Gospodine Jovanoviću, tražite repliku?
(Ivan Jovanović, s mesta: Da.)
Ne vidim osnova Jovanoviću.
(Ivan Jovanović, s mesta: Pogrešno sam protumačen.)
Ne čujem vas, daću vam reč samo da vas čujem. Osnov me interesuje?

Hoćete li da mi date ili nećete repliku?

Kažem vam da ne vidim osnov za repliku. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine smatramo da je ovo još jedna mera koja će najviše kazniti upravo građanke i građane Vojvodine, s obzirom da su oni najredovnije platiše električne energije i drago mi je gospodine ministre da ste spomenuli ekonomsku raspravu vezano za reorganizaciju EPS, koja se evo upravo ovih dana dešava, jer od 1. jula Elektro Vojvodina prestaje da postoji.
Upravo ta ekonomska rasprava je ono na čemu smo mi insistirali, jer kada pogledate dobit Elektro Vojvodine u odnosu na EDB, koja je 2,1 milijarde dinara i gubitak EDB od tri milijarde i gubitak celog EPS.
Onda ćemo upravo na tim ekonomskim kategorijama moći da govorimo o tome da insistiranje naše na tome da „Elektrovojvodina“ nastavi da postoji jer je najmodernija, jer je najviše ulagano i u ljudske resurse i u distributivnu mrežu i građani najredovnije plaćaju svoje obaveze. Upravo zbog toga smo insistirali da reorganizacija EPS upravo počiva na političkim, da je politička kategorija.
Ono o čemu mi već dugi niz godina govorimo, a to je da Srbija nije ni kapitalistički sistem, ni socijalistički, niti demokratija, niti diktatura, nego živimo u sistemu koji se zove birokratski centralizam. Kada se govorilo o reformi fiskalnog sistema i budžetske konsolidacije, protiv čega mi, naravno, nismo, niko nije ko participira u političkom životu Srbije, nadali smo se da će se uzeti u obzir rashodna strana budžeta, odnosno da će doći do nekih racionalizacija, koje se tiču rashoda budžeta Republike Srbije, ali onda bi morali da se pitamo šta je sa Železnicama, šta je sa Putevima Srbije, šta je sa Srbijagasom, šta je na kraju krajeva i sa EPS-om, zbog čega aerodrom „Er Srbija“ otpisuje potraživanja, odnosno dugove, pa tako je čini profitabilnim, ali u taj, da kažem, tamni vilajet ne sme niko da pipne.
Onda opet dođemo do toga da beogradsku budžetsku aždaju ponovo hranimo naknadnim prihodima, što je nemoguće. Nikada podizanjem dodatnih nameta nećemo uspeti da uvedemo red u naše finansije iz prostog razloga što na rashodnoj strani budžeta imamo jedan niz netransparentnih odliva i građani doživljavaju bilo kakav nov namet, akcizu ili porez kao harač, a ne kao porez.
Više puta smo ukazivali na to da kada ste poreski obveznik, vi želite da na transparentan način znate kako se odlivaju sredstva koja plaćate, da li je to za puteve, za škole, za bolnice, za penzije ili plaćate harač, što znači morate da platite da ne bi trpeli sankcije, a kako se pare troše, to se vas ne tiče. Mislim da i danas živimo upravo u takvom sistemu.
Kada govorimo o akcizama, to je još tužnija situacija, jer živimo u obrnutoj ekonomiji. Veliki deo prihoda budžeta upravo dolazi od akciza, što znači da država ne bi imala od čega da živi u koliko građani ne bi pušili, pili alkohol, kockali se, a sada bili i energetski neefikasni.
Kakav sistem vrednosti mi promovišemo u ovoj zemlji kada država živi upravo od akciza na ovakve stvari? Naravno, svuda je tako u svetu, ali moramo dovesti budžet u situaciju gde prihodi od akciza neće imati tako značajnu ulogu kao što to danas imaju.
Uvođenjem dodatnih akciza na električnu energiju vi praktično promovišete, odnosno budžet direktno zavisi od energetskih neefikasnih potrošača. Što je veća potrošnja, to je veći prihod u budžet.
Naravno, mogle su neke druge stvari da se urade, ali vraćamo se na to da u nekim delovima naše zemlje je naplata električne energije 30, 40, 50%. U Vojvodini je 90%. „Elektroprivreda Srbije“ je u ovoj godini budžetirala 430 miliona dinara za nekakve konsultante itd. Mislim da mnoge druge stvari su mogle biti urađene pre nego što se poseglo za povećanjem akciza na električnu energiju, a tiču se prvenstveno racionalizacije unutar EPS.
Šta je moglo da se uradi u budžetu Republike Srbije? Ponoviću ono što ponavljamo već duže vreme, rudna renta. Ne vidimo nijedan razlog zbog čega nije redefinisan sporazum sa Ruskom Federacijom, umesto da predstavnici NIS-a nogom otvaraju vrata u ministarstvu, mislim da postoji način da konačno plaćaju rudnu rentu na način kako to čine i u matičnoj zemlji Rusiji.
Predlagali smo oporezivanje ofšor vlasništva nad preduzećima. Predlagali smo da se uvede red u izdavanje, odnosno licitacije državnog zemljišta. Predlagali smo da se donese zakon o poreklu imovine i ne vidimo nijedan razlog zbog čega imamo posrednike privatne firme pri uvozu gasa u našu zemlju.
To su sve neki od načina kako bi mogli da doprinesemo uvođenju fiskalne konsolidacije i većih prihoda u naš budžet, a da to nije na ovako vrlo regresivan način. Naš poreski sistem je regresivan, odnosno bez obzira koliko zarađujete, odnosno što manje zarađujete, poreska stopa je veća i na ovaj način to je još jedna od tih mera, jer što više zarađujete u Srbiji, plaćate manje porez.
Naravno, najlakše je linearno primeniti meru i oporezovati sve, bez obzira kolika primanja imaju. Kao LSV nećemo glasati za ovaj predlog zakona i najoštrije se protivimo ovakvoj meri iz razloga koje sam naveo, koji se tiču i socijalno-ugroženih grupa unutar našeg društva i građanki i građana Vojvodine, koji će ponovo, nakon sramnog ukidanja „Elektrovojvodine“, još jedno biti izloženi meri gde će oni plaćati najveći teret tzv. poreske konsolidacije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Kružević.

Hvala.
Poštovani ministre Vujoviću, sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na samom početku da kažem da će JS glasati za predložene izmene i dopune zakona i kao što su se svi moji prethodnici najviše osvrnuli na zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, i ja ću slediti taj trend, jer o tome nekako najviše ima da se kaže.
Predviđeni zakon u svojim izmenama i dopunama predviđa promene koje se odnose na električnu energiju, elektronske cigarete, nesagorevajući duvan i cigarete i alkoholna pića iz uvoza koja se prodaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Kao što znamo, fiskalna konsolidacija je bila jedan od uslova da se sprovede i potpiše sporazum sa MMF, koji ima vrednost od 1,2 milijarde evra. Možda ne bi bilo loše napomenuti da u taj aranžman možda ne bismo ušli da smo zatekli situaciju koja je bila finansijski malo bolja po našu državu.
Između ostalog, zakon koji usvajamo i koji menjamo treba da predstavlja jednu harmonizaciju akcizne politike naše države sa akciznom politikom EU.
Što se tiče same električne energije, koja je, kao što sam čuo od svojih prethodnika, nekako i najbolnija tačka, akciza na električnu energiju iznosi 7,5%, 7,5% koji se odnose na ukupnu vrednost električne energije koja stigne do krajnjeg potrošača, koja je jasno izračunata posebnom metodologijom za izračunavanje, koja uključuje sve troškove koji idu prema krajnjem kupcu.
Ono što je dobro napomenuti jeste da se u nekim slučajevima ta akciza na električnu energiju ne računa, a to su slučajevi u proizvodnji električne energije za utrošenu električnu energiju koja se koristi u samoj proizvodnji, električna energija koja ide prema konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama za koje postoje posebne sporazumi koje je naša država potpisala.
Ono što je jako važno reći jeste da se na površinskim kopovima utrošena električna energija takođe ne opterećuje akcizom, a kada imamo situaciju da slušamo kritike na ovaj račun, možda ne bi bilo loše reći i neke pozitivne stvari koje se tiču naše države u odnosu na, u najmanju ruku, okruženje, a mogu da kažem i u odnosu na EU.
Tako akcizu na električnu energiju imaju uglavnom sve zapadno evropske zemlje. Nema je trenutno Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Velika Britanija, Kipar, Letonija i Slovačka. Najmanja vrednost akcize u EU, prema kupcima u privredi, 0,5 evra za jedan megavat čas, odnosno da prevedem, to je otprilike oko pet dinara za jedan kilovat čas koji se potroši, a za domaćinstva i neprivredne delatnosti iznosi jedan evro za jedan megavat čas, odnosno deset dinara za jedan kilovat čas koji se potroši u domaćinstvu, što je, složićete se ministre sa mnom, veća cena nego cena kilovat časa koju plaćamo kada ga potrošimo, a tamo se plaća samo akciza na cenu koja je duplo veća nego kod nas.
Kao što ste najavili sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem, struja će poskupeti za 12%. Tih 12% je zbirna vrednost akcize i poskupljenja struje od strane EPS-a, što naravno treba napomenuti da se građani ne uplaše i da neko to ne zloupotrebi da će još na poskupljenje struje ići akciza od 7,5%. To poskupljenje, kroz akcizu, koja tako jako opterećuje finansije domaćinstava, iznosi 0,36 dinara, što se tiče akcize, i 1,42 dinara što se tiče povećanja struje EPS-a. Kao bivši radnik EPS-a, mogu da vam kažem da su to mizerne sume za održavanje sistema i mizerni priliv novca koji može da utiče, ne znam ni ja kako, na povećanje pouzdanosti isporučivanja električne energije, a posebno ne da se od tih sredstava izdvoje sredstva koja će moći da se koriste u izgradnji nekih novih elektroenergetskih objekata. Pošto je situacija takva kakva jeste, svakako želim da pozdravim vaše napore da poskupljenje ne bude veće i da opterećenje budžeta građana ne bude ozbiljnije, a u cifri to otprilike iznosi da će na račun od 2.500 dinara cena tog računa i utrošene električne energije povećati za 300 dinara.
Što se tiče poređenja te cene sa cenama u regionu, a o ovome isto niko nije pričao, 15% ćemo posle poskupljenja imati nižu električnu energiju nego u Makedoniji i 50% ćemo imati nižu vrednost električne energije nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada smo već pričali o platama, zašto nama plate nisu kao u Evropi, sa zemljama sa kojima poredimo visinu akcize? Evo, možemo da poredimo sa Makedonijom, sa Crnom Gorom, sa Hrvatskom, gde ćemo na kraju imati daleko nižu cenu, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj ćemo imati za 50% nižu cenu, koju plaćaju građani te dve države.
Isto je vrlo bitno napomenuti, a što nisam čuo od svojih prethodnika, jeste da se povećanje ne odnosi na socijalno najugroženije, a za koje je Vlada ove godine budžetom obezbedila šest miliona evra, tako da će oni računati na besplatne kilovate od 120 do 250 kilovat časova mesečno i besplatno grejanje preko toplana i gasa. To su isto mere koje moramo da pozdravimo.
Cena struje bez poreza na dodatu vrednost će za domaćinstva iznositi 6,1 dinar za kolovat čas, a za industriju 5,84 dinara.
Ako pričamo o nekim pozitivnim efektima ovog zakona, svakako treba reći da ćemo imati povećanje od poreskih prihoda u iznosu od 17 milijardi dinara i imaćemo smanjenje potrošnje električne energije, racionalniju potrošnju električne energije, što će svakako očuvati zalihe fosilnih energenata koje imamo u Srbiji.
Kada smo kod punjenja budžeta od strane akciza, želim da napomenem da se evropski i svetski budžeti najviše pune od akciza od naftnih derivata, cigareta i alkohola. Kada već pričamo o tome, mislim da je možda bilo više prostora u ovome navedenom, nego u struji, ali o tome može da se priča i u nekom širem obliku. Kada smo već kod cigareta, Predlog izmena i dopuna Zakona koji se odnosi na elektronske cigarete govori o tome da će se oporezovati, odnosno da će se akcizom obuhvatiti nešto što do sada nije bilo često u našoj slobodnoj prodaji, a to se zove tečnost za punjenje elektronskih cigareta i iznosiće četiri dinara po mililitru tečnosti. U Evropi su samo Italija i Portugal uveli ovu vrstu akcize i u tim državama akciza iznosi, konkretno u Italiji, 0,3 evra, a u Portugalu 0,6 evra, što je daleko iznad onoga što mi uvodimo u Srbiji, a ta akciza će dovesti do povećanja prihoda na godišnjem nivou od oko 200 miliona dinara.
Takođe, uvodi se još jedan novi proizvod na tržište Republike Srbije, a to je nesagorevajući duvan, odnosno duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje, duvan za oralnu upotrebu. Ono što je generalno dobro jeste da će država od prometa i te vrste dobara imati određene koristi.
Ono na šta želim da vam skrenem pažnju, gospodine ministre, da izrazim neku vrstu upozorenja, jesu upravo akcize koje se odnose na alkoholna pića. U ovom zakonu smo imali samo deo koji se odnosi na prodaju diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ne znam da li znate da akcizna markica koja se koristi na alkoholnim pićima identično izgleda i na flaši od jedne litre alkoholnog pića i na flašici od 0,05 litara. Zašto vam to govorim? Zato što cene tih akciznih markica iznos otprilike od 100 do 300 dinara. Grubo računajući, od jednog evra do tri evra i naplaćuje se po količini. Kada kupite akciznu markicu za flašicu koja je 0,05 litara, odnosno dvadeseti deo litra, vi platite dvadeseti deo te cene.
Konkretno, ako imamo neki uvozni viski, kao primer, gde imamo akcizu koja prema državi na litarsku flašu, odnosno na litru tog pića treba da se plati tri evra, imamo ogromnu zloupotrebu i diskvalifikaciju svih onih privrednika koji proizvode alkoholna pića kod nas i koji rade u skladu sa zakonom i kupuju akcizne markice u onoj količini, odnosno u onoj vrednosti koliko je pakovanje flaše koju prodaju. Vi imate zloupotrebu da neko tu istu flašu etiketira sa akcizom koja je 20 puta manje plaćena. Prema tome, evo možda jedna sugestija od nas iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, možda ne bi bilo loše barem boju te akcizne markice promeniti, pa da dođemo u situaciju da sprečimo tu banalnu vrstu zloupotrebe koja se svakako dešava.
Još jednom napominjem, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone. Kolegama iz Skupštine i predsedavajućem se pridružujemo u čestitkama mladim fudbalerima na osvojenom svetskom prvenstvu i zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, kolega Kruževiću.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Hvala lepo za diskusiju i za ovu konkretnu napomenu oko akciznih markica. Proverićemo još jednom. Koliko ja znam, oni plaćaju akcizne markice po broju, plaćaju fiksnu cenu u dinarima, po broju, ali se razrez akcize utvrđuje na osnovu podataka o proizvodnji. Prema tome, ako je proizveo ne znam koliko hiljada hektolitara, on plaća na toliko akcizu, iako lepi iste markice.
Možda nije loša ideja da se markice razlikuju, mada bi to njima komplikovalo stvar, jer onda moraju da kupuju različite markice. Razumete? On se zadužuje na osnovu podataka o proizvodnji i onog momenta kada je litar alkohola napustio proizvodnju, tog momenta se njemu pojavila akcizna obaveza, a to što on lepi jednaku markicu, to samo znači da je to prošlo proces određivanja akcize. Možda da razmislite o tome, da ne bude dileme, da je na litar viskija markica drugačija od one na čokanjčetu šljivovice. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala. Poštovani predsedavajući.  
Gospodine ministre, bilo je zanimljivo slušati vaše izlaganje, obrazlaganje ovog velikog zakona kako ste ga vi nazvali, čekalo se da uđe u raspravu, veliki zakon od 14. tačaka o izmeni i dopuni Zakona o akcizama, kako bi nastavili i stavili na raspravu ove male zakone koji izgledaju ovako. Imaju po 300, 400 strana, koji treba da olakšaju trgovinu, tranzitni postupak i slične stvari.
I naravno, u raspravi o tim drugim tačkama kao i o ovom novom zaduženju od preko 120 miliona evra nema mnogo reči. Govorimo gotovo isključivo sve vreme o akcizama na struju zato što je to nešto što će svi građani Srbije osetiti po svom džepu i vi ste to onda pokušali da objasnite.
Ja sam ovde pisao neke stvari kako je potrebno povećanje cena električne energije kako bi se obnovio EPS. To ste vi rekli, mi danas govorimo o akcizama, akcize će ići u budžet, neće uopšte dolaziti do EPS-a, da li će i koliko biti povećana cena EPS-a videćemo. Nešto ste govorili vi i ministar Antić, ali nije vam mnogo za verovati. Da li će biti na kraju 12% ili 12,5% ili ne znam ni ja koliko kad se sabere povećanje cene struje na akcizu, pa se doda PDV, koliko će to građane tačno po novčaniku, u procentima da osete ne znamo. Vi ste dali jednu zanimljivu računicu da će prosečan račun biti veći od 325 dinara, rekli ste to je paklica, paklica i po, ja nisam pušač cigara, ne znam, rekli ste jedna cigareta dnevno.
Možda je ova mera uvođenja akciza za struju u sklopu ovih drugih akciza, da se smanji broj pušača u Srbiji. Da ste eventualno tako rekli možda bi i dobili podršku. Ali nije to suština, jer ima ljudi koji ne puše, kao ja, ja ću sada moći da kupim četiri sladoleda manje svojoj deci mesečno. To je otprilike 325 dinara, toliko ću ja morati manje da se odreknem, ali za mene je manji problem, ima građana koji su i to je mnogo dobar izraz prvi put sam čuo danas od vas, izvršeno je prilagođavanje plata i penzija. Tako ste vi to nazvali, odluku u oktobru da se smanje plate za 10%, a penzije za pet, 10, 15, nekima i 20%. Prilagođavanje. Mnogo dobar izraz. Moraću češće da ga koristim.
Rekli ste da ćete vi sada da nagradite građene i evo nagrada, građani akciza na struju 7,5%. To vam je nagrada. Imali ste nagradu u prethodnim mesecima, povećanja cena svih mogućih, porez na imovinu. Kaže ministar – pa, to nije deo države. Nego čega je deo? Ne ide u republički budžet, ali tamo, to je isto deo nekog državnog aparata. Isto plaćaju građani. Oni imaju 10,15, 20% manje para od oktobra meseca prošle godine, ali imaju veće troškove i sada će imati veće troškove za struju, 12 ili ne znam koliko već posto, videćemo.
Vi ste ovde sve vreme, ono što ne piše u zakonu, ne piše koliki je očekivani efekat na budžet. Ja nisam mogao da nađem ovde, ali niste ni rekli da li je to nekih 17 milijardi dinara, ja sam se trudio da pronađem 17 milijardi dinara.
Onda ste govorili o tome kako nam je super stanje u budžetu. Kako nam je, ne znam koliko ste rekli, 50 milijardi manje u odnosu na planirano u ovom trenutku deficit, kako smo na 8,09%. Ako nam je tako dobro, zašto onda ovaj novi prihod? Kako to da objasnimo građanima? Očigledno nešto tu nije u redu. Nešto nije u redu kada vi uvodite prihod koji će značajno da napuni budžet Republike Srbije, a tvrdite da je budžet u super stanju. To se kosi sa logikom. Ja bih vas molio da mi objasnite to, jer očigledno nije tako dobro stanje u budžetu. Vi ste pravdali ovo povećanje pričom o tome kako je dobro stanje u budžetu, to je nelogično. Između ostalog ste rekli PDV je povećan 5%, akcize 7,7% ako sam dobro zapisao.
Ali, da li je istina ovo što je rečeno na sednici skupštinskog Odbora za finansije i budžet, pre nekoliko nedelja, da poreska naplata danas nije na nivou iz 2012. godine, još uvek. I da je na tom nivou na kojem je bila tada, pošto je 2013. godine napravljen veliki pad iako je tada povećan PDV, da vas podsetim ministre. Niste ga vi povećali, ali je ova politička većina koja je formirala ovu Vladu u kojoj ste vi ministar. Povećan je PDV, kao i mnogi drugi porezi 2012, 2013, 2014. godine su povećavani ti porezi.
Ali, naplata je manja, ukupan efekat je manji. Siva zona je povećana 30% u 2013. godini i tu treba da se skoncentrišete. Da imate novi naplate poreze danas kakav je bio u 2012. godini, vi bi imali 20-30 milijardi dinara više u budžetu. To je rekao predsednik Fiskalnog saveta, na sednici Odbora. Ja nisam stručnjak za ekonomiju, gledam šta neki drugi govore koji ne govore samo ovu vašu priču da nam je super i da nam je sjajno, jer tako nije. Građani to ne osećaju, da nam je divno i sjajno i da sada treba da budu nagrađeni poskupljenjem struje zato što nam je tako dobro.
(Aleksandra Tomić, s mesta: To nije rekao.)
Tako je rekao, slušajte. Ja sam vrlo pažljivo slušao i pisao ovde. Ono što je vrlo zanimljivo i što je velika …
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim vas predsedavajući.