Reč ima narodni poslanik Aleksandar Peranović.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospodo iz ministarstva, kolege poslanici, pred nama se danas nalazi jedan zakon koji je zaista jedan moderan i reformski zakon. Mogu slobodno reći da država Srbija po prvi put dobija jedan ovakav zakon i jedan duži niz godina nismo imali prilike da o ovakvom zakonu diskutujemo.
Ono što je najvažnije kod ovog zakona je njegova primena. Jeste da mi u Srbiji imamo do sada jednu nelojalnu konkurenciju, da imamo i registrovane i neregistrovane privrednike. To je najveći problem. Siva ekonomija je nešto što je u prethodnom periodu i te kako urušila privredu naše zemlje.
Mogli smo danas čuti od mojih prethodnih kolega koliki je gubitak u budžetima Republike zarad te ili zbog sive ekonomije – preko tri milijarde evra. Konkurencija nikome nije problem, ali kada je ona realna i kada svi imaju podjednake šanse. Upravo zato zakon o inspekcijskom nadzoru omogućava svim privrednim subjektima omogući jednu ravnopravnu ili istu trku.
Suštinska promena kod ovog zakona jeste rad svih inspekcija. Ovim zakonom se menja i odnos inspekcije, privrede i građana. Možemo slobodno reći da su donošenjem ovog zakona zadovoljni i privrednici i građani i inspekcije.
Do sada je bio loš privredni ambijent u našoj zemlji, od sada, verujemo da će kroz rad svih inspekcija, a kolege su govorile da su bile firme ili registrovane ili neregistrovane u stambenim jedinicama, što i te kako urušava i moć jedne države i jednu privredu.
Verujem da će se donošenjem ovog zakona ostvariti jedan povoljan privredni ambijent, gde će inspekcija imati, kako smo čuli ili kako u zakonu stoji, tri dana najave. Kao lekar, mogu reći da je ono što ovaj zakon donosi – preventiva. Znači, mi jednom privrednom subjektu moramo omogućiti da on posluje u skladu sa zakonom, a ne samo kažnjavanje, što u prethodnom periodu nije dalo rezultate.
Ono što je najbitnije – kada stvorimo uslove i kada donesemo zakone koji su zaista reformski, evropski, koji su po modelu savremenih država, mi ćemo stvoriti ambijent za dolazak investicija i onda ćemo na jedan način i privredu i sve naše subjekte u državi napraviti kvalitetnijim.
U izradi ovog zakona učestvovali su brojni faktori. Nije bez razloga urađen ovako kvalitetno. Zaključiću – najbitnije kod ovog zakona jeste da se on dobro sprovodi, njegova primena, i da nemamo više situaciju da jedna neregistrovana prodavnica ili firma plati kaznu pet hiljada, a neko ko je registrovan ima neku malu kaznu i plati 20 ili 30 a možda i 50 hiljada. Tome moramo stati na put i izjednačiti uslove. Na takav način ćemo podići nivo i kvalitet života u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas zakon o inspekcijskom nadzoru koji predstavlja i te kako krupan korak napred, jer posle nešto više od dve decenije implementacije Zakona o državnoj upravi ispostavilo se u stvari da niti društveni, niti finansijsko-ekonomski, niti politički uslovi odgovaraju daljoj primeni ovog zakona.
Ova Vlada, kao odgovorna Vlada i nadležno Ministarstvo lokalne samouprave i državne uprave, u čijoj je nadležnosti ovaj zakon, su na jedan temeljan, sistematičan, sveobuhvatan način, prišli rešavanju ovog problema i danas se pred nama nalazi upravo reformski zakon, koji je u skladu sa savremenim inspekcijskim nadzorom.
Ono što posebno želim da pohvalim, a što je i te kako bitno za donošenje jednog zakona i za procenu njegovog kvaliteta ili ne kvaliteta, to je aktivna participacija svih onih učesnika koji su bili zainteresovani za donošenje ovog zakona. Znači, sem državne uprave aktivno u donošenju ovog zakona su participirale i inspekcije i nadzirani subjekti, odnosno privredni subjekti i nevladine organizacije.
Ono što svakako doprinosi reformskom karakteru ovog zakona, a što je prethodilo njegovom donošenju i njegovoj današnjoj kvalifikaciji kao reformskom i kao značajnom koraku napred uređenju ovog prostora, to je jedna detaljna analiza koja je sprovedena pre donošenja ovog zakona.
Mnoge primedbe nadzirani subjekti odnosno privredni subjekti prilikom rasprave i debate o donošenju ovog zakona su izneli. Od tih primedbi najveći broj je usvojen i implementiran u ovaj zakon. Naravno, da su primedbe imali i oni koji su sprovodili nadzor, a to su inspektori. Pre svega to su primedbe koje su se ticale na metodologiju njihovog postupanja, na nejasna ovlašćenja, na nejasne odgovornosti učesnika u inspekcijskom nadzoru, na koordinaciju. Takođe, i te primedbe su usvojene i sve zajedno predstavalja jedan moderan, efikasan zakon čija implementacija svakako pre svega treba da doprinese razvijanju tržišne ekonomije čemu SNS svakako da teži, jer razvijena tržišna ekonomija i razvijena ekonomija predstavljaju u stvari temelj svake države.
Što se tiče novina koje ovaj zakon predviđa, to je razlika između prethodnog zakona u čijem je fokusu bio inspektor i sankcija. U fokusu ovog zakona nije inspektor i sankcija, u fokusu ovog zakona je i inspektor i nadzirani subjekt, ali naravno i niz onih preventivnih mera. Preventivne mere imaju značaj upravo sa aspekta da inspekcija treba da bude podrška, a ne neko ko zastrašuje i plaši privredne subjekte, podrška nadziranog subjekta, odnosno privrednom subjektu u pravilnoj primeni zakona.
Prevencija se takođe ogleda i u tome što moraju privrednim subjektima da budu dostupna sva ona akta, svi oni zakonski propisi, podzakonski akti, sva ona mišljenja, sve one preporuke koje ukazuju na to kako će u konkretnim slučajevima poslovati apsolutno u skladu sa zakonom.
Takođe, veliki značaj ove preventivne funkcije koja je gotovo neraskidivo povezana sa javnošću rada, jer preventivnost i javnost rada, negde su u ovom zakonu najuže povezani i to je takođe objavljivanje plana inspekcijskog nadzora, neće se desiti da se u kontrolu dođe nenajavljeno u privredni subjekat, neće se desiti da se ne zna koliko će ta kontrola da traje i naravno, vrlo je značajno objavljivanje kontrolnih lista.
Zašto je značajno objavljivanje kontrolnog lista, zato što na osnovu kontrolnog lista, sami privredni subjekti mogu da izvrše samoprocenu svog poslovanja sa zakonskim propisima.
U tom smislu i to je i te kako značajna podrška i smatramo ovaj zakon značajan i sa ekonomskog aspekta. SNS smatra ga značajnog i sa aspekta dolaska novih investitora, ali i sa aspekta promene svesti i inspekcije i nadziranih subjekata i stvaranja jednopartijskog odnosa za bolju i zdraviju ekonomiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Adriana Anastasov.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije. Pred nama se danas nalazi jedan jako bitan zakon, Predlog zakona o inspekcijskom nadzoru. Pre nego što započnem svoj govor, htela bih da pohvalim Vladu Republike Srbije i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave na donošenju ovako suštinskog i reformskog zakona, jer u Republici Srbiji do sada nije bila ova oblast na najbolji način uređena, a zaista, oblast inspekcijskog nadzora je od ogromnog značaja za privredu, javnu upravu i dobrobit svih građana.
Analiza pokazuje da je materija pojedinih oblasti inspekcijskog nadzora predmet uređenja preko hiljadu zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata. To nam pokazuje da postoji protivrečnost u pravnom poretku u vidu neuređenosti, preuređenosti inspekcijske materije.
Ogroman broj sektorskih propisa i sve ono što se radilo u okviru oblasti inspekcijskog nadzora jeste na neki način pokušaj inspekcije da na terenu, u praksi, reši i premosti problem nedonošenja ovako važnog sistemskog zakona.
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste u suštini uređivanje metodologije, postupanje u inspekcijskom nadzoru, određivanje ovlašćenja i obaveza učesnika u inspekcijskom nadzoru, kao i uređivanje koordinacije rada inspekcije i bolje korišćenje resursa inspekcija.
Borba protiv sive ekonomije, uvođenje finansijske discipline i stvaranje pozitivnog poslovnog ambijenta jeste jedan od osnovnih ciljeva rada ove Vlade i ovog ministarstva. Sve to omogućiće normalan rad svim privrednim subjektima, svima onima koji redovno izmiruju poreske i druge obaveze prema državi.
Ono gde mogu da se nadovežem na koleginicu koja je prethodno govorila jeste sistem preventivnog delovanja u oblasti inspekcijskog nadzora, jer zbog nedovoljno planiranih preventivnih aktivnosti, inspekcija se stavlja u poziciju da reaguje tek nakon što nastane neka štetna posledica i vrši neku vrstu saniranja i kažnjavanja, odnosno iniciranja kažnjavanja, umesto da inspekcija deluje unapred i spreči mogućnost nastanka štetnih posledica.
U članu 13. ovog zakona detaljno je objašnjeno kako i na koji način će preventivno delovati i kako će se sprovoditi i ja pozdravljam na ovaj način kako je objašnjeno, kako će delovati preventivno delovanje.
Ono što se često javlja na lokalu, a o čemu su otprilike svi poslanici pričali, jeste zapravo da se privredni subjekti često žale na postupak inspekcijskog nadzora. Žale se da inspekcije postupaju neprimereno, neprofesionalno, arogantno, vrlo često tražeći neku vrstu usluge ili čak mogu da kažem i mita, a da zažmure na neku nepravilnost i nezakonitost.
To je vrlo česta pojava u lokalnim samoupravama i to je problem kome moramo stati na put, koji moramo rešiti, jer zakon mora biti jednak za sve.
Građani moraju da prijave svaku nepravilnost u radu inspekcija, svaku nezakonitost, a ovaj zakon upravo to rešava na način da će sada svi koji učestvuju u inspekcijskom nadzoru, svi koji su, privredni subjekti u postupku inspekcije, svi će moći na pravilan način da se informišu kako i gde treba prijaviti nepravilnost i nezakonitost u postupku inspekcije, jer do sada privredni subjekti, znam primer iz niša, ne kažem da su svi takvi, ali ima inspektora, ima inspekcija koje na taj način neprimereno i nepravilno, neprofesionalno posluju, ali jednostavno, privredni subjekti od straha, odmazde, i nisu bili u stanju, ili nisu znali kako da na pravi način prijave ovu nepravilnost.
Sa druge strane moram da kažem da, kao što zahtevamo od inspekcija da na pravilan i profesionalan rad, da rade svoj posao, da određene standarde poštuje, moramo unaprediti stanje u inspekciji, moramo ih tehnički opremiti, moramo povećati kapacitete, moramo poboljšati celokupno stanje u inspekciji u svim oblastima i u lokalnim samoupravama i državnoj upravi.
Ono što su svi napomenuli i što jeste pozitivno, zašto tako veliki broj stručnjaka govori pozitivno o ovom zakonu, jeste što je veliki broj učesnika učestvovao u izradi i analizi ovog zakona, pa je tako USAID dao svoj komentar u javnoj raspravi i rečeno je da je veoma značajna karakteristika koja je pratila ovu javnu raspravu, preovlađujući pozitivan stav, pre svega stručnjaka za oblast inspekcijskog nadzora i regulatorne reforme i predstavnika privrede i poslovnih asocijacija, jer ovaj zakon sadrži, ima odličnu sadržinu, uvodi savremene inspekcijske standarde, modernizuje i standardizuje inspekcijski nadzor u sprečavanju i suzbijanju sive ekonomije. Što se tiče inspekcije, oni su različito prihvatili donošenje ovog zakona od nekog pozitivnog stava i pozitivnog raspoloženja prema usvajanju ovih standarda i ovih reformi, imamo neutralan stav ili čak pokušaj inspekcija da se od nekih normi izuzmu neki delovi nekih inspekcija ili čak od svih normi novog zakona.
Ono što će biti izuzetno važno u narednom periodu, USAID naglašava da će biti od velikog značaja, jeste informisanje i edukacija i inspektora i privrednika, prenos dobre prakse, ujednačavanje i objavljivanje i podrška za primenu novog zakona i uspostavljanje efektnog i efikasnog obavljanja poslova koordinacione komisije.
Takođe na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, jasno je naglašeno mišljenje, komentari svih na ove zakone. Takođe ću naglasiti i savet stranih investitora koji je pozdravio i podržao donošenje ovog zakona, kao izuzetno važnog propisa. Izražena je nada da će se ovim zakonom rešiti glavni problem niskog nivoa koordinacije između nadležnih organa, koji bi uveo funkcionalni sistem koordinacije, rešio problem nepostojanja plana angažovanja inspekcija i preplitanje nadležnosti inspekcija.
Na kraju, želim da ponovim reči ministarke Kori Udovički, da će funkcionisanje i primena ovog zakona neće biti možda savršena u narednim godinama, ali će u svakom slučaju značajno promeniti privredni ambijent i odgovornost u funkcionisanju javne uprave i to je jedan od ciljeva ovakvog suštinskog zakona.
U danu za glasanje ja ću svakako dati svoj glas i podržati ovaj zakon. Očekujem da to učine i ostali poslanici.

Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici i građani Srbije koji pratite današnji rad, pred nama je danas sistemski, jedinstven zakon koji reguliše posebno važnu oblast, oblast inspekcijskog nadzora. On danas prosto nudi koncept i moram da istaknem da do sada ovakvih reformskih pokušaja ili rešenja da se uredi inspekcijski nadzor nije bilo, a svi znamo od kolike je važnosti ova oblast za sve naše građane, za privredu, za javnu upravu.
Čuli smo već dosta argumenata u prilog ovom zakonu. Sprovedena je jedna ozbiljna, temeljna javna rasprava u kojoj su učešće uzele sve zainteresovane strane. U toj javnoj raspravi održano je i šest okruglih stolova, a moglo se i elektronskim putem predložiti ili sugerisati izvesne primedbe i radna grupa koja je formirana na ovom zakonu veliki broj tih primedbi i sugestija jeste i usvojila.
Znači, došlo se do zaključka da će kao rešenje postojećeg stanja u praksi biti upravo donošenje jednog ovakvog zakona. Prosto, trenutna rešenja koja se nalaze i koja funkcionišu u praksi su i zastarela, nisu ni funkcionalna, a doneta su u nekim drugim okolnostima i ne odgovaraju savremenim uslovima i savremenoj ulozi inspekcije u današnje vreme.
Ovom prilikom bih da skrenem pažnju samo na neka rešenja zbog kojih tvrdim da u stvari ovaj zakon jeste sasvim novi koncept. Pre svega, to je nova uloga i novo shvatanje inspekcijskog nadzora. To smo čuli već nekoliko puta i to jeste suština. Ne potencira se da inspekcija izaziva strah, da izaziva represivne mere i kažnjavanja, već obrnuto, potencira se na jednoj drugoj ulozi inspekcija, a to je prevencija. Preventivne aktivnosti svakako jesu najdelotvornije aktivnosti. Time ćemo sprečiti i nepoverenje, a razvijaćemo odnos poverenja između inspekcije, privrednika i javne uprave i na taj način ćemo graditi odnos podrške prema zakonskom poslovanju.
Dalje, uporedo sa preventivnim aktivnostima, svakako treba i doneti rangiranje privrednih subjekata prema rizicima koje oni mogu sprovesti i štetnim posledicama koje one mogu sprovesti. Ovi rizici se upravo donose u plan inspekcijskog nadzora i u redovni plan, ali i onaj koji je vanredni i kontrolni plan. Naravno, nekad se može postupati i van tog plana.
Sledeće što smatram vrlo važnim jeste javnost u radu inspekcije. To su informisanje, obaveštavanje o radu inspekcijskog nadzora, ali i svo drugo informisanje i, rekla bih, i uloga inspekcija i u savetodavnoj ulozi i u stručnoj ulozi prema našim privrednim subjektima.
Ono što do sada nije bila praksa, što će se prevazići ovim zakonom, jeste bolja koordinacija i saradnja između različitih inspekcija. Posebno je značajno što će Vlada formirati koordinaciono telo, odnosno koordinacionu komisiju. Da bi ta saradnja i koordinacija zaista bili bolji, dobro je što ćemo imati jedan jedinstven elektronski sistem, jedinstven inspekcijski i informacioni sistem, gde će različite inspekcije moći da razmenjuju razne dokumente i gde ćemo imati jedan potpuniji uvid u njihov rad.
Sledeće što je novo rešenje jeste jasna ovlašćenja inspekcije u suzbijanju delovanja neregistrovanih subjekata, a to je tzv. siva ekonomija. Naravno da ćemo potencirati i ovim zakonom zakonsko poslovanje, lojalnu konkurenciju, nasuprot tzv. sivoj ekonomiji. U suštini, cilj i jeste da svi subjekti shvate da je dobro i pozitivno i za njih da zakonito posluju i da što pre pređu iz te sive zone u belu zonu.
Naravno, inspekcija ne može vršiti ulogu policije, ali svakako je i te kako važno ta saradnja između inspekcije i policije, a pogotovo u tom delu kada siva ekonomija prelazi u crnu ekonomiju.
Veoma je važno da ćemo ovim zakonom imati transparentnost i imaćemo jednako postupanje inspekcije u sličnim ili istim situacijama. Ovo će dovesti do pozitivnih efekata zato što će privredni subjekti koji se nadziru imati jednu sigurnost, što će mnogo značiti.
Ovaj zakon nam donosi i mnoge druge promene, kao što su i standardizacija samih pojmova, planova i vršenje inspekcijskog nadzora, pa ćemo tako imati više vrsta inspekcijskog nadzora prema vrsti, a to su: redovni, vanredni, dopunski i kontrolni inspekcijski nadzor, a prema obliku to su kancelarijski i terenski inspekcijski nadzor.
Iz prakse znamo koliko je bilo problema, koliko je bilo opterećenja i adminstrativnog i finansijskog opterećenja, rekla bih, nekad posebno prema onim mikro i malim privrednim subjektima, gde su oni od nekoliko zaposlenih morali da određuju bar jednog zaposlenog koji će da komunicira sa inspekcijom. Mnogi od tih problema ovim zakonom će biti rešeni, tako da ovaj zakon zaista jeste sistemski, donosi mnoge promene u oblasti nadzora i vršenja inspekcijskog nadzora, a kao što je rekla ministarka na početku, i ja to smatram, da je ovo samo prvi korak u sveobuhvatnoj reformi ove važne oblasti. Tek nam predstoji još puno posla u tom smislu.
Na kraju, naravno, zajedno sa poslanicima SNS, u danu za glasanje glasaću i svakako ću podržati ovaj Zakon o inspekcijskom nadzoru. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru treba usvojiti jer se predloženim zakonom predviđa niz mera koje će poboljšati rad inspekcije, a privrednicima olakšati poslovanje.
Osnovni razlog koji rukovodioci inspekcija i inspektori navode u prilog donošenja sistemskog zakona o inspekcijama je potreba postojanja jednog zakona koji bi uredio metodologiju postupanja u inspekcijskom nadzoru, a ovlašenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora, koordinaciju rada inspekcija i bolje korišćenje resursa inspekcija.
Potrebu donošenja zakona kojim se uređuju inspekcije naročito traže privredni subjekti, s obzirom da stanje u oblasti inspekcijskog nadzora, odnosno njegove negativne posledice, ograničavaju konkurentnost ekonomije Republike Srbije na međunarodnom tržištu i nepovoljno utiču na privredne aktivnosti na domaćem tržištu.
Poseban administrativni i finansijski pritisak inspekcijskog nadzora trpe mikro i mali privredni subjekti sa svega nekoliko zaposlenih, koji često moraju da odrede najmanje jednog zaposlenog koji će da komunicira sa inspekcijama, što predstavlja značajan trošak za ove subjekte.
Procene govore da javni budžeti na godišnjem nivou gube oko tri milijarde evra zbog tzv. sive ekonomije. Fiskalna strategija za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu utvrđuje da su programom mera fiskalne konsolidacije predviđeni dalji napori na suzbijanju sive ekonomije, te da ukoliko ne bi došlo do ostvarenja očekivanih efekata na tom polju ili ukoliko dođe do daljeg pogoršanja, mogući su gubici na strani prihoda od preko 16 milijardi dinara godišnje.
Nedostatak koordinacije u organizaciji inspekcijskog nadzora bitno umanjuje efikasnost inspekcijskog nadzora i dovodi do nepotrebno velikog opterećenja nadziranih subjekata u pogledu učestalosti nadzora i predmeta nadzora.
U Republici Srbiji na republičkom nivou postoji 39 inspekcija u resoru 12 ministarstava, zatim inspekcije na pokrajinskom i lokalnom nivou, te subjekti sa javnim ovlašćenjima koji vrše nadzor i kontrolu nad licima koja obavljaju delatnost sprovodeći inspekcijski i drugi srodan nadzor.
Privredni subjekti ukazuju da se nadležnosti različitih inspekcija često preklapaju i kontrolišu iste stvari, ista dokumentacija i isti predmeti, i to često uz neujednačeno ili suprotno tumačenje propisa. Inspekcijska ovlašćenja u oblasti suzbijanja delatnosti koja obavljaju neregistrovani, odnosno ne prijavljeni subjekti, nisu dovoljno jasno postavljena ili se javlja negativni sukob nadležnosti ili neopravdano preopterećivanje ljudskih i materijalnih resursa samo sa jedne ili svega nekoliko inspekcija.
Pored navedenog, privredni subjekti ukazuju i na to da često nemaju pristup aktima i procedurama na osnovu kojih inspekcije sprovode inspekcijski nadzor, da su mnogi propisi kojima se uređuje privredno poslovanje zastareli i neprilagođeni uslovima savremenog poslovanja.
Pri ovakvom stanju stvari, privrednici i preduzetnici ističu da aktivnosti inspektora najčešće nisu uređeni i jasno definisanim procedurama i metodologijom postupanja i da oni ne znaju šta je tačno predmet kontrole, šta će sve inspektor da traži i koliko će da se zadrži u inspekcijskom nadzoru, što sve dovodi do nesigurnosti poslovanja.
Privredni subjekti još ukazuju na to da su inspekcijske kontrole nepotrebno česte i da traju predugo. Često započinju iznenada, bez najave, tako da privremeni subjekti neplanirano moraju da otkažu poslove i obaveze i bave se inspekcijskom kontrolom. Zbog toga njihovo poslovanje trpi štetu i oni gube kredibilitet kod klijenata, odnosno potrošača i svojih poslovnih partnera.
Nadalje, privrednici ističu da inspektori često nisu adekvatno obučeni i nemaju odgovarajuća znanja i veštine, nadzor vrše i propise tumače formalistički i često u situacijama kruto, birokratski i bez razumevanja suštine i smisla pravne norme, cilja inspekcijskog nadzora, privrednog poslovanja i odnosa u privredi ili sa očitom usmerenošću i ciljnim traženjem bilo kakve greške u poslovanju i postupanju nadziranog subjekta. Pri tome, to čini i tumačenjima koja su suprotna od službenih tumačenja nadležnog ministarstva. Privrednici navode i da neki inspektori postupaju neprimereno, neprofesionalno i vrlo arogantno.
Jedan od ključnih problema je rašireno pogrešno shvatanje da je uloga inspekcije vrlo stroga kontrola i kažnjavanje privrednih subjekata, kao i da je velika većina privrednika po definiciji u poslu je ili teži da posluje sa one strane zakona i hoće da izigra zakon i ošteti i prevari državu.
Uspeh u radu inspekcije i inspektora često se u inspekciji i van inspekcije pogrešno meri brojem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Svi navedeni nedostaci dovode do nerazumevanja položaja, prava, obaveza, odgovornosti i uloge inspektora i drugih učesnika u postupku inspekcijskog nadzora.
U skladu sa prethodno navedenim ciljevi koji se ovim zakonima postižu su sledeći: veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadzornih subjekata sa zakonom i drugim propisima, delotvornije upravljanje javnim rizicima i bolja zaštita zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa, smanjenje administrativnog tereta privrede i uspostavljanje tog održivog stanja, unapređenje slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije, veća pravna predvidivost, sigurnost, izvesnost, kao i bolja lokacija resursa inspekcije.
Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema ustanovljeno je da je između alternativa najpouzdaniji način za rešavanje napred navedenih problema donošenje zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanju u oblasti inspekcijskog nadzora popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem, koji priliči tržišnoj ekonomiji i doprinosi u privrednom poslovanju i investiranju, dijalog privatnog i javnog sektora doveo je do saglasnosti da je potrebno doneti sistemski, savremen, efikasan i reformski zakon o inspekcijskom nadzoru. SNS će u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.