Da li želite da glasamo zbog povrede? (Ne.)
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Zorana Mihajlović želi reč?
Reč ima Zorana Mihajlović.

Poštovani narodni poslanici, ispred vas se nalaze tri zakona o izmenama i dopunama zakona, što o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, pomorskoj plovidbi i o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Ono što želim posebno da istaknem, a i danas ćemo razgovarati, a i kada budu bili amandmani u pojedinostima, jeste da vodni saobraćaj u Srbiji danas u odnosu na ukupan saobraćaj zauzima samo 4,7% transporta i to je nešto što mi kao država treba da popravimo i sasvim sigurno taj udeo povećamo zbog toga što je to nekoliko puta manje nego u zemljama EU, a da ne govorim o nekim zemljama, kao što je Holandija gde je taj udeo gotovo 40%.
Velike su mogućnosti Srbije u tom smislu. Ono što posebno izdvaja takođe ova tri zakona, odnosno izmene i dopune zakona jeste da oni nisu usklađeni samo sa evropskim direktivama, nego su usklađeni, posebno izmene i dopune Zakona o pomorskoj plovidbi, sa međunarodnom, odnosno Konvencijom međunarodne organizacije rada zbog čega je, između ostalog, Srbija dobila određene pohvale.
Kada budemo razgovarali, prve izmene i dopune zakona tiču se tzv. lučkih koncesija. Mi smo zemlja koja danas mora da kaže da naše luke nisu niti tehnološki, niti tehničko-tehnološki spremne, da tako kažem, da izađu ili da budu deo evropskog tržišta zbog toga što sama infrastruktura u tim lukama je stara preko 30 godina. Daću vam primer da su samo dizalice u lukama nekim stare i preko 50 godina. Zbog toga vrlo često odlaze u neke druge države, zbog toga što ne žele da troše ni novac ni svoje vreme.
Svakako je potrebna modernizacija luka, pristaništa, potrebna je modernija i bolja flota da bismo mogli da budemo nekako rame uz rame sa ostalim državama. Takođe je potrebno da učinimo sve i zbog toga postoji Strategija razvoja vodnog saobraćaja koju je ova Vlada donela, da iskoristimo tzv. Koridor 7, odnosno Dunavski koridor.
Srbija ima odličan položaj, strateški položaj koji u svakom smislu svojih infrastruktura, bilo da govorimo o transportnim infrastrukturama ili nekim drugim, mora da iskoristi. Sve što donosimo u tom smislu, bilo od strategija, akcionih planova ili izmena i dopuna zakona, tiče se upravo toga da iskoristimo naš položaj, da podignemo našu infrastrukturu, a samim tim da podignemo privredni rast i da budemo dovoljno prepoznatljivi da možemo da budemo konkurentni kao država.
Svima nam želim uspešnu raspravu i naravno uspešne amandmane. Verujem da ćete takođe primetiti da recimo ovaj prvi zakon, izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama, pored velikog broja podzakonskih akata koje treba da se urade, mogu da kažem da je polovina tih podzakonskih akata već napravljena i to je praksa mog ministarstva da kada daje zakone ili izmene i dopune zakona ne ide samo sa tim, nego da ide već sa delom pripremljenih podzakonskih akata, kako bi ti zakoni što pre zaista mogli u realnosti da se primenjuju. Hvala lepo.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reče? (Da.)
Reč ima dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, izveštavam o stavu skupštinskog Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije koji je na današnjoj sednici u prisustvu predstavnika predlagača razmatrao sadržaje sva tri zakonska predloga, koji se danas nalaze na dnevnom redu.
Predstavljeni su i to detaljno predstavljeni sva tri zakonska predloga, a u široj raspravi koja je usledila nakon razmatranja predloženih ciljeva i postavljenih okvira za rezultate koji se očekuju od primene, uz predložene rezultate, odnosno očekivane ciljeve razmatrani su dodatno i amandmani. Konstatovano je da je određeni broj njih usvojen i konstatovano je uvidom u sadržaj tih amandmana da se oni listom odnose na ono što je akcentovano kao osnovni kvalitet i samih zakonskih rešenja, a to su pre svega usaglašavanje sa izvanrednim međunarodnim standardima i na drugom mestu, ali ne manje važno, usaglašenje sa domaćim zakonima.
I jedan i drugi aspekt samo su dodatno prošireni i u tom smislu nakon odgovora na pitanja i okončanja diskusije svi predstavnici odbora, bez izuzetka, su glasanjem izrazili podršku predloženim zakonskim rešenjima. Hvala najlepše.

Da li se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Reč ima Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje podržati izmene i dopune sva tri zakona.
Ono što bih u svoje lično ime i u ime moje poslaničke grupe istakao kao par, pre svega, sugestija su pitanja za uvaženu ministarku i ja ću to danas izneti. Najpre, o Zakonu o izmenama Zakona o pomorskoj plovidbi sam jutros i na resornom odboru, koji je moj uvaženi kolega pominjao, za infrastrukturu izneo određene primedbe koje prosto moram da iznesem i vama i očekujem od vas pre svega korektne odgovore na postavljena pitanja. Što se tiče izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, najvažnija stvar u ovom zakonu koju menjamo jeste da izađemo u susret ljudima koji rade na prekookeanskim brodovima, procena je da ih ima oko 5.000 i procena je nakon usvajanja ovog zakona, kada ovaj zakon stupi na snagu da se taj broj može povećati na 7.000, da budu izjednačeni sa svojim kolegama iz zemalja koje već imaju usvojene i ratifikovane ovakve zakone.
Da pojasnim građanima koji ovo gledaju šta ovo konkretno znači. Mislim da svi u ovoj sali poznajemo nekoga ko radi na prekookeanskom brodu. Ono što je moja bojazan jeste, ti ljudi trebaju od matične države Srbije da dobiju tzv. identifikacione kartice. Te identifikacione kartice su jedna vrsta pasoša. To sam i na odboru izrazio kao veliku bojazan, buni me to što je rok za usvajanje ovih izmena gde se pominju i identifikacione kartice je pomeren za 1. januar 2018. godine.
Mislim da su već podneti amandmani u ovom smislu i mislim da biste trebali, uvažena ministarko, da povedete računa, najpre, mi ovaj zakon usvajamo po hitnom postupku, izmene zakona, a po hitnom postupku usvajamo izmene zakona koji će stupiti na snagu 1. januara 2018. godine.
Ono što ste u Predlogu izmena dali kao obrazloženje jeste da je potrebno da Lučka kapetanija Beograd se tehnički pripremi da može da izdaje ove tzv. identifikacione kartice. Konkretno, zbog kolega poslanika, to je jedna vrsta pasoša. Sada se u praksi dešava da naši ljudi koji rade kao tehničko osoblje ili konobari na brodovima, kada brod dođe u određenu luku bez tih kartica ne mogu da izađu sa broda, nego, za razliku od svojih kolega, ostaju na brodu.
Drugi problem je što su mnoge zemlje donele posebne zakone u borbi protiv terorizma i stvarno naši ljudi bivaju, ni krivi ni dužni, na određen način šikanirani zato što su iz Srbije i zato što mi ne možemo već godinama da uvedemo ove tzv. identifikacione kartice, koje bi u stvari bile pasoš svakog od tih ljudi koji su neka vrsta mornara na prekookeanskim brodovima.
Obrazloženje koje sam dobio od vaših saradnika jeste da, znači, Lučka kapetanija Beograd, koja ova dokumenta treba da izdaje, nije tehnički opremljena, ali bih podsetio i vas i kolege narodne poslanike da smo mi ovde donosili raznorazne zakone, i o zaštiti pasa lutalica, i o svim ostalim, za šta se sve nije našao novac u ovoj zemlji. Ne vidim, ako već MUP Srbije, a to je jedna vrsta pasoša, izdaje već ove nove tzv. biometrijske pasoše, zašto mi ne bismo mogli od MUP i od nekoga da bar ovaj rok skratimo na godinu dana?
Smatram da je ovo stvarno nepravedno i da bi ovaj rok, uz pomoć Ministarstva i nadležnih službi, morao biti skraćen, da se ovim ljudima pomogne.
Obrazloženje da će nešto stupiti na snagu 1. januara 2018. godine, a radi se, još jednom da ponovimo, o pet hiljada ljudi, procene danas 2015. godine, a da se ta cifra može, eventualno, povećati do sedam hiljada ljudi. Mislim da to nije neki veliki broj i da mi možemo ovim ljudima da izađemo u susret. Pošto je načelna rasprava, biće prilika u pojedinostima da govorimo još o ovoj temi.
Pre svega bih, kada se tiče izmena i dopuna drugog zakona, to je Zakon o plovidbi, lukama i unutrašnjim vodama, rekao određene stvari koje se tiču, pre svega, nadležnosti.
Meni, uvažena ministarko, jedna stvar, moram da kažem, nije jasna. Mi stalno u ovom parlamentu govorimo o agencijama i stalno govorimo kako imamo preveliki broj agencija, kako su se te agencije namnožile za vreme prethodne vlasti kao pečurke posle kiše, a stalno, kada donosimo ili nove zakone ili izmene i dopune postojećih zakona, uvek se pojavljuju nove agencije i uvek te agencije imaju toliko velika ovlašćenja da je više to neizdrživo.
Po meni, ako sada ponovo imamo agenciju za upravljanje lukama koja ima, po meni, čak veća ovlašćenja nego što ima resorno ministarstvo, mi se prosto pitamo - da li je mogla da se formira određena direkcija, da li je moglo samo Ministarstvo da kontroliše rad luka? Imamo i različita iskustva. Imamo zemlje koje su kontinentalne, kao što je Mađarska, ili koje imaju izlaz na more, kao što je Hrvatska, koje su ovu nadležnost dostavile ili, da kažemo, delegirale lučkim kapetanijama da one upravljaju, a mi tako olako formiramo stalno nekakve nove agencije. To smatram kao nešto gde bi svi skupa trebali dobro da razmislimo oko ovog pitanja.
Naravno, Ministarstvo će imati upliva oko samih personalnih rešenja u agencijama, ali smatram, ako već se nije išlo direktno na Lučke kapetanije, da je moglo da se iznađe rešenje da to bude ili direkcija ili da ostane u sastavu samog Ministarstva i da jednostavno nemamo agenciju.
Što se tiče još luka, tu bih da se malo još zadržim. Svi smo svesni problema koje smo imali u privatizaciji u dosadašnjem periodu. Mislim da i građani Srbije dobro znaju da mi imamo već šest luka koje su privatizovane. Neke od njih su bile i medijski puno ispraćene, kao što je Luka Beograd. Mene interesuje ono što bih želeo da znam, to je - šta se dešava definitivno sa zemljištem, odnosno šta se dešava sa zatečenim stanjem u lukama kod novih vlasnika? Zatim me interesuje – kakav će biti odnos države prema dve preostale luke koje nisu privatizovane, to je Luka Prahovo i Luka Novi Sad?
Tako da, ovo su određene stvari koje se, kažem, tiču života samih tih luka. Svesni smo svi da luke imaju i vrlo atraktivno zemljište. Još jednom pominjem Luku Beograd, koja je zbog toga bila na sudu, čak se i Ustavni sud u toku 2013. godine izjašnjavao oko zemljišta Luke Beograd.
Ono što želim, na samom kraju, posebno da apostrofiram i da napomenem je rad inspekcijskih oragana. Na Odboru za infrastrukturu su moje kolege poslanici primetili da mi imamo dosta loš rad inspekcijskih organa samog Ministarstva, a to se odnosi na tzv. nedozvoljena pretovarna mesta. To je nešto što mi svi zajedno treba da poradimo na tome, da sprečimo tzv. šverc koji se dešava na rekama u Srbiji. Ako pogledate samo Drinu, videćete šta se dešava u toku dana i u toku noći, kolik stoke se švercuje preko Drine, da ne govorimo šta se sve ranije radilo oko nafte i naftnih derivata, zbog toga bih zamolio uvaženu ministarku da povede računa da se prosto inspekcijski nadzor pojača.
Sa druge strane, nešto što moram da primetim je da obrazloženja koja se ovde pišu nama kada nam se dostavljaju kao narodnim poslanicima za izmene i dopune zakona, ovde imate dosta prepisivanja iz godine u godinu i rokova koji se daju, pa npr. u izmenama Zakona o unutrašnjim vodama i plovidbi i lukama, u jednom delu kod rokova kaže – odluka o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada, Agencija za upravljanje lukama, rok za usvajanje 1. decembar 2014. godine, a mi osnovni zakon usvajamo u februaru 2015. godine. Zbog toga bih iskreno zamolio, pre svega, stručne službe resornih ministarstava da na ovakav način ovakva dokumenta ne prepisuju samo iz godine u godinu, jer ovaj zakon je usvojen 2011. godine, izmene su usvojene 2013. godine, ponovo imamo izmene 2015. godine, stalno se nekakvi rokovi produžavaju, a obrazloženja se prepisuju i čak kada ih prepisuju ne ispravljaju ni datume, nego je ostao krajnji rok 1. decembar 2014. godine.
Još jednom, uz ove primedbe na koje očekujem da će i Ministarstvo imati i kroz amandmane i usvajanje amandmana razumevanja za ove rokove, podvlačim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ove izmene zakona, uz nadu da se ipak neće čekati određeni rokovi, da dođe januar 2018. godine, da će oni stupiti na snagu puno ranije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Uvažena gospođo Mihajlović, predstavnici Ministarstva, danas raspravljamo o tri predloga zakona – Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Kada govorimo o ovom prvo predloženom zakonskom rešenju, dakle, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, pvenstveno se uočava potreba i to, čini mi se, je vrlo dobro i primećeno da se zapravo materija koju isti uređuje se upodobljava ovakvim predloženim rešenjem, a prvenstveno sa određenim međunarodnim konvencijama, ali isto tako i sa domaćim pozitivno pravnim propisima, tu prvenstveno mislim na Zakon o prekršajima, koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, a posredstvom kojih će biti olakšana i omogućena jedna efiksana kontrola nad sprovođenjem odredaba zakona o kome danas, kao prvo predloženom, raspravljamo. Takođe se vrši i usklađivanje sa predlogom, odnosno sa važećim Zakonom o putnim ispravama.
Moram se saglasiti da u pogledu problematike, prvenstveno mislim na rok izdavanja identifikacionih kartica pomoraca, tu sam saglasna sa svojim prethodnikom, uvaženim kolegom Jovanovićem, i isto lično smatram da je ovaj rok mogao biti kraći. Takođe, određene primedbe koje je kolega Jovanović izneo smatram da stoje, tako da, na ovom mestu neću ponavljati ono što je izrečeno.
Naime, iako sam naziv zakonskog teksta uvek ukazuje na materiju i na predmet koji se zapravo tim zakonskim rešenjem uređuje, onda bi laička javnost, naravno, mogla zaključiti da nama zapravo Zakon o pomorskoj plovidbi i ne treba, iz jednostavnog razloga što Srbija nema more. Ali, u širem smislu, naravno, tako nešto nije tačno, jer pomorsko pravo nije samo grana prava koja se prosto i puko bavi i obuhvata samo norme kojima se reguliše pravni status mora, već reguliše i brojne odnose koji se javljaju i na moru, ali i u vezi sa morem, kao i sve druge prateće aktivnosti. To pomorsko pravo, kao takvo, u užem smislu zapravo predstavlja granu prava, nešto što reguliše odnose među samim državama, i to prvenstveno po pitanju pravnog statusa morskih prostora ili, recimo, vođenja rata na moru, naravno, dodaću - ne daj Bože, a koji predstavlja deo međunarodnog javnog prava.
Pomorska plovidba, po svojoj suštini, moglo bi se reći u svojoj biti, jeste prvenstveno trgovinska delatnost i mislim da je to apsolutno nesporno. Međutim, brojni propisi, prvenstveno brojne odredbe iz oblasti upravnog prava, a koje se isto tako tiču pomorske plovidbe, zavređuju, čini mi se, izuzetnu pažnju i neophodno im je posvetiti prostora, jer bez njih se ne može shvatiti ni celina funkcionisanja pomorsko pravne materije.
Naravno, sam predmet regulisanja ovog pitanja jesu pravne norme koje regulišu plovidbu morem. U prvom redu, naravno, u svrhu prevoza ljudi i roba, ali i daleko šire. Naime, radi se o mnogim brojnim pravnim odnosima i pravnim institutima, koji su prevashodno imovinskog karaktera, i normama upravnog prava, kojima se reguliše individualizacija morskog broda, njegova bezbednost, kako sa stanovništva gradnje, tako isto i sa stanovništva eksploatacije, i ukupna bezbednost plovidbe, da tako kažem, u najširem mogućem smislu te reči.
Posebnu pažnju, ovde, naravno, pravim ovakav uvod, zavređuje i stvarno pravni, ali isto tako i obligacioni deo, koji odavde proizilazi. To je kao predmet imovinskog dela ove pravne materije u pogledu stvarno pravnog dela, gde mislim pre svega na svojinska i susvojinska prava, ali isto tako i na založna prava na brodu, dok se obligacioni deo bavi regulisanjem ugovora i vanugovornih odnosa koji uopšte nastaju u pomorskoj plovidbi.
Samo unifikacija pomorskog prava, koja zasigurno karakteriše univerzalnost i partikularnost, ali isto tako i autonomnost, razvijala se krajnje neujednačeno. Ono što je gotovo primetno i može se reći da predstavlja svojevrsni paradoks, jeste da su potpuno suprotno očekivanjima prvobitno rešavana neka pitanja iz pomorsko-pravne i imovinske materije, a tek se onda prešlo na regulisanje statusa morskog prostora. Ukoliko i po ovom pitanju posmatramo napore međunarodne zajednice, a do današnjeg dana ih je bilo izuzetno mnogo po pitanju uređenja ove materije, on je zasigurno rezultirao prvenstveno na jednim sveobuhvatnim kodifikatorskim radom, a pre svega uobličenim kao Konvencija UN o pravu mora iz 1982. godine.
U toku 19. veka, a naročito nakon stvaranja nacionalnih država, u Evropi je doneto jedno celovito pomorsko zakonodavstvo upravo u evropskim državama. U tom smislu, naravno, vodeća je bila Francuska, koja je već 1807. godine, čini mi se, donela svoj trgovački zakonik, a čija druga knjiga upravo reguliše pomorsko pravo, a time, naravno, i pomorsku plovidbu, ono o čemu mi danas raspravljamo. To nakon nje čini i Nemačka, koja takođe u svom trgovačkom zakoniku iz 1861. godine uređuje ovu materiju, a koji je, naravno, inoviran 1897. godine. Ta dva zakona izvršila su zapravo presudan, odnosno ključan uticaj po pitanju regulisanja pomorske plovidbe i na sve druge evropske zemlje.
U kontekstu izmena i dopuna Zakona o pomorskoj plovidbi, o kojima danas raspravljamo, čini mi se da je bio vidan uticaj, ispravite me, naravno, ukoliko grešim, a možda i više od uticaja, Pomorskog zakonika Republike Hrvatske, pa je vidno da su neka njegova rešenja potpuno iskopirana. Naravno, kažem, ispravite me ako grešim, ali to je po meni i dobro, jer smatram i uvek ističem da je jako dobro kopirati ono što predstavlja dobra zakonska rešenja. U nekim delovima promenjena je samo jedna reč ili je zamenjena određena terminologija.
Tako, recimo, pomenuti hrvatski Pomorski zakonik npr. u članu 1, a kojim se menja član 4. i tačka 42, glasi – priznata organizacija je organizacija koja ispunjava uslove propisane posebnim propisom i koja je ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, za obavljanje statutarne sertifikacije pomorskih brodova, koji obuhvata obavljanje pregleda i izdavanje propisanih isprava. Zapravo, celokupna definicija priznate organizacije identična je već spomenutom rešenju u hrvatskom Pomorskom zakoniku, s tim što se u ovim izmenama i dopunama javlja termin: „pomorskih brodova“, dok je u hrvatskom Pomorskom zakoniku upotrebljen termin: „pomorski objekat“, što lično smatram ispravnijim rešenjem i sveobuhvatnim, ukoliko se, recimo, pođe od neke banalne stvari. Na primer, ako uzmemo u obzir definiciju plovila koji je tehnički plovni objekat.
Svakako se u razlozima za donošenje ovakvog jednog zakonskog teksta navodi Konvencija o radu pomoraca i zasigurno je da se ovim izmenama usaglašavaju odredbe kojima se uređuje i rad lica mlađih od 18 godina i obaveze brodara da zaključe polisu osiguranja, odnosno da polože neko drugo jemstvo, a sve radi pokrića potraživanja po različitim osnovama, da ih sada ne bih posebno navodila.
Iako se u već spomenutim razlozima za donošenje navode međunarodne konvencije, pa se tako, pored Konvencije o radu pomoraca, navodi i Konvencija o identifikacionoj kartici pomoraca, a koju sam pomenula i sporan je taj rok izdavanja identifikacione kartice pomoraca, a budući pri tome da se svi međunarodni izbori pomorskog prava donose u formi međunarodnih konvencija, te ih možemo podeliti na izbore u oblasti bezbednosti plovidbe i na izbore u oblasti pomorskog privatnog prava. U tom smislu, neophodno je istaći i reći da je svakako najvažnija međunarodna konvencija iz oblasti bezbednosti plovidbe, Konvencija o zaštiti ljudskih života na moru, ili poznata kao SOLAS konvencija.
Naravno, povod njenog donošenja nije nimalo lep, kao što pretpostavljam da neki od nas znaju. To je bila katastrofa broda Titanik iz 1912. godine, da bi već sledeće 1913. godine bila doneta prva Konvencija o zaštiti ljudskih života na moru, poznata kao Titanik konvencija. Ali, usled izbijanja Prvog svetskog rata, takva konvencija nikada nije stupila na snagu i onda imamo SOLAS konvenciju, koja se po prvi put kao jedan opsežan i potpuno sažet međunarodni dokument donosi u Londonu 1929. godine, a danas je snazi SOLOS konvencija iz 1974. godine, naravno, sa protokolima iz 1978. i 1988. godine, po pravilu, naravno, sa brojnim amandmanima i sa brojnim aneksima.
Godine 1977. u tadašnjoj našoj zemlji, pošto smo ih mnogo promenili do ove sadašnje, donet je Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi i tim zakonom je zapravo u potpunosti kodifikovana ova materija o kojoj danas raspravljamo, jer se pošlo od jednog jednostavnog, rekla bih potpuno logičnog zaključka, da je potrebno izvršiti jedinstveno regulisanje pomorskog prava i prava unutrašnje plovidbe, što smatram uvek daleko boljim pristupom nego da se pomorska i unutrašnja plovidba regulišu odvojeno, ali mi smo, eto, pokazali da smo maheri da spajamo nespojivo, kao što je, recimo, planiranje i izgradnja, o čemu sam i govorila kada ste prošli put bili ovde, a tamo gde je potrebna kodifikacija, mi iz nekog razloga to uređujemo potpuno odvojenim zakonskim rešenjima.
Ono što je interesantno jeste da ovaj pomenut zakon iz naše tadašnje države iz 1977. godine, primenjivao se na našoj teritoriji sve do raspada Jugoslavije a pri tom nije imao nikakve izmene i dopune, pardon, nije izvršena ni jedna izmena. Izvršena je samo jedna dopuna i to 1985. godine.
Ovim izmenama i dopunama daje se mogućnost domaćim državljanima koji rade kao pomorci na brodovima stranih zastava da nastave potpuno nesmetano i neometano svoj rad na njima. To se ostvaruje i posredstvom unošenja odredaba Konvencije o identifikacionoj kartici pomoraca u predloženi zakonski tekst.
Ono što je činjenica i zasigurno je da su naši državljani suočeni sa brojnim problemima, a koje vi navodite u razlozima za donošenje ovog zakona i objašnjenjima i to prvenstveno sa problemima zabrane privremenog izlaska na kopno u onim lukama država koje traže da pomorci imaju već spomenutu identifikacionu karticu pomoraca, koja je izdata u skladu sa navedenom Konvencijom. Time se, ali po spornom pitanju, naravno reguliše i pitanje zabrane transfera i zasigurno potpuno opravdano menja član 84. ovakvim predloženim rešenjem.
U svakom slučaju, lično sam stava da ovo predstavlja dobro zakonsko rešenje kada govorimo o pomorskoj plovidbi, s tim što stoji sve one nedoumice i problematika koju je moj kolega Jovanović i izneo. Nadam se da će amandmanom bar nešto biti otklonjeno, a u prilog tome govori i činjenica da ovo predstavlja dobro zakonsko rešenje, što sam ispred Demohrišćanske stranke Srbije podnela samo jedan amandman, što nije svojstveno meni.
Dakle, u danu za glasanje poslanički klub SPO i DHSS, glasaće za Predlog zakona o pomorskoj plovidbi.
Kada je u pitanju, tu ću se kratko osvrnuti na preostala dva predloga zakona. Dakle, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, koji se tiču izmena i dopuna formalno tri člana, ali zapravo suštinski se radi o izmenama svega dva člana. Činjenica je da se njima vrši usklađivanje, takođe sa domaćim pozitivno pravnim zakonodavstvom, tako što se njegove odredbe sada jednostavno upodobljavaju odredbama Zakona o prekršajima, kao što se to isto čini i o već prvo pomenutom Zakonu o pomorskoj plovidbi.
Ovde se potpunije određuje situacija kada pomorci koji rade na pomorskim brodovima, koji su upisani u Međunarodni upisnik pomorskih brodova, a koji pri tom ne ulaze na teritoriju naše zemlje da im nije potrebno odobrenje za boravak, što predstavlja dobro rešenje kao i dozvola za rad, a naravno opet sve u skladu sa pomenutim pozitivno pravnim propisima.
Naravno, i ovaj Predlog zakona poslanička grupa SPO i DSS podržaće u danu za glasanje.
Najzad u ovoj objedinjenoj raspravi imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, kojima se takođe vrši upodobljavanje odredaba sa važećim Zakonom o prekršajima i najuočljivije se ogleda po pitanju brisanja člana kojima se uređuje postupanje Komisije za prekršaje u plovidbi u prvom stepenu. Pojedinim predloženim odredbama vrše se izmene i dopune i time čini upodobljavanje sa odredbama Zakona o transportu opasnog tereta.
Potpuno prigodno se, takođe, dopunjuje i tekst predloženim izmenama, sve u skladu sa Evropskim sporazumom o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovidbenim putevima koje je naša zemlja ratifikovala. Tako da se i pored ovih zahteva koji su propisani tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe, brodova za prevoz opasnog tereta koji moraju sada da ispunjavaju zahteve i to utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društava.
Dobro je i ono što se takođe predlaže, zapravo predloženo rešenje koje predviđa smanjenje broja lučkih naknada. Sada ima samo dve naknade, to je radi obavljanja svakodnevne delatnosti i svakodnevnih aktivnosti, dok i ovakva odredba jednog dana ne bude izlišna i prevaziđena. Nadam se da će to biti uskoro kada se bude usvajao zakon kojim se bude uređivala materija plaćanja naknade za korišćenje javnih dobara, davanje lučkih koncesija.
Smatram dobro predloženim rešenjem odnosno, zapravo izvršeno je jedno potpuno normiranje materija njihovog davanja u skladu sa važećim Zakonom o javno pravnom partnerstvu i koncesijama. Iako se ovde zapravo radi o velikom broju izmena i dopuna i kada govorimo o ovom Predlogu zakona i o Predlogu zakona o pomorskoj plovidbi, mislim da je ovakvo predlaganje i da su ovakve izmene i dopune predložene bile celishodne i neophodne, prvenstveno da bi održavale stvarne potrebe koje sada postoje, jer neka zakonska rešenja i brojne zakonske odredbe jednostavno su bile prevaziđene, vreme ih je već demantovalo, ali da bi bile zapravo usklađene sa drugim važećim zakonima koji su na pravnoj snazi u našoj zemlji.
Naravno, u raspravi u pojedinostima bićemo u mogućnosti da razmotrimo sve podnete amandmane, a zaista ima dosta kvalitetnih amandmana koji zavređuju ne samo pažnju, već i mogućnost detaljnog njihovog razmatranja radi usvajanja i to kako bi bili implementirani u predložena zakonska rešenja, u cilju što kvalitetnijeg normiranja materije koju uređuje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim morima, kao i upravo predloženom Zakonu o pomorskoj plovidbi.
U pogledu i ovog zakona ispred DHSS predala sam jedan amandman, što kažem, to mi nije svojstveno. Tako da zasigurno iz mog ugla ovo predstavlja dobra rešenja, s obzirom na manjak amandman u ovoj raspravi. Taj amandman sam predala prvenstveno što je on odraz jednog tehničkog karaktera. Prvenstveno se moramo rukovoditi nomotehnikom koja mora biti na zavidnom nivou po pitanju svakog predloženog zakonskog rešenja. Na kraju krajeva, kao što sam već spomenula, mislim da ćemo brojna pitanja o kojima se može raspravljati razmotriti kada budemo imali raspravu u pojedinostima, po amandmanima. U svakom slučaju u danu za glasanje poslanička grupa SPO i DHSS podržaće i glasaće za sva predložena zakonska rešenja o kojima danas raspravljamo. Hvala vam.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo želim da vam se zahvalim na svim vašim sugestijama i mišljenju, a budući da je i prethodni kolega, odnosno poslanik Jovanović pomenuo, upravo identifikacione kartice, a i vi, u tom smislu nekoliko samo pojašnjenja.
Dakle, pomorci sada koristiće svoj pasoš uvek kada putuju, a identifikaciona kartica će se koristiti samo kada treba da izađu u neku od država u okviru lučkog područja. Slažem se sa vama da rok jeste dug, ali budući da to treba da nas košta, dakle, ta identifikaciona kartica koristi za mogućnost da izađu unutar određenog lučkog područja, po prvim procenama između tri, četiri miliona evra. Mi nismo bili u mogućnosti da to isfinansiramo i to je jedan od osnovnih razloga zašto smo stavili taj rok mada se slažem sa vama da još jedanput treba razmisliti da li je to adekvatan rok.
Drugo, razgovarali smo sa MUP, ali kada je urađena ekonomska i finansijska analiza ispostavilo se da mnogo više košta da oni menjaju svoj softver i da ubacuju i ovaj deo nego da mi budemo opremljeni kako bismo dali identifikacione kartice. To je bio razlog zašto nismo sa MUP-om ovo uradili.
Još jedna mala dopuna vezano za odredbe, odnosno na zakone, da zakoni liče jedni na druge. Moram da priznam da većina stvari je preuzeta iz međunarodnih konvencija ili direktno iz direktive. U tom smislu su neki pojmovi slični ili isti, da tako kažem. Naravno, u pojedinostima se slažem da ćemo razgovarati, naročito oko ovog datuma 2018. godina, da li je adekvatan. Hvala.