Zahvaljujem.
Pošto nemamo više prijavljenih od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč o zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama su danas dva sporazuma iz oblasti turizma koje Narodna skupština treba da ratifikuje.
U pitanju su Sporazum o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti turizma.
Kao što znam sporazum sa Ukrajinom je potpisan u junu, a sporazum sa Gruzijom je potpisan jula meseca 2013. godine. Oba sporazuma imaju za cilj stvaranje institucionalnih okvira za razvoj svih oblika saradnje u oblasti turizma i jačanje turističkih veza, što za Srbiju predstavlja još jednu ozbiljnu šansu da turističkim tržištima Gruzije i Ukrajine predstavi svoju turističku ponudu i ogranizovanije je plasira.
Dakle, Srbija želi da ovim sporazumima poboljša svoju turističku poziciju na evropskoj turističkoj mapi. Sa ovim državama Srbija ima tradicionalno dobre odnose, tako da saradnja u oblasti turizma treba da doprinese unapređivanju ukupnih bilateralnih odnosa, odnosno ukupne ekonomske i privredne saradnje Srbije sa Gruzijom odnosno Ukrajinom.
Privredna saradnja sa Gruzijom uglavnom se odnosi na oblasti industrije, metalne konstrukcije, kontejnera, lekova. U 2013. godini na primer, ta privredna razmena je vredela oko tri miliona dolara od čega je srpski izvoz dostizao 2,8 miliona dolara, dakle postoji dobra izvozna osnova koju turistički promet može da poveća.
Kada je u pitanju Ukrajina, treba istaći da naše dve zemlje imaju dugogodišnju privrednu saradnju. Podsetiću da je sadašnji ministar spoljnih poslova 2013. godine u funkciji premijera, otvorio biznis forum srpskih i ukrajinskih privrednika uz učešće preko 80 preduzeća iz Srbije. Ovom prilikom je bilo gotovo potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Inače, za sada sa Ukrajinom Srbija ima najrazvijeniju saradnju u oblasti industrije i građevinarstva, ali postoji veliki prostor za unapređenje saradnje u oblasti agrokompleksa, energetike, transporta robe i u oblasti turizma.
Tih dana je potpisan i sporazum sa Ukrajinom o saradnji u oblasti turizma, kojim je potvrđena želja obe države da se dobri bilateralni odnosi potvrde institucijalizacijom saradnje u oblasti turizma. Srbija kao turistička destinacija poslednjih godina postaje sve interesantnija inostranim turistima, jer ima veliki turistički potencijal i različite vidove turističke ponude. Nažalost dosta toga nije poznato inostranom tržištu. Jedan od razloga je i činjenica da ne postoji adekvatna razmena turističkih informacija, tako da stanovništvo, odnosno potencijalni turisti, turistička privreda i organizatori putovanja u Gruziji i Ukrajini nisu dovoljno upoznati sa turističkom ponudom Republike Srbije.
Ovim sporazumom se potvrđuje spremnost Srbije i Gruzije, odnosno Srbije i Ukrajine da uspostave saradnju u oblasti turizma na institucionalnom nivou, čime se stvaraju uslovi za njen dalji razvoj i unapređivanje. Na ovaj način uspostavlja se i okvir za jačanje ukupnih ekonomskih odnosa između država potpisnica, putem saradnje između pojedinih partnera u turizmu. Inače saradnja Republike Srbije i Gruzije, Republike Srbije i Ukrajine u oblasti turizma mnogo je slabija nego što bi to bilo moguće imajući u vidu nivo tradicionalno dobrih ukupnih bilateralnih odnosa Srbije sa ovim državama.
Nažalost, turistička razmena sa Gruzijom i Ukrajinom jedva je statistički vidljiva. Zvaničnu statistiku u našoj zemlji evidentira turistički promet sa ovim zemljama, kao dolaske iz ostalih evropskih zemalja, što predstavlja, naravno, svojevrsnu potvrdu više nego skromnih rezultata turističkog prometa.
Ova praznina se popunjava sporazumima koje treba da ratifikujemo posle današnje rasprave, jer su u njemu naglašeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za razvoj turizma u državama potpisnicama, u cilju uspostavljanja pravne osnove za dalji razvoj turističke razmene.
Važno je reći da se sporazumima sa obe države jača saradnja zasnovana na principima ravnopravnosti i uzajamne koriste.
Države potpisnice će saradnju u oblasti turizma ostvariti u skladu sa važećim propisima u svojim državama, uključujući ove sporazume, kao i u okviru standarda međunarodnih turističkih organizacija.
Sporazumi sa Gruzijom, odnosno Ukrajinom, omogućavaju saradnju uspostavljanjem direktnih kontakata između nadležnih organa u oblasti turizma, između tur-operatera i drugih relevantnih subjekata i organizacija u državama potpisnicama koje se bave turističkom delatnošću.
Sporazumima se predviđaju i mere koje su dužne da preduzmu strane potpisnice u cilju osiguranja bezbednosti turista jedne zemlje za vreme boravka u drugoj državi potpisnici, pri čemu se moraju poštovati i međunarodni standardi.
Jedan od važnih ciljeva ovih sporazuma jeste podsticaj razvoja turističke infrastrukture i materijalne osnove turizma i investiranje u turističku industriju. Ovaj aspekt za razvoj turističke privrede Srbije ima veliki značaj, imajući u vidu raznovrsnost turističke ponude i velike mogućnosti njenog razvoja.
Poznato je da Srbija ima velike potencijale za razvoj banjskog, planinskog, seoskog i tranzitnog turizma, da ima bogatu kulturnu baštinu i veliki broj međunarodno priznatih i poznatih turističkih manifestacija, kao što su Guča, Birfest, Ehit, pa i Nišvil, na kraju krajeva.
Saradnja predviđena ovim bilateralnim sporazumima podrazumeva i područje razmene stručnjaka i programe edukacije za turističke zvaničnike i profesionalce, za saradnju između organizacija koje se bave istraživanjem u oblasti turizma, razmenu statističkih podataka i drugih informacija od značaja za turističku saradnju dve zemlje. Oba ova sporazuma se zaključuju na pet godina, sa mogućnosti automatskog produžavanja za naredni petogodišnji period.
Na kraju, treba istaći da sprovođenje ovih sporazuma ne iziskuje posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, a s druge strane, očekuje se da njihova ratifikacija i primena doprinesu ne samo turističkom već i ukupnom ekonomskom razvoju Republike kroz povećani devizni priliv od turističkog prometa, kao i kroz eventualne investicije u turističkoj infrastrukturi.
Imajući u vidu sve razloge koje je predlagač izneo, kao i stvarne očekivane efekte, Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ratifikaciju ova dva bilateralna sporazuma. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima i kolege poslanici, na današnjoj sednici reći ću samo nekoliko reči o sporazumima koji su danas na dnevnom redu.
Kao treća tačka dnevnog reda na ovoj Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja je Sporazum između Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja.
Sporazum je potpisan 1. septembra 2014. godine u Beogradu i želja je da strane ugovornice ustanove pravni okvir u kome će se obezbediti dodatno privlačenje investitora. Ovim sporazumom ulagačima se garantuje puna zaštita i bezbednost njihovih ulaganja.
Ulagačima iz zemalja ugovornica se garantuje da u odnosu na njihovo ulaganje neće biti izvršena eksproprijacija niti pak neka druga mera države, osim u slučajevima propisanim zakonom i po strogo propisanom postupku, kao i da će sve biti praćeno jednom efikasnom i efektivnom naknadom.
Za izvršavanje Sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja između Republike Srbije i Kanade ne stvaraju se posebne finansijske obaveze za Republiku Srbiju.
Ukoliko analiziramo stanje koje je sada aktuelno, slobodno možemo reći da je kanadska privreda vrlo zainteresovana za ulaganje u Srbiju, posebno u oblasti energetike, rudarstva, poljoprivrede, prehrambene industrije i infrastrukture.
U Srbiji posluje više od 50 kanadskih kompanija i evidentno je da postoji obostrani interes za unapređenje ekonomske saradnje dve zemlje. Kanada svesrdno podržava reforme i evropski put Srbije i zalaže se za ubrzani razvoj ekonomske saradnje.
U prošloj godini, robna razmena između Srbije i Kanade uvećana je blizu 50%, ali u narednom periodu očekuje se veće ulaganje i veće uvećanje izvoza iz Srbije u Kanadu.
Pored ekonomske, očekujemo svakako i unapređenje saradnje u oblasti obrazovanja.
Četvrta tačka dnevnog reda tiče se Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Želja potpisnica sporazuma ove dve zemlje je da se intenzivira i devirzifikuje njihova uzajamna trgovina, vodeći se principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.
Ekonomska saradnja ove dve zemlje za sada je na niskom nivou i uglavnom je to robna razmena. To je svakako ispod potencijala privrede ove dve zemlje i taj nivo robne razmene je nezadovoljavajući, gotovo simboličan. Zato je i došlo do ovog sporazuma, jer se očekuje da će upravo on pružiti dobru osnovu za jedno intenziviranje ekonomske saradnje i prosperiteta.
U prvih sedam meseci 2014. godine vrednost izvoza u Republiku Jermeniju iznosila je 1,1 milion dolara, a celokupna vrednost uvoza robe jermenskog porekla 63 dolara - odnosilo se uglavnom na uvoz folije od aluminijuma.
Za izvršavanje ovog sporazuma sredstva će se obezbediti u okviru limita utvrđenih fiskalnom strategijom, na razdelu ministarstva nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Što se tiče Sporazuma između Vlade Srbije i Gruzije u oblasti turizma, on treba da omogući institucionalni okvir za jačanje saradnje između zemalja potpisnica sporazuma, a to opet za rezultat ima jačanje ukupnih ekonomskih odnosa između ove dve države.
Zvanična statistika pokazuje i beleži da se turistički promet sa Gruzijom tretira kao dolazak iz ostalih evropskih zemalja, što je potvrda skromnih rezultata. Potencijalni turisti iz Gruzije nisu dovoljno upoznati sa turističkim potencijalima sa kojima Srbija raspolaže.
Naglasak se u članu 1. Sporazuma stavlja na jačanje saradnje, na povećanje razumevanja istorije i kulture obe zemlje. Član 3. predviđa da se saradnja ostvari putem promocije organizovanih grupnih i individualnih turističkih putovanja između ove dve države. To se još može upotpuniti razmenom turističkih informacija, kao i podržavanjem razvoja kadrova u oblasti turizma i ugostiteljstva.
Članom 6. predviđeno je formiranje mešovite komisije, koja na osnovu svog poslovnika uređuje i prati aktivnosti između predstavnika institucija dve zemlje kojima je nadležnost oblast turizma.
Što se tiče 6. tačke dnevnog reda, ona se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti turizma, što nije u skladu sa tradicionalno dobrim ukupnim bilateralnim odnosima.
Takođe, i ovde imamo situaciju da su jako skromni rezultati, a sporazum treba da unapredi saradnju u oblasti turizma ove dve zemlje, da podstakne bilateralnu razmenu i da uspostavi direktne kontakte između nadležnih organa u oblasti turizma, turističkih agencija, kao i drugih relevantnih subjekata i organizacija koje se bave turističkom delatnošću. Na primer, predviđeno je jačanje i razvoj turističke infrastrukture, materijalne baze, kao i investiranje u turističku industriju.
Član 7. predviđa organizaciju seminara za turističke zvaničnike i profesionalce. Članom 9. predviđeno je osnivanje radne grupe za turizam u cilju praćenja primene ovog sporazuma, a bitno je reći i da se zalažemo za sprovođenje Zakona o potvrđivanju ovog sporazuma i bitno je reći da to ne iziskuje neka posebna sredstva kada je u pitanju budžet Republike Srbije.
U Danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke svakako da će podržati ove sporazume o kojima smo danas vodili diskusiju, kao i izbor sudija koji je nastao kao zvaničan predlog Visokog saveta sudstva. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospođo Đoković.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić, a neka se pripremi narodna poslanica Irena Aleksić.
Izvolite, gospodine Bojaniću.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine potpredsedniče, koleginice i kolege, pred nama se nalazi set od četiri sporazuma međudržavnih, dva su u oblasti turizma, svesni da turistička razmena sa Ukrajinom i Gruzijom i jeste na nivou statističke greške. Vlada je upravo zbog toga i predložila ovaj sporazum i potpisala i dala nama na usvajanje.
Za razliku od kolega koji su se u malopređašnjim diskusijama, pa, na jedan duhovit, ja bih rekao sarkastičan, način pokušali obraditi temu saradnje u oblasti turizma Srbije i Ukrajine. Smatram da ćemo sigurno ostvariti zavidne rezultate, mnogo bolje nego što su bili do sada.
Ono o čemu bih više vremena potrošio i više pažnje vaše oduzeo, to je Sporazum između Srbije i Kanade. Pre svega, kao u dva saziva predsedik poslaničke grupe prijateljstva sa Kanadom i što mi je posebno zadovoljstvo, to je bila jedna mala poslanička grupa u onom prethodnom sazivu, na inicijativu koleginice Marije Obradović, Olene Papuge i moju, četvrti član je bio Radmilo Kostić, pokrenuli smo neku priču. Ta priča se već videla u poseti gospodina Noela Kinsele, predsednika Senata Kanade u septembru 2013. godine, kada sam bio domaćin delegacije Senata Kanade u Srbiji.
Svoje veliko mesto u svim pričama i svim razgovorima koji su vođeni na nivou vlada, na nivou predsednika parlamenata ima i pređašnji ambasador Kanade u Srbiji, to je gospodin Roman Vaščuk, čovek koji se zauzeo, svim svojim i znanjem i potencijalom, da što više investitora iz Kanade dovede u Srbiju i da u Srbiji gde god može pomogne, da li smo bili nekada u problemima sa poplavama ili bilo šta, da li su to bile akcije obezbeđivanja inkubatora za naša porodilišta, ambasador Roman Vaščuk je bio prisutan i država Kanada je bila prisutna. A zašto i ne? Kanada je ekonomski džin. Ako kažem da imaju samo 3% nezaposlenih, pa zar nam nije cilj da sarađujemo i da saradnja koja jeste intenzivna u ovom trenutku bude mnogo veća i mnogo šira?
Takođe, pomenuću, ovde smo danas pominjali smo cifre od 120 hiljada do 300 hiljada naših ljudi u dijaspori. Otprilike to je neka cifra oko 200 hiljada naših ljudi u dijaspori živi u Kanadi. Tu mi je posebno zadovoljstvo što opet mogu da pomenem čoveka koji je pre 70 godina napustio Srbiju, to je gospodin Milomir Glavčić, sa kojim se, igrom slučaja, lično nisam nikada upoznao, ali smo razmenili konverzaciju, kako telefonom tako i pisanim putem. To je čovek koji je sve stekao u Kanadi, a u Srbiju ulaže. Nije investitor. U godinama je, 90 godina ima i on ne želi da investira više, da stvara, ali zato želi da bude donator, odnosno da pokloni ovoj našoj državi sve što može. Gradu Kraljevu je poklonio milion evra i napravio jedan divan most, most koji spaja dve obale Ibra. I, kako je gospodin Kinsela to u razgovoru sa ondašnjim predsednikom našeg parlamenta gospodinom Nebojšom Stefanovićem rekao: „Naš cilj je da nas dvojica, kao predsednici dva parlamenta, napravimo most kakav je građanin Kanade i državljanin Kanade, Srbin poreklom, Milomir Glavčić učinio u njegovom Kraljevu“.
Takođe, tu se ne završava priča o Milomiru Glavčiću. Milomir Glavčić je upravo prekjuče uplatio 600 hiljada evra i obezbedio magnetnu rezonancu za bolnicu u Kraljevu, a bolnica u Kraljevu će sa tom magnetnom rezonancom pokrivati područje Kraljeva, Vrnjačke banje, Raške i Novog Pazara. Zašto ne iskoristiti sve te prednosti koje imamo kako sa našim ljudima koji žive u Kanadi, tako i sa privrednicima iz Kanade koji su stvarno zainteresovani da investiraju u našoj državi, a posebno nakon ovog sporazuma?
Kanada investira pre svega u energetiku i rudarstvo. Tu ću pomenuti hidroelektrane, pre svega onu Bistrica, u koju je uloženo negde oko 600 hiljada evra i Brodarevo, nadam se da će to ići svojim tokom, kao i veliku investiciju u Rudarsko-topioničarski basen Bor. Napomenuću samo da je i Bombardijeri uložio određena sredstva i otvorio u Vojvodini jednu fabriku kablova. Da ne nabrajam dalje.
Kanađani su pre svega poznati ovde kod nas po tome što mnogo pomažu. Mislim da ima negde oko 70 licenci za ispitivanja našeg rudnog blaga. Trenutno u Srbiji radi preko 50 firmi iz Kanade. U zadnjih par godina uloženo je preko milijardu evra direktnih investicija iz Kanade. Spoljno-trgovinska razmena sa Kanadom ne prati ovu priču i ja mislim da ćemo upravo kroz ovaj sporazum to i poboljšati i da ćemo tu saradnju podići na viši nivo. Mislim da je trenutno spoljno-trgovinska razmena oko 40 miliona evra.
Evropski put Srbije i sve ovo što mi radimo ovde, u cilju približavanja Evropi, takođe nam pomaže da budemo za kanadske investitore dosta atraktivni i kanadski investitori, kao i Vlada Kanade, Srbiju vide kao centar ovog dela Evrope i deo u koji treba ulagati. Smatraju nas liderom u regionu.
S obzirom da su moje kolege dosta toga rekle i da ne bi trebalo više dužiti, ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, danas diskutujemo o četiri sporazuma, od kojih je svaki veoma značajan u svojoj oblasti.
Konkretno, dva sporazuma tiču se turizma između Vlade Republike Srbije i Ukrajine, i Gruzije. Naravno, ne treba posebno napominjati koliko je turizam jedna jako moćna industrija i koliko dobit koju on donosi koliko se brzo vraća, znači, sva sredstva koja se ulažu, tako da definitivno, kao takav, turizam i te kako zavređuje da se na njegovom unapređivanju stalno radi.
Postojeća saradnja u oblasti turizma između pomenutih država je krajnje skromna, da se tako izrazim, tako da ovi sporazumi upravo će tome poslužiti da se to promeni i smatram da je to pravi način da se stvari menjaju na bolje.
Ovim sporazumima uspostaviće se jedan institucionalni okvir, koga do sada nije bilo, koji će praktično omogućiti da se razvija saradnja u oblasti turizma između naših država, između ostalog, tako što će biti omogućena jedna direktna komunikacija, kontakti između svih relevantnih subjekata koji se tiču turizma, počevši od turističkih agencija pa na dalje. Na taj način će svi potencijalni turisti moći da vide kakva je to ponuda koja se nudi u Gruziji, kakva je to turistička ponuda u Ukrajini, ali isto tako svi će moći da vide kakva je to turistička ponuda koju nudi naša zemlja, koja je zaista, kada govorimo o turističkoj ponudi naše zemlje, jedna krajnje bogata ponuda, i kada je planinski turizam u pitanju i kada je banjski turizam u pitanju, seoski turizam. Različite potencijale ima naša zemlja kada je turizam u pitanju, tako da će ljudi moći konačno da vide kakva je to turistička ponuda u Srbiji, što do sada nisu mogli.
Inače, kada je turizam u pitanju, Republika Srbija još uvek najveći broj turista ima iz bivših jugoslovenskih republika, što je, naravno, jako dobro. Razvijanje regionalnog turizma je za svaku pohvalu, ali isto tako, ne trebamo se zadovoljiti time. Znači, ne treba na tome stati, već naprotiv, trebamo privući turiste iz nekih udaljenijih zemalja da i oni žele da dođu ovde, da ostave svoj novac u našoj zemlji, tako da smatram da su ovi sporazumi jako značajni i idu baš u tom pravcu.
Zatim, tu je i Predlog sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticaju i zaštiti ulaganja. Pre svega ima za cilj da se stvori atmosfera jedne pravne sigurnosti koja će, naravno, podsticajno delovati na potencijalne investitore.
Konkretno, kada je Kanada u pitanju, to je zemlja koja nas i te kako podržava, i to na različitim poljima, i i te kako je raspoložena da ulaže u našu zemlju. Ono što sa naše strane mi moramo da uradimo jeste da stvorimo takve uslove i da neprestano radimo na tome da stvaramo takve uslove da će se svaki potencijalni investitor osećati maksimalno sigurno da ulaže u našu zemlju, da ima jednu besprekornu pravnu podršku. Ovaj sporazum definitivno ide u tom pravcu.
Neću ponavljati zašto je to sve Kanada raspoložena da ulaže, kada je naša zemlja u pitanju, da investira, moje kolege su već više puta pomenule da su to brojne oblasti, pre svega energetika i rudarstvo, tako da smatram da će se ovaj sporazum definitivno pokazati više nego korisnim.
Zatim, na kraju, tu je i Predlog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Jermenije o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Čitav cilj ovog sporazuma jeste da se unapredi ekonomska saradnja između dve države, koja do sada definitivno nije bila na zavidnom nivou, pre svega, opet, moje kolege su to pomenule, svodi se na robnu razmenu, što zaista potencijali ove dve države zaslužuju više, tako da ovaj sporazum ima za cilj da se to promeni, da se stvori jedna kvalitetnija, bolja saradnja, kada je ekonomija u pitanju, između ove dve države, što će, naravno, približiti naše narode jer ništa bolje ne zbližava ljude, kulturu i sve ostalo od ekonomije. Sa ekonomijom mora i treba da se počne.
Na samom kraju svog izlaganja želela bih da napomenem da svi ovi sporazumi o kojima sam pričala rukovode se jednim prilično jednostavnim principom, a to je principom ravnopravnosti i principom uzajamne koristi između zemalja potpisnica. To znači, da svi imaju koristi, da niko nema štete, i ono što je jako bitno što nikako ne treba da se izostavi da se pomene, jeste da Republika Srbija za sprovođenje ovih sporazuma neće morati da izdvoji dodatna sredstva iz budžeta.
Znači, definitivno nikakvih troškova nemamo, već samo nešto jako dobro, jako korisno za našu zemlju. Naravno, uvek, tako nešto što je kvalitetno, što je dobro i korisno uvek će naići na podršku SNS. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, uvaženi saradnici ministra, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim najlepše opštine Svrljig, i govorim ovde baš o ovoj 4. i 5. tački vezanoj za turizam. Znači, sporazum između naše republike Srbije i Gruzije i Srbije i Ukrajine.
Svi znamo da je i najveća šansa naše Srbije poljoprivreda, ali tu je i turizam. Zbog toga ja u potpunosti podržavam našu Vladu i smernice naše Vlade da se na tome radi. Svi znamo koliko Srbija ima uspeha u političkom smislu, u diplomatskom smislu, svi znamo koliko nas prepoznaju u svetu baš zbog ove naše politike koju sada vodimo.
Što se tiče ovog dela oko turizma i Sporazuma između naše Republike Srbije i Gruzije, odnosno Ukrajine, to je veoma bitno za sve nas, što se tiče Srbije, zato što je turizam nešto veoma bitno za sve naše građane, a ja tu podvlačim najbitnije jeste seoski turizam.
Poljoprivreda i seoski turizam imaju nešto zajedničko, to je naše srpsko selo. Dolazim, kao što sam malopre rekao iz jedne male, ali veoma lepe opštine koja ima velikih kapaciteta što se tiče turizma, prolazi magistralni put, ima aerodrom u Nišu.
Prema tome, mi iz takvih malih opština, osim što dajemo doprinos u razvoj poljoprivrede želimo još više da se radi na promociji turizma, da nam dođu prijatelji iz Gruzije, da nam dođu prijatelji iz Ukrajine, iz Rusije, iz Evropskih zemalja, iz Kine, da vide lepote i naših opština, da vide lepote i naše Srbije. imamo mi šta njima da ponudimo.
Ovaj Sporazum je veoma bitan za sve nas i za našu poljoprivredu i za naš turizam. Ja bih se sada i zahvalio vama u Ministarstvu trgovine i turizma, zahvalio bih se vašoj saradnici Renati, koja stvarno ima dušu i volju da radi na turizmu. Siguran sam da ćemo svi zajedno i mi ovde poslanici koji dolazimo iz lepih, ali malih opština, imati mogućnost da pojačamo kapacitet turistički, što više promovišemo, i putem ovakvih sporazuma da dovedemo turiste iz celog sveta.
Inače, što se tiče turizma i poljoprivrede, kao što sam malopre rekao, jeste zajedničko to je seoski turizam. Imamo velikih mogućnosti gde blizu 40% našeg stanovništva živi u našim selima, gde je potrebno da 10% tih ljudi koji žele da se bave seoskim turizmom ili nekim drugim vidom turizma, mogu da iskoriste svoje zgrade, svoje objekte, da se u njih malo uloži.
Tu može pomoći i lokalna samouprava, tu može pomoći i normalno, Vlada Republike Srbije, odnosno nadležno ministarstvo. Tu može preko različitih evropskih projekata, projekata prekogranične saradnje da se iskoristi i da se opreme ta domaćinstva. Da se putem publikacija pozovu turisti da dođu kod nas, recimo u Svrljig da dođu, recimo u Niš, u Niški region, jer je stvarno mnogo lepo.
S druge strane kada tamo dođu, dosta je primer da seosko domaćinstvo ima dve sobe, da u svakoj sobi ima po dva kreveta, da u toku godine dvesta radnih dana je budan angažovano kroz aktivnosti seoskog turizma. To će za to domaćinstvo možda doneti i profita, što se kaže blizu 16.000 evra. Kada bi celokupno to naše stanovništvo, a rekao sam malo pre, 40% ljudi živi u našim selima, 10% tih ljudi to je milijardu i 600 hiljada evra koje bi došli u budžet Republike Srbije i koje bi pomoglo našim poljoprivrednicima da se preko turizma i poljoprivrede maksimalno poboljša njihovo stanje, mislim u delu, finansijsko stanje i da oni mogu od toga da žive.
Primer dobre prakse jeste to i da u okolini Niša i grad Niš, a i moja opština iz koje ja dolazim, Svrljiga i okolne opštine veliki akcenat stavljamo na turizam. Kod nas je tamo veoma bitna i Stara planina, gde je velika šansa da taj deo naše Srbije zaživi turistički. Tu su u tom masivu Stare planine, tu se nalaze i opština Knjaževac, i opština Sokobanja, i opština Pirot, opština Svrljig, Bela Palanka, grad Niš. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo svi zajedno u narednom periodu imati mogućnost da rešimo prilazne puteve do Stare planine, do odmarališta Stare planine, da mogu turisti da dođu i da vide lepote i dobrotu svih naših domaćina srpskih koji žive u tim krajevima koji žele da im daju dobrodošlicu.
Nama treba malo ulaganja, a mi ćemo svojim poštenim radom, svojom iskrenom željom da te ljude ugostimo, da damo doprinos da poljoprivrednici i turisti koji dolaze kod nas mogu da vide lepote i dobrote svih nas koji živimo u Srbiji, a posebno stavljam akcenata u našim srpskim selima. Baš, zbog toga što srpski seljak osim poljoprivrede može da se bavi i turizmom.
Šta drugo mogu da kažem i da kao poslanik u poslaničkom klubu SNS, kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, vidim da naša velika šansa u poljoprivredi ali i u turizmu. Zbog toga ministre Ljajiću, siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom u narednom periodu mnogo veći akcenata staviti na poljoprivredu i na turizam. Zbog toga ću ja kao poslanik glasati za sve ove predloge sporazuma i siguran sam da ćemo ovim putem omogućiti našem srpskom seljaku da može bolje i lepše da živi.
Ujedno, se nadam da ćemo imati mogućnost da preko turizma obezbedimo i nova radna mesta, da obezbedimo i bolju ugostiteljsku uslugu, i sve ono što je bitno za našu Srbiju. Još jednom pozivam sve naše prijatelje iz inostranstva da dođu u Niš, da dođu u najlepšu opštinu Svrljig i da osete dobrobit naših srpskih domaćina.