Molim vas, nemate više vremena.
Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Odgovoriću na to što ste rekli iako se taj poslednji deo nije čuo da bih mogao da vam odgovorim. Dakle, reč je bila kako je moguće kad smo probili na gore budžet, odnosno prvim rebalansom kako je moguće da se hvalimo drugim.
Zato što smo drugim pokazali da je manje, da smo manje potrošili nego što smo planirali prethodnim rebalansom kojim smo priznali da smo ga probili i zato pokazujemo da smo potrošili manje od onoga što smo očekivali i što ste vi ovde kao narodni poslanici usvojili u Skupštini.
Da se vratim na dve stvari. Ja sam rekao da nam je bila odlična naplata. To je bio jedan od dva ili tri naša najbolja meseca koja smo imali u prethodne dve godine, ali pošto to možete da računate zbog odnosa prema valuti, dakle, svakako najbolji naš mesec. Dakle, bilo je dramatično bolje. Reći ću vam ja, nije nikakva tajna, to je bilo valjda i u rebalansu reči. Imali smo ogromne probleme naročito posle poplava. I pre poplava smo imali probleme, ali ogromne probleme smo imali od maja, juna, jula i avgusta.
Svi brojevi su krenuli da se pomeraju na bolje od septembra meseca. Svi, i akciza na duvan, i akciza na naftu i naplata PDV-a. Sve je krenulo i sve je u poslednja tri meseca postaje sve bolje i bolje. Mi samo prvih 15 dana decembra meseca, dakle, imamo naplatu PDV-a, 22 milijarde u odnosu na 19 milijardi koliko je bilo 2013. godine 15. decembra kada je bio odličan decembar, a mi smo planirali da nam bude na nivou 20 milijardi, da bude nešto veći, on je stigao do 22 milijarde. Dakle, uspeli smo i prihodi nam idu bolje i to je odlična vest.
Što se tiče poreske uprave. To je sada jedno od najtežih i najinteresantnijih pitanja zato što ćemo mi morati da provedemo ozbiljne i teške reforme u poreskoj upravi u naredne dve godine. To neće biti moguće za mesec dana da se reši, kao što znate, suviše je komplikovan sistem. Međutim postojale su pritužbe na rad gospodina Marinkovića od velikog broja ljudi iz poreske uprave. On je onako pomalo nezgrapan, pomalo čudan, ali znate od kada je on vršilac dužnosti, nama je naplata povećana zato što on nema straha i njega niko ne može da kupi.
Možda nije najstručniji na svetu ali njega niko ne može da pozove telefonom i da mu kaže – nemoj da ideš ovamo ili onamo. Njemu je pretio jedan čovek iz vladajuće većine koji ima mnogo kafana i restorana nedavno na Kopaoniku.
Rekao, pošto mu je našao četiri kafića ili, ne znam, pet kafića, nigde nema prijavljene radnike i ne izdaju fiskalne račune. Onda je ovaj došao da mu preti policijom, da mu pretim svim i svakim. Ovaj čovek je čudak i nema nikakvog straha.
U tom smislu, mislim da je lično doneo jedan novi talas i jednu novu energiju, a da li su nam potrebni ljudi koji u obrazovnom i u svakom drugom smislu mogu da imaju mnogo veće kapacitete nego što imam ja, ili Marko, ili bilo ko drugi nema nikakve sumnje da jesu.
Ako imate dobre predloge spremni smo da ih prihvatimo. Zato što, ako što ste videli, mi ne poturamo tu bilo kakve partijske kadrove ili bilo šta slično. Pokušavamo da pronađemo najbolje moguće ljude.
Nadam se da ćemo po tom pitanju uspeti da postignemo još bolje rezultate i ključni odgovor na vaše pitanje od 50 milijardi, dakle nekih 50 milijardi je 440 miliona evra.
Dakle, nije realno, odmah da vam kažem, nije realno.
Ukoliko se to desi, a mi ćemo dati sve od sebe da se pola od toga desi. Nama MMF odmah priznaje te mere. Dakle, oni nama, zato sam ja danas rekao više puta – sve što zaradimo, sve što uradimo nama će biti kao priznata mera ali tek kada se to desi.
Oni su nam unapred priznali ove tzv. „hard measures“, ove tvrde mere. Ne priznaju ništa drugo dok ne vide rezultate. Oni ne priznaju unapred „Železaru“. Tek kada budu videli obe visoke peći upaljene, kada budu videli rezultate, ali kada vide onda ih odmah prihvataju.
Zato ulazimo u žestoku borbu protiv sive ekonomije ili kako god hoćete već. Ulazimo u tu žestok borbu i ako bilo šta od toga smanjimo odmah taj problem možemo da rešavamo. Zato je važno da svaki čovek, da svaki penzioner, da svaki mlad čovek na svakom mestu, kada idete u radnju za prodaju pljeskavica, svuda, zatražite račun. Zato što time ne štetite državi, time štetite sebi ako ga ne uzmete.
Mi bolnice moramo da gradimo odatle, mi škole moramo da gradimo odatle, mi vrtiće moramo da gradimo odatle, mi prevoz, mi sve što ulažemo u auto-puteve koje imamo moramo da platimo odatle. Zato nam je potrebna ta vrsta discipline, ta vrsta jedinstva, ta vrsta zajedništva da to pokušamo da napravimo na svaki mogući način.
Mislim da to ljudi odlično razumeju i zato mi je baš drago da ste ovo pitanje postavili. Da, bilo je dramatično bolja naplata u odnosu na prvi deo godine, pogotovo u odnosu na vreme poplava. Sve nam je stalo u vreme poplava. Na stranu što smo imali pad zbog ne proizvodnje uglja, ne proizvodnje električne energije, a to nam je uvek dizalo BDP kao što znate.
Dakle, ne samo u tih 45 opština već i šire. Kao da je stao život, a onda od septembra mnogo smo se mučili u julu i avgustu da to pokrenemo i onda od septembra je zaista to krenulo na mnogo bolje i zato su nam svi brojevi dobri, zato se hvalimo rebalansom u kojem, ne kažem – opet smo probili to na gore kako ste vi to ispravno rekli, ne, nego ono što smo rekli da ćemo da probijemo mnogo na gore, e sada to vraćamo unazad, idemo u rikverc pošto to nismo potrošili i tolike rashode nismo imali, a prihode smo takođe uspeli da povećamo.
Mi smo do danas imali koliko? Ja mislim svega, ma manje od dve milijarde deficita za decembar. Dobro, ali svakako minimalan. Imali smo u oktobru minimalan, gotovo da nije bilo deficita.
Dakle, hoću da vam kažem kada bismo to uspeli da napravimo sledeće godine, a vidite da preduzimamo tačku po tačku mnoge od ovih stvari da te probleme rešavamo i da idemo sa tim, da iz privatizacionih prihoda finansiramo velike investicione radove, onda nam je rezultat zagarantovan.
Naravno to je sve, ukoliko bi nam se sve kockice složile, a videli ste da u prethodnih 20 godina to nismo uspeli da složimo sa svim ovim velikim firmama o preduzećima, ako bilo koji deo toga složimo, veliki rezultat ćemo da napravimo.
Hvala vam.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić, a neka se pripremi narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite gospodine Vujić.

Gospodine predsedavajući, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, ja pre svega želim da kažem da osuđujem ponašanje koje smo danas u jednom trenutku, posle ovoliko kvalitetne rasprave koja traje već skoro 13 sati, imali jednu situaciju koja bi možda mogla da pokvari sve ovo.
Želim da vam kažem da poslanička grupa JS uvek podržava kritičare zato što i mi znamo da uputimo kritiku, ali nikako ne podržavamo kritizere. Danas ste od gospodina Dragana Markovića - Palme čuli da će poslanička grupa JS podržati i rebalans i budžet za 2015. godinu i set pratećih zakona.
Trudiću se da, kao i moj predsednik, što manje danas koristim brojeve iako raspravljamo o budžetu gde svakako više ima brojeva nego u bilo kom drugom zakonu koji smo radili.
Budžet je toliko široka tema da svakako ne čudi to što ima puno onih koji mogu da ga pohvale i naravno ima onih koji mogu da upute kritike na ovaj budžet. Ja prvo želim da pohvalim rebalans budžeta koji je danas pred nama u vrlo kratkim crtama zato što je ovo jedna dobra stvar. Dobra je zato što smo uspeli, pre svega, vi kao Vlada ste uspeli da za kratko vreme uštedite 50 milijardi i to je ono što trebamo da pričamo i to je ono što treba da dođe do svakog građanina Srbije.
Upravo ta štednja treba da bude i potencijal koji će ovaj budžetski, ovaj reformski budžet, ovo je prvi reformski budžet od početka do kraja, znači, koji pored ovih ušteda i racionalne potrošnje ima i plan za podsticanje proizvodnje investicija.
To je jedini put da Srbija ide ka nekoj ekonomskoj stabilnosti i finansijskoj konsolidaciji. Najveći deo ovih ušteda će se svakako koristiti za plaćanje nekih starih dugova koji nije napravila ova Vlada, a ono što građani trebaju da znaju je svakako da su sastavni deo tih dugova,dugovi prema ljudima koji su imali po službenoj dužnosti obavezu da u sudovima brane određene građane, da ovim izmirujemo i subvencije u poljoprivredi iz ranijih godina koje se odnose na isplatu regresa za gorivo i đubrivo i različite podsticaje za biljnu proizvodnju, premiju osiguranja i podsticaje za priplodna grla.
Običnim građanima ovo svakako znači. Preuzeli smo veliki teret svi zajedno jednu veliku odgovornost sa restriktivnim merama štednje ali evo vidite da upravo ta štednja koju smo već napravili rezultirala je sa prvih 50 milijardi. Konkretno se koristi i vraća se dobrim delom opet građanima Srbije.
Ja kod novog budžeta mogu da iskažem jedno samo svoje malo lično nezadovoljstvo, a to je kada je upitanju pozicija subvencija za turizam zato što je rekordno mala, ali kako sam danas razumeo ministra finansija, mi ne možemo svaku pojedinačnu poziciju ovako da gledamo i da tumačimo zato što je ovo jedna kompleksna stvar, kompletan budžet.
Ono što mogu danas da iskoristim priliku da zamolim premijera, da zamolim vas ministra finansija i ministra privrede je, upravo ono o čemu smo svi danas dosta pričali, a to je privatizacija 500 preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju.
Ja dolazim iz Vrnjačke Banje, turističkog mesta i upoznati ste da se tamo ide u privatizaciju HTP „Fontane“.
Mi smo nažalost u nekim prethodnim Vladama imali situaciju da su određeni ministri zagovarali privatizaciju na taj način da preduzeća trebaju da kupe oni koji nemaju novac ali imaju znanje, oni donose „knou hauver“.
Svi mi koji živimo u mestima koja bukvalno zavise od takvih preduzeća kako i HTP „Fontana“ to je „žila kucavica“ najlepšeg turističkog mesta u Srbiji, se nismo sa time složili.
Danas imamo jednu drugačiju situaciju. Pokazalo se da se već prijavio veliki broj zainteresovanih lica za kupovinu tog velikog turističkog kompleksa i ja vas molim da ukoliko je moguće, upravo tim ljudima pomognemo da što lakše i što brže obave taj svoj posao, tu svoju namenu za koju su i spremili novac, a to je ulaganje u Vrnjačku Banju.
Ako smo već imali, hajde da kažem, malu, ne mogu da kažem štetu, ali ukoliko smo imali jedno uskraćenje u tim subvencijama koji nisu veš od 1,2% ja vas molim da nam pomognete da ova privatizacija bude određena na pravi način i ja verujem da će to biti i najveća investicija u turizam u Srbiji u 2015. godini.
Pričali smo danas i o radnim mestima. Radna mesta i kada se otvore u broju od par stotina su ozbiljne priče i ozbiljne investicije u današnje vreme. Rešavanjem ovog velikog turističkog kompleksa, jedan grad, turistički grad od 30 hiljada ljudi bi svakako mnogo kvalitetnije i radio i živeo.
Niko nije ni licitirao danas kada pričamo o svim privatizacijama kolika će ta cifra da bude. Vrlo odgovorno ste pristupili tom poslu i to je još nešto što treba pohvalite. Ovo kako sam ja danas tumačio dok sam čita budžet vide sam da u zavisnosti od tih prihoda koliko se budu ostvarili, znači proporcionalno o tome trebamo da smanjujemo kreditne izvore i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem međunarodnom tržištu.
To što neko kritikuje veličinu ovog budžeta koji je danas ovde pred nama, u stvari treba da bude pohvala, pre svega vama, koji ste na ovom budžetu radili, zato što je u ovom budžetu sve transparentno. Možda treba malo više vremena i želje, pre svega, da se čovek udubi i da ga pogleda, ali toliko je sve transparentno, i mislim, po prvi put ima toliko indikatora u samom budžetu da vrlo lako možemo da gledamo transparentno da pratimo kako se budžet po različitim pozicijama ostvaruje, što je dobro. To nam daje vreme da možemo da reagujemo, a u svakom slučaju opoziciji koja bi trebala da prati budno šta se dešava u realizaciji budžeta 2015. godine, i lakše je i olakšano maksimalno da tim poslom mogu da se bave.
Naravno, kako je malopre premijer rekao, možda sada to ne zvuči lepo, ali je vrlo praktično pre svega, za građane, želim vam da u 2015. godini imate što više rebalansa budžeta kakav je ovaj koji danas radimo sa uštedom koju smo ovog puta pokazali u cifri od 50 milijardi dinara.
Ono za šta mi iz JS dajemo podršku ovom budžetu to je što ste ostali dosledni onim obećanjima koje su građanima data na početku ovog mandata, to je da se socijalni program drastično ne smanjuje, socijalni program se uvećava i pre svega se odnosi na izdvajanje za porodilje i za decu. Svi mi koji se bavimo politikom, mislim da u tome upravo i vidimo smisao i da možemo da pomognemo drugima. Ovo je jedan od najkonkretnijih načina i upravo ono što je možda veći problem Srbije, i od trenutne situacije u kojoj se nalazi naša privreda i svih ostalih problema koji su nas za kratko vreme stisli, ja mislim da je upravo taj problem nataliteta, nešto na čemu najviše treba da radimo.
Verujem u ono što je premijer rekao, a to je kada u jednom trenutku stanemo na noge i kada budemo imali konkretne stvari i opipljivije u smislu finansija da ćemo svakako kao najveći zadatak ispred sebe staviti borbu protiv bele kuge. To je ono, gospodine premijeru za šta JS podržava i rebalans i ovaj budžet i sve ono što ste do sada uradili.
Obzirom da smo danas čuli dobre predloge, ja ću vas podsetiti, ministre finansija, na samo jedan od tih predloga, predlog koji je dao gospodin Dragan Marković Palma, a to je da pored otvaranja firmi i dovođenja investitora u gradove, svi zajedno treba da se pozabavimo i dovođenjem investitora na sela. Vi ste danas to prihvatili kao predlog. Video sam da ste konkretno odgovorili upravo i gospodinu Markoviću, da ćemo se svi zajedno potruditi da i ovo rezultira određenim brojkama u narednom periodu.
Još jednom kažem da ćemo iz svih tih razloga koje sam pobrojao, mi iz JS iz naše poslaničke grupe podržati i rebalans i budžet za 2015. godinu i set pratećih zakona.

Zahvaljujem, gospodine Vujiću.
Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

Zahvalan sam na vašim sugestijama.
Jedno pojašnjenje od ranije, dva važna zakona koja nismo doneli, a koje smo obećali narodu, to su zakon o poreklu imovine i zakon o hipoteki, a to ćemo morati da uradimo u kratkom vremenskom periodu. To je odgovor na pitanje gospodina Đukanovića.
Što se tiče subvencija za turizam, mi gledamo da subvencije izdvajamo za direktno zapošljavanje u kompanijama koje imaju dobru budućnost, značajan izvoz, osigurano tržište. Dakle, nismo u situaciji da kada uzimamo od ljudi u javnom sektoru ili dela penzionera, da se rasipamo subvencijama u bilo kom pogledu.
Dakle, naši ljudi uvek kažu – trebaju subvencije. Ali, kad kažete treba subvencije, znam da vi znate, ali da bi ljudi u Srbiji to znali, to znači da mi nekom drugom moramo da uzmemo. Dakle, da bismo nekome dali subvencije nekom drugom morate da uzmete. Kome da uzmemo? Nemamo više, i kada govori Verbić za prosvetu, njegov budžet je 96% su plate. Onda kažu kako se negde nešto rasipa. Sigurno se rasipa u ta 4%.
Prosto, ako mogu samo za malo pažnje da vas zamolim?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Tišina tamo.)

Molim vas, gospođice Jerkov, dopustite da …

Zaista nemam komentar na vaše reči, Ali to je u redu, u odnosu na ono „stoko jedna“, tako da, hvala vam, počastvovan sam.
Što se tiče HTP „Fontane“, ima sedam kompanija koje su se javile, kao što znate. Neke su zainteresovane za strateško partnerstvo, druge za različite modele privatizacije, prodaju kapitala i prodaju imovine, ali gledaćemo da to rešimo na najbrži mogući način, jer je nama u interesu da što pre uvedemo privatne vlasnike kako bismo mi od njih mogli da naplaćujemo poreze i sve druge fiskalne namete a da sebe rasteretimo i svoju državu rasteretimo što je moguće više.
Što se tiče bele kuge, to obično ljudi kažu – kad nemamo dovoljno novca i ne možemo da garantujemo svojoj deci, ja hoću da vam kažem da je najveći prirodni priraštaj u našoj zemlji, među Srbima na Kosovu i Metohiji, u recimo naseljima poput Klokota, Raniluga, Gračanice, Štrpcu, što neću reći baš da oni žive najbolje i teško da su oni najbogatiji.
Teško da je Švedska najsiromašnija koja veoma negativan prirodni priraštaj, odnosno veću stopu mortaliteta od nataliteta. Ima tu i nekih drugih stvari o kojima nismo želeli ili nikada nismo bili spremni da razgovaramo jer smo uvek bili spremni da prihvatimo samo našu teoriju kuknjave u kojoj smo svi učestvovali, ja prvi pa svi ostali, a to možete da vidite kroz jedno interesantno istraživanje koje sam pogledao pre dva dana.
Svaki put na kraju svake godine, preko 80% ljudi je uveravalo sebe i sve druge da je lošije živelo nego one prethodne godine, što realno nije istina, što zaista nije istina, ali to govori nešto o našem temperamentu, našem mentalitetu i o našem negativističkom pristupu svemu.
Postali smo pomalo sebični iako to sebi teško priznajemo i siromašniji ljudi imaju mnogo više i dece i o tome više brinu nego mi koji smo prosečni ili iznad proseka ili bogatiji. Čini mi se da to nešto lošije govori o nama a mnogo bolje o onima koji su siromašniji od nas. U svakom slučaju, sve državne mere koje budemo mogli da preuzmemo, već od sredine 2015. godine, ali posebno od 2016. godine mere koje možemo da preduzmemo da bi smo smanjili gubitak jednog Vršca koji imamo svake godine u broju stanovnika, mi ćemo biti spremni da preduzmemo i da prihvatimo diskusiju i razgovor sa svim političkim činiocima da pronađemo najbolja rešenja.
Koliko je ta priča oko svesti važna i navika, vi imate realno smanjenje agregatne tražnje. Znate li da svi trgovinski lanci imaju rast u odnosu na decembar prošle godine, svi, evo sad vas obaveštavam. Dakle, od Deleza, govorim o najvećima, svi imaju rast. Imaju rast zato što postoji ta psihologija kod ljudi koji su videli da svakako 2016. godine ulazimo u mirne vode, ne zato što to kaže Vučić, ne zato što to kaže Vlada Srbije, već zato što to kažu međunarodni faktori u koje ljudi imaju poverenje i srećom troši se više novca i to je ono što nama omogućava povećanje naplate i PDV, što nam omogućava bolje brojeve nego što smo ih očekivali, jer je i to za nas bilo iznenađenje.
Odakle? Zato što su ljudi osetili sigurnost, osetili onu vrstu samopouzdanja o kojem smo pričali i kako mi to obično kažemo, negde iz čarapa za stare dane, rešili da nadoknade sve ono što treba za 2015. godinu, oni koji imaju. Naravno, imam mnogo sirotinje koje to nema, ali u ukupnom broju u ukupnoj masi to je nešto više nego što je bilo ranije.
Mislim da mi ukoliko budemo ove stvari uspeli da pokrenemo da za turizam jer je grana budućnosti, taj ceo tercijalni sektor naše privrede, to je grana budućnosti, zato toliko radimo na Beogradu na vodi, zato ćemo sa Evropljanima da radimo na razvoju Dunava, zato su za nas važni i Stara planina i Kopaonik i Zlatibor i Tara zato što ćemo tu u budućnosti zarađivati mnogo više novca i mnogo više kreveta ćemo i da izdamo i da naplatimo u svim našim turističkim mestima nego što je bilo ranije.
Zato sam zadovoljan da će u Vrnjačkoj Banji, da je taj lepi predivni naš grad, dobiće jednu novu boju i nove fasade i rekao bih neku vrstu novog života, jer kad promenite lice pet ili šest hotela u Vrnjačkoj Banji, onda je to ogromna stvar, onda je promenada još lepša i zarađivaćemo kao država još više para.
Jedva čekam to, ali bih želeo da imamo što više privatne inicijative koja želi da uloži taj novac, ljudi koji žele da zarade taj novac, a ne da mi moramo subvencijama da pomažemo. Ako možemo bez subvencija, to je dobro, ako ne možemo, hajde da pomognemo, ali da gledamo da podstaknemo taj privatni sektor da taj posao uradi što bolje.
Hvala još jedanput za podršku budžetu i vama i vašem predsedniku.

Zahvaljujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković.

Hvala, potpredsedniče Bečiću.
Dame i gospodo narodne poslanici i narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, uvažene ministarke i uvaženi ministri, pred nama je, kao što smo svi imali prilike da čujemo u celodnevnoj raspravi, budžet za 2015. godinu i drugi tehnički rebalans za prethodnu godinu.
Da krenem prvo od ovog drugog, koji je danas bio predmet raznih manipulacija. O čemu se radi? Ovde je u pitanju tehnički rebalans i nije nikakva nesposobnost da se planiraju javne finansije, nego jedna tehnička operacija kojom pokazujemo da ništa ne krijemo i da nemamo razloga da neke stavke koje su bile ispod crte nastojimo da sakrijemo. Mogu samo da kažem da srpsko budžetiranje ide u pravcu dobrih praksi zemalja EU.
U drugom rebalansu nema novih troškova. Slobodno mogu da kažem da se iskazuje jedno domaćinsko poslovanje, upravljanje državnim finansijama i ono se povezuje sa odgovarajućim izvorima finansija, odnosno mestima troškova, gde treba da ih smestimo.
Budžet za 2015. godinu je gotovo identičan po visini rashoda i prihoda kao i budžet za 2014. godinu. Sve ono što nam se desilo u 2014. godini i što će nas pratiti u 2015. godini shvatamo kao iskušenje da nastavimo da radimo na oporavku javnih finansija.
Pitanje je da li nam se moglo još nešto desiti od onoga svega što nam se desilo ove godine, a i godinama unazad? Poplave kakve se dešavaju jednom u stotinu godina, a da ne pričamo o sukobu između dve velike sile, gde smo se našli između i gde jednostavno nismo hteli da se svrstamo ni na jednu stranu, koji nam je doneo pritiske da uvozimo robu iz EU i da smanjimo izvoz robe u Rusiju. Da ne pričam o posledicama neodgovornog, burazerskog bankarstva, koje nam je, ni krivima ni dužnima, došlo i stiglo na naplatu.
Ako neko misli da se ovo ne odražava na budžet i na ekonomske troškove, prvo, to je maliciozno, a mogu slobodno da kažem i da je nepromišljeno.
Pravo pitanje je – šta će biti izazovi koji nas čekaju u 2015. godini? Prihodi u budžetu su realistično procenjeni. Naravno, imaćemo izmene kod prihoda od dobiti javnih preduzeća i agencija, koji će biti precenjeni ako se ne izvrši upravo ono što nameravamo da uradimo u 2015. godini. Znači, moramo suštinski da poboljšamo upravljanje javnim preduzećima. To nam je glavni zadatak u narednoj godini, koliko sam mogao da shvatim.
Rashodna strana pokazuje da smo se odlučili na realističnu štednju, ne želeći da zbog štednje izbrišemo bazične potrebe ljudi, našeg naroda u Srbiji, uz neke vrlo pozitivne korake, kao što su smanjenje subvencija, ali, i u tom delu će nam opet najveći izazov biti kod javnih preduzeća.
Da bi se danas moglo govoriti o tome da li je budžet realističan potrebno je, pored procene prihoda i rashoda, imati u vidu i nivo inflacije, ekonomski rast, kretanje kursa i relevantno finansijsko okruženje.
U narednoj godini se očekuje inflacija, kako je predviđamo, od 2,5 do 5,5%, što je u skladu sa ciljevima u budžetu. U današnjim okolnostima, ovaj cilj je realan i očekivan.
Procenjeni ekonomski rast u narednoj godini će biti oko 1%, i to prema procenama MMF. Moguće da će ova procena biti optimistična, jer nas čeka mnogo posla na stvaranju dobrog ambijenta za poslovanje u 2016. i 2017. godini, a koje će možda morati biti plaćeni kroz nisku stopu rasta u 2015. godini. Ali, ipak je naše mišljenje da je projekcija od 1% dostižna.
Kurs je za budžet vrlo bitna stavka, upravo zbog otplate kredita koji su izraženi u stranim valutama. U oceni Fiskalnog saveta, kada je budžet u pitanju, navodi se jedan primer da samo slabljenjem kursa za jedan dinar u odnosu na evro može povećati izdvajanje za kamate od jedne milijarde dinara. Znači, moramo da napomenemo da kamate čine preko osminu ukupne rashodne strane budžeta, što je više nego što dajemo za socijalnu zaštitu. A moram i da kažem da mnogi krediti imaju varijabilnu kamatnu stopu, tako da kretanje na međunarodnom tržištu može znatno uticati na cenu po kojoj otplaćujemo dugove, odnosno refinansiramo iste.
Poštovani poslanici, čeka nas mnogo izazova. Na izazov ćemo odgovoriti na pravi način. Reforme koje Vlada preuzima, jasno je da nemaju alternativu. Projektovani prihodi mogu delovati kao donekle optimistični na prvi pogled, ali to je slučaj kada se dublje analizira.
Poreski prihodi su vrlo konzervativno prilagođeni, a kada se koristi ova inflacija koju sam napomenuo, od 2,5% do 5,5%, i stopa rasta društvenog proizvoda od 1%, naravno, očekuje se i rast od akciza. On je vrlo realan i projektovan za one koji znaju da je stepen posvećenosti da se šverc nafte svede na nultu vrednost, a da se slični efekti ostvare i na duvanu.
Uspesi kod nafte u 2014. godini daju nam osnova da verujemo da će 2015. godina značiti kraj sivog tržišta naftnih derivata i početak ozbiljnog uvođenja reda na tržištu duvana.
Postoje prilične skepse kod procena dobiti javnih preduzeća, koja u ovom budžetu su predviđena duplo veća u odnosu na 2014. godinu. Ova procena je stepen naše sigurnosti da će se izvršiti potrebne reforme koje nas očekuju u poslovanju javnih preduzeća. Ja mislim da u to treba da verujemo svi. Vrlo brzo ćemo se uveriti u to ko je u pravu. To je neminovnost.
Ukupni rashodi budžeta su manji za šest milijardi dinara. Smanjeni su rashodi za zaposlene i za kupovinu roba i usluga. Subvencije su manje za šestinu, a subvencije koje idu privredi za oko 25%. Ovo je vrlo jasan pokazatelj da će se staviti tačka na restrukturiranje i bez da se ceo proces vrši na neosetljiv način.
Država će se povući iz privrede, ali ne tako da ostavi pustoš, jer to nije politika ni SPS, a ni SNS.
Budžet je, naravno, naš test za narednu godinu da li ćemo naći formulu za jedinstvo i da većina u ovoj zemlji podrži reforme na vrlo konkretan način, a da će te reforme biti usmerene i dozirane na pravi način. Stoga je smanjenje subvencija koje imamo realno i proporcionalno našoj želji da srpski brod zaokrenemo u mirnu luku u naredne dve godine.
Mnogi se pitaju da li će aktuelna većina umeti da odoli pritiscima grupa koje nisu za reforme. Ja mogu slobodno da kažem da je odgovor da hoće, jer mi jednostavno nemamo izbora kao odgovorni ljudi koji sede u ovoj većini.
Smanjenje transfera penzionog fonda je računarska operacija usled izmene visine doprinosa za PIO koji je povećan sa 24% na 26%. Taj efekat je uvećan i kroz smanjenje penzija većih od 25.000 dinara. Deficit PIO fonda, odnosno suma sredstava izdvojena iz republičkog budžeta za redovnu isplatu penzija je još uvek veća od ukupnog budžetskog deficita, ali su ovo prvi koraci ka postavljanju PIO fonda na zdrave osnove.
Ovo je problem koji je stvaran decenijama i nije lako rešiv i nećemo ga možda rešiti u ovom mandatu, kao i za mandata nekih drugih većina, ali kako mogu da vidim, vrlo je izvesno da će biti sledeće većine slične u ovom sastavu.
Ako možemo da vidimo da je kod PIO fonda postignut uspeh, onda i kod Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, gde imamo povećanje transfera, nas čekaju velike promene da bi ostvarili dovoljno ušteda koje neće smanjiti raspoloživost lekarskih usluga i kvalitet zdravstva.
Biće teško, ali od toga se ne beži, o tome se govori, ali se na tome ponajviše i radi. Izazovi nas čekaju, kao što sam već rekao, i kada su i rashodi za javna preduzeća. Neka od tih preduzeća su navikla na subvencije. Zbog njihovog lošeg poslovanja, koje je uglavnom posledica nekih uloga koje su namenjene tim preduzećima. Veliki deo tih preduzeća ne služi generisanju profita, nego čuvanju socijalnog mira.
Ono što smo i danas čuli, ministar privrede je rekao da je najveći problem poslovanja i „Srbijagasa“, EPS, Železnica Srbije i Železare Smederevo, pored subvencija postoji izdavanje garancija, što je bio čest slučaj sa „Srbijagasom“.
Predlog budžeta predviđa izdavanje garancije od 681 miliona evra, od kojih će neki postati obaveza države. Ovde je potrebno dati odgovor na pitanje šta mi želimo od tih firmi i ja mislim da tu nemamo nikakvu dilemu. Mi ih moramo reformisati tako što ćemo razumeti zašto neke od njih generišu gubitke i da to nije posledica lošeg upravljanja, nego nametanja nekih zadataka koji nisu tipični za takve firme. Imaćemo izazov da rešimo pitanje Železare Smederevo, a čuli smo danas da će se to desiti u 2015. godini, kako je već najavljeno. Ja mislim da će to biti pozitivni efekti koje očekujemo.
Dakle, na rashodima ćemo pokazati našu rešenost i sposobnost da budemo odgovorni i kredibilni. U suprotnom, ne zaslužujemo da budemo gde jesmo.
Na samom kraju bih rekao, uvažene koleginice i kolege, ovo je istorijski budžet, zato što je u njemu sve. Nema ničega sakrivenog. Naša rešenost je da sve bude vidljivo. Naša rešenost je da prikupimo prihode koji neće gušiti inicijativu naših privatnika i naša rešenost je da rešavamo najteža pitanja koja se tiču budžetskih rashoda. Hvala na pažnji.