Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku želim da vama i građanima Srbije čestitam srećne božićne i novogodišnje praznike u ime poslaničkog kluba NS.
Pred nama su izmene i dopune dva zakona i potvrđivanje zajma u trećem zakonu. Ono što su već i moje uvažene kolege u prethodnim izlaganjima rekle, jeste da nije dobro često menjati pojedine odredbe zakona. Ono što mene ohrabruje, to je da ste vi, gospodine ministre Sertiću, jutros na Odboru za privredu najavili da ćemo mi već u prvih šest-sedam meseci ove godine, znači, 2015, imati nov zakon o privrednim društvima.
Mogao bih da se složim sa koleginicom Batić da je mnogo toga potrebno promeniti i mnogo toga od nedostataka ima u postojećem Zakonu o privrednim društvima. Ali, razumem i potrebu i brzinu zašto je potrebno da sada donesemo ove najnovije izmene, da bismo ispoštovali rok, a to je 25. januar. Kada govorimo o roku od 25. januara, zbog građana Srbije koji prate i ovaj prenos, vrlo je bitno da kažemo, jer se u medijima prethodnih dana pojavila netačna informacija, a to je da mi ove izmene zakona donosimo retroaktivno, što apsolutno nije tačno.
Onda ćemo morati malo da se vratimo u istoriju, a to je pre svega da je Vlada donela odluku 30. decembra 2011. godine da se kupi 20% akcija grčke telekomunikacione kompanije „Ote“ koja je bila suvlasnik „Telekoma“ i da tada država Srbija nije imala sopstvenog novca da te akcije kupi i da je doneta odluka da se podigne kredit i da se za ta kreditna sredstva za koja se zadužuje „Telekom“ kupi taj portfelj akcija, ali je taj ugovor stupio na snagu 25. januara. Znači, ono što je važno i zbog javnosti i zbog nas, narodnih poslanika, da retroaktivnosti nema.
Ono što je važno i na šta bih se ja osvrnuo, to je jedan mali istorijat. Uvaženi kolega Ćirić, koji je govorio pre mene, iz DS, a dugogodišnji direktor PTT Srbije, rekao je mnogo toga, ali sa jednom malom činjenicom se samo ne slažem. On je izvukao naravno to što je DS radila, što je pohvalno u to vreme, da se većinski paket tada vrati državi u Telekomu, ali trebalo bi zarad javnosti i svih nas da kažemo da su sve vlade Republike Srbije nakon 2000. godine i nakon prve privatizacije Telekoma urađene još za Miloševićevo vreme, radile su značajno na tome da se Telekom vrati u državne ruke. To je radila i Đinđićeva Vlada i kasnije Koštuničine vlade i naravno Vlada Mirka Cvetkovića.
Konačno, odluka ta koja je doneta 30. decembra da se tih zadnjih 20% akcija otkupi, lično, a i tada poslanički klub Nove Srbije smo bili protiv toga na koji je način to urađeno. Zašto? Imali ste dve logike razmišljanja. Jedna je da Telekom postane stopostotno državni, odnosno da kažemo u javnom vlasništvu, da ima regionalni značaj kao kompanija koja ulazi na tržište BiH, Republike Srpske i Crne Gore, ali sa druge strane sa podizanjem takvog kredita vi potpuno finansijski iscrpljujete jednu kompaniju koja treba da bude lider u razvoju. Sa druge strane, kada je finansijski iscrpite, ta kompanija više ne može da ulaže značajna sredstva u svoj razvoj.
Mi na žalost danas imamo situaciju u Srbiji koja je vrlo česta, da imate opštine koje su u brdsko-planinskim predelima, to kako volimo da kažemo u ruralnim predelima Republike Srbije, koje danas nemaju razvijenu telekomunikacionu mrežu, da imate da je Telekom jednostavnim odlukama prosto ljudima ukinuo klasične fiksne telefone, uveo im je neku tzv. „bežičnu“, neku kinesku mrežu i danas imamo sudske sporove koje građani i pojedine mesne zajednice vode protiv Telekoma Srbije za nadoknadu štete jer je na jednostran način raskinuo stare ugovore koji su još građani mesne zajednice sklapali sa PTT Srbije, iz koje je kasnije nastao Telekom, gde su i građani imali svoja ulaganja. Mogu da napomenem i sela, ali mislim da svi poslanici koje dolaze iz unutrašnjosti Srbije znaju kakav je to problem sa kojim se susreću, kažem još jednom, građani u ruralnim predelima Srbije.
Ovo što se postavlja pitanje i to sam postavio jutros i na Odboru za privredu, zašto u prethodne dve godine, od 2012. godine nije se išlo aktivnije sa korporativnom kulturom upravljanja Telekoma Srbije.
Moram da pitam i vas, gospodine ministre, zašto pojedini istrošeni političari sede u nadzornom odboru Telekoma i dan danas i ono što dugujete objašnjenje pre svega građanima Srbije, zašto se nije do sada išlo sa inicijalnom ponudom akcija na berzi RS? To je vrlo važno objašnjenje jer postoje mišljenja, naročito u stručnoj javnosti, da se na taj način ponudom i ovoga portfelja akcija koje su u vlasništvu Telekoma Srbije i jednom inicijalnom ponudom akcija koje su u vlasništvu države Srbije, da su se mogla prikupiti dodatna sredstva koja su se mogla uložiti u razvoj Telekoma i razvoj infrastrukture Telekoma.
Ono takođe što bih posebno napomenuo jesu odluke prethodnih vlada, a to je da se daju, i tu se danas vode i sudski sporovi oko toga, dozvole različitim firmama. Setimo se samo one „Nube investa“ i nekih drugih firmi koje su volšebno dobijale dozvole da postavljaju optičke kablove i ta „Nuba invest“ i kasnije „SBB“ i neke druge i treće firme su na taj način smanjivale taj nekakav kolač u tržišnom udelu koji ima Telekom i na taj način korak po korak smanjivale vrednost samoga Telekoma.
Da se vratim samo na konkretno na izmene Zakona o privrednim društvima, gde su kolege rekle- u postojećem zakonu jedno privredno društvo može imati najviše do 10% sopstvenih akcija. Bio je rok tri godine, taj rok izlazi 25 januara da se ako imate više 10% to otuđite.
Imamo sada Telekom, imamo primer Telekoma, on ima 20% i sada je pitanje da li ćemo mi ovaj zakon usvojiti i da to na elegantan način, da kažem, ostane u vlasništvu Telekoma, da Telekom jednostavno se pripremi na nešto, ne što bih ja nazvao privatizacijom Telekoma, već dobijanjem strateškog partnera Telekoma u 2015. godini koji će prosto omogućiti samoj firmi,a na posredan način i građanima Srbije da dobiju nove usluge i da jednostavno Telekom ostane lider u ovom delu, u ovom našem regionu, kažem ne samo u Srbiji, već i u susednim državama.
Imali smo i drugačiju mogućnost. Kolega Ćirić je govorio o toj drugačijoj mogućnosti, a to je da vi knjigovodstveno, da kažem, izopštite 10% akcija, tada bi nominalno, kažem nominalno, se smanjila vrednost same kompanije. Naravno, kada smanjite ukupan broj akcija, povećale bi se nominalno, možda i tržišno broj akcija koje su u vlasništvu što države, što ostalih, da kažem, manjih akcionara, pre svega bivših radnika, ali ono što je opasnost kod tog modela jeste da se u toj varijanti smanji kreditni rejting same firme, samoga Telekoma.
To je sada ta opasnost o kojoj sam hteo da kažem nešto i da napomenem, jer su i uvažene kolege rekle da sada za dobit iz 2014. godine, Telekom će morati da podigne kredit da bi tu dobit delom uplatio u budžet Republike Srbije, pa onda da vidimo prosto šta je korisnije i za samu firmu i za Republiku Srbiju. Tako da, oko toga možemo da razgovaramo i možemo da pričamo.
Ono što je ključno, još jednom da napomenem, to je potreban je jasan odgovor zašto se još uvek u nadzornom odboru nalaze ljudi koji nisu stručni i zašto se nije išlo na berzu sa jednim delom akcija da bi se stvorio kapital koji može onda da se ubaci u razvoj.
Što se tiče Zakona o izmeni Zakona o fondu za razvoj Republike Srbije, zbog nedostatka vremena ja o tome jutros nisam govorio na Odboru za privredu, ali ima par stvari oko kojih ovde posebno ih treba napomenuti.
Mi smo i kao koalicija Nove Srbije i SNS još od 2012. godine govorili da je Srbiji potrebna razvojna Banka. Nažalost, poučen iskustvima koja smo imali u prethodnoj godini, a evo i na početku i ove godine sa Srpskom bankom, vidimo da upravljanje bankama gde je većinski državni kapital nije najbolji. Znači, opet dolazimo da vidimo šta je sa menadžmentom i tih banaka. Ali, ako je Fond za razvoj uslovno trebao da zameni da bude nekakva Razvojna banka Srbije u malom, nažalost, pre svega i zbog prethodnih ministara, a mislim da je svima nama poznato da je inicijator te ideje bio bivši ministar Mlađan Dinkić, Fond za razvoj je prosto napravljen tako da po političkom modelu se dele tamo krediti, da mi sada i kao poslanici ne znamo koji je tačno procenat nenaplativih kredita koji je Fond za razvoj davao u prethodnim godinama.
Ono što je dobro kod ovih izmena, to je što će se učiniti transparentnijim i jasnijim rad Fonda za razvoj i Upravnog odbora Fonda za razvoj koga upravo čine ministri Vlade Republike Srbije.
Ono što bih se složio sa kolegama koje su govorile pre mene, mislim da mora jasnije da se napomene odgovornost članova Upravnog odbora Fonda za razvoj i možda bi trebalo razmisliti kada se bude donosio nekakav nov zakon i o Fondu za razvoj, jeste da članovi Upravnog odbora i ličnom imovinom kao što je kod članova Upravnog odbora javnih preduzeća, garantuju za poslovanje i Fonda za razvoj jer onda bi to poslovanje bilo mnogo jasnije. Ne bi se dešavalo ono što nam se dešavalo prethodnih godina, da se ti krediti odobravaju po političkoj liniji, da se ne zna jasan kriterijum i to se sada u ovom zakonu menja šta su sredstva obezbeđenja i to je ključna stvar.
Nije sporno da vi trebate da postavljate sredstva po što nižim kamatama. Nije sporno da se ta niska kamata subvencioniše iz budžeta Republike Srbije, ali mora se jasno znati garancija kao što imate kod poslovnih banaka. Hoćete Kredit? Morate imati hipoteku ili morate imati jemca, odnosno žiranta.
Ono što je po meni dobro takođe kod izmena Zakona o Fondu za razvoj jeste da će se sada na kraju godine sva sredstva koja ostaju kao višak u Fondu za razvoj vraćati u budžet Republike Srbije.
To smatram kao dobro rešenje zato što mislim da je prethodnih godina bilo zloupotreba u tom delu, tako da će Vlada na mnogo jasniji i transparentniji način moći da vidi koliko je u toku godine plasirano sredstava, koliko je, na kraju krajeva, Fond za razvoj zaradio, koliko je uspeo tih kredita da vrati i ako postoji potreba, vrlo je važno da se ovim izmenama planira da Fond u ime Republike Srbije može da kupuje i kvalitetne hartije od vrednosti, tako da su to pohvalne stvari.
Ono što imam nedoumicu i što bih zatražio objašnjenje od vas, gospodine ministre, jeste da vi ovim izmenama kažete u jednom delu da firme koje mogu da dobiju kredite ne mogu imati više od 40% društvenog kapitala. Sada, to možda ovako i za poslanike i za građane Srbije u pravi mah nije interesantno, ali ja bih vas podsetio da postoje preduzeća u Srbiji, naročito preduzeća koja su prethodnih godina izdvojena iz sastava EPS, iz „Kolubare“, npr, „Kolubara-Usluge“, „Kolubara-Građevinar“, iz Kostolca Autotransportno preduzeće „Kostolac“, koje su vrlo aktivne, imaju veliki broj zaposlenih, imaju 100% društveni kapital. Njima je ranije obećano da će se one vratiti u sastav EPS-a, odnosno svojih matičnih firmi i ništa se do sada po tom pitanju nije rešilo i sada dolazimo u situaciju da te firme neće moći, kada usvojimo ove izmene Zakona o Fondu za razvoj, uopšte da konkurišu za sredstva Fonda. To pitanje bi trebalo pod hitno da se razreši, jer, kažem, u ovim firmama radi veliki broj zaposlenih.
Na kraju, Predlog izmena o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za II fazu završetka Termoelektrane „Kostolac“, naravno da ćemo to podržati. Ono što je važno i što grašđani Srbije treba da znaju, vrednost kredita je negde oko 608 miliona dolara.
Ono što je takođe važno, žao mi je što sada ovde nije ministar Antić, koji je na jedan kvalitetan način i uspeo da izdejstvuje da kredit u ovoj drugoj fazi bude značajno povoljniji od kredita kineskog iz prve faze, jer je niža kamatna stopa, sa 3 je sišla na 2,5%, duži je grejs period, sa pet na sedam godina, duži je rok otplate, sa 15 na 20 godina i sve tu sto dobre stvari. Sve te dobre stvari, da dobijemo posle 25 ili 30 godina jedno novo postrojenje koje će davati značajnu proizvodnju električne energije, doneti stabilnost u elektroenergetskom sektoru, to je sve za pohvalu, ali ono što nije za pohvalu, i to sam hteo da pitam ministra Antića, jesu medijske spekulacije oko toga da li je tačna informacija, i vi kao ministar privrede nam to morate dati, da je uoči samog potpisivanja došlo do određenih problema, da je pokušano da se kineska firma, koja je trebala da bude izvođač, ako se ne varam njen naziv je CMEK, da se pokuša da se izbaci iz tog posla, da se uvede druga firma? To su mediji naravno povezivali sa postojećim direktorom EPS-a, gospodinom Obradovićem. Čak imate i određene izjave bivše ministarke energetike, sada potpredsednice Vlade i to je, zbog građana Srbij,e jasno i trebalo bi da se daju jasni odgovori, da ne bi ostala nedoumica, jer ovaj kredit pod ovakvim uslovima, koji je izdejstvovala Vlada Republike Srbije, predsednik Vlade gospodin Vučić i, na kraju krajeva, ministar energetike, su toliko dobri, toliko pohvalni, da ovi tzv. repovi i ove priče ne bi trebalo iza toga da stoje i zbog toga oni trebaju danas od strane resornog ministra da dobiju jasan odgovor i da se sa tim jednostavno završi.
Naravno, u danu za glasanje, poslanička grupa NS će podržati izmene ovih zakona, uz davanje objašnjenja na sva ova pitanja koja sam postavio. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine Jovanović.
Reč ima ministar u Vladi gospodin Željko Sertić, a onda gospodin Ćirić, replika.

Ja ću biti veoma kratak, da dam osvrt samo na ovo pitanje, čini mi se najvažnije koje ste postavili, ne znam da li je pre toga i gospodin Ćirić, s obzirom da je to komentarisao na samom Odboru  - zašto akcije Telekoma i svih ostali akcionara nisu izbačeni na beogradsku berzu.
U uslovima kakve smo mi imali od 2008. godine, opšta kriza koja je nastupila u celom svetu, pa je svakako pogodila i nas, znate da preko 65% naše trgovinske razmene ide i preko zemalja EU, tako da je jasna međusobna zavisnost naših tržišta i recesija koja se pojavila i svih problema u svim ekonomskim aspektima i u EU, a posle i u Srbiji. S druge strane, sa veoma plitkim tržištem hartija od vrednosti, koje i na beogradskoj berzi postoji već neko vreme, veliki rizik je bio izbaciti tih 20% akcija na berzu, jer povećala bi se ponuda svakako, ali nismo sigurni da bi potražnja bila adekvatna. Tada bi nastao jedan netržišni model u kome biste mogli špekulativnim merama da, prihvatanjem tih akcija, zato što nemate adekvatnu potražnju, utičete na bilanse i na funkcionisanje samog preduzeća.
Mislim da je dobro što je ova mera urađena na taj način, da se u momentima opštih okolnosti i krize koja postoji ne izlazi sa akcijama u javnost, odnosno na otvoreno tržište.
Što se tiče Fonda za razvoj, i o tome smo pričali malopre na Odbor, potpuno se slažem sa odgovornošću svih u procesima koji funkcionišu. Važno je reći da od septembra meseca, pošto godinu dana Fond za razvoj nije davao nikakve kredite i bio je potpuno blokiran od strane upravnog odbora, mi smo odblokirali u roku od dva i po meseca. Veliki broj privrednih subjekata je dobio podršku Fonda i sve potrebne garancije koje kompanije treba da daju. U komercijalnim bankama smo tražili da daju i obezbeđenja i u Fond za razvoj. Dakle, ne postoji više nijedna kompanija koja može da dobije po novim pravilima u Fondu za razvoj, a da nema garancije, kao što je to u komercijalnim bankama.
Ono što je velika razlika između komercijalnih banaka i Fonda za razvoj to je nivo kamata koje se u Fondu za razvoj kreću od 1% - 1,5%, pa najviše do 3%, davanje dugoročnih kredita. Za poplavljena područja smo obezbedili milijardu dinara dodatnih sredstava, kojima smo obezbedili da sva preduzeća koja su u poplavama nastradala da mogu da uzmu kredite. Obezbedili smo jedino u tom delu nešto relaksiranije modele obezbeđenja, koja su mogla da budu i na sredstva koja se upotrebljavaju, što se tiče opreme ili ličnih menica, upravo kako bismo ljudima koji nisu krivi za nesreću koja ih je zadesila omogućili da nastave svoj posao ili bar da ga započnu. Sa te strane smo imali razgovore i takođe razumevanje i poreske uprave i Ministarstva finansija i svih onih koji su učestvovali u elementima pomoći. Dakle, sa jedne strane urgentno je bilo da se u poplavama rešavaju urgentne stvari, kao što je spašavanje života, a nakon toga obnova kuća i osnovnog porodičnog života, kako je to uobičajeno. Sada smo došli do toga da možemo da pomognemo i privrednicima. I sam Fond je u tome učestvovao, zato i to napominjem, odlaganjem nekih obaveza kompanijama koje su se zadesile u tim područjima, koje su imale problem, zatim povećanje perioda otplate, ali sve u skladu sa pravilnicima koji su doneti na upravnom odboru.
Odgovorno tvrdim da nijedan kredit nije dat van pravila koje postoje. Ta praksa koja i jeste postojala u prethodnom periodu u Fondu za razvoj više ne postoji i mi ćemo se truditi da i u narednom periodu osnažimo Fond za razvoj. Bez obzira u kom obliku on bude funkcionisao, da li ćemo doneti ovde odluku na Skupštini jednog momenta da to bude razvojna banka, kao što je bilo nekih predloga ili će ostati da funkcioniše kao Fond za razvoj, mislim da je važan kao podrška, pogotovo u kriznim vremenima, jer vi danas imate situaciju i domaće kompanije koje se takmiče i na tenderima ili pokušavaju da svoju robu izvezu na svetsko tržište. Takmiče se sa kompanijama sa zapada koje dobijaju u svojim matičnim zemljama daleko, daleko povoljnije kredite, od svega nekoliko procenata i sa mnogo dužim periodima vraćanja i sa mnogo većim grejs periodima i normalno da naša privreda i zbog toga u jednom delu nije dovoljno konkurentna.
Fond za razvoj ne može da pokrije sve te zahteve, ali možemo u onim bitnim elementima da pomognemo pre svega mala privredu koja jeste sada u ovom momentu bila i najugroženija.
Evo, ministar se vratio, pa možda može da da odgovor na to, ali ja mogu da vam kažem da vezano za sam samit sa Narodnom Republikom Kinom i svim ostalim zemljama ovog dela Evrope do poslednjeg momenta su za svaki memorandum koji je potpisan vođeni razgovori i pregovori. Mislim da je to veoma odgovorno od svih onih koji su učestvovali u tim razgovorima. Upravo rezultat tih vrsta pregovora i razgovara, iako ste vi to pohvalili, želim da istaknem jeste upravo ono što ste rekli, da je i manja kamatna stopa i mnogo bolje zaduživanje Republike Srbije u odnosu na realizaciju prethodnih ugovora, upravo jeste rezultat međusobnih razgovora, pregovora i ubeđivanja jedne i druge strane.
Normalno je onaj ko želi da vam da kredit, da želi da vas zaduži sa što većom kamatom. Normalno je i prirodno da se mi borimo za mnogo bolje uslove poslovanja i želim da čestitam timu ministra Antića, koji je zaista odradio ozbiljan posao, a rezultat je ovo kako ste vi ponovili, da se zaista vidi promena u pregovaračkoj poziciji, odnosno ugovorima koje smo dobili i sam taj samit je bio ozbiljna prilika za pozicioniranje Srbije u ekonomskom smislu na jedan novi tok. Videli ste da je juče održan sastanak ovde u Beogradu povodom izgradnje pruge Beograd-Budimpešta, da su timovi koji su tada formirani, a to je bilo samo pre par nedelja, već počeli da rade.
Za nas je veoma važno da ova godina bude godina investicija, a da bismo došli do investicionog ulaganja i otvaranja sredstava ka domaćoj privredi u saradnji sa svima onima koji će učestvovati u tim projektima, veoma nam je važno da projekti priprema i sve ono što prethodi samom oslobađanju novčanih sredstava bude što je moguće pre urađeno. To je jedna nova koncepcija na kojoj ćemo zajedno sa vama kroz određene zakone koje ćemo u narednom periodu zamoliti vas za raspravu kako bi ih izmenili na pravi način, a malopre smo spomenuli Zakon o privrednim društvima, koji nam je veoma važan, da u svim elementima u kojima smo uočili određene probleme, da ih učinimo jasnijim, bržim i efikasnijim, kako bi smo pomogli našim firmama da što bolje funkcionišu i rade.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika na direktno pominjanje od strane gospodina Jovanovića.

Hvala.
Mislim da pominjanje nije bilo zlonamerno, ali mislim da je važno da razjasnimo detalje i šta sam ja rekao u uvodnom obraćanju. Tačno je, rekao sam da je Telekom prodat 1997. godine i da su u dva navrata dve vlade, na čijem čelu su bili predsednici i iz DS, vraćali 29% 2002. godine. Činjenice su 2002. godine 29% učešća italijanskog Telekoma za 195 miliona evra kupovine i 2012. godine 380 miliona evra plaćenih 20% udela Grčkog „Otea“. To je tačno.
Ne sporim da su i druge Vlade učestvovale u značajnom razvoju Telekoma. Posebno bih istakao upravo taj period od 2001. godine i Vlade Zoran Đinđića, koja je i pokrenula taj proces, ali i Vlade 2004. godine Vojislava Koštunice, koji je praktično podstakao i tadašnji menadžment Telekoma, kupovinu, i Republike Srpske i širenje na regionalnom planu i otvaranje poslova u Crnoj Gori, mislim da je to značajno. To je bilo u onom periodu kada DS nije učestvovala od 2004. do 2007. godine u vlasti i kada je pomenuto onih 24 privatizacija, a od toga 23 sporne iz tog perioda od 2004. do 2007. godine.
Ono što je vrlo važno pitanje oko investiranja, da li je bilo pametnije kod pokušaja privatizacije 2012. godine ulagati u razvoj ili ući sa otvorenim procesom privatizacije u definisanju cene, gde je tadašnji menadžment i tadašnja Vlada optuživana da jeftino prodaje kapital Telekoma. Dakle, dostignuta je cena za 50% kapitala od 950 miliona, u ukupnoj vrednosti milijardu i 900.

Vreme.

Mislim da je važno za dve sekunde…
Dakle, u recipročnom odnosu 20% iznosi tih 380 miliona i ja ću se radovati ukoliko se bude ostvarilo to na ovaj način kako je premijer obećavao da će se dramatično podići cena, jer tadašnja Vlada i menadžment nisu bili zadovoljni cenom od milijardu i 900 miliona evra. Mi očekujemo dramatično veću cenu i veću vrednost ovog važnog komunikacionog sistema, uz ponavljanje, DS misli da je mnogo pametnije ne privatizovati, nego ući u strateško partnerstvo u delovima i strateškom investiranju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Antić.

Zahvaljujem.
Javio sam se da iskomentarišem ovo o čemu je govorio uvaženi kolega Jovanović.
Pre svega, moram da podsetim na neke elemente. Mi sa Narodnom Republikom Kinom imamo međudržavni sporazum iz avgusta 2009. godine, koji je definisao u oblasti ekonomske i tehničke saradnje i infrastrukture realizaciju zajedničkih projekata. Na osnovu upravo tog sporazuma, 22. jula 2010. godine je zaključen opšti ugovorni sporazum o realizaciji paket projekta „Kostolac B power plant projects“ između EPS, „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ i kineske kompanije „China international machinery & equipment corp“ ili skraćeno CMEC.
Dakle, još 2010. godine je definisano da će izvođač radova za sva tri elementa sporazuma biti kineska kompanija CMEC. Revitalizacija dva postojeća veća bloka B1 i B2, kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, zatim projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka isto na Termoelektrani B i projekat povećanja kapaciteta površinskog kopa „Drmno“ na 12 miliona tona godišnje, sa izgradnjom novog termobloka B3.
Zašto ovo napominjem? Mi u ovoj fazi nismo imali sa kineskom stranom pregovore na temu ko će biti izvođač radova. To je bilo definisano još 2010. godine. Mi smo sa kineskim partnerima i prijateljima razgovarali jedino i isključivo o uslovima kredita za drugu fazu. Iz toga je potpuno jasno da pitanje da li je srpska strana možda htela da promeni izvođača CMEC, odgovor je da to nije bilo uopšte na dnevnom redu, da to nije bilo na stolu, da se o tome nije pričalo i mi uopšte nismo bili u mogućnosti da tako nešto niti tražimo, niti dobijemo.
Ne želim da ulazim u komentare različitih spekulacija i različitih informacija koje su dolazile i do vas i do nas kao član ove Vlade, da je bilo određenih problema na relaciji kineska Eksim banka – CMEC i da je to de fakto dovelo do određenog usporavanja potpisivanja ovog dokumenta. To su stvari koje smo mi mogli da zaključimo iz nekih razgovora, ali na kraju krajeva, jedino je bitan rezultat. Rezultat je da smo mi imali jedan sjajan samit, na kojem smo imali i kineskog premijera, predsednike vlada iz gotovo svih država u okruženju, da je to bio jedan politički i ekonomski događaj par ekselans mogu slobodno reći nezabeležen u proteklih nekoliko decenija u Srbiji, da je jedan od rezultata tog samita i kasnije bilateralne posete kineskog premijera bilo potpisivanje ovog sporazuma, da je ovaj sporazum izuzetno važan za Srbiju i važan sa više aspekata.
Ono što je meni kao ministru energetike ključno, a verujem i jedna sjajna vest za sve građane Srbije je da ćemo dobiti u trenutku kada taj objekat bude završen, znači, to će već biti maltene nakon 30 godino, konačno prvi veliki energetski novi objekat u Srbiji, da tim objektom i celim projektom podižemo i proizvodnju uglja u Srbiji, ali i dobijamo novih 350 megavata instalisane snage sa jedne strane i sa druge strane, da smo uspeli da ispregovaramo zaista dobar finansijski sporazum. Mogu slobodno da kažem – dobar finansijski sporazum, zato što se jasno da uporediti. Za prvu fazu ovog projekta uslovi su bili 15 godina otplate sa pet godina grejs perioda. Mi smo sada ispregovarali 20 godina sa sedam godina grejs perioda.
Kamata je za prvu fazu bila 3%. Mi smo sada obezbedili 2,5%. Naravno, to neće niko da vam da. Za to morate da se izborite. Mi smo se borili i izborili smo se za ovakve uslove i na današnji dan mogu sa puno ponosa da kažem da Srbija, ako Narodna skupština ratifikuje ovaj sporazum, pravi ključni korak ka izgradnji prvog energetskog objekta nakon više decenija u Srbiji i da kažem da smo za taj posao obezbedili, u jednom ozbiljnom dijalogu sa našim kineskim partnerima, izuzetno povoljno finansiranje.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Marinković.