Hvala gospođo predsedavajuća.
Ja sam protiv toga da se prihvati ovaj amandman naprosto što je rešenje koje je predložila Vojska, odnosno Vlada RS logično. Ratna avijacija se ne priprema za prašenje komaraca ili poljoprivrednih gazdinstava nego za eventualni rat za koji svi nadamo se da se neće mudrom državnom politikom i mudrom diplomatijom u Srbiji nikada više dogoditi.
Drugo, bilo je ovde i mislim da nije potrebno budući da je Vojska Srbije daleko otišla u svojim reformama, da je to jedan ozbiljan i savremen sistem koji se u potpunosti oslobodio ideoloških okova i mislim da i narodni poslanici koji imaju skramu na svojim očima treba da budu kada se priča o ovoj temi u potpunosti oslobođenih ideoloških okova. Zbog čega? Avijacija je nastala u vreme Kraljevine Srbije i to je fakat. Nije sve postalo od NOR i od partizana itd. Postojalo je nešto pre toga, a svi oni koji smatraju, poput gospodina Mehe Omerovića, da je to vraćanje lošoj tradiciji, zaista moram javno da im kažem, da je to jedna strašna ideološka zabluda nedostojna jednog narodnog poslanika.
Drugo, tokom fašističkog bombardovanja Beograda 6. aprila Jugoslovenska kraljevska avijacija je uzletela na nebo iako su znali da nemaju nikakve šanse protiv jednog takvog agresora. Svi su oboreni i skoro svi poginuli. U našoj svesti o tome se malo zna u našoj istoriji.
Isto se desilo tokom NATO bombardovanja. Mnogi heroji srpske ratne avijacije su uzleteli i doživeli istu sudbinu. Ali se na taj način ponašaju i naši piloti u miru. Mi smo prošle godine porodici poginulog pilota koji je žrtvovao svoj život da ne bi pao sa avionom na Staru Pazovu, ovde, posthumno dodelili jedno visoko odlikovanje. Isto se desilo i sa pilotom koji je pre nekoliko godina žrtvovao svoj život, pilot je iz Lađevaca, zbog toga što je izbegao da padne na naselje Aerodrom Kragujevac, gde je sticajem okolnosti nekada zaista postojao jedan aerodrom i zbog toga se i zove naselje Aerodrom i izgubio je svoj život.
O takvim herojima koji nisu ginuli ni za kralja ni za Tita, već su davali živote za Srbiju i u ratu i u miru, mi moramo sa puno poštovanja da govorimo u ovoj Narodnoj skupštini. Evo, ovde ima visokih oficira koji su dugo u Vojsci Srbije i treba da kažemo da je 1990. godine postojala obaveza svih oficira da budu članovi jedne partije koja se zvala Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju. Danas to nije obaveza oficira, već je obaveza da budu patriote, da štite sve političke stranke, baš na način na koji su se ponašali srpski oficiri za vreme Kraljevine, što je najsvetlija naša tradicija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvažena predsedavajuća, kad govorimo o ovom amandmanu, meni neke stvari sada potpuno nisu jasne.
Ovde neko želi, bar terminološki, da pacifikuje našu Vojsku. Odjednom mu smeta termin – ratno vazduhoplovstvo, a onda kada im navedete primere zemalja članica NATO pakta koje gotovo sve redom imaju termin – ratno, onda nam se kaže – nemojte baš te zemlje, sada čak i Hrvatska smeta, ne valja taj primer, zato što su te zemlje agresivne. Dobro, ako su agresivne, zašto im onda otvorite kancelariju u Generalštabu? Zašto ste dopustili da te agresivne zemlje reformišu našu Vojsku i da rade kompletnu reformu naše Vojske? Sada odjednom zato što su tako agresivne, mi treba njih da izbegavamo, a ovamo nam reformišu čitav sistem, kako ste to bili uveli. Evo, nećemo zemlje NATO pakta. Uzmimo Rusku Federaciju. I ona ima ratno vazduhoplovstvo.
Ne razumem zašto neko pokušava na sve moguće načine da prihvati sve od nekog sa strane, da nam priča kako je to najbolje, a kada mi želimo to da primenimo, odjednom smeta taj termin. Izvinite, Vojska nije baletsko udruženje. Vojska je institucija koja brani zemlja. I dobro je definisano u Zakonu, ona može da bude mirnodopska i može da bude ratna, u zavisnosti od situacije.
Prema tome, ne vidim šta je loše u terminu – ratno vazduhoplovstvo? Mislim da je to nešto što je apsolutno normalno. I baš zato bi ti piloti koji su se školovali na vojnoj akademiji, na kraju krajeva, trebali da se razlikuju od onoga što se školovao da bude civilni pilot, odnosno da pilotira Boingom ili već ne znam čime. Ipak je to ogromna razlika. Nemojmo da izjednačavamo to, zato što su ovo ljudi koji su školovani da brane zemlju i normalno da će da budu deo ratnog vazduhoplovstva. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu opet?
Reč ima narodni poslanik Marjan Rističević, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu, naravno, zato što mi je ovo veoma bitna tema, em sam bio pripadnik RV PVO, u stanju kad je ta vojska bila opremljena, 1978/79. godine, i kad je bila vojna sila, ne samo u Evropi, nego i u svetu.
Proveo sam više od osam meseci u Bihaću, tako da znam šta znači „čuvari našeg neba“, šta znači „odvraćanje“, šta znači „branjenje vazduha“, šta znači „odbrana neba“. Odbranom neba branite sve jedinice koje su na zemlji. Dakle, u to vreme se značajno ulagalo u PVO sisteme i u avijaciju. To što kasnije nismo imali, imali smo rezultat 1999. godine, kada smo, zbog nedostatka modernih sistema, pretrpeli ogromnu materijalnu štetu, ne samo u vojsci, nego i u privredi. Kad nevolja dođe, upomoć se zove Bog i vojnik, kad nevolja prođe, Bog se ne poštuje, vojnik zaboravlja. To je ono što je kod nas Srba problem.
Nikako ne želim da se ovaj amandman usvoji i da se ratno vazduhoplovstvo, koje treba da bude sa najmodernijim ratnim sistemima, za odvraćanje svih onih koji budu želeli da nanesu štetu, ne samo vojsci, nego privredi i građanima, onima koji bi želeli da gađaju mostove itd, i da nešto urade, možda i teže od onog što su uradili 1999. godine, mislim da ne samo da ovaj termin treba da ostane, nego moramo značajno da uvećavamo snagu ratnog vazduhoplovstva i PVO, jer je ona bitna ne samo za očuvanje drugih rodova Vojske, nego je bitna za očuvanje ekonomije, bezbednosti građana. Svi znamo koje smo civilne žrtve imali za vreme 1999. godine i da su štete po ekonomiju i civile bile daleko veće nego po jedinice i ratnu tehniku.
Ne mislim da treba ovo brisati, kategorički sam protiv. Ne mislim i ne slažem se sa kolegama koji bi da ratno vazduhoplovstvo apsolutno anuliraju. Neki od njih misle valjda da treba da pustimo ove tamo gospođe iz nevladinih organizacija da sednu na metlu i da ometlaju nebo ukoliko neprijatelj napadne. Sa tim ne mogu da se složim. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem za podršku amandmanu koju su podneli narodni poslanici Balša Božović i Dejan Nikolić, jer je očito iz rasprave da je posredi ozbiljan nesporazum, pošto se misli da će magija reči – ratno, odjedanput obnoviti vazduhoplovstvo. Spominje se potreba za obnavljanjem vazduhoplovstva. To je, poštovane kolege i koleginice, tema za donošenje budžeta za 2016. godinu, a moglo je već i za ovaj budžet.
Ta sklonost da verujemo u snagu reči i da je to dovoljno je sklonost ka jednoj iluziji ili deluziji o tome šta je civilna i parlamentarna kontrola ili civilni i parlamentarni položaj Vojske u svakoj od zemalja na koju mi želimo da ličimo, a to su zemlje članice EU ili u svakoj od zemalja koja se menja po istim receptima, kao što se menja i Srbija.
Ne sporeći spominjanje svetlih tradicija u kojima su učestvovali pripadnici da li Vojske Srbije, Vojske Srbije i Crne Gore, Vojske Savezne Republike Jugoslavije, Vojske SFRJ, Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Srbije, ja bih volela da umesto toga imamo imena tih ljudi, iz poslednjih ratova, iz nesreće 1999. godine. Ali nemamo. I to je isto stav.
Način na koji smo došli do imena je bio dug i mukotrpan, jer ja mislim da je dobro da znamo imena ljudi koji su se u bilo kom rodu vojske borili za odbranu i vršili svoje profesionalne dužnosti.
Takođe je očito iz ove diskusije da preskačemo jedan period u kome je takođe učestvovala Vojska Savezne Republike Jugoslavije. Ja to razumem. Kao što insistiranje na rečju – ratno, smatramo da je to magija koja će doneti ponos i snažno vazduhoplovstvo, tako isto smatramo da izostavljanjem podsećanja na ulogu Vojske Savezne Republike Jugoslavije u nekim ratnim sukobima smatramo da oni neće postojati, hoće, kao i što neće postojati dobro opremljeno vazduhoplovstvo Srbije koje će voljom većine biti ratno, bez odluka u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu.
Ako bude takvih predloga za budžet, veći budžet Vojske Srbije, ja ću glasati, bez obzira što ću i sledeće godine biti opozicija ovoj Vladi, pošto to znači da programski budžet na koji smo bili obavezni da ga donesemo ove godine menjamo tako što bolje procenjujemo gde je novac svih građana Srbije potreban kada je u pitanju Vojska Srbije, upravo zbog mirnodopskih poslova, ogromnih poslova koje Vojska radi, nezavisno od toga da li se negde dešava rat ili neki pripadnici učestvuju u mirovnim operacijama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre  sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, razumem nedovoljnu informisanost i nezainteresovanost predlagača za uvođenjem ovakvog prefiksa, čini mi se zbog nedovoljnog iskustva u vojsci i vojnim dejstvima uopšte.
Kao rezervni vojni starešina i učesnik vojnih dejstava 1999. godine, kao pitomac škole rezervnih oficira u Zadru, gde je bio smešten i Centar za ratno vazduhoplovstvo i obuku budućih pilota, mislim da je motivacija i visoki moral nešto što je neophodno vojsci, ako pri tome znamo da je Vojska Srbije oduvek i samo bila u svojstvu odbrambene vojne sile, a nikada kroz istoriju kao agresor. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po Poslovniku.