Znači, u član 3. ponovo pomera neke rokove, 31. decembar 2014. koji je za, čini mi se, šest dana, zamenjuje rečima 30. juni 2017. godine koji je za dve i po godine. zatim, u stavu 5. reči: „15 godina“ zamenjuje rečima: „12 godina“,a reči: „2015. godine“, zamenjuje se rečima: „15. decembra 2018. godine, a u stavu 6. „2015. godina“, zamenjuje se rečima: „2018. godina“.

Vi ste naš amandman odbili sa obrazloženjem da je neophdono pomeriti rokove za utvrđivanje osnovnih elemenata obveznice, iznos emisije i početak dospeća obveznice iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandman, pa su navedena imena na član 2.

Ja vas ponovo pozivam da kažete makar u dva minuta, koliko imate po ovom amandmanu, ili po bilo kom amandmanu, na preostala tri člana ovog zakona, nekoliko rečenica o ovom zakonu, da bi građani koji očekuju od ove države da ispuni svoje obaveze, znali kada i na koji način mogu te obaveze da ostvare.

Žao mi je što nismo imali vremena u načelnoj raspravi ali, evo sad ova rasprava u pojedinosti nam daje priliku, sumnjam da neko gleda, ali će verovatno preneti mediji ono što jedan broj građana zanima, a to je, kada će i na koji način, kako to vidi ova vlada moći da ostvare svoja prava. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Jovan Jovanović, Goran Ćirić, Dragan Šutanovac, Jovan Marković, Jovana Jovanović, prof. dr Dušan Milisavljević, Vesna Martinović, Vesna Marijanović i Aida Ćorović.

Reč ima Jovana Jovanović.

Hvala poštovani predsedavajući. Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri, ovim amandmanom mi smo predložili da se u članu 3. st. 1. i 3. brišu. Stavom 1. se reguliše stav 4. člana 35. Zakona, koji kaže – osnovne elemente obveznice i da se emisije kroz uslove distribucije i naplate obveznice urediće Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, najkasnije do, kako vi predlažete, 30. juna 2017. godine, odnosno opet pomerate rokove za tri godine, kao i u stavu 5. ovog zakona. Ovo nije prvi put, već postaje praksa da se predlozima izmena i dopuna nekog zakona pomeraju rokovi koji su prvobitno postavljeni nekim drugim zakonom.

S obzirom da je ovde osnov na elementne obveznice, i da se emisije kroz uslove distribucije naplate obveznica trebalo da uredi Vlada na predlog ministarstva, možemo da zaključimo ili da u ministarstvu nije bilo dovoljno ljudi. Možda kao posledica toga, kao posledica zabrane zapošljavanja u javnom sektoru ili nije bilo dovoljno stručnih ljudi, ili su se Vlada i nadležno ministarstvo bavili nekim drugim poslovima kao što su smanjenje plata i penzija u javnom sektoru, pa su možda čak i ljudi koji su zaposleni u ministarstvu bili demotivisani tim smanjenjem plate.

Mi smatramo da su osnovne elemente obveznice Vlada već odavno morala da pripremi, a ne da pomera rokove kako je to predloženo izmenama stava 4. Takođe smatramo da ne bi trebalo odlagati pravosnažnosti i dospeće prve godišnje rate obveznica sa 2015. na 2018. godinu. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Ivan Jovanović, Goran Ćirić, Dragan Šutanovac, Jovan Marković, Jovana Jovanović, prof. dr Dušan Milisavljević, Vesna Martinović, Vesna Marjanović i Aida Ćorović i zajedno narodni poslanici Marko Đuriših, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Snežana Malović, Goran Bogdanović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić i dr Blagoje Bradić.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, pre nego što krenem da obrazlažem amandman ministre Vujoviću, želeo bih samo da vas zamolim ukoliko zaista nema neke preke potrebe da dve gospođe koje sede ispred vas ovde u kući, pošto je već 25 do tri, a sutra je opet radni dan, da ne maltretiramo bezveze nekog bez bilo kakve potrebe.

Ono što smo želeli ovim amandmanom da kažemo jeste – briše se. Iz prostog razloga što prethodnim izmenama i dopunama iz 2013. godine ovog zakona je upravo insistirano na ovom roku. Tako da smatramo da je Vlada imala više nego dovoljno vremena da ovaj rok ne pomera.

Rekli smo da je selektivnošću zakona problemi i nedoumice u praksi ostaće nepromenjene, predložena rešenja u zakonu uticaće samo na pojedine građane. Rekli smo da će ostalim građanima korisnicima restitucije biti uskraćeno pravo na vraćanje imovine npr. u naturi. U budućnosti ovakav zakon prouzrokovaće višestruke troškove pre svega za budžet Republike Srbije koji će proisteći nakon sudskih odluka evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koji će mahom donositi presude u korist građana koji se budu žalili upravo iz razloga što izmene i dopune imaju sijaset nedostataka.

Da bi u potpunosti uticali na otklanjanje prepreka za vraćanje imovine u naturalnom obliku u skladu sa načelom prioriteta vraćanja imovine u naturalnom obliku uz poštovanje Rezolucije evropskog parlamenta, od aprila 2013. godine potrebno je usvojiti izmene koje se odnose na zamenu oduzete imovine drugom imovinom u državnom vlasništvu jednake tržišne vrednosti, gde god je to moguće. Hvala.

Hvala.

Gospodine Đurišiću, jel ste se sad javili ponovo?

(Marko Đurišić, s mesta: Javio sam se da ne ispadnem iz sistema.)

Gospodine Đurišiću, ja vas molim kada pročitam amandman odma se javite. Niste bili u sistemu, niste se javili. Kada sam već počeo da čitam ovaj amandman niste se javili.

Evo vam za svedoka zamenik sekretara koji je to upravo potvrdio.

(Marko Đurišić, s mesta: Javio sam se.)

Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Član 4. menja član 37. važećeg zakona. Član 37. glasi – Republika Srbija će isplatiti bezpovratnu akontaciju i obeštećenja u novcu bivšem vlasniku na osnovu pravosnažnog rešenja i utvrđivanja iznosa obeštećenja u iznosu od 10% utvrđenog iznosa obeštećenja, po svim osnovama bivšeg vlasnika. U slučaju kada umesto bivšeg vlasnika prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju njegovi zakonski naslednici, iznos akontacije deli se na zakonske naslednike, saglasno njihovim utvrđenim udelima. Iznos akontacije iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 10.000 evra, po bivšem vlasniku, po svim osnovama.

Za iznos isplaćene akontacije iz stava 1. ovog člana umanjiće se obeštećenje u vidu obveznica. Akontacija obeštećenja po odredbama ovog zakona utvrđuje se i isplaćuje od 31. marta 2015. godine. Vlada sada dolazi sa predlogom da se rok za isplatu ove akontacije pomera za još dve godine, na 31. mart 2017. godine. Ja sam vam rekao još na početku rasprave o amandmanima da smatramo da je to vrlo nekorektno. Možda su neki ljudi, računajući da će im država u skladu sa važećim zakonom isplatiti ovu akontaciju u iznosu do 10.000 evra, možda su računali sa njom, možda su se zadužili. U kakav položaj mi sada stavljamo građane Republike Srbije, kada tri meseca pre isteka roka, kada su trebali da dobiju sredstva, pomeramo to na još dve godine? Mislim da bi bio red da čujemo makar nekoliko rečenica zašto je to tako, da li je to takođe mesto na kome je trebalo štedeti i kakvu to pravnu sigurnost i poruku šalje ova Vlada građanima Republike Srbije.

Zahvaljujem.

Na član 5. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Ivan Jovanović, Goran Ćirić, Dragan Šutanovac, Jovan Marković, Jovana Jovanović, prof. dr Dušan Milisavljević, Vesna Martinović, Vesna Marjanović, Aida Ćorović i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Snežana Malović, Goran Bogdanović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić i dr Blagoje Bradić.

Blagovremeno ste se prijavili, gospodine Balša Božoviću.

Molim, takođe, gospodina Marka Đurišića, ako želi da se prijavi.

Hvala.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, ovaj član 5. se briše. Obrazloženje - zato što smatramo da je Vlada imala dovoljno vremena da proceni iznos osnovice obeštećenja po svim podnetim zahtevima do marta 2015. godine.

Dakle, vraćanjem državne imovine u naturi država i lokalne samouprave stiču nove izvore prihoda, povećava se broj poreskih obveznika u Republici Srbiji i pozitivno se utiče na poresku politiku. To je upravo danas ono o čemu smo razgovarali po pitanju Predloga budžeta za 2015. godinu, da nije izbalansiran deo rashoda u odnosu na deo prihoda u samom budžetu.

Supstitucijom zgrada, delova zgrada i građevinskog zemljišta širem sloju građana posredno se podstiče razvoj preduzetničkog duha, angažovanje korisnika restitucije u privrednim aktivnostima, odgovornost za upravljanje vlastitom imovinom i razvoj novih porodičnih malih i srednjih preduzeća. Sve zarad, gospodine Sertiću, oživljavanja srpske privrede, zato što je i ovo jedn od načina gde možemo neke ljude na neki način da uposlimo.

Bez posla je ostalo 40.000 u poslednje dve godine i mislimo da je prevashodno bitno zbog njih, zbog pokušaja da makar pokušamo da razvijemo mala i srednja preduzeća, ili start-ap kreditima, ili na ovaj način bez kredita da nekoga uposlimo i pokušamo da sa određenom imovinom utičemo na razvoj privrede u Srbiji. U suprotnom, ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, onemogućićemo mnogim građanima da do malih i srednjih preduzeća uopšte i dođe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.