Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji danas pratite našu raspravu, danas su na dnevnom redu tri predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i druge dve tačke su određeni sporazumi.
Kada pričamo o prvoj tačku dnevnog reda koja podrazumeva izvesne izmene i dopune, moram da kažem da zaštita industrijskog dizajna jeste regulisana posebnim zakonom i to je Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna od 2009. godine.
Ove izmene i dopune zakona kao što smo čuli od uvaženog ministra pre svega, zatim i od kolega narodnih poslanika se tiču najpre određenih terminoloških razjašnjenja, jer su postojale nedoumice. Kako bi se ovaj zakon efikasnije tumačio i sprovodio bilo je potrebno da se te terminološke nedoumice reše ovim izmenama i dopunama.
Ono što posebno važno jeste građansko-pravna zaštita i ove izmene se tiču građansko-pravne zaštite, ne bih se ponavljala jer smo detalje već čuli. Ovaj zakon, izmene i dopune se tiču i preciziranja i određenih regulativa propisa sa EU, ali to je još nešto što ovaj zakon donosi i to je dostupnost javnosti, opis i prikaz industrijskog dizajna, obim prava i sadržina prava.
Čuli smo koliko je dizajn uopšte važan, a ja bih rekla da se ove izmene i dopune Zakona o pravima na zaštitu industrijskog dizajna tiču pre svega svih subjekata pravnih i fizičkih lica koja su interesno povezana sa zaštitom industrijskog dizajna. Samo da dodam da realizacija ovih izmena i dopuna neće snositi dodatne troškove naših građana i privrede.
Što se tiče dva važna sporazuma o uzajamnom priznavanju stečenih znanja u obrazovanju i priznavanja naučnih akademskih zvanja, to se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Inicijativa je potekla od Vlade Ruske Federacije 2009. godine, ovo je obostrani interes dve vlade. Ta saradnja je i do sada postojala, ali ovim sporazumom će biti još više unapređena. Ne treba da pričamo koliko je bitan taj partnerski odnos naše zemlje sa Ruskom Federacijom.
Drugi sporazum koji je slične sadržine tiče se sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije. Pre nego što nešto kažem o ovom sporazumu moram da iznesem svoj stav o aktuelnim događanjima u poslednje vreme u susednoj Makedoniji, da podržimo sve napore kako bi se ovakvi nemili događaji sprečili. Ovaj sporazum je još jedan doprinos dobre saradnje između dve susedne zemlje.
Inicijativu za ovaj sporazum je podnela Vlada Republike Makedonije 2010. godine i on će uticati na naše bilateralne odnose i poboljšanje njihovog kvaliteta. Ovim sporazumima imamo preciznije načine i sadržaje te saradnje.
Na kraju da kažem da ću naravno glasati za sve ove zakone, izmenu i dopunu, kao i za sporazume zajedno sa svim kolegama poslanicima SNS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Polovina.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, članovi ministrovog tima, poštovani poslanici, u svom uvodnom delu izlaganja uglavnom ću se vezati za Predlog izmena i dopuna Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna koji je upućen u skupštinsku proceduru radi usvajanja. Izneo bih sledeće.
Imajući u vidu činjenicu da mnogi pojedinci i privredna društva u Srbiji nemaju sasvim jasnu predstavu o ulozi i značaju prava intelektualne svojine za svakodnevni život i poslovanje, te da su u redovnim poslovnim tokovima i nisu se susretali sa ovim pitanjima zato što su poslovno posvećeni i zaokupljeni drugim interesovanjima i poslovima, u tom smislu radi šire javnosti izdvojio bih nekoliko značajnosti koje se tiču ove oblasti.
Istorijat pravnog regulisanja industrijskog dizajna započet je u Evropi sredinom 19. veka a proizašlo iz ideje o povezivanju umetnika sa proizvodnim procesima u oblasti industrije. Cilj ovog povezivanja je pojednostavljenje procesa proizvodnje kako bi se postigla što veća upotrebljivost i funkcionalnost predmeta, uz poštovanje materijala od koga su ti proizvodi napravljeni.
U osnovi svake inovacije postoji ideja. Ideja je uvek jedno polazište ka nečemu što je novo i što je bolje. U ovom slučaju to su proizvodi. Podsetio bih na reči velikog humaniste, književnika romansijera, dramskog pisca, pesnika i političara republikanca Marije Goa kada je obraćajući se poslanicima parlamenta u svom govoru rekao – ono što vodi i vuče svet nisu lokomotive, nego ideje.
Sa pravnog stanovišta celokupno stvaralaštvo ljudskog uma možemo nazvati jednom intelektualnom svojinom, zasnovanom na idejama inovativnosti i kreativnosti ljudskog uma i duha i to je generator njegovog razvoja koji u osnovi izvire iz ideje. U tom smislu, nastala je potreba da se zakonom regulišu odnosi u ovoj pravnoj oblasti na način uz poštovanje principa apsolutne novosti koji podrazumeva dostupnost javnosti industrijskog dizajna bilo gde u društvu, a čime se nameće obaveza usvajanja takvog navedenog izuzetka prema važećim propisima i uvedenim standardima.
Idući redom po predloženim izmenama ovog zakona, prethodno bi napomenuo da Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna je stupio na snagu 2009. godine i rezultat je ukupnih integracionih procesa Srbije na putu ka EU, harmonizaciji propisima sa propisima EU. Ovaj zakon koji je u članu 1. kako to stoji proistekao iz Haškog sporazuma o međunarodnom registrovanju industrijskog dizajna, usklađen je sa drugim odredbama i propisima EU, Uputstvom 98 EC evropskog parlamenta i Saveta ministara, Uredbom o komunitarnom dizajnu Saveta Evrope, uredbom Evropske komisije iz 2002. godine itd.
U članu 5. postoji promena u odnosu na aktuelan zakon koji je sada na snazi, gde je preciziran individualni karakter industrijskog dizajna pod kojih se podrazumeva spoljni izgled proizvoda i njegovog dela određen vizuelnim karakteristikama, trodimenzionalno i dvodimenzionalno, linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima od kojih je proizvod sačinjen ili kojima je ukrašen, kao i njihovom kombinacijom svojim spoljašnjim izgledom. Bitan je i ukupan utisak koji on ostavlja na informisanog korisnika.
Predmet zaštite jesu industrijski i zanatski proizvodi, od šare na keramičkoj pločici koju primerice navodim, zato što u Višem privrednom sudu postoji jedan predmet o kome se vodi spor, do delova krupnih mašina, motora itd.
Zaštitu mogu da traže i fizička i pravna lica, pojedinci ili grupe upisom u javne knjige koja imaju konstruktivni karakter. U jezičkom smislu pod javnim knjigama označavaju se svi registri koji su dostupni svakom licu bez potrebe da dokazuje pravni interes za uvid. Kod nas ne postoji izgrađena pravna kategorija javne knjige, što znači da nema pravnih normi koje su propisane za javne knjige generalno, već ima specijalnih normi za pojedine vrste javnih knjiga. Značaj upisa u javne knjige može biti različit od konstitutivnog do deklarativnog kada predstavlja samo evidenciju, a ne osnov za sticanje ili prestanak prava.
U članu 8. regulisano je ograničenje prava zaštite industrijskog dizajna, što smo danas imali prilike da čujemo, u kome je propisano da se ne može izvršiti zaštita industrijskog dizajna kome je spoljašnji izgled proizvoda takav da objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku i prihvaćenim moralnim principima. Novo je i to da je članom 8a. propisano izjednačavanje stranih pravnih i fizičkih lica sa domaćim uz uslov reciprociteta.
U pogledu vremenskog trajanja zaštite, što smo imali prilike da čujemo, po važećem zakonu ona je trajala 25 godina, sada po ovom propisu, po ovom Predlogu zakona vremensko važenje se ograničava na pet godina što uz dodatno plaćanje odgovarajućih taksa može se produžavati sve do 25 godina na svakih pet godina.

Hvala. Još niste? Izvinjavam se, slabo vas čujem, pa sam mislila da ste završili.

Kada govorimo o opisu predmeta u ovom zakonu je napravljen jedan pomak, jer se neograničava isključivo na sve elemente, već na pojedine koje su različite u odnosu na prethodne, čime je doprinos bržem regulisanju i registrovanju.
Što se tiče propisa koji se tiču postupka pred sudom, mislim da se tu radi o jednom opsežnom regulisanju pravne regulative koja se tiče sudskog postupanja, uključujući sve tehnike suđenja u smislu hitnog postupanja kada su u pitanju privremene mere. Pravo na tužbu je ograničeno u vremenskom roku od tri godine od dana saznanja za povredu, a objektivni rok je pet godina od dana učinjene povrede, uključujući u sudski postupak sve oblike sticanja pozicija od utvrđivanja povrede prava, zabrani radnji kojima su zaštićene pravno stranke, naknadu imovinske štete, objavljivanje presude, isključenje iz pravnog prometa itd.
Zakon je odredio da se radi o hitnom postupku, što je novost u odnosu na prethodno, jer okosnica svih sudskih odluka u ovim predmetima ja smatram da se vezuju za mišljenje veštaka ili proističu iz nalaza i mišljenja super veštačenja koja se obavezno u ovim postupcima pokreću. Sudu su data i posebna ovlašćenja, da ima pravo da naleže trećem licima koja su učestvovala u postupku o prikupljanju odgovarajućih informacija i dostavu informacija što je neka vrsta načela istražnog načela, što upotpunjuje jednu efikasniju zaštitu ovih prava pred nadležnim organima.
Pomenuo bih i član 74a. koji je koleginica spomenula, a to je revizija koja je po Zakonu o parničnom postupku i članom 44. i 103. omogućena da bude propisana i u drugim slučajevima.
Predlog zakona pruža značajan doprinos stvaranju uspešnije zaštite prava u oblasti industrijskog dizajna nego što je to aktuelni zakon koji je zbog savremenih poslovnih kretanja, ne funkcionalan, prevaziđen, s toga je Predlog zakona doprinos jednom efikasnijem sistemu zaštite prava tvoraca industrijskog dizajna koji će zahvaljujući predloženim novinama obezbediti sebi viši nivo zaštite svojih prava. Sledstveno tome ovim Predlogom izmena i dopuna pored veće efikasnosti i popune pravnih praznina u ovoj sferi intelektualne svojine Predlog zakona se uklapa u postojeću prekompoziciju u društveno-ekonomskih i pravnih kretanja u Srbiji, što je proizvod novo reformskog i savremenog političnog delovanja.
Zbog iznetog i opšteg stava prema ovom zakonu, pozivam poslanike da u Danu za glasanje glasaju za zakon, što će učiniti predstavnici SNS.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Živković, a neka se pripremi Marijan Rističević.
Izvolite.

Današnja sednica Skupštine je po mnogo čemu neobična i ustanovila se jedna nova praksa, dosta opasna, a to je da nam nestaju zakoni. Kada smo dobili saziv bilo je još dva predloga zakona koji su bili prvi i drugi, verovatno, po prioritetu. Jedan je bio Zakon o zaštiti od grada, a drugi zakon o izmeni Zakona o udžbenicima i na čudan način su nestali. Za ovaj Zakon o udžbenicima smo čuli jedno dva, tri saopštenja zašto, različita i dijametralno suprotna, ali je bez obzira što nije na dnevnom redu samo jedna rečenica oko toga. Mislim da je jako važno da se donese Zakon o zaštiti od grada jer to je oblast koja je potpuno nedefinisana a od koje naši poljoprivrednici imaju velike štete. Jednostavno je doneti takav zakon. Lak je za kreaciju i za primenu, samo treba da postoji i nije mi jasno zašto toga nema, a nema ga ni u sazivu za novu sednicu koja je zakazana za utorak. Tako da bi bilo dobro da nadležne službe istraže tu misteriju gde u Srbiji nestaju zakoni.
Došla su sada tri zakona koji su preživeli tu misteriju nestajanja i praktično bolje da nisu. Ako ovim sporazumima sa Makedonijom i Ruskom federacijom dopustimo da su malo nepismeni, a malo nedorečeni, pa da kažemo u cilju višeg interesa neka budu usvojeni i tako ćemo se ponašati mi poslanici Nove stranke, neka budu usvojeni ti sporazumi, pa će verovatno nekim izmenama da budu dopunjeni ili će možda u pravno-tehničkoj reakciji da budu i opismenjeni.
Zakon koji se tiče industrijskog dizajna je poseban slučaj i mislim da ga ne treba, da je bolje da je povučen iz procedure ili mistično nestao nego što danas raspravljamo o njemu. Zašto? Piše u obrazloženju da se on pre svega menja zbog direktiva Evropske komisije. To je potpuno u redu, ali mislim da te direktive nisu na dobar način primenjene i da ovim izmenama koje su date u ovom zakonu se još više komplikuje sam proces zaštite industrijskog dizajna, a negde se stvaraju mnogo veće šanse, mnogo veći uslovi da se vrše zloupotrebe.
Član 9, koga su neke kolege već pominjale, koji zajedno sa članom 8. praktično su temelj tih komplikacija. U članu 8. poslednji stav kaže da industrijskim dizajnom ne može da se zaštiti spoljašnji izgled proizvoda čije je objavljivanje ili upotreba protivna javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima. Znači, moralni principi su nešto vredno u jednoj državi, ali su nemerljivi u zakonu pred sudovima. Moraju da budu precizno definisani. Moralni principi bi trebalo da budu najprisutniji u manastiru bilo koje vere, posebno ženskom manastiru, ali i tamo postoji tipik i tako se zna ko šta radi. Znači, moralni principi moraju da budu napisani. O definiciji javnog poretka, to je posebna priča u koju neću da ulazim.
U članu 9. još veći problem je što se brišu tri poslednja stava koji su glasali da ne može da se zaštiti industrijski dizajn koji predstavlja, odnosno sadrži lik nekog lica, odnosno da može da se zaštiti samo ako to lice da svoju saglasnost, što se sada briše. To znači da neko može da uzme lik našeg ministra, da napravi neki proizvod sa tim, a da on ne može da to spreči. Još gora varijanta je da sada može da taj dizajn sadrži lik umrlog lica bez saglasnosti roditelja, bračnog druga, žene ili dece.
To znači da je velika mogućnost zloupotrebe ljudi koji su deo naše istorije. Tu ima i treći stav koji kaže da sada može, odnosno da sada nije zabranjeno da se zabrani dizajn koji predstavlja, odnosno sadrži lik istorijske ili druge znamenite ličnosti.
Mi imamo sada stvaranje, ovim izmenama, brisanjem ova tri stava člana 9. mogućnosti masovne zloupotrebe, masovne zloupotrebe likova živih, umrlih, da kažem običnih ili pod navodnicima istorijskih ličnosti. Mislim da je to dovoljan razlog da ovaj zakon mora da bude povučen iz procedure sa istim ili jačim razlozima zbog čega se to desilo Zakonu o udžbenicima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja sam u obavezi da kao predsednik Odbora za poljoprivredu kažem da mi sutra držimo sednicu Odbora posvećenu protivgradnoj zaštiti, zaštiti useva, tako da nismo zaboravili ni zakon, a on je odložen upravo na zahtev poljoprivrednika koji traže da se on bolje doradi i da se ta materija uz njihovo učešće što bolje oplemeni, da bi ubuduće i lokalne samouprave i Republika bili zadovoljni. To su razlozi zbog čega smo mi kao Odbor, na zahtev poljoprivrednika, tražili da se taj zakon skine sa dnevnog reda, što ne znači da ne postoji postojeći zakon koji reguliše tu materiju. S tim u vezi, mi ćemo sutra sve zahteve poljoprivrednika obraditi na Odboru za poljoprivredu.
Shvatam i zabrinutost mog kolege, s obzirom da se bavio zemljoradnjom, ali on nema razloga za strah, s obzirom da se on svog vinograda, pošto ga je unovčio, rešio i pretvorio ga u stan na Vračaru vredan 500 hiljada evra.
Dakle, i ako bude nekog grada, štete po njega neće biti. Biće…