Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti i drage kolege, danas su pred nama dva važna zakona, a od toga jedan veoma afirmativan i odnosi se na osobe sa invaliditetom. Da ovo nije jedan od zakona koji usvajamo, da tako kažemo, radi reda, već jedan sveobuhvatni zakon, govori nam to da je zakon ušao u skupštinsku raspravu u redovnoj proceduri, da smo kao Odbor za rad o ovom zakonu razgovarali još pre mesec dana, tako da je bilo sasvim dovoljno i vremena i prostora za sve primedbe i sugestije kako bismo poboljšali ovaj zakon.
Mislim da je danas pred nama jedan sveobuhvatni zakon koji se prvenstveno odnosi na mogućnost kretanja osoba sa invaliditetom, konkretno osoba slabovidih i slepih i jasno su i precizno definisane i kategorije osoba koje mogu da koriste pse u ove svrhe, a o samoj dobrobiti životinja, kao što je ministar rekao, staraju se neki drugi zakoni, Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterini. Čuli smo od nekih kolega da postoje razne prepreke i u pristupu određenim ustanovama, što je regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji, a ovaj zakon ima podlogu i u Zakonu o socijalnoj zaštiti.
Prema tome, pred nama je danas jedan sveobuhvatni zakon koji je vodio računa, ne samo o osobama sa invaliditetom, već i o osobama koje će neminovno biti uključene, a to su sve one osobe koje se nalaze i u javnom gradskom prevozu i koje će biti u prilici da susretnu slabovidu, slepu ili osobu u invalidskim kolicima koja koristi psa vodiča. Čak smo imali i par primedbi da ovi psi mogu da predstavljaju opasno sredstvo. Ako pažljivo konsultujemo literaturu, možemo da vidimo da ovi psi, pre nego što postanu psi vodiči slabovidih i slepih osoba, prolaze obuku koja traje osam meseci, da se u toku tih osam meseci vrši kategorizacija pasa, a zatim da se prosto po naravi životinje daje preporuka kom korisniku može takav pas biti dat na ispomoć, odnosno kao terapeutsko rehabilitaciono sredstvo ili kao pas vodič.
Ono što je veoma dobro, a o tome nisam do sada čula, jeste to da su do sada slepe osobe, koje su se kretale uz pomoć drugih osoba, uz pomoć belih štapova, imale takozvani grč u kretanju. Znači, pronalaženje prepreka je bilo otežano, pronalaženje autobuskih stajališta, pronalaženje adekvatnog ulaza u određenim ustanovama itd. Za sve ove poslove dobro utrenirani pas vodič prolazi obuku i osnovni zadatak trenera je da osposobi takvog psa da u adekvatnoj situaciji nađe najbolje rešenje za korisnika. Samim tim olakšava se kretanje korisnika, olakšava se motorika i nemamo takozvane prinudne kretnje, prinudne položaje, što takođe doprinosi zdravstvenom stanju osobe koja se kreće.
Osim toga, ne radi se samo o psu vodiču, radi se i o psu koji praktično ima i terapeutski i rehabilitacioni uticaj na svog korisnika. Znamo da je veoma bitno da tim osobama vratimo samopouzdanje, a one ga upravo stiču kroz kontakt sa životinjom. Razvijaju se posebne motoričke aktivnosti, razvija se više osećaj čula sluha i taktilni osećaj. Samim tim dovodimo do povećanja samopouzdanja korisnika i njegovoj opštoj rehabilitaciji.
Kada govorimo o psima vodičima, konkretno u završetku obuke dobar trener na kraju obuke izvodi psa vodiča u realnu sredinu. Ono što je jako bitno, bitno je da ovim osobama, slabovidim i slepim, omogućavamo da što više vremena provode van zatvorenog prostora. Na taj način oni stiču i jednu sigurnost. Samo da se na trenutak vratim na završetak obuke, dobar trener, odnosno iskusan trener na kraju obuke sa psom vodičem obavlja takav trening da bukvalno radi sa povezom i nedostaje onaj vizuelni kontakt koji su imali do tada, već ga bukvalno stavljamo u položaj slabovide i slepe osobe. To je veoma bitno da bismo mogli da procenimo i sposobnost i karakter psa. Ono što je u toj situaciji jako važno, važno je da kažemo da je ovim zakonom regulisano da ne može bilo koja osoba da izvodi taj završni trening i da koristi i sredstva javnog prevoza i javne ustanove, već samo trener koji jasno ima oznaku, obeležen je i on i njegov pas vodič. Tako da smo zakonom predvideli mogućnost da se spreči zloupotreba psa vodiča i neke druge svrhe.
U Danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj zakon poslaničke grupe SNS, jer smatramo da je jedan afirmativni zakon i smatramo da je samo preteča među mnogim zakonima koje ćemo doneti iz oblasti socijalne zaštite. Kao što smo čuli na nekom od narednih zasedanja, imaćemo zakon o znakovnom jeziku, a mislim da ćemo imati i zakone o korišćenju životinja u terapeutske svrhe, jer pas vodič praktično nije samo pas vodič, nego je i terapeut.
Što se tiče Zakona o Sporazumu o socijalnoj sigurnosti između Republike Francuske i Republike Srbije, mislim da je jedan od najsveobuhvatnijih zakona koji se tiče socijalne sigurnosti. Mislim da ćemo na taj način kao jedna ozbiljna država našim građanima omogućiti da ostvare svoja prava. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne)
Ukoliko ne, prelazimo na rad po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Nevena Stojanović. Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Uvaženo Ministarstvo, savetnici, dame i gospodo narodni poslanici, pošto je ovlašćeni predstavnik JS već govorio o oba zakona i već izneo stav JS o tome kako ćemo glasati, ja ću ponoviti - da, podržaćemo ovaj predlog zakona iz prostog razloga što mislimo da je to jedan suštinski zakon koji zaista utiče na olakšavanje života osoba sa invaliditetom.
Želela bih da pohvalim i metod donošenja samog predloga zakona. Smatram da je od izuzetne važnosti to kontinuirano učešće udruženja i saveza slabovidih i slepih u samoj izradi ovog zakona. Volela bih da pohvalim i vas u Ministarstvu zato što ste omogućili transparentnost u radu radnih grupa javnim slušanjem. Kao što je rekao gospodin Karić iz „Zelenih“, to je jedan jako bitan korak napred u samom radu i saradnji između parlamenta, a samim tim i Ministarstva. Vi time niste samo ispoštovali osnovni princip jednog demokratskog vodstva, već ste time pokazali želju za većim uključenjem građana u izradi zakona, što je jako bitno, posebno zarad osvešćivanja građanstva o problemima osoba sa invaliditetom.
Ružna istina je da je naše društvo nesvesno šta znači živeti sa invaliditetom u zemlji u kojoj se taktilne staze za slepe ne prave po propisima, pa su potpuno nefunkcionalne jer se postavljaju bez konsultacije sa onima za koje su staze i namenjene, na primer, ili preprečavanje skulpturama, štandovima i ostalim konstrukcijama, a verujem sve iz neznanja čemu zapravo te staze služe.
Kao primer te prakse, navešću jednu taktilnu stazu u Novom Sadu pored poslovno-sportskog centra Spens, koja vodi direktno u žbunje. Znam da to nije vaša nadležnost, ali ako kontinuirano prebacujemo odgovornost sa ministarstva na ministarstvo, sa osobe na osobu, dobićemo na kraju osobu i društvo koje nije odgovorno ni za šta, a za sve je krivo.
Iako znam da ovaj zakon ne može da nadoknadi sve propuste koje smo kao društvo i država dozvolili sebi u odnosu na ove ljude, nadam se da ćemo omogućavanjem osoba sa invaliditetom da se samostalnije i slobodnije kreću uz podršku pasa, napraviti jedan korak u izgradnji uslova u kojima neće biti mesta za kršenje njihovih ljudskih i građanskih prava.
Želela bih još jednu pohvalu da uputim Ministarstvu, a to je što su u jako brzom, rekordnom roku dostavili u proceduru u Skupštinu zakon o upotrebi znakovnog jezika. To pokazuje da ste senzitivniji u odnosu na ove marginalizovane grupe od prethodnih ministarstava, ne želim da eksplicitno nešto sudim, ali to je neko moje lično mišljenje. Volela bih i da pohvalim ovu statistiku, tj. vaš rad koji je doveo do promene ove statistike da sada od 21.000 u Službi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koji su bili prijavljeni, zaposleno je 4.123, kako ste, ministre, rekli. To je zaista za svaku pohvalu i isto ovaj novac koji ste odvojili za podsticanje samog zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Želela bih, u duhu dobre saradnje vas, kao ministarstva, i nas, kao poslanika koji se zanimamo za socijalne teme, da vas podsetim i na Poslovnik Narodne skupštine, posebno na član 287. stav 4, koji uređuje stavku poslaničkih pitanja, instituciju poslaničkih pitanja, kojim se propisuje rok od 15 dana odgovora na poslaničko pitanje. Iskoristiću priliku, iako nije tema, da podsetim da je postavljeno jedno poslaničko pitanje 3. marta, danas je 19. mart, odgovor nismo dobili, te se nadam da ćemo ga uskoro dobiti i nastaviti ovu jednu lepu saradnju. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević, a neka se pripremi narodni poslanik Saša Mirković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, u okviru ovog pretresa osvrnuću se na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnoj sigurnosti, koji Narodna skupština treba nakon današnje rasprave da prihvati i potvrdi.
Srbija i Francuska imaju tradicionalno dobre odnose, posebno od Prvog svetskog rata, kada su bile na istoj odbrambenoj strani. Tada je prijateljska Francuska pružila neprocenjivu podršku i pomoć srpskoj vojsci i državi, posebno posle prelaska Albanije, odlaska iscrpljene srpske vojske na Krf. Mnogi su sa Krfa prebačeni u Francusku i tamo i ostali, kada je Francuska bez ikakvog državnog sporazuma, kroz jedan solidan i ljudski odnos pružila sve moguće oblike zdravstvene i socijalne podrške našoj vojsci i civilima. Francuska i Srbija su u daljem radu i vremenu održale to svoje prijateljstvo.
Zatim, to se prijateljstvo posebno ogledalo u Drugom svetskom ratu, kada su takođe bile zajedno protiv fašizma. Kasnije, taj humani ljudski odnos Francuske i Srbije pretvorio se u državni sporazum kojim su unapređeni i formalizovani brojni oblici saradnje u oblasti socijalne i zdravstvene politike. Prijateljstvo i saradnja nastavlja se i posle Drugog svetskog rata, kada je veći broj naših građana odlazio u Francusku na privremeni rad, kako se tada govorilo.
Upravo zbog većeg broja naših radnika na privremenom radu, još 1950. godine na bilateralnom nivou potpisana je Opšta konvencija o socijalnom osiguranju između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Francuske Republike. Ova Konvencija je još uvek u primeni u Republici Srbiji. U stvari, ratifikacijom Sporazuma sa Republikom Francuskom, o kome danas govorimo, mi zamenjujemo Konvenciju iz 1950. godine, odnosno Opšta konvencija iz 1950. godine i sve njene kasnije dopune prestaju da važe. Sve ovo govori o dugom kontinuitetu u saradnji sa Francuskom u oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva.
Sporazum između Srbije i Francuske o socijalnoj sigurnosti jedan je od najsveobuhvatnijih socijalnih sporazuma koji je naša država potpisala u oblasti socijalne zaštite. Ovaj sporazum predstavlja osnovu za sveobuhvatnu radnu, zdravstvenu i socijalnu zaštitu naših državljana koji rade u Francuskoj i isto tako i zaštitu francuskih državljana koji žive i rade u Srbiji. On je garant ostvarivanja brojnih prava koja proističu iz rada. To su sledeća prava: ostvarivanje prava na dodatak za decu onih lica koja obavljaju neku delatnost, odnosno rade u skladu sa pravnim propisima jedne strane ugovornice, zatim osiguranje za slučaj starosti, invalidnosti i nadživelih članova porodice, povreda na radu i profesionalne bolesti, povreda na putu do posla, pogoršanje profesionalne bolesti, socijalna davanja za slučaj smrti. Dakle, Sporazum reguliše oblast penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, povrede na radu i profesionalne bolesti, materinstva i dodatka za decu.
Veoma je važno što je u pitanju širok obim prava koja građani jedne potpisnice ostvaruju u drugoj državi potpisnici, ukoliko su, naravno, tamo radno angažovani. U Srbiji se ovaj sporazum odnosi na propise iz oblasti zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite i materinstva, penzijskog i invalidskog osiguranja, osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i dodatka za decu. U Francuskoj su to takođe propisi iz ovih oblasti, s tim što se obuhvata i propis iz oblasti socijalne sigurnosti, koji se primenjuju na zaposlene van poljoprivrednih zanimanja, zaposlene u poljoprivrednim zanimanjima, zaposlene u samostalnoj delatnosti, van poljoprivrednih zanimanja i poljoprivrednih delatnosti. Ovaj sporazum se odnosi i na proširenje pravnih propisa jedne strane ugovornice na nove kategorije korisnika ili nova davanja, ali se ne primenjuju na pravne propise kojima se uvodi nova oblast socijalne sigurnosti, osim ako nadležni organi država ugovornica postignu saglasnost o njihovoj primeni.
Sporazum je zasnovan na opšteprihvaćenim principima i iskustvima naše zemlje u ovoj oblasti, kao i na standardima koje predviđa Uredba EU broj 883/04, koja reguliše socijalnu sigurnost radnika migranata. Važno je takođe što se ovaj sporazum zaključuje na neodređeno vreme, naravno, uz mogućnost da svaka strana ugovorna ga može u tekućoj kalendarskoj godini u pisanoj formi diplomatskim putem otkazati s poslednjim danom te godine.
Važno je istaći i činjenicu da će se u slučaju otkazivanja ovog sporazuma njegove odredbe i dalje primenjivati na stečena prava, kao i na zahtev za ostvarivanje prava podnete do dana njegovog otkazivanja. Na ovaj način su građani koji već koriste prava ili su za njihovo korišćenje aplicirali biti zaštićeni.
Inače, sa Francuskom su ranije države u čijem je sastavu bila Republika Srbija, od početka svoje samostalnosti, imala brojne bilateralne sporazume, što potvrđuje činjenicu višedecenijske saradnje i prijateljstva.
Na kraju, iz svih ovih razloga sadržanih u Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o socijalnoj sigurnosti, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje, sa posebnim zadovoljstvom, podržati ovaj sporazum.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Gordana Topić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča.
Prvo bih rekla nešto uopšteno o korišćenju životinja u terapeutske svrhe koja je u svetu veoma zastupljeno kao medicinsko i društveno značajno prisustvo životinja u procesu lečenja osoba sa specijalnim potrebama, kao i osoba sa drugačijim problemima i životnim okolnostima.
Postoje različiti oblici ovakvih terapija i svi su zasnovani na korišćenju životinja u svrhe fizičkog i psihičkog zdravlja pacijenata. Kod nas je 2008. godine akreditovan program i pokrenuto sedam gradova Srbije hiporehabilitacija, što podrazumeva korišćenje konja u terapeutske svrhe i obuhvata hipoterapiju, terapijsko jahanja i sportsko rekreativno jahanje za osobe sa invaliditetom, a opšte poznato je da životinje i njihova energija pozitivno utiču na ljude.
Ono o čemu između ostalog govorim u današnjoj raspravi su psi vodiči koje će osobe sa invaliditetom moći koristiti kao pomoć pri kretanju u javnom prevozu, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru što je i rečeno u članu 1. ovog zakona.
Svi mi imamo iste potrebe, ali kako ćemo postići njihovo zadovoljenje zavisi od naših psihofizičkih sposobnosti, okruženja i uslova u kojima živimo. Ovim zakonom se želi postići razbijanje predrasuda osobama sa invaliditetom i razvijanje shvatanja i svesti šire javnosti o postojanju takvih osoba, izjednačavanje njihovih mogućnosti sa mogućnostima svih građana kretanjem uz psa vodiča, susretanje sa drugim osobama, odlazak na koncerte, izložbe, kod lekara i njihovo uključivanje u zajednicu kojoj treba da pripada svi i razbijemo predrasude koje evidentno postoje.
Dobrobit koja se postiže blizinom i stalnim neposrednim kontaktom između čoveka i psa dokazana je u brojnim studijama gde je ukazano na pozitivne efekte koji se postižu u socijalnom, psihološkom i fiziološkom smislu. Da bi se postigao cilj tj. ostvarenje ovog zakona u punom smislu, neophodno je imati obučene, dresirane pse koji će se koristiti kao podrška u kretanju ili terapeutske, rehabilitacijske ili druge potrebe osoba sa invaliditetom, a to je pas koji je prošao posebnu obuku i koji je vidno obeležen adekvatnom opremom kako bi bio prepoznatljiv.
U ovu svrhu kao najkarakteristični i najbolji su se pokazali psi labradori i zlatni retriveri što se može videti iz iskustva zemalja u kojima postoje instruktori koji obučavaju ove vrste pasa, a u svrhu psa vodiča kao pomoć licima sa invaliditetom što i jeste naš problem koji nećemo moći rešiti za narednih nekoliko godina, jer, prvo, potrebno je osposobiti instruktore koji će morati za polaganje licence ići u inostranstvo, a zatim je potrebno nabaviti štenad, tj. kučiće, a čuli smo od koleginica da takav pas košta oko 11 hiljada evra, koji će socijalizovati i pripremiti za psa vodiča gde je potrebno uložiti određena novčana sredstva kako bi primena ovog zakona bila što efikasnija i kako bi se osobama sa invaliditetom u što kraćem vremenskom periodu omogućila puna ravnopravnost sa ostalim građanima i slobodno razvijanje ličnosti.
Takođe, ovaj zakon predviđa instruktorima da u vreme obuke pasa koriste kretanje u javnim prevozima, objektima i površinama u javnoj upotrebi i u radnom prostoru. U slučaju zabrane ili ne omogućavanja korišćenja prostora i površina, kako za obuku, a tako i kasnije za korišćenje obučenih lica sa psima vodičima određene su novčane kazne.
Isto tako je bitno osposobljavanje osoba koje se kreću uz pomoć psa vodiča, koje se obuke sprovode uz pomoć posebnih programa koje su prilagođene potrebama i mogućnostima tih lica kojima se stiče znanje, sposobnost i veština za samostalno kretanje, kretanje sa psom vodičem, posebno socijalizacija u porodici što je neophodno za korišćenje prednosti kretanja uz psa vodiča i pravilan način ponašanja sa psom, njegovu negu i ishranu i sve što utiče na dobrobit životinja.
Kako je kretanje uz pomoć psa vodiča prvenstveno namenjeno slepim i slabovidim osobama? To je invaliditet koji se smatra jednim od najtežih senzorna invalidnost tj. slepilo, a već je nekoliko puta napomenuto da oko 12 hiljada osoba u Srbiji, tri hiljade slabovidih i devet hiljada slepih, po nekoj evidenciji postoji. Iskoristila bih ovu diskusiju da javnost, kao i kolege poslanice i poslanike upoznam sa tim da u Pančevu, gradu iz kojeg dolazim, postoji Dom slepih jedina ustanova u Srbiji, pa i na Balkanu za lica sa oštećenim vidom pod nazivom „zbrinjavanje“ u kojoj su pored lica iz Srbije smeštena i lica iz Slovenije i Hrvatske.
Takođe bih iskoristila i prisustvo ministra i upoznala o planovima ove ustanove vezane baš za ovaj zakon. Već sam napomenula da u Republici Srbiji ne postoji organizacija koja se bavi obukom psa vodiča niti odgajivačnica pasa namenjenih u ove svrhe, a iz razgovora sa direktorkom ove ustanove Zoricom Božić saznala sam da shodno ovom zakonu zajedno sa Savezom slepih Srbije pripremaju projekat kojim bi u okviru Doma slepih, jer postoje prostorne mogućnosti, oformili centar za obuku pasa vodiča u okviru kojih bi bila i uzgajivačnica.
Formiranjem jednog ovakvog centra u Domu slepih u Pančevu imalo bi višestruki značaj kako bi gajili pse rase labrador i zlatni retriver, ne bi bilo velikih finansijskih troškova za njihovu nabavku sem kupovine prvih legla od kojih bi se počelo sa razmnožavanjem, dresurom i obukom pasa za pse vodiče, što bi bilo višestruko jeftinije i praktičnije s obzirom da je sve to u okviru ustanove u kojoj 24 sata žive slepe i slabovide osobe. To je još jedna vrednost da se psi socijalizuju i stečena umeća dresurom odmah primene i ujedno korisnicima pomogne da budu što samostalniji, a ujedno i kao primer dobre prakse, što verujem ministre da ćete zajedno sa vašim ministarstvom doprineti da se ovaj projekat što pre realizuje.
Današnje izlaganje završila bih citatom gluvoneme, slepe Helen Keler – ne postoji bolji način da zahvalimo Bogu za to što možemo da vidimo od davanje ruke onome ko je u mraku. Upravo ovaj zakon je ta ruka koju ćemo mi pružiti i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je danas veoma važan zakon, Predlog zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča koji se prvenstveno odnosi na osobe sa invaliditetom, slepe i slabovide osobe, ali i takođe na osobe sa invaliditetom koje za svoje kretanje zahtevaju korišćenje psa vodiča.
Ne bih se samo zadržala na jednoj stavci koja doprinosi ovakvom predlogu zakona, a to je da se usvajanjem ovakvog predloga zakona zapravo omogući nesmetano kretanje osobama koje imaju ovakve potrebe, već bih naglasila da se osim omogućavanja nesmetanog kretanja ovakve osobe, osobe sa invaliditetom i da kažem sa posebnim potrebama, omogućavamo im da se uključe u ostvarivanju svih svojih obaveza, prava, odnosno uključivanja u sve društvene tokove koje zapravo imaju i prava i svi ostali građani.
Ovakav predlog zakona ne daje samo rešenje za nesmetano kretanje osoba sa invaliditetom već se odnosi i na mnoge druge institucije, odnosno pravna lica koja se bave kontrolom saobraćaja, zatim javnih parkova, nacionalnih trgova i ostalo, kao i na poslodavce se takođe odnosi ovakav predlog zakona, jer će oni biti u obavezi da se u roku od 12 meseci od dana usvajanja ovakvog predloga zakona obavežu da donesu odgovarajuće akte i pravne obaveze kako bi omogućili takvim osobama, osobama sa posebnim potrebama da obavljaju svoje aktivnosti.
Zapravo, ovaj zakon ima uticaj i na subjekte koji se bave uzgojem rasa, adekvatnih rasa pasa koji bi se koristili kao psi vodiči za ovakve osobe i ujedno takve subjekte stavlja u sasvim ravnopravan položaj omogućujući da prošire svoje delatnosti.
Pozitivne posledice ovakvog zakona je pre svega stvaranje mogućnosti, zatim ravnopravnost sa svim ostalim društvenim slojevima, razbijanje predrasuda o osobama sa invaliditetom, poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom.
Kao radnik dnevnog boravka za decu ometenu u razvoju, takođe i omladine i odraslih, vrlo dobro znam šta znači i pružiti vrlo malo takvim osobama, a ovo je mnogo više od toga što možemo u takvim boravcima, mi njima pružiti.
Član 5. Zakona jasno govori šta će to biti na raspolaganju osobama sa invaliditetom, odnosno osobama koje će svoje kretanje i obavljanje svojih obaveza koristiti pse vodiče.
Njima će biti apsolutno pristupačan boravak na svim javnim mestima, parkovima, trgovima, takođe korišćenje javnog saobraćaja i što je još i dodato u tom članu 5. i ugostiteljstvo, odnosno objekti ugostiteljstva. Sigurna sam da smo se mnogo puta susreli sa oznakom da se na ugostiteljskim objektima zabranjen je ulazak osoba u pratnji pasa.
Takođe, ovim zakonom omogućujemo da se osobe sa invaliditetom uključe u zajednicu, uključe u kulturni život, da im se omogući nesmetano obavljanje sportsko-rekreativnih aktivnosti, omogućavamo im zapošljavanje, takođe pristup informacijama, komunikacijama i apsolutno svim informacijama od značaja. Pravo na korišćenje javnog prevoza, kao što sa malopre rekla, pravo na korišćenje objekta javne upotrebe i slobodan boravak na javnim površinama.
Zapravo, rekla bih da neusvajanjem ovakvog Predloga zakona, zamislite njima ne bi bio moguć pristup svim ovim delovima koje sam navela, a znajući da u Srbiji živi oko 700.000 do 800.000 ljudi sa invaliditetom, od toga je 12.000 slabovidih osoba, i te kako bi značilo za njih donošenje ovakvog Predloga zakona. Od ovolikog broja 700.000 otprilike osoba sa invaliditetom, jedna polovina tih ljudi je radno sposobno stanovništvo, stanovništvo između 15 i 64 godina. Samo polovina od ovog broja koji sam navela je radno aktivna.
Ja ulažem nadu, pre svega u hrabrost osoba sa invaliditetom da će usvajanjem ovakvog Predloga zakona svakako se bar udvostručiti broj radno aktivnih i sposobnih osoba. Zahvaljujem.