Molim vas, nemojte da koristite u parlamentu takav rečnik.

Nikome to ne prebacujem. Nemate potrebe da branite bilo koga. To je pitanje, kada se počne sa nekom pričom o privatizaciji nečega, pa se prekine, pa se izađe iz toga.
To da je formulacija da se do godinu dana nešto produži, to je formulacija koja nije precizna i takvih formulacija ne sme da bude u zakonu. Mora da bude precizno, da li je nešto dva meseca, tri meseca, a ne – do ili od. Da ne govorim ja o tome, pošto nisam pravnik, ali ove dve decenije u politici su me nešto naučile i pored toga.
Sedamnaest preduzeća sa onog spiska da danas posluju samostalno, to apsolutno nije tačno, nažalost. Ja bih voleo da je to tako. Šta, rudnici „Resavica“ posluju samostalno? Ne. FAM Kruševac? Potpuno samostalno u zadnja tri meseca. Ali, ne možemo mi da gledamo šta se dešava u zadnjih pola godine. Poslovanje jedne firme se gleda u celokupnom tom delu, a to znači i šta je bilo i pre deset godina ili se gleda bar nekoliko godina unapred.
Prema tome, ja bih, naravno, voleo da je to tačno, i da je procena dobra i da ćemo za godinu dana da dobijemo rešenje za ovih 17 firmi, ali ja mislim da je to nemoguće i taj optimizam koji postoji, mislim da ni on nije dovoljno iskren. I vama je jasno da postoji mnogo firmi koje ne mogu da se reše i kojima je, nažalost, stečaj jedina budućnost. Ali, da ponovimo još jednom, stečaj nije kraj života. Stečaj je, hajde da uporedim opet neko poređenje, kao razvod. Znači, može da bude težak i tragičan, ali ne znači da je kraj života i uvek može da se pođe napred. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Ono što je bitno i za ovaj zakon, a to je da smo za ovaj predlog zakona dobili podršku i Svetske banke i MMF, koji onako pod posebnim monitoringom prate kako se troše sredstva iz javnih finansija.
Zar mislite da bi dobili tu podršku da se i dalje džakovima nosi novac u Kruševac, u seriju drugih gradova, u Trstenik, u Priboj, u Vranje? Ne bi dozvolili, a imaju mogućnost da u svakom trenutku prate kako se troše sredstva.
Zbog toga kažem i zbog te podrške koju smo dobili od MMF i Svetske banke, ovo su firme koje u ovom trenutku, a i voleo bih da kao što smo kolega Pavićević i ja bili u Topoli i u Aranđelovcu, da obiđemo tih 17 kompanija, da odemo u „Jumko“, da vidimo tih 1.770 ljudi koji godinama grade i prave tu kompaniju, koji su iz jednog bunara, iz jednog beznađa na autoputu došli i počeli da rade i da funkcionišu i da isplaćuju plate. Da li su dovoljne te plate? Nisu, nigde nisu dovoljne, ali su bolje nego što je to bilo juče.
Treba dati šansu tim ljudima koji su uzgred ne samo isplatili plate, nego i platili 50 do 60 miliona dinara starih obaveza na osnovu utrošene električne energije. To je bio uslov za tih 17 kompanija, da mogu da žive i da funkcionišu, a da ne gledaju put Beograda i put Vlade i put javnih finansija, slažem se, a da uzgred plaćaju sve svoje obaveze koje proističu iz poslovanja.

Vreme.

Garant toga, ne morate da verujete meni, gospodinu Sertiću, bilo kome u ovoj sali, verujte MMF i verujte Svetskoj banci, koji su tu zbog monitoringa.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Mislim da treba da prekratimo ove replike.
(Zoran Živković, s mesta: Dali ste gospodinu Babiću repliku, a nisam ga pomenuo.)
Gospodine Živkoviću, nije baš tako.
Da prekratimo ovu raspravu, ili ću morati da dam pauzu.
Reč ima narodni poslanik Milinko Živković.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, građani Srbije, kolege poslanici, nisam imao nameru da se javljam, ali sam izazvan predlagačem ovog amandmana, koji svakako ne treba prihvatiti. Sva bahatost i osionost bivših režima i cinizam i bezobrazluk pojedinih narodnih poslanika današnje opozicije se plastično ogledaju na primeru RTB Bor.
U prošlom periodu, veoma bezobrazno uradili su i RTB Boru pričinili ogromnu štetu. Rudarsko topioničarski basen Bor su zadužili sa 10.000 tona bakra koje nisu vratili, što je jednako 65 miliona evra, uključujući i kamatu. Napravili su od 2004. do 2009. godine ugovor o preradi štetan, u kome su osim onoga što je bilo po ugovoru zbog manjeg iskorišćenja morali da vrate 3.049 tona bakra ili preko 18 miliona dolara više. Uradili su i pokušali dve privatizacije, koje na sreću nisu uspele.
Uradili su privatizaciju 15 preduzeća iz sastava RTB, u koje je RTB uložio 371 milion dolara, za to dobio samo 12 miliona dolara, a ostale su kamate, ostao je glavni dug i ostalo je 17.000 ljudi na ulici.
U periodu od 2000. godine, kada je totalno posrnuće RTB počelo, uloženo je u RTB preko 100 miliona evra za socijalni mir i za čuvanje, odnosno davanje plata, a ni jedan dinar u investicije. Gledalo se samo kako da se RTB urniše i da se proda.
U tom periodu na pravili su obaveze koje su bile za struju za 116 miliona dolara, javni dug, gde radnici nisu mogli da odu u penziju ili su otišli sa umanjenim penzijama za preko 50 miliona dolara, obaveze prema NIS na preko 30 miliona dolara.
Za period vladanja bivšeg režima 290 miliona dolara trebalo je da bude oprošteno RTB od Pariskog i Londonskog kluba, za koji je država Srbija dobila, a čelnici, odnosno bivši režim nije to uradio prema RTB i RTB je tako u svojim papirima ostao sada u obavezama za 290 miliona dolara, uključujući i kamate.
Šta se dešava danas? Danas se investira u RTB Bor. Danas se investira u rudarstvo. Danas se investira u metalurgiju i upravo je završen projekat od 251 milion evra za novu topionicu i novu fabriku sumporne kiseline. Danas se isplaćuju plate u RTB-u za pet hiljada radnika. Danas ti ljudi primaju 70 hiljada neto platu mesečno. Danas se izmiruju obaveze prema 2500 dobavljača i kupaca. Danas se plaća struja 400 miliona dinara za mesec dana, nafta 300 miliona dinara za mesec dana, plate 550 miliona dinara za mesec dana u bruto iznosu.
Prošle godine je ostvarena dobit u RTB-u što je osnovna stvar za poslovanje svakog preduzeća iz tekućeg poslovanja. To su razlike u dva koncepta dva režima, kako nešto treba urnisati i kako nešto treba oporaviti. Za razliku od onog režima, koji je trebao da se od 2000. godine, kada se i pokojni premijer Đinđić pojavio u Boru i koji je na vapaj građana i radnika, koji su tražili kako da se RTB oporavi, rekao da RTB treba prodati, da nema perspektivu, da nema rude, a danas u Boru ima, posle 15 godina rada, overenih geoloških rezervi od 1.350.000.000 tona rude.
Politika koju i danas opozicija ostvaruje i zadržava je poruka je koju je tadašnji pokojni premijer poručio, da RTB Bor nema perspektivu, da radnici treba da se otpuste. Na pitanje šta će ti radnici da rade, pokojni premijer je rekao – praviće vretena, praviće nogare za stolice i praviće nogare za stolove …

Molim vas, gospodine Živkoviću, vratite se na amandman.

… a na kopovima RTB-a saditi kikiriki. Hvala.