Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić, a neka se pripremi narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Iliću, uvaženi građani Republike Srbije, mene kao narodnog poslanika veoma raduje saglasnost svih poslaničkih grupa kada su u pitanju sporazumi koje je Vlada Republike Srbije potpisala sa vladama Republike Hrvatske, Rumunije i Makedonije.
Raduje me saglasnost zato što i opozicija prepoznaje da Vlada Republike Srbije, ili tzv. Vučićeva Vlada ima sluha i poštuje sve ono što je u ekspozeu, kada je gospodin Vučić bio u ovom parlamentu, a sa 208 narodnih poslanika izabrana Vlada u ovom sastavu, ispunjava ono što je obećala.
Rekli smo da ćemo voditi spoljnu politiku koja je miroljubiva, koja poštuje susede, vodićemo politiku da Srbija nema nikakvih pretenzija prema drugim međunarodno priznatim državama koje su ujedno članice UN. Priznajemo suverenitet i integritet svake od ovih država.
Imamo četiri sporazuma, svi su veoma važni na svoji način. Pomenuo bih prvo sporazum koji smo potpisali sa Makedonijom, a koji ćemo, nadam se sutra, svojim glasovima ratifikovati u ovom parlamentu. Radi se o tome da smo sa Makedonijom potpisali sporazum da će važiti naše vozačke dozvole, odnosno vozačke dozvole građana Srbije koji imaju boravak ili duže borave u Makedoniji, da ne bi bili skopčani sa prevelikom administracijom, pravljenjem velikih troškova, a takođe, imajući u vidu da je Makedonija država kroz koju tranzitno prolazi veliki broj građana, kako leti u vreme letnjih odmora, tako i zimi, da vozačke dozvole koje važe na
teritoriji Republike Srbije, koje izdaju unutrašnji organi Republike Srbije, važe i na teritoriji Makedonije, a da makedonske vozačke dozvole, odnosno dozvole makedonskih građana takođe važe u Srbiji.
Taj reciprocitet pokazuje uzajamno poštovanje između naše dve države i pokazuje uvažavanje koje imamo sa Republikom Makedonijom, imajući u vidu da je i Republička Vlada Srbije i Makedonije imala zajedničku sednicu i to otopljavanje odnosa između Republike Makedonije i Republike Srbije počinje negde 2012. godine. Znamo da smo ranije imali velikih problema, znamo da je bilo jako velikog nerazumevanja između naše dve države o mnogo pitanja, ali mislim da ova republička Vlada, a takođe i predsednik Republike gospodin Tomislav Nikolić sa svoje strane čini mnogo na otopljavanju odnosa između naše dve države, što je naravno na dobrobit svih građana Srbije.
Zbog toga i opozicija, prepoznajući tu politiku, želi da glasa za ovakve sporazume, želi da glasa za ovakve zakone, jer podržavajući ovu Vladu moguće da na sledećim izborima pređu cenzus, ne budu u problemu kao što su bili i ne bude malicioznih izjava koje smo slušali u toku dana, gde se pokušavalo vama ministre da imputira da se vi u ovoj Vladi ne pitate ništa, da vi samo potpisujete i da ste vi formalno danas ovde na sednici, a da suštinski ne odlučujete ni o čemu. Znajući vas lično i znajući vas kao dugogodišnjeg političara, svestan sam da vi posedujete jedan gabarit jednog ozbiljnog političara koji ima svoje mesto u Vladi, koga poštuju u Vladi i koji će, nadam se, još veoma dugo obavljati odgovorne poslove i na dobrobit ove Vlade, a naravno i na dobrobit građana Srbije.
Ne primereno da se pokušava da se umanji vaša uloga i da se danas ovde priča o nečemu što apsolutno nije tema. Niti su ovi sporazumi vezani za poplave koje su nas, nažalost, zadesile na proleće, niti smo mogli da to sprečimo, a još manje smo mogli da predvidimo da će tako nešto da se desi.
Postoji ovaj sporazum sa Hrvatskom o kome ću kasnije. Ono što sam hteo da istaknem, sa Republikom Rumunijom, odnosno sa njihovom Vladom je potpisan ovaj sporazum o otvaranju dva granična prelaza, to su malogranični prelazi. Imam jednu molbu, pošto ste vi danas ovde predstavnik Vlade, a tiče se jedne opštine, to je Trgovište koje se nalaze na krajnjem jugu Srbije, koje je krajnje siromašno, devastirano, ogroman broj stanovnika odatle odlazi trbuhom za kruhom, uglavnom jedno siromaštvo i nešto što se zove slepo crevo Srbije.
Oni su aplicirali, poslali su molbe na mnoge adrese, pa evo ja kao narodni poslanik iz Pčinskog okruga vas molim da ovo upišete, da probate da na Vladi ili resornom ministarstvu, gde se to već odlučuje, se dozvoli jedan malogranični prelaz između opštine Trgovište i opštine Kriva Palanka u Makedoniji, jer bi na taj način protokom roba, usluga, kapitala bilo učinjeno mnogo za ovu opštinu. Ona bi na taj način bila u mogućnosti da se ekonomski razvije, da se i putna infrastruktura u tom smislu razvije. Oni su sa svoje strane spremni da ulože dosta novca i dosta svog dobrovoljnog rada da bi napravili taj prelaz prema Makedoniji. Veoma im znači i ovo prosto želim da zapamtite i da probate da sa svoje strane, ne morate danas da mi odgovorite, ne morate da mi danas obećate. Ako hoćete, tim pre i tim bolje za mene, a i za građane Trgovišta.
Postoji onaj četvrti sporazum koji je sa Hrvatskom i o kome hoću da kažem par reči. Dugo smo imali i bolnu i krvavu istoriju sa Republikom Hrvatskom, sa našim građanima koji su građani Republike Hrvatske, sa kolonama izbeglica, sa ratom,
sa „Olujom“, sa Drugim svetskim ratom, ali sve je to iza nas, sve je to za istoriju.
Mi moramo da gledamo napred i zato mene kao narodnog poslanika zaista raduje ovaj prvi sporazum Republike Hrvatske sa Vladom Republike Srbije, gde ćemo mi jednom sinergijom probati da se izborimo protiv prirodnih nepogoda, protiv katastrofa, protiv poplava, požara i svega onoga što je navedeno u sporazumu, a što je predvidivo.
Samo bih hteo da podsetim da je za svaki sporazum potrebno dvoje ili dvojica. U ovom slučaju su sazreli uslovi u julu mesecu ove godine da se između Hrvatske i Srbije napravi ovaj sporazum. Nije on mogao da se napravi prošle godine, nije mogao da se napravi 2010. godine, zato što nije postojala politička volja, zato što nije postojao kapacitet i želja da se na obostrano zadovoljstvo napravi nešto što će sprečiti, preduprediti bilo koju katastrofu. Nadamo se da je ovo jedan od prvih koraka koje ćemo u normalizaciji odnosa sa Hrvatskom imati.
U tom smislu, naravno, poslanička grupa i ja, kao i svi poslanici u ovoj sali, i oni koji nisu tu, a danas su kritikovali sve ovo što ste vi pričali, ovo što ste iznosili, danas nemaju vremena za tako nešto, verovatno su u nekom baru, verovatno je i vreme ručka, pa se pazi na liniju ili se drži konferencija za štampu, gde se napada ministar, gde se napada poslanička grupa SNS ili se priča sve najgore o Aleksandru Vučiću, priča se o ovim avionima koji lete i koji su jedna priprema za odličnu „Paradu ponosa“, na koju smo svi ponosni. Evo, pozivam sve građane Srbije da dođu na tu paradu, biće sigurno i srećni i zadovoljni i puni sebe i ponosni na svoju državu. Videće da posedujemo jednu snagu koja svakog našeg neprijatelja može odvratiti od bilo kakve sulude ideje da bilo šta na našoj teritoriji proba. U tom smislu, SNS će u Danu za glasanje, naravno, glasati za sve ove sporazume, ratifikujući ih tako i dajući im snagu u zakonu. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić, a zatim Svetislav Vukmirica. 
Izvolite, gospođo Ljiljana.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo poslanici, danas ćemo govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Vračev, naselja koje se nalazi sa srpske strane i sa druge strane, odnosno na strani Rumunije, prelaz Sokol.
Ovaj Sporazum je zaključen 11. decembra 2013. godine od strane Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije, tako i Ministarstva inostranih poslova Republike Rumunije. Ukoliko jedna od ove dve strane nije zadovoljna ovim sporazumom uvek se može notifikacijom rešiti problem. Međutim, efekti notifikacije traju oko 30 dana.
Zašto je bitno da imamo ova dva prelaza? Pre svega treba reći da se zahvaljujući IPA fondu i cifri koja je 2.354.000 eura, a zahvaljujući projektima koji su napravljeni sa obe strane, mi možemo sada vrlo brzo, ako obezbedimo infrastrukturu, što bi značilo po međunarodnim standardima i pravilima, doći do ovog drumskog prelaza, konkretno mosta na reci Nedi. Šta to znači? To znači pre svega dobru saradnju između dve prijateljske zemlje, inače, imamo izuzetnu saradnju sa Republikom Rumunijom, zatim jačanje bilateralnih odnosa, kao i mnogo brži promet kako putnika tako i robe, tranzita. Znači, jačanje ekonomije u oba pravca.
Drugi projekat za koji dobijamo novac iz IPA fonda je rečni prelaz skelom, u ovom slučaju biće to trajekt, sa rumunske strane naselje Nova Moldava, a sa na naše strane Golubac. Šta će to značiti? Pre svega skraćenje puta, brzina, efikasnost, povezivanje ljudi. Lično smatram da će ovaj projekat biti vrlo brzo realizovan i predviđa se da će vreme za rad ovog prelaza biti svaki dan od 6,00 do 20,00 časova, što je fantastično. Znamo da postoje prelazi, reptili prošlosti, koji su radili samo za vikend. Nažalost, ova Vlada se potrudila da radimo svaki dan i to će biti boljitak za ovu zemlju. Pod jedan.
Pod dva, ljudi koji žive sa obe strane obale će imati fantastičnu interakciju. Vi znate da tu živi mešovito stanovništvo, što znači u Rumuniji Srbi, u Srbiji Rumuni, bolja fluktoacija, bolje povezivanje svega. Čak se smatra da će i mesne zajednice imati mnogo veću funkciju nego što imaju danas.
Što se tiče drugog Sporazuma između Hrvatske i Republike Srbije, tiče se pre svega saradnje i zaštite od prirodnih i drugih katastrofa. Ovaj sporazum je potpisan 15. jula 2014. godine i vrlo je važno da sa obe strane postoji fleksibilnost. Pre svega, naši bilateralni odnosi idu jednom linijom koja je mnogo bolja nego što je bila, pod jedan. Pod dva, ovo je neophodno zbog katastrofa koje smo imali, pošasti, tako reći, u maju mesecu, kada je Republika Srbija katastrofalno prošla u ovim poplavama. To se isto desilo i Republici Hrvatskoj, pa da se to ne bi dešavalo, neophodno je napraviti timove i potpisati pod hitno ovaj sporazum.
Što se tiče timova, kad se prave timovi sa obe strane, uvek je isti broj međunarodnog tima. Znači, najmanji broj bude po troje ili trojica, a najveći broj zavisi od situacije, odnosno od elementarne nepogode.
Šta je cilj ovoga? Cilj je spašavanje, pre svega zaštita od elementarnih nepogoda i katastrofa.
Šta se dešava ukoliko je neophodno upotrebiti plovila, odnosno vazduhoplove? Neophodno je prijaviti broj vazduhoplova i plovila, kompletnu posadu i kompletne oznake. Uvek kad je bilo kakva vrsta katastrofe u pitanju postoji vođa tima i taj vođa tima je zadužen za svoje ljude. Neophodno je da budu spremni, to je minimum dana, četiri dana, što znači da budu prepušteni sebi, imaju hranu i, sem što spašavaju ljude, moraju biti spremni i za druge vanredne situacije.
Ovaj sporazume je takođe vrlo bitan jer postoji edukacija sa obe strane, vrše se razni seminari, menjaju se brošure, vrše se obuke na obe strane. U svakom slučaju, neophodno je potpisati ovaj sporazum jer donosi samo boljitak i jačanje bilateralnih odnosa.
Što se tiče pak Sporazuma sa Makedonijom oko vozačkih dozvola, to je jedan vrlo lagan sporazum i vrlo neophodan, jer će Republika Makedonija, sa kojom imamo izvanredne prijateljske odnose, moći priznavati i naše saobraćajne dozvole, srpske, a mi njihove. Pre svega, time se postiže brzina u tranzitnom saobraćaju, a takođe i mnogo bolja saradnja u ekonomskom pogledu.
Ukoliko se desi da važećoj dozvoli istekne rok, a državljanin Republike Srbije bude u Makedoniji, ta dozvola neće važiti, ali će se vrlo brzo putem organa koji rešavaju taj problem to rešiti na efikasan način.
Naglasila bih da se radi o sve četiri i u okruženju našem imamo izuzetne bilateralne odnose sa Rumunijom, sad će biti još bolji, imamo odlične odnose sa Makedonijom, a ide se ka tome da se to uradi i sa Republikom Hrvatskom, i pod hitno treba prihvatiti ove predloge zakona o sporazumima, tako da će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje glasati za. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica, a zatim Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega da izrazim veliko zadovoljstvo što ćemo u Danu za glasanje nadam se jednoglasno potvrditi sporazume, a pogotovo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Rumunije o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza Golubuac - Nova Moldava i Vračev Gaj - Sokol na srpsko-rumunskoj državnoj granici.
Ja ću se danas u mom izlaganju upravo osvrnuti na ova dva sporazuma, koji su zaključeni jer je postojala obostrana volja dveju država da se otvaranjem novih graničnih prelaza olakša prelaz državne granice za državljane kako Republike Srbije, tako i državljane Rumunije. Sama činjenica da u Republici Srbiji postoji značajan procenat rumunskog stanovništva koji živi u pograničnoj zoni, a da sa druge strane u području Rumunije živi jedna trećina Srba od ukupnog broja koji žive u Rumuniji, dovoljan je razloga da se i na ovaj način oba naroda napokon direktno povežu sa svojim maticama.
Takođe, istorijska povezanost dve susedne države i neumitna činjenica o večitom prijateljstvu srpskog i rumunskog naroda daje poseban ton potvrđivanju ovih sporazuma.
Potvrđivanjem ovih sporazuma omogućuje se njihovo stupanje na snagu i omogućiće se realizacija projekta za prevoz trajektom između Nove Moldave i Golubca na Dunavu, koji se odvija u okviru IPA preko graničnog programa Rumunija – Srbija, u vrednosti od 2.352.674 evra, kao i projekat izgradnje mosta na reci Neri, koji se takođe odvija u okviru IPA projekta, a u vrednosti od 1.633.277 evra. Predmetni projekti su veoma značajni za Republiku Srbiju i Rumuniju, jer bi se otvaranjem graničnih prelaza doprinelo ekonomskom razvoju regiona, odnosno omogućili bi se bolji protok putnika i robe.
Iskoristi bih ovu priliku da istaknem činjenicu da je opština Kikinda, iz koje dolazim, predano radi na trajnom otvaranju drumskog graničnog prelaza Nakovo – Lunga, koji je od same Kikinde udaljen svega 10 kilometara. Kikinda je ujedno najveća srpska opština duž granice sa Rumunijom, dugom skoro 548 kilometara. Jeste lider zajedničke inicijative srpskih i rumunskih pograničnih opština, odnosno Kikinde, Čoke i Sečnja sa srpske strane i Komluš mare, Valka i Foeni, sa rumunske strane.
Želim da istaknem lidersku poziciju Kikinde u pograničnom vezom sa Rumunijom i u privrednom i u kulturnom interesu naše sredine i zato je interes da granični prelaz Nakovo – Lunga bude što pre otvoren.
Sa rumunskim partnerima postigli smo dogovor da zajednički tražimo da navedeni granični prelaz bude prekategorisan u međunarodni, za početak treće kategorije i da bude uvršten kao prioritetni projekat u okviru IPA dva ciklusa prekogranične saradnje, jer za to postoje višestruki objektivni razlozi.
Naime, nakon devet godina od zatvaranja malograničnog prelaza, odnosno 1. jula 2004. godine zbog uvođenja viza građanima državne zajednice Srbije i Crne Gore, a tokom dosadašnjih 11 privremenih otvaranja u periodu od juna meseca 2013. godine do septembra meseca 2014. godine, na pro tri dana svako otvaranje, državnu granicu je prešlo više od 15.000 putnika, od kojih su većina rumunski državljani, odnosno 60%. Ako ovome dodam i činjenicu da je proteklog vikenda manifestaciju „Dani vode u Kikindi“ posetilo 4.000 državljana susedne Rumunije, ta činjenica dovoljno govori o značaju otvaranja ovog prelaza. Zatim, prilikom svakog privremenog otvaranja graničnog prelaza u kikindskim supermarketima i trgovinama zabeležen je veći promet od 40% do 100% u poređenju sa vikendima kada granični prelaz ne radi.
Sem mikroekonomskih benefita, nekoliko potencijalnih stranih investitora koju posluju u zapadnim rumunskim županijama Timiš i Arad, ističu važnost trajnog otvaranja graničnog prelaza Nakovo – Lunga, čime će njihov transfer proizvodnje u Kikindi biti još izvesniji i isplativiji, a nakon čega će Kikinda zasigurno početi da se izvlači iz duboke ekonomske krize u kojoj se trenutno nalazi.
Takođe, činjenica koju Rumuni sa ponosom ističu da je nezaposlenost u Temišvaru na nivou od 1%, dovoljno govori o potrebi ekonomske povezanosti srpskog i rumunskog dela Banata.
Takođe, opština Kikinda neguje prisne veze sa srpskom manjinom u Rumuniji, podržavajući očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta kroz različite programe koje tokom čitave godine realizujemo u saradnji sa Savezom Srba u Rumuniji.
Na kraju, granični prelaz Nakovo – Lunga zahteva mala ulaganja, jer se nalazi u urbanoj sredini i mogao bi zaista u najkraćem mogućem vremenskom roku da počne trajno da radi.
Sa ovim završavam moje današnje obraćanje, u nadi da će zaista svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije u danu za glasanje iskreno i bez rezerve podržati predmetne sporazume, kao i da će opština Kikinda dobiti decenijama čekani međunarodni granični prelaz. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a zatim Marijan Rističević.
Izvolite, gospodine Pavićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući generalne Arsenoviću, poštovani ministre Iliću, poštovani gosti iz ministarstva, poslanici Nove stranke, gospodine Iliću, glasaće za predloge, odnosno četiri predloga sporazuma o kojima danas raspravljamo, a koje potpisujemo, odnosno verifikujemo ovde sa tri susedne države.
Dakle, glasamo za ove sporazume, ali u odnosu na sadržinu ovih sporazuma i raspravu koju smo danas ovde imali, imam nekoliko zapažanja u odnosu na koje, gospodine Iliću, očekujem vašu intervenciju, dodatna pojašnjenja i odgovore na neka pitanja, ukoliko je to moguće. I predlažem da idemo redom.
Najpre imamo jedan sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola. U članu 1. stav 2. na primer, vrlo lepo piše o čemu se tu radi, kaže – u cilju odvijanja saobraćaja na njihovoj državnoj teritoriji ugovorne strane će priznati kao važeće i nacionalne vozačke dozvole izdate od strane druge ugovorne strane za period njihove važnosti.
Mislim da je to veoma dobro, ali imam jedan dodatak. I do sada sam često putovao u Makedoniju ili sam putovao kroz Makedoniju, nikada ni do sada nisam imao neku vrstu problema oko priznavanja vozačke dozvole, ali saglasan sam da sporazumom treba dodatno da se reši to pitanje i to je u redu. Naročito je ja mislim važno, oko ovog sporazuma, ovo što ste vi naveli u razlozima za donošenje zakona – potvrđivanjem ovog zakona omogući će se građanima Republike Srbije sa regulisanim boravkom na državnoj teritoriji Makedoniji da zamene nacionalne vozačke dozvole za važeće makedonske vozačke dozvole odgovarajuće kategorije.
Mislim da je veoma dobro da građani Republike Srbije mogu to da čuju. U tom smislu nemamo nikakvu dilemu oko ovog sporazuma, podržavamo.
Drugi sporazum i treći tiče se odnosa Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnih graničnih prelaza, dva, jedna Golubac i drugi Vračev Gaj. Saglasan sa svim narodnim poslanicima koji su danas ovde diskutovali i saopštavali da je pitanje otvaranja graničnih prelaza pre svega sa susednim državama veoma važna stvar. Između naše i susednih država u ovom slučaju Rumunije treba, mislim, da postoji jedan dijalog, jedno kretanje ljudi, roba, kapitala i usluga i u tom smislu otvaranje graničnih prelaza je dobra stvar.
Ali, tu imam prvu dilemu, odnosno jedno pitanje gospodine Iliću, smatram da pitanje dobrosusedskih odnosa ne sme da se svede na našu raspravu o otvaranju graničnih prelaza nego je neophodno po mom sudu da pitanje dobrosusedskih odnosa bude deo naše rasprave ovde u Skupštini o tome kako treba da izgleda strategija spoljne politike Srbije.
U tom smislu, argument dobrosusedskih odnosa mene navodi da vam postavim pitanje – a zašto biste vi branili ove predloge zakona, a ne na primer ministar Dačić čiji je resor, čija je nadležnost da vodi spoljnu politiku? Smatram da je to njegova odgovornost i da kao ministar dođe u ovu Skupštinu sa predlogom strategije spoljne politike Srbije u okviru koje jedan prioritet, mislim, treba da bude i razvijanje dobrosusedskih odnosa.
Treći sporazum se tiče odnosa između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Saglasan sam da je ovo važan sporazum. Sadržina ovog sporazuma gospodine Iliću, tiče se vaše nadležnosti. Ovo je oblast za koju ste vi direktno nadležni i mislim da je to u redu. Vi ste ovde u uvodu fino saopštili da mora da postoji međusobna saradnja radi sprečavanja posledica prirodnih i drugih katastrofa.
Ali, poštovani gospodine Iliću, pre nego što mi ovde počnemo da raspravljamo o tim sporazumima, zaista mislim da je veoma važno da se u Skupštini Srbije u odnosu na ovu temu veliki problem koji smo mi imali nedavno povede pitanje o odgovornosti delovanja Vlade, odnosno ne činjenja radi sprečavanja ovako teških posledica, na primer, poplava koje smo imali.
Gospodine Iliću, vi ste na primer danas saopštili da je šteta koju mi trpimo u odnosu na ovu prirodnu katastrofu koja nas je zadesila, milijardu i 700 miliona. Gospodine Iliću, neophodno je da se kaže da li je to moglo da bude sprečeno? Zašto nije sprečeno? Da li je Vlada Srbije mogla da uradi mnogo više da ne bude ljudskih žrtava, a da i ovo o čemu vi govorite ovde bude manje. Nije u pitanju božja volja, gospodine Iliću, u pitanju je ljudski faktor. Pitam vas – šta radi Marko Blagojević, a šta radite vi u Vladi Srbije, gospodine Iliću? Ko koga tu zamenjuje? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a zatim Zoran Babić. Izvolite, gospodine Rističeviću.

Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah na uvodu da kažem da se ne slažem sa mojim prethodnim kolegom, nije Vlada fontana želja, da ispunjava želje poslanika koji ministar treba da dođe, povodom kog zakona.
Vlada jednostavno ovlasti, ovog puta je ovlastila gospodina Ilića da zastupa ove zakone. Prema tome nas poslanika, neka pojedinačna želja se ne može ticati Vlade.
Kada bi to tako bilo onda bi nas 250 poslanika imalo 250 želja i svaki od nas bi birao ministra po nekoj svojoj želji, po nekom svom utisku, a već kad smo kod utiska mislim da nekima ne treba uzimati utisak, nego otisak.
Dakle, ukoliko želite da vidite pravu katastrofu onda treba da imate predsednika partije koji je bio premijer i koji je učestvovao u temeljnom upropašćavanju države.