reciprocitetu kada definiše da strana koja pruža pomoć nema pravo da zahteva povraćaj troškova od druge strane kojoj se pruža pomoć.
Životno je važna i odredba u članu 19. koja precizira da se licima koja su iz razloga krajnje nužde evakuisana preko granice pruža sva potrebna pomoć, tu uključuje smeštaj, ishranu i medicinsku pomoć, i to sve do trenutka dok se ne steknu uslovi za njihov povratak.
Kada već pominjem, u našim odnosima postoje još mnoga otvorenih pitanja, bitna je odredba u članu 25. Sporazuma koji kaže – da odredbe ovog sporazuma ni u čemu ne prejudiciraju utvrđivanje, razgraničenje i označavanje zajedničke državne granice Srbije i Hrvatske.
Dobrosusedski odnosi su izuzetno važni, moramo ih negovati, moramo ih unapređivati i podsetiću vas da naš narod kaže – „bolje se ograditi dobrim komšijom, nego čvrstom ogradom“, jer dobar komšiluk je najčvršća ograda.
Sporazum sa našim južnim susedom Makedonijom omogućiće da ono što jeste istorijska veza i ono što jeste činjenica i potreba, mnogi naši građani koji tamo privremeno borave mogu lakše i jednostavnije da putuju i mislim da će pojednostaviti i pojeftiniti putovanje kroz teritoriju Republike Makedonije.
Znači, uzajamno priznavanje vozačkih dozvola će naše dosadašnje dobrosusedske odnose unaprediti, pojednostaviti, svakako omogućiti kvalitetnije veze između Republike Srbije i Makedonije.
Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rumunije o dva nova granična prelaza je veoma važno, jer omogućava, rekli smo, kvalitetniji protok roba i usluga, kvalitetniji protok ljudi i održavanja dobrih veza. Rekli smo da i sa jedne i sa druge strane državne granice uvek postoji mešano stanovništvo. Dakle, državne granice nikada nisu identične sa etničkim granicama.
Ono što otvaranje ova dva granična prelaza za koje je ministar sasvim lepo rekao da jesu ogledalo kada se ulazi u jednu državu i očekujemo da će tako biti i urađeni da budu naš ponos i da će svi ostali granični prelazi sigurno kvalitetno unaprediti i rešiti, popraviti i predstavljati Srbiju kakva jeste dostojna da bude pred licem Evrope.
Ali, ono što želim da naglasim to je da ova dva sporazuma svakako meni kao poslaniku koji dolazi iz Sombora daju nadu da ćemo uskoro razgovarati i o nekim graničnim prelazima u Somboru, jer mi smo izuzetno zainteresovani za kvalitetno rešavanje graničnog prelaza u Bačkom Bregu koji je prilično skrajnut u ovom trenutku, a omogućava ne samo da Sombor reši mnoga svoja ekonomska pitanja. Mađarska strana je izuzetno zainteresovana za ovaj granični prelaz. Mislim da veće interesovanje postoji u zemljama EU pre svega zato što ovaj prelaz skraćuje put u Evropu u jednom pravcu za 120 kilometara, što nije neznačajno u ovom trenutku kada svi imamo u vidu i ekonomsku krizu i uštede na svim poljima.
Takođe, postoji interesovanja da se još jedan granični prelaz u Somboru otvori prema Republici Mađarskoj i kažem da mi ova dva sporazuma daju nadu da ćemo imati mogućnost da na tu temu uskoro razgovaramo sa Vladom Republike Srbije i možda rešimo to povoljno, ne samo u korist građana Sombora, nego i u korist šire regije Vojvodine.
Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati sva četiri sporazuma jer su, kako rekosmo, izuzetno značajni za svakodnevni život građana RS, a ono što sam već napomenula, prvi sporazum sa Republikom Hrvatskom jeste jedan od zakona koji omogućava da preventivno delujemo u mnogim teškim situacijama, da ih predupredimo pre nego što one iznenade nas. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege, imamo ovde nekoliko sporazuma koji po nama su vrlo korisni i dobri za RS, naročito sporazumi sa Makedonijom i sa Rumunijom o graničnim prelazima. Demokratska stranka će ih podržati, kao i ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa Vladom Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Ono što je činjenica vezano za ovaj sporazum, ima nekoliko stvari koje moramo da istaknemo tokom ovog današnjem skupštinskog dana. Pre svega, sporazum dolazi u Skupštinu nakon potpisa od strane dr Stefanovića, ministra, i Ranka Ostojića u ime Vlade Republike Hrvatske koji se desio 15. jula 2014. godine, nakon majskih poplava. On može isključivo da se posmatra kroz prizmu preventivnog delovanja dve države na zaštiti i otklanjanju posledica od poplava, a nikako u bilo kom smislu da se koristi za saniranje onoga što nam se desilo.
Šta nam to govori? Između ostalog govori nam da je vaša Vlada hronično nespremna za bilo šta. Ona uvek reaguje a posteriori, uvek reaguje kada se nešto već desilo.
Malo sam proučio ovaj sporazum. U njemu nema ništa sporno, samo što nema recimo ove hidrotehničke komisije koja treba da postoji između Republike Srbije i Hrvatske i ona nije formirana. Ne znam da li to znate, ministre Iliću, ali mi treba da pričamo o poplavama, o nasipima, o prevenciji, a nemamo hidrotehničku komisiju sa Republiko Hrvatskom. Jedini način komunikacije vezan za nabujale vode je preko Savske komisije.
Dakle, evo vidite, to vam je lice ovog režima. Nemate osnovnu stvar. U Srbiji ekonomski i socijalni haos i raspad, mi dobijamo sporazum sa Hrvatskom o prevenciji poplava koje je potpisan dva meseca, tri meseca nakon poplava npr. To je vrlo nepovoljna slika ove države. Zato se Skupština sastaje da ratifikuje sporazume iz jula meseca. Danas u Srbiji očigledno nemamo važnija posla.
Vi znate, ministre Iliću, malopre ste pričali, ovaj sporazum neće popraviti nijedan nasip, da građani to znaju, ovaj sporazum neće pomoći Obrenovčanima koji danas i dalje jedu paštetu ili neki žive u šatoru. Ovaj sporazum neće otkloniti posledice Marka Blagojevića, kako ste i vi pričali.
Vi ste ministar za vanredne situacije. Ovaj sporazum se tiče mogućih vanrednih situacija, ali vi lično nemate uticaj apsolutno ni na šta što je vezano za vanrednu situaciju koja se dogodila u Srbiji u maju mesecu. Ne vašom voljom, voljom predsednika Vlade izmišljena je kancelarija na čijem je čelu Marko Blagojević, koja je pokazala visoko stepen neefikasnosti i nekompetentnosti, o čemu smo govorili i u Skupštini i za šta smo pitali Vladu više puta, a Vlada nam nije izvolela odgovoriti.
Vi ste ministar za vanredne situacije. Treba kroz ovaj sporazum onemogućiti buduće nepovoljne situacije, sporazum koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji nije ovde, nego ste vi ovde. Dakle, treba da čujemo odgovor na to pitanje – zašto je ovo u ovom trenutku toliko bitan akt, da se Skupština saziva da o ovome raspravljamo, to je prvo pitanje?
Drugo pitanje – zašto uvek sve radimo nakon što nam se nesreća dogodi, a ne pre? Treće pitanje – da li će ovaj sporazum pomoći u tehničkom, građevinskom smislu da se ove nepravilnosti otklone i kakve vi lično imate veze sa tim? Kakve vi veze imate sa regulacijom vodotoka i sa branom o kojoj ste malo pre pričali? Srbijavode – da, Ministarstvo poljoprivrede u jednom delu – da, Ministarstvo građevina – da, a kakve vi veze imate? Neće da vam daju, gospodine Iliću, da radite svoj posao i vama je to jasno. Stavili su Marka Blagojevića da završava kuće, postavili nerealne rokove, pričali su narodu jednu priču. Eno, u Obrenovcu situacija vrlo loša i dalje, u nekim delovima Obrenovca jako loša.
Prosto, ne mogu da verujem da u svom ovom izuzetno nepovoljnom raspletu ekonomskih, socijalnih, institucionalnih okolnosti u Republici Srbiji mi pravimo sporazum koji će regulisati šta će da rade naši vatrogasci i vatrogasci hrvatski kada se sretnu. Ne kažem da nije bitno, samo kažem da imamo valjda i nekih drugih prioriteta.
Znam da biste voleli da ste u ovoj Skupštini zajedno sa mnom, recimo da sednete ovde, pa da vi i ja zajedno pitamo Marka Blagojevića, koji bi se udostojio da dođe da nam odgovori na pitanje, ali nema šanse da se to desi, da ga pitamo – čoveče, kada će te kuće biti gotove, kada će svi dobiti novac? Po kom kriterijumu i gde su pare od 1003 koje su građani uplaćivali, na kom se računu konkretno nalaze, gde su odgovori na ta pitanja? Ne, vi kada ste bili na vlasti niste opravili ovo, niste opravili ovaj nasip, to su njihove priče, ali to više nikoga ne zanima. Neka objasne Obrenovčanima zašto je bitno u sred obnove menjati opštinsku vlast. U sred obnove je važno da napravimo našu narodnu buduću koaliciju, koaliciju iza koje stoji naravno svevideće oko Aleksandar Vučić. To je ono što mi trebamo da odgovorimo recimo Obrenovčanima. Izvinjavam se.
Ovaj sporazum je važan zato što je neki osnov za prevenciju ovih situacija, ali nejasno kako, osim naravno u operativnom smislu, ko se kome javlja, ne plaća se šteta ako se napravi tokom izvođenja operacija. Zna se kako spasioci prelaze granicu, oni koji su oštećeni poplavama ili požarima, itd. To je sve korisno, zaista tu ništa ne zameram, kao što mislim da je dobro da se otvaraju granični prelazi. Mnogi građani su zvali i naš poslanički klub, pretpostavljam i većinu, da pozdrave ovu odluku, da je ubrzaju. Tražili su da se ona desi i ranije. Evo, najzad ćemo to i uraditi.
Mi imamo, gospodine Iliću, ne u vašem ministarstvu, ne znam ni da li u operativnom smislu vi funkcionišete kao ministarstvo, ali imate u Vladi po pet, deset ili više raznih pomoćnika, državnih sekretara čuda. Niko od te gospode nije u stanju da ode da opravi jedan znak. Čuli ste sada primer iz Iloka i Bačke Palanke, na šta nam liči most. Takva je slična situacija i na drugim graničnim prelazima, osim možda Batrovci i Horgoš koji su, hajde da kažem, malo bolji i to zahvaljujući, kao što znate, sredstvima koja su delom dobijena iz EU. Ostalo je u vrlo lošem stanju. Onaj prema Makedoniji je u dosta solidnom stanju, ali sve ostalo vrlo loše.
Bruka i sramota za Republiku Srbiju da nam državna zastava stoji u mraku. Znate li vi šta to znači? To nigde ne postoji. Uvek mora državna zastava da bude osvetljena. Gde da bude osvetljena, u Bačkoj Palanci, kada nema struje na mostu? Neki lopov počupao kablove.
Nemamo hidrotehničku komisiju sa Hrvatskom, nemamo rešeno granično pitanje sa Hrvatskom, imamo niz drugih nerešenih pitanja sa Hrvatskom, ali evo sada ćemo da vidimo, da banalizujem, jako bitno, šta će dva vatrogasca da rade kada se sretnu.
Da li vi imate svest, ne vi lično, nego Vlada, koliko je ovo na skali prioriteta daleko iznad onoga što građani očekuju da vi u ovu Skupštinu donesete? Da li vi imate svest, političku svest, koliko građani hoće da se reši problem poplava i sanacija onoga što je uništeno, da se reši problem harmonika puteva, vi znate šta je to i na šta nam liče putevi i mostovi, da se reši pitanje zapošljavanja ruinirane ekonomije, da se reši pitanje institucija, izbacivanja partija iz institucija, da se reši pitanje hroničnog nedostatka slobode i ukidanja emisija u ovoj zemlji?

Gospodine Stefanoviću, molim vas, vratite se na temu.

Hvala.
Dakle, imamo sporazum sa Republikom Hrvatskom koji će svako ovde da podrži, svaki poslanik, siguran sam. Ništa tu nije, ljudi moji, sporno, ali nema potrebe, složiće se i predsedavajući, da ovde ljudi uzmu i čitaju obrazloženja. Više puta sam molio, svako ima slobodu naravno, ali sam molio – ljudi, poštedite nas tog čitanja ako možete. Ministar Ilić, čovek koji je prošao kroz 30 vlada, figurativno, koji je u ovu Skupštinu ulazio u patikama i trenerci zajedno sa svima nama, on, čovek ne čita, nego lepo iz glave kaže i ništa ne smeta. Ljudi vas slušaju pažljivije šta im pričate, ne trebaju im obrazloženja.
Sporazum sa Hrvatskom, vidim da se predsedavajući nagnuo prema mikrofonu, reguliše ove procedure – uzajamno obaveštavanje u slučaju opasnosti, itd. Nadamo se da ovaj sporazum neće imati svoju primenu, jer bi to značilo da imamo neku katastrofu u Srbiji, osim katastrofu koju predstavlja ovaj režim. Dakle, mi mislimo da bi bilo korisno da vi gospodine Iliću, koji imate i te kako zamerke na rad raznih državnih organa, na rad gospodina Blagojevića, da nam kažete danas ovde, ako možete, kako su Hrvati rešili posledice majskih poplava do danas, kakvi su njihovi rezultati u obnovi nasipa i kuća, koliko je njima to koštalo i kakav je njihov račun i gde je bio njihov račun i da li su građani Hrvatske to mogli da vide? Evo, bilateralno, evo sporazuma. Hajde da stavimo amandman na ovaj sporazum da mi vidimo isto što vide i Hrvati, od strane naše Vlade da mi vidimo gde su ti novci, ta sredstva koja su građani Srbije i donatori i svi dobri ljudi uložili u obnovu posledica od katastrofalnih poplava u maju mesecu. Hajde to da uporedimo, a ne ovde da pravimo, iako potreban, ipak suštinski tehnički sporazum.
Naravno, u oktobru mesecu pravimo sporazum o poplavama i požarima, posle svega, posle nerešenih pitanja sa Hrvatskom, mnogi su o tome pričali, razne druge stvari koje nismo u stanju da rešimo. Nije se ova vlast bavila politikom dve godine koja se tiče potreba građana, između ostalog i ovog, nego se bavila krupnim stvarima, pojavnim oblicima neispunjenih obećanja jedne srušene mladosti. Onda kada dođe pitanje poplava i pukao nasip, onda – pa znate šta, možda smo i mogli, ali smo razmišljali o tome da li sviramo na dva klavira, na pet klavira. Zato mi imamo državu danas kakva je danas, a država je u jako lošem stanju, čak u lošijem nego dok smo mi bili na vlasti, zamislite vi to, što je neverovatan podatak.
Samo da prođe avion, sekund jedan. Samo avion da prođe i da uvažimo vežba koja se sprovodi. Duhovitost predstavnika većine daleko nadilazi njihovo znanje o bilo čemu, ali to je sada već druga stvar.
U ovoj Skupštini sam zaista bio prijatno iznenađen da vidim ovaj paket sporazuma koji u sebi nema ništa sporno, koji su korisni za građane Republike Srbije, koji su nama omogućili, ministre, da mi vas vidimo u ovoj Skupštini, da možda sa vama razgovaramo, da vam postavimo neka pitanja koja su vezana za vaš resor, da čujemo kako biste vi to rešili da ste bili u prilici da to rešite, da vam je neko dao da to rešite.
To bi, recimo, narodnim poslanicima sada bilo korisno, da mi čujemo kako biste vi rešili pitanje neregulisanih nasipa, razlokanih puteva, rasturenih mostova u poplavama, da čujemo kako biste vi rešili problem prikupljanja sredstava za obnove kuća, izgradnje novih kuća. Samo da su vam dozvolili, ministre Iliću, ali nisu vam dozvolili. To je jako tužna situacija.
Moram da kažem da vaše iskustvo iz Jaše Tomića potvrđuje da ovakve stvari mogu mnogo bolje da se reše, kad je dobra organizacija i kad postoji neki plan. Meni je žao, iako je, naravno, na skali uništenja ova poplava daleko veća bila i sa mnogo težim posledicama, da je Vlada apsolutno mogla bolje da reaguje, kao što nije, nego se bavila politikom.
Naravno, pozdravljamo Sporazum sa Makedonijom, koji će omogućiti našim građanima da koriste svoje vozačke dozvole, kao i građani Makedonije u Srbiji, bez nepotrebnog administriranja, uzimanja para od fantomskih saobraćajnih organizacija koje ničemu ne služe. U tom smislu pozdravljamo i taj sporazum.
Građani Banata i Golupca su zahvalni tome što ćemo mi našim jedinstvenim glasanjem danas omogućiti otvaranje graničnih prelaza. To će pomoći njihovom životu svakodnevno. Imate delove Banata, kao što znate, i istočne Srbije koji žive od komunikacije sa građanima Rumunije, koji dolaze da kupuju u Srbiji jeftine namirnice. Čitava naselja žive od toga danas, ministre Iliću. Šta to govori o Rumunima, to je njihova stvar. Šta govori o nama, mislim da je jasno.
Ova država klizi u bedu. Ova država klizi u totalno siromaštvo. Ova država danas ovim otvaranjem prelaza omogućava da bar rub, takozvani rubni delovi Republike Srbije imaju perspektivu i mogućnost povezivanja saobraćajnog i trgovinskog. Zato mi to pozdravljamo, ali vas molimo, ministre, da se osvrnete na ove primedbe koje se ne tiču toliko samog teksta zaista, nego se tiču vremena u kojem se donosi, načina kako se donosi, skale prioriteta ove vlasti i svega ostalog što smo pokušali na jedan način da, bez pokušaja izazivanja bilo kakve svađe, iznesemo danas u Skupštini. Hvala lepo.