Gospodine Živkoviću, kao što znate, u nekom trenutku kada sam smatrao da gospodin Rističević nije govorio o temi, pozvao sam ga da se vrati na temu i da govori o temi dnevnog reda, o tački dnevnog reda, a sve ovo što vi govorite, samo kada biste mi još rekli gde sam ja trebao vas da prepoznam, da to govori o vama, ja ću vrlo rado sledeći put reagovati.
Sigurno je da ono što vi sada govorite meni nepoznanica, pogotovo ovo zadnje što ste rekli. Ja po tome ne mogu da znam o kome je govorio gospodin Rističević. Ali, moja je molba da vi kažete gde ste se sve prepoznali, da bih ja mogao sledeći put da reagujem.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Zoran Živković, s mesta: Da vam kažem kako je…)
To možete reći posle. Sada mislim da to ne interesuje ostale poslanike, a mene kao predsedavajućeg interesuje.
(Zoran Živković, s mesta: Da, želim da se glasa.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 107, gospodine predsedavajući, takođe.
Mislim da se zakoni jedne zemlje donose da važe podjednako za sve, bili oni ljudi, bili oni građani Srbije, bili poslanici, ministri, bilo ko i bilo šta.
Takođe, pravila u Narodnoj skupštini koja su opisana u Poslovniku o radu Narodne skupštine treba da važe podjednako za sve. Oni koji propagiraju da su poslanici višeg reda i da im je sve dozvoljeno i sve omogućeno i da mogu da zadiru u privatan život i predsednika Vlade i da mogu da zadiru u privatni život brata predsednika Vlade i da mogu da zadiru i da rade šta god hoće i kako god hoće i to je dozvoljeno, to je u redu. To je za gospodina Živkovića deo političkog folklora, deo izražaja.
Neko ko je prvi počeo da se bavi privatnim životima drugih ljudi na neosnovan, pokvaren način i dokazano pokvaren način, a od svega toga kada se dokazalo da je neistina sve što je uradio i sve što je rekao, ovde nismo doživeli nijedno izvini, a kamoli ostavku na koju se obavezao. Sada taj neko spočitava zašto se njemu tako nešto pokazuje i zašto je neko bez pominjanja imena i prezimena, a gospodin Rističević nije pomenuo nijedno ime i prezime. Da li se neko pronašao u svemu tome ili nije, to je problem tog koji se pronašao. Mnogo veći je problem da smo ovde danima, nedeljama, ne mi, već porodica Aleksandra Vučića bila izložena najogavnijim napadima koji su pokazani kao neistiniti i sada taj isti čovek i dalje nastavlja da nas bombarduje sličnim stvarima bez jednog jedinog običnog izvini. Zbog toga mislim da nije prekršen ni Poslovnik malopre, kao i što je kolega Rističević govorio apsolutno istinu.

Zahvaljujem.
Sve razloge koje bih sada naveo, vi ste rekli, tako da samo mogu da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi bilo zabune, da ne bi bilo nešto nedorečeno, ničije ime nisam pomenuo, čak nisam pomenuo ni sve funkcije koje je, po meni, moj kolega poljoprivrednik obavljao. Ako se neko prepoznao, to je njegov problem i krivica do njega samog.
Reklamiram član 103. i član 104, a iz prostog razloga da skinem sumnju da sam se mešao u privatni život drugih lica. Nije privatna stvar dobiti subvenciju za vinograd od 525.000 evra i tri miliona. To je javna stvar. Građani imaju pravo na informacije. Ako ih ne dam ja, imaju pravo da ih dobiju od Poverenika za informacije o javnog značaja. Dakle, tu nema ništa sporno, jer je novac isplaćen iz javnih izvora.
Takođe sam govorio o mom iskustvu u vazduhoplovstvu, govoreći da sam 1978, 1979. godine služio vojni rok, da sam imao obuku šest meseci, a da sam gotovo devet meseci proveo u Bihaću na aerodromu, a svi oni koji su služili vojsku znaju koliko je taj aerodrom u to vreme bio osetljiva i značajna stvar i da tamo nije mogao doći baš svako.
Takođe, sam i govorio da je moj kolega, nego navodeći ime, tu čast da služi vojsku izbegao, odnosno izbegao je da služi oružju i da se oružjem služi u vojsci, ali je zato vrlo rado naknadno pribavio sebi dozvolu za držanje oružja u civilu i ne samo za držanje, već je jedan od retkih koji imaju dozvolu za nošenje oružja. Pa, sad malo nisam sposoban da služim oružju, a malo sam sposoban da ga nosim u civilu. Mislim da je mnogo mačku goveđa glava. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Mogu samo da kažem da ako se neko prepoznaje u svakoj vašoj rečenici, to je onda stvar te osobe. Mi kao predsedavajući to ne možemo da znamo, niti možemo nekoga da prepoznajemo u svakoj vašoj rečenici.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovani gospodine Bečiću, vi ste povredili član 108. Poslovnika Narodne skupštine kojim se definiše održavanje reda na sednici. Red na sednici podrazumeva, između ostalog, i da se vi i drugi narodni poslanici pridržavate svih članova Poslovnika, pa i onog stava člana 103. koji kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano.
Gospodin Živković je ukazao na povredu Poslovnika na osnovu člana 107, nakon njega se javio gospodin Babić koji je ukazao isto na član 107. i umesto da kažete gospodinu Babiću da nema pravo da reklamira povredu Poslovnika, jer je ta reklamacija već urađena. Vi ste dali pravo gospodinu Babiću da govori dva minuta.
Mimo toga, gospodine Bečiću, vi ste i gospodinu Babiću i gospodinu koji je govorio nakon gospodina Babića omogućili da zloupotrebe pravo na povredu Poslovnika time što ste potpuno prećutali njihove govore, koji su bili replike narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, i vaša je obaveza bila, gospodine Bečiću, da kada ste uočili da gospodin Babić replicira gospodinu Živkoviću, a javio se po povredi Poslovnika, i da drugi gospodin replicira gospodinu Živkoviću, a javio se po povredi Poslovnika, kao potpredsednik Narodne skupštine koji predsedava današnjoj sednici, da kažete gospodi i gospodinu Babiću da nije primereno, ni dostojanstveno da bilo koji narodni poslanik zloupotrebljava prava predviđena Poslovnikom Narodne skupštine, da im izreknete najpre meru upozorenja, a gospodine Bečiću, nakon toga na osnovu člana 109. i meru opomene. Da se glasa o ovome.

Gospodine Pavićeviću, ja bih to sve učinio da ste samo još posle, kada ste stali, dodali još jednu rečenicu koja glasi – kada se i gospodin Živković javio po povredi Poslovnika i replicirao gospodinu Rističeviću, ja bih onda možda ocenio da na je na taj način prekršen Poslovnik. Znači, nisam prekidao ni gospodina Živkovića, ni gospodina Rističevića, ni gospodina Babića, kao što znate, gospodine Pavićeviću. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče i predsedavajući gospodine Bečiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti, pretpostavljam, iz Ministarstva, ima jedna latinska izreka i prosto me današnja rasprava malo, a inače su me gostovanja gospođe Mihajlović podsetila na tu latinsku izreku koja kaže da je naročito veliko neznanje neznati da greši.
Moj jedan osećaj ovako je da gospođa Mihajlović u želji da osigura tu poziciju da je izvan bilo kakvog neznanja u Narodnu skupštinu dolazi da potvrdi da je grešila i da greši. To je sada jedna zanimljiva situacija na koju je, gospođo Mihajlović, mislim, jednim delom ukazala i narodna poslanica SNS gospođa Rakić. Ja sam to primetio. Čini mi se da smo svi to primetili, i to je sada jedna zanimljiva situacija.
Sada ću, gospođo Mihajlović, da vam kažem gde sam primetio da ste grešili danas, i ne samo danas, nego povodom sadržine ovog predloga zakona.
Prvo, gospođo Mihajlović, ponovo ste grešili u pravopisu i gramatici srpskog jezika. Poštovana gospodo, mi smo u Narodnoj skupštini podneli 19 amandmana, a koji se tiču ovog dela, i to na čl. 1, 6, 7, 11, 12, 14, 15, 24, 25, 27, 29, 31, 37, 45, 49, 50. i 55. Gospođo Mihajlović, jednom kada ste bili ovde, mislim, povodom rasprave o Zakonu o planiranju i izgradnji, ovde sam bio pripremio jedno uputstvo koje sam vam poklonio i knjigu jednu „Divlje društvo“. Očekivao sam da neće biti ovakve vrste pogrešaka sada, međutim vidim da ponovo imamo istu vrstu greške.
Poštovana gospođo Mihajlović, još jednu sam stvar primetio ovim povodom. Vi ste ovde, povodom rasprave pojedinih narodnih poslanika, danas delili ne prelazne ocene narodnim poslanicima, predstavljajući se ovde kao profesorka kod koje, ako bi došao neki narodni poslanik, da bi dobio peticu. Dakle, ne prelaznu.
Gospođo Mihajlović, šta ja onda da kažem kada vidim da imamo problema sa pravopisom i gramatikom srpskog jezika? Hoću da vam kažem – važno je da biramo reči kojima se služimo u našem dijalogu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da nije primereno da bilo koja ministarka ili bilo koji ministar narodnom poslanicima ovde izriče ne prelazne ocene.
Druga stvar, gospodin Živković je to u svom govoru i rekao. Mi smo dosledni u jednoj politici ovde, kao narodni poslanici, u zagovaranju oštrije kaznene politike. Molim vas, gospođo Mihajlović, vi ste jednim delom već reagovali na taj deo primedbi ili predloga, da reagujete na naše amandmane koje smo podneli na čl. 72. i 74. ovog predloga zakona, kojim je maksimalna kazna zaista maksimalna, ali ona koje je minimalna može da bude malo veća. Naš je predlog da ona koje minimalna, a predviđena čl. 72. i 74, poštovana gospođo Mihajlović, bude malo veća, a onako kako smo mi predložili.
Treća stvar, primetio sam danas da Vladu brani gospođa Mihajlović i u ime SNS narodna poslanica gospođa Katarina Rakić. Čuo sam mnogo reči hvale i od narodne poslanice gospođe Rakić za Vladu i za ovaj predlog zakona, a ovim predlogom zakona, poštovana gospodo, u jednom delu promoviše se, po mom sudu, gospođo Mihajlović i gospođo Rakić, neefikasnost.
Imam čl. 77. i 78. Pazite, poštovana gospodo, u članu 77. se kaže – propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Sada ja ovako razumem, ako je jedna Vlada efikasna, ako gospođa Rakić tvrdi da je ovo efikasna Vlada, pa kako 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Možda negde nisam uspeo da vidim dobru argumentaciju za to. Čitao sam obrazloženje sadržine ovog člana i člana 78, ali nisam video zašto je potrebno 24.
Gospođo Mihajlović, da odmah oduzmem taj argument da samo kritikujemo, podneli smo amandmane i na ova dva člana. Smatramo da je 18 meseci, poštovana gospodo, dovoljno da se pripreme ova dokumenta, kako bi ovaj zakon mogao da se primenjuje apsolutno. Molim vas da uvažite, gospođo Mihajlović, i ove amandmane i prethodnih 21 amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, danas smo imali raspravu o zakonu koji je otvorio mnoga pitanja.
Mislim da je jedna od ključnih tema, nesporno, naša želja da nacionalna avio kompanija, koja nije u potpunosti u vlasništvu Republike Srbije, dakle 51% kapitala zajedno sa „Etihadom“, dakle „Er Srbija“ napreduje iz dana u dan. Naravno da ćemo uvek i najradije putovati „Er Srbijom“, onako kako smo putovali u JAT-u. Ali, ono što je neophodno i potrebno, imati spremnost, posebno ministar, pa posebno premijer, posebno Vlada, ali i svi narodni poslanici, a to je da budemo spremni da razgovaramo o svim izazovima koji mogu da doprinesu efikasnosti i ove kompanije i svih kompanija koje će poslovati u Srbiji, zahvaljujući i infrastrukturi o kojoj danas ovde govorimo, ne samo o aerodromu Nikola Tesla, nego i o tri aerodroma o kojima smo govorili kao velikom potencijalu, koji u ovom trenutku imaju status vojno-civilnih ili civilno-vojnih.
Šta je ono na čemu je DS insistirala? Upravo na otvorenoj proceduri koja mora da se zasniva na poštovanju zakona. Mi danas ovde imamo Predlog zakona za koji smo rekli da, mora da bude pre svega motivisan ovaj predlog javnim interesom. Postavili smo neka pitanja i valja ih ponoviti. Mislim da je važno i zbog svih nas i zbog javnosti u Srbiji. to je ovo pitanje koje je otvorila Evropska komisija, to je pitanje ključnih tačaka evropske politike u ovoj oblasti. To je pitanje bezbednosti.
Naveli smo neke primere koji upravo otvaraju tu temu. Ponoviću to pitanje – da li je ovo zakon koji je pre svega išao sa ciljem povećavanja efikasnosti i brzine u transportu, jer je jedna od primedbi ovih rešenja u zakonu upravo to da se izašlo u susret „Er Srbiji“, koja zasniva svoj veći profit upravo na većem broju transfernih putnika i želji da se smanji kontrola transfera, prtljaga u transferu?
Dakle, mislim da je to vrlo važno pitanje u kojoj se treba meriti između većeg profita i između potrebne bezbednosti koja je neophodna i nama i koje uslovljavaju svi i evropski i svetski standardi.
Drugo pitanje koje je vrlo važno je deregulacija u vazdušnom saobraćaju. Dakle, pitanje koje valja otvoriti pre svega zbog odgovornosti i mogućih posledica. Još jednom pitam – Evropska komisija je u jednom delu dala primedbe, vi ste nam odgovorili da su konačni odgovori i ja se nadam da su zaista konačni odgovori na to upravo ovakva vrsta subvencionisanja ili ovakva vrsta diskonta koje daje državno preduzeće Aerodrom Nikola Tesla jednom od avio prevoznika, makar to bilo u 51% vlasništvu Republike Srbije, dakle sa 50% popusta na aerodromske takse i 50% na fakture goriva iz NIS-a opet je država Srbija tu sa 49% u akcijama NIS-a. Dakle, posredno država Srbija i građani Srbije gube deo profita ili deo dobiti i iz tih sistema.
To jeste otvoreno za raspravu i ja znam šta su odgovori. Time podstičemo i broj putnika i nacionalnu kompaniju, potrebe za podsticajem i rastom turizma, ali još jednom ponavljam, važno je da u skladu sa javnim interesom i pre svega poštovanjem zakona i naših normi razgovaramo o tome najotvorenije.
Jedna stvar koja nije pomenuta. Pominjali smo i flotu i mislim da je pošteno reći da je smanjena starost flote, ali ne time što su kupljeni novi vazduhoplovi, nego tako što su iznajmljeni novi vazduhoplovi i to nije promenilo kapital ovog sistema ili povećalo njegovu vrednost. Mislim da je u skladu sa tim potrebno pitati i govorili smo o toj temi, o 23 miliona dolara avansa, gde smo čuli argument ministarke koja je rekla – „Etihad“ je preuzeo i „Er Srbija“ će preuzeti taj ugovor, on je dobar zbog toga što su oni pristali da ga preuzmu. Svako bi preuzeo ugovor u kome postoji već 23 miliona dolara datog avansa, to je interes svakog ko vodi bilo koju kompaniju.
Mislim da je važno pitanje i važno je da dobijemo odgovor i na nešto što se često čuje i u javnosti, a i u stručnoj javnosti, a to je da je znajući da je struktura kapitala 51% Republike Srbije, 42% „Etihada“, dakle ovih 49% su pribavljeni na način da je „Etihad“ pozajmio 40 miliona dolara u 2013. godini, između 21. oktobra i 16. decembra 2013. godine, gde se kasnije ta pozajmica konvertuje u kapital.
Sada ja pitam ministarku da li mislite da je bilo u skladu sa zakonom u tom trenutku kada nije bilo mogućnosti da se pozajmica konvertuje u kapital? Niko neće ovde reći – ne želimo dobro „Etihadu“, samo otvaramo pitanja u kojima želimo da ova kompanija posluje u skladu sa uslovima u kojima posluju i ostale kompanije u Srbiji.
To je ono na čemu DS insistira. Mislim da su ovo vrlo važna pitanja na koja bi trebalo dobiti odgovore. Još jednom kažem, svima nama je i te kako stalo do razvoja svih kompanija u Srbiji, naravno i „Er Srbije“ koja je najčešće pominjana u ovom kontekstu kada razgovaramo o Zakonu o vazdušnom saobraćaju. Hvala.