Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 104 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Gospodine predsedavajući, želim da postavim pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u ime 39 radnika HTP „Fontane“. HTP „Fontana“, a.d. iz Vrnjačke Banje zapošljava 140 radnika, od kojih se 39 prijavilo za socijalni program. Podsećam vas da je HTP „Fontana“ jedno od preduzeća u restrukturiranju za koje, na sreću, postoji velika zainteresovanost od strane investitora.
Napominjem da su u prethodnim godinama uspešno i bez problema realizovana tri socijalna programa. Na osnovu dopisa Ministarstva i dopisa državnog sekretara Ministarstva za rad je pokrenut socijalni program. Tada su poslati popunjeni anketni listići, kao i zahtev za socijalni program. Rok za dostavu kompletne dokumentacije bio je 31.12.2014. godine.
Kadrovska služba je na vreme pripremila svu potrebnu dokumentaciju. Nadzorni odbor je potpisao saglasnost na Predlog programa i ostalo je još da izvršni direktori potpišu i izdaju nalog za slanje dokumentacije. Tada je nastao problem, jer su izvršni direktori prećutno bez ikakvog obaveštenja i obrazloženja jednostavno čekali da istekne rok koji je dalo Ministarstvo i na taj način osujetili socijalni program. Niko od radnika nije obavešten o tome.
Kada su nakon isteka roka saznali da dokumentacija nije poslata, pokušali su da dobiju odgovor zašto to nije urađeno i dobili su nekoliko naivnih i toliko višeznačnih odgovora, od kojih nijedan nije konkretno opisao razlog.
Evo par odgovora koje im je rukovodstvo dalo - šta će vam program, ionako bi neki odustali; nismo znali da treba da potpišemo i pošaljemo; mi ništa nismo dobili od kadrovske službe; država to nije planirala za nas, to je samo bilo predviđeno za „14. oktobar“ iz Kruševca, itd.
Svi ovi odgovori vređaju zdrav razum. Jedini odgovor koji je po malo imao smisla je bio kada su pogledali spisak radnika koji se prijavio i videli da bi im posle toliko teško bilo da nastave da obavljaju poslove, jer ne bi mogli da nabave sezonsku radnu snagu. I ovaj odgovor je dosta nejasan.
Glavno pitanje je za ministra, gospodina Vulina, je sledeće – ako su zvanično dobili od Ministarstva da mogu da učestvuju na konkursu i ako je država obezbedila novac za socijalni program koji bi pomogao ne 39 ljudi, već 39 porodica, kako je moguće da rukovodstvo ovakvom samovoljom uskrati zaposlenima pravo na socijalni program koji je država i zvanično omogućila? Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Pošto smo najavili reforme u svim segmentima našeg društva, mislim da je reforma obrazovanja jedna od najvažnijih reformi koju treba da sprovede ova Vlada. Zbog toga imam pitanje za ministra prosvete i obrazovanja, a tiče se osnovnog obrazovanja.
Jedan od najvažnijih problema osnovnog obrazovanja je preopterećenost učenika nepotrebnim znanjima, njegova nefunkcionalnost osnovnog obrazovanja, neživotnost osnovnog obrazovanja i svođenje osnovnog obrazovanja na jedno nasilno, preopterećeno gradivo, koje se svodi samo na to da učenici reprodukuju znanje, bez njegove životnosti.
Ono što je u svim obrazovnim sistemima u svetu koji su se pokazali kao uspešni i efikasni, to je da su u centru zbivanja obrazovnog sistema učenik, a ako se tiče visokog školskog obrazovanja, onda je u centru tog obrazovnog sistema student.
Procena naše poslaničke grupe je da i dalje učenik i studenti nisu u potpunosti u centru obrazovnog sistema. Mi smo u potpunosti svesni da je sa industrijskom revolucijom, sa razvojem građanskog društva i sa ubrzanim naučno-tehnološkim razvojem civilizacije, da je stalno potrebno povećavati obim znanja, da nastavni programi ne mogu jednom za svagda biti takvi kakvi su, da su oni apsolutno podložni promenama i da sa razvojem informatičkog društva je potrebno sva ta nova znanja uneti u školske programe.
Ono što je po našoj proceni i po mnogim analizama pozvanih eksperata problem, pre svega, osnovnog obrazovanja, to je što eksperti iz svojih oblasti, koji pre svega pripremaju udžbenike na osnovu kojih nastaju i nastavni programi, često u te udžbenike ubacuju apsolutno nepotrebna znanja, jedan višak znanja koji učenike ne navodi na to da logički zaključuju, da kritički preispituju, da u radu sa nastavnicima primenjuju jednu životnost u savladavanju nastavnog gradiva, već se sve svodi na memorijsko pamćenje.
Pored težine složenosti nastavnog gradiva, organizacije i metode nastavnog rada treba poboljšati. Treba uspostaviti i bolju saradnju sa roditeljima na nivou obrazovna ustanova – roditelj, ali pre svega, preopterećenost nepotrebnim znanjima dovodi do toga da mi imamo tzv. dominaciju predavačke nastave, da je memorija osnovni oblik učenja, da u nastavi dominira predavanje nastavnika, da se sve svodi na upamćivanje i kasniju reprodukciju, da se školsko učenje i izrada domaćih zadataka takođe svode na surovo memorisanje.
Treba poći od filozofije da je učenje mnogo više od pamćenja, da učenje treba da bude misaona obrada dobijenih podataka, njihovo povezivanje sa ranijim podacima, da je učenje rešavanje problema, kao i primena dobijenih podataka u misaonoj ili u praktičnoj delatnosti, da je učenje i vrednovanje usvojenih sadržaja, njihovo ugrađivanje u stavove i mišljenje, da je funkcija pamćenja učenika zaista preopterećena i da to bitno utiče i na narušavanje fizičkog i mentalnog zdravlja učenika zbog dugog sedenja na časovima, kod kuće, da to izaziva i brojne zdravstvene probleme, fizičke probleme, psihofizičke probleme itd, da se učenje često svodi kao otuđena aktivnost, da to izaziva i antiintelektualne stavove učenika, pa su posledice toga da učenici teško i ne vole školu, knjige, čitanje, znanje, obrazovanje, da to dovodi do konflikta u međuljudskim odnosima.
Moje pitanje je – šta će Ministarstvo prosvete i obrazovanja učiniti da se u osnovnim školama sprovede jedan drugi sistem obrazovanja u kome učenici neće biti preopterećeni nepotrebnim znanjima? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poslanički klub SDA Sandžaka-PDD uputio je predsednici parlamenta zahtev u kome smo obrazložili razloge zbog kojih tražimo od predsednice da pokrene postupak za smenu predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Ono što je nama predsednica parlamenta dostavila nije adekvatan odgovor, jer mi od predsednice parlamenta nismo tražili statističke podatke o broju sednica koje je ovaj odbor održao, kao ni o broju zakona koji su prošli kroz ovaj odbor.
Smatram da ovde svi zajedno treba da vodimo računa o kvalitetu, a ne o kvantitetu i o broju sednica, već o kvalitetu rada skupštinskih radnih tela i smatram da za brojanje i brojeve postoje neke druge službe, a to nije predsednik parlamenta.
Drugo, predsednica je odgovor koji smo mi poslali adresirala na pojedinačno poslanike, a ne poslaničkoj grupi. Očekujem objašnjenje zašto je to uradila i s toga mogu samo da zaključim da predsednica parlamenta uopšte nije ni čitala zahtev koji smo joj predložili, kao ni argumentaciju koju smo u zahtevu naveli.
Zbog javnosti želim da kažem samo neke od razloga zbog kojih naš poslanički klub traži da se smeni predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Naime, visoki komesar za proširenje EU, gospodin Štefan File je prilikom posete Narodnoj skupštini 5. maja 2014. godine ukazao na obavezu Narodne skupštine kao nosioca zakonodavne vlasti da usvoji konkretan program za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji sa tačno definisanim ciljem, jasno određenim nosiocem tog programa. Rok za njegovo izvršenje iznosi izvor sredstava potrebni za realizaciju tog programa.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova iako je direktno nadležan za ispunjavanje ove obaveze nije uradio ništa i mi smatramo da je upravo predsednik Odbora najodgovorniji za ovaj propust. Dodatno otežavajuću okolnost svemu ovome predstavlja i negativan izveštaj „Majnoriti rajt grup“ koji manjine u Srbiji označava kao narode pred istrebljenjem, a u prvom redu navodi Bošnjake, etničke Albance, Hrvate i Rome.
To je jedan signal ranog upozorenja koji je takođe ovaj odbor ignorisao. Odbijanje amandmana na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje su podneli poslanici izabrani sa bošnjačke, odnosno albanske manjinske izborne liste rezultirao je drastičnim smanjenjem članova Albanskog nacionalnog saveta na 15 kao i nizom propusta u organizovanju i sprovođenju izbora za Nacionalna veća nacionalnih manjina koji su se posebno ogledali u skraćivanju, prava izbornim listama gde imaju odgovarajuće učešće u radu organa za sprovođenje izbora i ne ažuriranje biračkih spiskova, čime je manjinama uskraćeno pravo da biraju i da budu birani.
Podsećam vas takođe i da je narodni poslanik Omerović na sednici parlamenta 4. juna 2014. godine. prilikom objedinjene rasprave godišnjim izveštajima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zaštitu informacija o javnog značaja i Zaštitnika građana obmanuo parlament i čitavu javnost priliko svog obraćanja na zatvaranju objedinjene rasprave rekavši da je ovlašćen da u ime čitavog Odbora odbija amandmane na zaključak koje su podeli SDA Sandžaka. Odbor za ljudska i manjinska prava tada nije zasedao, niti je Odbor raspravljao o amandmanima narodnih poslanika, tako da on tada i nije bio ovlašćen da u ime Odbora odbije naše amandmane. U tim trenucima sednicom parlamenta je predsedavao njegov kolega iz poslaničke grupe koji je dozvolio ovako pravno nasilje i primitivizam i kršenje Ustava, zakona i Poslovnika o radu.
Predsednica je tada bila dužna da zaštiti Ustav, zakon i dostojanstvo Narodne skupštine, međutim, ona je to propustila da uradi. Umesto toga dozvolila je da se sednica Odbora za ljudska i manjinska prava održi sutradan, naknadno, mimo svih rokova i procedura i da tada raspravlja o našim amandmanima.
Mi smo takođe skrenuli pažnju na skandalozno ponašanje predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na sednici od 16. maja kada je uskratio pravo bošnjačkim narodnim poslanicima da obave svoju redovnu molitvu Džumu i kada je pokušao da onemogući člana Odbora da izađe.
Sve su to razlozi zbog kojih mi tražimo od predsednice da pokrene postupak i da se jasno ogradi da li su ovi postupci predsednika Odbora u njegovo lično ime ili u ime nje i čitave vladajuće većine. Zato predlažemo, ujedno i da na čelo Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova bude izabran predstavnik većinskog naroda, čime će vladajuća većina preuzeti potpunu odgovornost za nivo i stanje prava nacionalnih manjina u Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću postaviti poslaničko pitanje koje se tiče kredibiliteta naše spoljne politike.
Pitanje ću postaviti predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću i prvom potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću, a ono se tiče i glasi – zašto Srbija nema ambasadore u značajnom broju veoma uticajnih zemalja sveta, zašto Srbija preko godinu dana nema ambasadore u nekim veoma značajnim zemljama sveta?
Pitanje takođe vezano za politiku Vlade, a to je – zbog čega na nekim ključnim mestima koja se tiču evropskih integracija nema imenovane ljude koji bi trebalo da vode te poslove i zašto nema na odgovornim mestima u nekim ministarstvima imenovane državne sekretare, a u javnim preduzećima zašto nema imenovane direktore javnih preduzeća?
Ovo govori o neozbiljnoj kadrovskoj politici i politici koja u spoljnim, a i poslovima koji se tiču unutrašnje politike se vodi marketingom. Naravno, polazim od osnovnih podataka, osnovnih činjenica, a to je da je u Srbiji nikad veći budžetski deficit, nikad veća rupa u budžetu, da je drastično povećano zaduženje, preko osam milijardi evra, da su smanjene plate, da su smanjene strane investicije, odnosno obustavljene i da su obustavljeni ili bitno usporene naše evropske integracije.
Svakako, deo odgovora na pitanje zašto je to tako jeste u činjenici da mi nemamo ljude u ključnim zemljama sveta koji bi trebali da predstavljaju našu zemlju. Možda naši građani i ne znaju da mi preko godinu dana nemamo ambasadora u Nemačkoj, u zemlji ključnoj za naše evropske ingegracije, u zemlji ključnoj za ekonomski razvoj naše zemlje.
Možda građani Srbije ne znaju da Srbija nema ambasadora preko godinu dana u SAD, možda građani ne znaju da Srbija nema ambasadora ni u UAE, zemlji o kojoj pričamo o ekonomskoj saradnji i razvoju drugih poslova.
Srbija nema ambasadora ni u Indoneziji, četvrtoj zemlji po broju stanovnika u svetu. Možda građani ne znaju da nemamo ambasadore u Argentini, Hrvatskoj i nekim drugim zemljama, Siriji itd. U devet od 70 zemalja u kojima ukupno imamo ambasade, u devet zemalja uopšte nemamo ambasadore.
Međutim, možda je najčudnija činjenica i pitam predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade – zašto Srbija nema skoro dve godine direktora Kancelarije za evropske integracije? Zašto Srbija nema imenovane državne sekretare u nekim ključnim ministarstvima? Zašto Srbija nema imenovane direktora uprava, kao što su Kancelarija za saradnju sa dijasporom? Zašto nema direktore recimo „Lutrije“ i nekih drugih državnih javnih preduzeća?
Ostalo mi je pola minute, ne bih mogao da nabrojim sve institucije gde Srbija sve nije imenovala ključne ljude, da postavim pitanje guverneru NBS, odnosno guvernerki, a ono se odnosi na štediše, odnosno građane Srbije koji imaju kredite u švajcarskim francima. Sve zemlje u svetu koje vode računa o svojim građanima preduzele su mere kako bi se zaštitili građani koji imaju kredite u švajcarskim francima, pa pitam guvernerku – da li će učiniti nešto da pomogne tim građanima ili će, kao što smo razumeli pre neki dan, im ponuditi samo šećer i vodu? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje za ministarku saobraćaja – zašto se ne poštuju pravilnici o ispitivanju kandidata za predavače za obuke za vozače i zašto se ne poštuju zakonska i podzakonska akta, zašto radna tela i nadležni organi ministarstva ne poštuju ove procedure i zašto se na odgovarajući način ne poštuje Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima? Imamo velikih problema u ovoj oblasti. Imamo veliki broj saobraćajnih nesreća, imamo veliko ugrožavanje života i zdravlja građana Srbije. Mislim da je krajnje vreme da nadležno ministarstvo uredi da se poštuje doneti zakon i da se procedure odrađuju u skladu sa pravilnicima.
Drugo pitanje za Vladu. Vlada puno govori o privredi, o velikim problemima koji su zadesili Srbiju, poplava prošle godine. Od maja prošle godine još uvek privrednicima koji su imali štete u poplavama, kojima je roba u magacinima propala nije otpisan PDV. Na zahteve koje su predali poreskim upravama dobili su odgovore da još uvek nema odgovarajućeg akta Vlade na osnovu kojeg, odnosno uputstva na osnovu kojeg mogu da otpišu PDV privrednicima kojima je roba stradala u poplavama. Podsećam da je nezvanično procena da su građani i privreda pretrpeli štetu od preko dve milijarde evra.
Treće pitanje takođe za Vladu. Dobili smo revizorski izveštaj ministarstava. Državni revizor je utvrdio da Ministarstvo saobraćaja u 2013. godini nije poštovalo Zakon o javnim nabavkama. Vlada i skupštinska većina su govorili o tome kako je to najznačajniji zakon koji će doneti nama novih 800 miliona evra u budžetu, a vidimo da 23 miliona dinara u 2013. godini Ministarstvo saobraćaja nije nabavilo robe u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.
Takođe, ova Skupština je donela Zakon o ograničavanju broja zaposlenih u republičkoj administraciji, republičkim organima. Ministarstvo saobraćaj u 2013. godini je po navodima revizora angažovala lica po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i ugovorima o delu preko omladinske i studentske zadruge i na određeno vreme u većem broju od broja propisanog Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Znači, ovi zakoni se odnose samo na građane koji nisu članovi vladajućih stranaka.
Zatim, državni revizor kaže da je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma izvršilo raspodelu za naknade članovima komisija mimo predviđenog pravilnika u iznosu od preko 15 miliona dinara. Ovo ministarstvo takođe je angažovalo lica mimo Zakona o ograničenom broju zaposlenih u republičkoj administraciji i time prekršilo ovaj zakon. Ministarstvo građevinarstva i urbanizma 2013. godine nije ispoštovalo Zakon o javnim nabavkama i nije nabavilo robu za vrednost od 792.000 dinara u skladu sa ovim zakonom.
Na kraju takođe izveštaj revizora za Kancelariju za KiM iz 2013. godine koju je tada vodio Aleksandar Vulin, nije ispoštovan Zakon o ograničenju broja zaposlenih u republičkoj administraciji i bez raspisanog javnog konkursa, a na osnovu finansijskog plana i pojedinačnih odluka o dodeli sredstava, prenela su se sredstva u iznosu od 86 miliona dinara udruženjima građana mimo Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućih dela sredstava i finansiranje programa od javnog interesa koji realizuju udruženja.
Pitanje za Vladu - da li Zakon o javnim nabavkama, Zakon o ograničenju broja zaposlenih, Zakon o dodeli sredstava o udruženjima važi samo za neke druge a ne za ministre u toj Vladi? Hvala.