Neće izaći iz parlamenta, samo iz sale.
Ja se vama zahvaljujem. Molim vas za opšte dobro da nastavimo da radimo i da pustite da stenogram kaže svoje.

Da, upravo to je moje insistiranje.

Vama zahvaljujem, to govorim za dobro parlamenta.
Zahvaljujem se puno.
Vraćamo se na rad.
Reč ima Petar Petrović. Izvolite, izvinjavam se.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, nisam na početku hteo da se javim u ime Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je razmatrao predlog Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, ali sam osetio potrebu da sada moram da reagujem. Nadam se da po Poslovniku imam pravo da i sada govorim o tome, a mogu i kao predstavnik poslaničke grupe JS.
Dakle, na Odboru na kome smo mi razmatrali predlog govorilo se, i odmah da kažem da je Odbor jednoglasno podržao predlog Visokog saveta sudstva i predlaže Narodnoj skupštini da gospođu čije ime imate u predlogu, izabere za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Odbor nije razmatrao ništa više osim toga. Nije razmatrao stanje u sudskom pravosuđu, nije razmatrao suđenje u razumnom roku, nije razmatrao kako su se ranije birali sudije, nije razmatrao opšte stanje u srpskom pravosuđu, jer to nije ni bila tema na dnevnom redu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Molio bih sve poslaničke grupe, bez obzira da li su u poziciji ili opoziciji da koriste poslaničko pravo i da traže raspravu na zadatu temu poslednjeg četvrtka u mesecu kada zaseda Skupština, i da eventualno, ukoliko se dobije mogućnost da se razgovara o stanju u srpskom pravosuđu.
Naime, i prošlog puta mi smo više vremena potrošili govoreći o svemu drugom, a ne o kandidatima. Mi danas imamo mogućnost prema Poslovniku i prema dnevnom redu da govorimo samo o tome da li imamo saznanja da predloženi kandidati iz ovih ili onih razloga ne treba da budu izabrani, jer neka saznanja koja mi možda imamo, a koje nije imao Visoki savet ili Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kad je utvrđivao konačan predlog koji je došao ovde pred nas.
Ja bih molio sve uvažene koleginice i kolege da se držimo dnevnog reda, da razgovaramo o kandidatima. Moja malenkost je dugo u ovoj Narodnoj skupštini republičkoj i uvek kada su bile teme izbor sudija, uvek smo govorili o kandidatima, odnosno osporavali eventualno neki predlog nekog kandidata za izbor ili za sudiju ili za tužioca. To bi trebali i ovog puta da radimo i ja takođe u ime Jedinstvene Srbije apelujem da se držimo onoga što je danas tema dnevnog reda, a tema dnevnog reda je izbor ove gospođe ili gospođice za sudiju koja se prvi put bira.
Molim sve uvažene koleginice i kolege da podržimo predlog VSS koji je podržao i odbor i da izaberemo gospođu ili gospođicu za sudiju koja se prvi put bira i ja joj istovremeno želim uspešan rad u njenoj sudijskoj karijeri. Hvala.

Hvala.
Ja se u potpunosti slažem sa vama, to pokušavam da usmerim ka kvalitetu kandidata, a ne o opštoj priči i mislim da gospođa ili gospođica ne oslikava kvalitete u profesionalnom smislu jer muškim kandidatima ne govorimo gospodine ili gospodičić, tako da bih molila da to izbacite iz vašeg govora radi ravnopravnosti.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.
Veoma kratko u ime poslaničke grupe SPS, bezrezervno podržavamo i saglašavamo se sa stavom koji je izneo predsednik Odbora za pravosuđe, gospodin Petar Petrović, imajući u vidu nespornu činjenicu da mi imamo danas isključivo raspravu o predlogu kandidata koji se prvi put bira za nosioca pravosudne funkcije.
U tom pravcu, poslanička grupa SPS podržava predlog kandidata imajući u vidu da je procedura koja podrazumeva i izbor kandidata, sprovedena po zakonu, da su poštovani kriterijumi za koje poslanička grupa SPS smatra da budu stalno dograđivani, da budu u jednom procesu koji podrazumeva adaptivnost kriterijuma prema stanju u pravosuđu, prema statusu sudije i opterećenosti sudije brojem predmeta, da podržavamo u celosti sve ono što VSS preduzima i radi u pravcu ocenjivanja i vrednovanja rada sudija i da s toga kada se sve to sagleda, kandidat o kome se danas raspravlja ima nesumnjivo našu podršku.
Ono što na kraju želim da istaknem jeste činjenica da upravo zbog ovakvih rasprava koje su započete van onoga što podrazumeva dnevni red i temu raspravljanja, zaista, potrebno je što pre pristupiti jednoj ozbiljnoj reformi procesa izbora sudija kako bi se izbor sudija izmestio iz parlamenta, obezbedila potpuna autonomija i nezavisnost pravosuđa i isključivo VSS odlučivao o izboru, bez uloge i participacije Narodne skupštine Republike Srbije, jer bi na taj način izbegli negativne konotacije po stranku, konkretno i moju stranku SPS koja apsolutno od 2000. godine do 2012. godine uopšte nije participirala u Ministarstvu pravde ni učestvovala u Ministarstvu pravde. Nije donosila nikakve odluke, tako da zaista ocene sa tog aspekta ako već moramo da koristimo politiku, a nažalost moramo, jer smo ovde u želji da se politika izbegne, u želji da se politički stavovi ni u kom slučaju ne nameću kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija, poslanička grupa SPS podržava ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se neko uopšte još javlja od ovlašćenih predstavnika? (Ne)
Da li se neko javlja od poslanika? (Da)
Imam tri prijavljena.
Reč ima Goran Vukadinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi gosti, imajući u vidu da su u toku izbori za sudije u sudovima opšte i posebne nadležnosti, važno je iste sagledati u kontekstu reforme pravosuđa koja je bila i ostaje bitan prioritet Republike Srbije.
Ono čime bi ova reforma trebala da rezultira jesu ujedno i ciljevi koncipirani u nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa za period od 2013-2018. godine, a to je: poboljšanje kvaliteta i efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa u cilju jačanje vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti i približavanje pravde građanima i vraćanje poverenja u pravosudni sistem.
Zajedničko delovanje svih relevantnih aktera reforme pravosuđa u Republici Srbiji Narodne skupštine, Vlade, ministarstava, Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, sudova itd, može dovesti do uspešnog ostvarenja ovih ciljeva reformi.
Jasno je da je važan korak ka tome kvalitetno i dosledno sproveden zakonom predviđen postupak izbora sudija i da najveću odgovornost za izbor sudija snosi Visoki savet sudstva i Narodna skupština, jer je od neprocenjive važnosti da se među prijavljenim kandidatima brižljivo odaberu kandidati koji će svojim kvalifikacijama i sposobnostima, svojim radom i rezultatima rada, biti oličenje dostojanstva, stručnosti i osposobljenosti.
Za ekonomski oslabljenu zemlju, kakva je bila 2009. godine, jedna neuspela reforma pravosuđa koja je iza nas je iscrpljujuća. Usled reforme pravosudne mreže, sprovedene tada, kroz ukidanje ili zamenu sudskih jedinica, drastično je smanjen broj sudova, a opštim reizborom sudija i javnih tužilaca njihov broj je smanjen za oko hiljadu.
Vreme je pokazalo da ovakva organizacija nije dovela do veće efikasnosti pravosuđa, jer je nosiocima pravosudne funkcije, kao i sudskom osoblju, trebao dug vremenski period da se adaptira na nove uslove rada. Broj zaostalih predmeta nije smanjen, jer je pre svega smanjen samo broj sudija a ne priliv predmeta, tako da u proseku jedan sudija ima u radu od 700 do hiljadu sudskih predmeta. Nije smanjeno vreme trajanja sudskog postupka, jer isti zavisi od brojnih činilaca na koje se reformom nije moglo uticati, niti su smanjeni budžetski izdaci, s obzirom da smo bili svedoci paradoksalnih situacija da i sudije iz sedišta suda putuju na suđenje službenim vozilima u sudsku jedinicu iz koje su istovremeno sudije iz sudske jedinice službenim vozilima odlazile u sedište suda radi održavanja suđenja.
Neustavnost odluke o reizboru sudija dovelo je do velikog broja sudskih postupaka za naknadu materijalne i nematerijalne štete, dok su sudije koje su reizabrane imale u radu veliki broj predmeta, te su pred sobom imali konstantni izazov da biraju između kvantiteta i kvaliteta u radu, pri čemu je kvantitet često dovodio do bitnih povreda postupaka i čestih ukidanja odluka, a kvalitet je rezultirao nedovoljno savladavanjem priliva predmeta.
Sada imamo šansu da u predstojećem periodu vratimo stvari na pravi kolosek. U sudovima odnos prijavljenih kandidata prema broju oglašenih sudijskih mesta za izbor ekstremno je neproporcionalan. Primera radi, u Osnovnom sudu u Leskovcu, gradu iz koga ja dolazim, oglašen je izbor petoro sudija, a samo u tom sudu radi 19 sudijskih pomoćnika koji ispunjavaju opšte, a verovatno i ostale uslove za izbor za sudiju koji su predviđeni Zakonom o sudijama, tako da će broj prijavljenih kandidata daleko nadmašiti broj oglašenih mesta za izbor sudija, ako se uzmu u obzir i kandidati iz drugih sudova i drugih gradova koji čekaju svoju priliku za izbor još od 2009. godine.
Činjenica da se na pet ili 10 oglašenih mesta prijavljuje sto ili više kandidata, transparentni je pokazatelj da pred sobom imamo veliku mogućnost izbora i da Republika Srbija raspolaže izvanrednim kapacitetom za reformu i unapređenje pravosuđa.
Među prijavljenim kandidatima treba odabrati one najbolje, jer sva ulaganja u pravosudnom sistemu su iluzorna ukoliko ljudski resursi nisu na zavidnom nivou.
U procesu pregovora o pridruživanju EU, Poglavljem 23 insistira se na obezbeđivanju nepristrasnosti integriteta i visokog standarda donošenja sudskih presuda, pri čemu se navedeno smatra neophodnim za očuvanje vladavine prava, za šta je potrebno pokazati čvrstu opredeljenost da se uklone spoljni uticaji na pravosuđe i obezbede odgovarajući finansijski resursi i obuka, kao i pravne garancije za pravedne sudske postupke. Izbor sudija je prvi korak ka stvaranju stabilnog i efikasnog pravosuđa, koje će odgovarati visokim standardima, postavljenim od strane EU.
S tim u vezi, a kako su nam predočene kvalifikacije, stručnost i osposobljenost kandidata, Maje Vadnjal, podržavam predlog za njen izbor za sudiju Prekršajnog apelacionog suda, naravno, kao i moja poslanička grupa SNS. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo iz Visokog saveta sudstva, podržaću vaš predlog da Maja Vadnjal bude sudija Apelacionog prekršajnog suda. Dakle, samim tim što sam ovo rekao sam, na neki način, zamerio kolegi Veselinoviću koji nam uopšte nije rekao ko se bira, ni na koju funkciju, već je pričao neku svoju priču.
Pažljivo sam pretražio kriterijume na osnovu kojih je gospođa predložena za izbor sudije Apelacionog prekršajnog suda i ustanovio sam da joj profesor Janko Veselinović nije predavao pravo i samim tim ispunjava sve kriterijume za izbor sudije. Da joj je on slučajno predavao pravo, onda bih ja debelo razmislio da li je izbor pravovaljan. S obzirom da nije, kandidat u potpunosti, po nekim mojim merilima, ispunjava uslove.
Verujem da će izabrani sudija poštovati pravo i pravdu, da će donositi presude, ne samo da se prekršaji i kriminal kazne, nego i da se spreče, jer smisao presude nije samo kažnjavanje, već i sprečavanje činjenja prekršajnih i krivičnih dela. Dakle, verujem da će gospođa, koja je ujedno vršila funkciju zamenika tužioca, u potpunosti raditi ono što se od nje očekuje i da će svoj posao obavljati časno i pošteno, što se ne može reći da se dešavalo u nekom prethodnom periodu, a za koji se nadam da će biti daleko iza nas.
Ne bih želeo da, bez obzira ko je na funkciji, bude amnestiran kod ovog kandidata, bez obzira koju funkciju vrši, da se više ne dešava da nam zastarevaju prijave, krivične prijave, kao što su zastarevale protiv Gorana Ješića, dakle, da neki sudija to drži u fioci i da onda saopšti da se taj predmet više neće voditi. Dakle, želim da kandidat koji danas bude izabran da sudi ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi Boga istinitog.
Verujem da će taj kandidat, kada ga izaberemo, na častan način i pošteno vršiti svoju funkciju. Verujem da će presude biti pravedne, pažljivo odmerene, da se neće dešavati da šutnuta fascikla Vladimira Ješića, njen bol koji je pretrpela ta fascikla, košta milion i po dinara i da se na takav način presudi. Da u slučaju oštećene fascikle Vladimira Ješića, šteta bude milion i po dinara, a da, recimo, jedan život izgubljenog borca na Kosovu vredi 400 hiljada dinara. Zahvaljujući tim presudama, danas smo svedoci da se takva siledžijska ponašanja Vladimira Ješića i njegovog brata ponavljaju. Verujem da kandidat koga danas biramo neće takve presude donositi, bez obzira o kom funkcioneru i o kojoj partiji se radi.
S tim u vezi, želim da čestitam kandidatu i da mu poželim da funkciju obavlja na isti način na koji je izabrana, a izabrana je u fer, poštenom, oglašenom konkursu sa komisijom i sa Visokim savetom, koje su ranije izabrale sudije. Dakle, verujem u njihovu procenu i naše je samo da potvrdimo izbor sudije koji se prvi put bira. Čestitam još jednom kandidatu i želim da svoje presude donese na bazi kriterijuma koje je već, kao profesionalac, naučila, a ja sam ih samo ovde ponovio. Hvala.