Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.10.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/409-15

2. dan rada

21.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:15 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Peranović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Peranović

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, pred nama se nalazi jedan zakon koji zaista treba primenjivati onako kako kaže.
Ciljevi ovog zakona su višestruki, pre svega, mislim na očuvanje šuma a pored toga jeste njeno korišćenje. Znamo da velika finansijska sredstva mogu se ostvariti pravilnim i racionalnim i planskim korišćenjem šuma.
Dobro je što će se ovim zakonom oformiti osam šumskih oblasti, šest plus dve pokrajine Vojvodine i Kosovo. O prihodima koje možemo ostvariti sečom i planskom odnosno planskom sečom šuma ne bih govorio ovom priliku.
Hoću da još jednom podsetim da Srbija ima pokrivenost šumama oko 29,1%, što, može se reći da ulazimo u onaj prosek svetski. To je daleko niže od evropskog, a po stanovniku je 0,3 hektara.
To je manje nego okolne zemlje, ali ja sam namerno ovo rekao i ponovio sam kao moje kolege, ne možemo mi tako baš da gledamo. Pokrivenost šumama u Alpima, Austriji i Švajcarskoj nije isto kao u Holandiji.
Znači, mi imamo jednu teritoriju izuzetno dobru i kvalitetnu, Vojvodinu, s druge strane imamo jug i istočnu Srbiju koja je, naravno pokrivenija i onda tako pravimo jedan prosek. Mislim da ako se popnemo za još dva do tri, eventualno pet posto, da će to biti sjajno za celu teritoriju Republike Srbije.
Ono što je na mene, čitajući ovaj zakon, ostavilo najveći utisak jeste šumska inspekcija i propratnica, odnosno otpravnica. Ja dolazim iz Šapca, pored gde je planina Cer. Pričam samo jednu praktičnu priču i krađe šuma, a kada imamo krađu šuma, kao pasionirani lovac, tu ima i krivolova.
Zašto ovo govorim? Loše privatizacije koje su se desile u prethodnom periodu i onaj zakon iz 2010. godine, doveli su do toga da imamo ogroman broj hektara odnosno šuma, slobodno mogu reći ničije zemlje ili ničije šume. U tim šumama najveći su problemi.
Još jedna paralela. Kada neko ode u krivolov, odnosno u krađu šume, sigurno ne ide opušten ili onako kao na posao kada ide. To se radi po lošim vremenskim uslovima, najčešće su ovakvi periodi kada su kiše i početak zime, kada ulazimo u hladan period ili kada je olistala šuma i kada imamo drugo poljoprivredno rastinje.
Zašto ovo govorim? Govorim jer samo u mesecu septembru imali smo više nemilih događaja. Baš iz tog razloga gde se dešavala ta krađa šuma, i u septembru je bio jedan smrtni ishod, samo u septembru mesecu. Znači godišnje ima u opštini Šabac više takvih slučajeva da ne pričam u samoj šumi koliko toga ima, plus jeste ono kada se to drvo ogrevno koristi u vozilima koja nisu adekvatna za takve stvari.
Inspekcija šumarska tu u narednom periodu mora da uzme ključnu ulogu, propratnice i otpremnice i kontrola takvog drveta.
Druga stvar jeste da mi smo imali prošle godine velike elementarne nepogode i one u maju i one u toku zimskih dana kada je ceo jug Srbije, istočna Srbija bila okovana ledom jer smo imali ogromne štete. To je u zimskom periodu.
U letnjem periodu imamo požare. Tu sami moramo promeniti svest i kontrolu, odnosno čuvanje šuma. Znate da požari ne mogu baš sami od sebe da se dogode. Potreban je neki faktor, neka ruka da se tako nešto desi.
Ovim zakonom se propisuje da ako se desi takva sanacija, neko drvo se izvali ili od požara da sopstvenik, odnosno fizičko lice ne mora da naplaćuje određene takse da bi to drvo se poseklo.
Šta sam još hteo da kažem jeste i to bih postavio kao pitanje i vama gospođo ministarka, jeste da je predloženo da će Komora šumarskih inženjera da počne da radi 2016. godine. Znači, kada se obezbede određena finansijska sredstva. Postavljam pitanje, možda i predlog, da zajedno sa ovom komorom šumara, odnosno da to bude komora lovno-šumarska ili kako bi se već zvala.
Mislim da bi to u jednom smislu i čuvanju i korišćenju dalo mnogo bolje rezultate i da bi cela država od toga imala mnogo više efekata, pričamo o prihodima, to su od šuma, od lovstva. Znamo da Srbija je bogata po tome, a imali smo pre nekoliko godina „Čuvajmo Srbiju, čuvajmo zelenu sredinu“. Ja sam zaista ubeđen da su ovde svi poslanici raspoloženi da tako se ponašaju.
Čuli smo u više navrata korišćenje za novogodišnje i božićne praznike, da upravo to se dešava ali mi kroz ovakav zakon imaćemo gajene teritorije gde će se te novogodišnje jelke ili božićne jelke moći kupiti na jedna način kako je to predviđeno, a nemojmo da baš toliko urušavamo našu nacionalnu svest i naše verske običaje. Ako neko odseče badnjak, ne treba mu zameriti.
Ja se zahvaljujem i u danu za glasanje ja i moja poslanička grupa ćemo podržati ovaj zakon.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Nenad Milosavljević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Nenad Milosavljević

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, u okviru rasprave o izmenama i dopunama Zakona o šumama, govoriću danas o ekološkom aspektu i značaju zaštite šuma.
Za šume se, kao što je rekla moja koleginica Gordana Topić, kaže da su pluća naše planete. Drvo je najstariji živi organizam, a najveća pluća planete su tropske šume Amazonije. One su najveći na svetu i iz njih planeti zemlji dolazi najviše kiseonika.
Međutim, danas nažalost, možemo da konstatujemo da su pluća planete gotovo životno ugrožena, čak se i Amazonska džungla ugrožava jer apsorbuje značajne količine ugljendioksida i postaje rezervoar otrovnih materija. Ako se ona svede samo na običnu šumu, to će izazvati katastrofalno ubrzanje globalnog zagrevanja naše planete.
Nekontrolisana seča Amazonskih prašuma nosi sa sobom nesagledive posledice. Teško je, nažalost, precizno prevideti i sve posledice za ekosistem planete, ali je realno pretpostaviti da će posledice globalnog zagrevanja biti pogubne za mnoge biljne vrste.
Šume pokrivaju oko 30% od ukupne kopnene površine. Ima ih i u najtoplijim i u najhladnijim predelima, osim na Antartiku. Nazivamo ih raznim imenima: tropske šume, prašume, tajge, pluća.
Jedno je jasno, uništavamo ih neverovatnom brzinom, iako u njima živi polovina biljno-životinjskih vrsta, ljudi poseku oko 16 miliona hektara pod šumom godišnje, što je upravo kao da sečete šumu na površini od oko dve Srbije godišnje.
Sečom šuma uništavamo ogroman deo biodiverziteta planete, a sečemo ih iz raznih razloga. Sečemo ih zbog novog prostora za život, jer nas je na planeti sve više. Sečemo ih zbog puteva, njiva, sečemo ih zbog industrijske upotrebe drveta, ne vodeći računa o tome da su životinje i biljke koje žive u tropskim šumama uglavnom endemske i gubitkom staništa nestaju i one.
Ne stradaju samo biljke i životinje od krčenja šume. Trista miliona ljudi živi u svetskim šumama. Najpoznatiji su pigmeji, koji žive u centralnoj Africi. Osim toga, od života šuma živi 1,6 milijardi ljudi.
Da podsetim da čak 12 do 20% od ukupne svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte dolazi od krčenja šume. Sečom šuma, koje hlade našu zagrejanu planetu, oslobađa se ogromna količina ugljendioksida koji nas dalje greje.
Kao što su Amazonske prašume pluća planete, srpske šume su pluća Srbije. Da bi planeta bila zelena, svaka država mora čuvati svoje šume. Srbija i kroz današnje izmene Zakona o šumama, poboljšava zakonodavni okvir koji treba da bude osnova za mnogo odgovorniji odnos prema šumskom blagu.
Nažalost, kod nas je uobičajena praksa da se ne držimo slova zakona ako to nije u našem uskom interesu. Zato je zakon o kome danas raspravljamo važan za naše šume, jer se poboljšanim zakonskim rešenjima omogućava bolje gazdovanje, bolja zaštita i što je najvažnije, stvaraju se uslovi za nova pošumljavanja.
Da podsetim da Srbija pod šumama ima oko 29% površina, veoma nepravilno raspoređenih. Najmanje je pošumljena Vojvodina, sa nekih oko 7%.
Istakao bih neka nova zakonska rešenja i mere, koja bezrezervno podržavam. Pre svega, zakonski okvir propisuje sistem integralnog, jedinstvenog upravljanja i zaštite šuma na teritoriji čitave Republike, jer u prirodi za pojedine procese i ekcese ne postoje granice. Požar ili gubar ili bolesti ne znaju za granice. Dobro je što zakon na precizniji način definiše sam pojam šume, tako da se ovim pojmom obuhvataju i male površine, tj. površine veće od svega pet ari, ukoliko su obrasle šumskim drvećem i krunama drveća od 30% površine.
Ovim zakonom precizno se definišu pojmovi koji doprinose zaštiti šuma. To je, pre svega, pojam sa nacionalnog plana. Zašto je to važno? Svedoci smo da su nam u prošloj godini i od poplave i od leda stradale i šume. Pojava velikog broja klizišta na šumskom zemljištu oštetila je veliku šumsku površinu, a ledene kiše i snežni nanosi uništili velike šumske površine i državne i privatne.
Do sada nije postojala zakonska mogućnost da se ove štete direktno saniraju, jer za te namene nisu mogla biti projektovana budžetska sredstva. Sad se ovaj veliki problem rešava tako što se u ovim izmenama zakona predviđa da se za sanaciju šumske štete mogu predvideti budžetska sredstva.
Pored ovoga, skrenuo bih pažnju na još jedan veliki problem, problem bespravnih i nekontrolisanih seča šuma. Velike površine i privatnih i nekontrolisanih državnih šuma se bezuslovno seku. Izmene zakona uvode mnogo bolju kontrolu tako što se ponovo uvodi propratnica kojom se prati put isečenog drveta.
S druge strane, da bi se nadoknadile izgubljene površine pod šumama, bilo zbog seče ili prirodnih katastrofa, požara, klizišta ili ledoloma, neophodno je brže i organizovanije pošumljavanje. Država će u skladu sa ovim zakonom obezbediti okvir i sredstva, ali je potrebno da i mi građani učestvujemo aktivnije u tome. Nekada se masovno pošumljavanje vršilo volonterskim radom. Na taj način su pošumljene stotine hiljada hektara. Apelujem i danas da se na sličan način posvetimo pošumljavanju i zaštiti šuma i šumskog blaga.
Na kraju da kažem da sam zadovoljan rešenjima u ovom zakonu, kojim se poboljšava odnos države prema šumama i obezbeđuju i uslovi i sredstva za zaštitu i da kažem da ću i ja i poslanička grupa SPS podržati sve aktivnosti Ministarstva poljoprivrede usmerene na ovu oblast i u danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Janko Veselinović nije tu.
Narodni poslanik Aleksandar Marković je odustao.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Stojiljković

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o šumovitosti Srbije još postoje zapisi iz najranijih perioda. Meni je zanimljiv jedan iz 1168. godine kada je Vilhelem Tirski zapisao – Srbija je brdovit, šumovit i neprohodan kraj. U to vreme piše se u tim zapisima da se danima putovalo od Niša do Beograda i da se gotovo nebo nije videlo koliko su bili gusti sklopovi stabala i da je upravo tako izgledala tada naša Srbija.
U 13. i 14. veku kreće masovna seča šuma i, naravno, bio je potreban i prostor za život, prostor gde će se gajiti hrana i to je potpuno i opravdano, ali već je tada i car Dušan bio zabrinut zašto tako šume brzo nestaju, pa je i zabranio da se seku, uz želju da se one same obnove. Čak je u Dušanovom zakoniku, u članu 123. predviđeno da se šume mogu seći samo za potrebe rudarstva.
Koliko su šume vekovima bile značajne za Srbiju pokazuje i to da gotovo u svakom drugom ili trećem nazivu našeg naselja ili grada postoji ili naziv šuma ili naziv nekog drveta.
Danas je šumovitost Srbije nešto malo ispod 30%. Danas se raspravljalo o tome da je to optimalno. Ja se negde ne bih složila da je to optimum, a to je upravo pokazala prošlogodišnja poplava, jer sigurna sam da je na mnogim prostorima bila veća pošumljenost, ne bi se desilo da dođe do onakvih poplava, jer šume, odnosno samo drvo čuva i od toga da ne dođe do poplava, čuva da ne dođe do erozije zemljišta i to je ono sve što nas je zadesilo i pokazala nam je sama priroda da moramo ipak pošumljenost da povećamo.
Prosek šumovitosti u Evropi, čuli smo, je 40%, u Crnoj Gori je 60%, u zemljama oko nas to je neki prosek koji bi trebalo da dostignemo, bar tih nekih 40% i na tome država intenzivno radi, to je za svaku pohvalu.
Svi znamo da su proizvođači kiseonika okeani i šume, obzirom da i okeani koji su samo davali oko 8% kiseonika i oni sami, nažalost, odumiru, nama kao jedini izvor kiseonika na koji možemo zaista da se oslonimo jesu upravo šume.
O tome kako čovek uništava šume danima bi se moglo govoriti, nažalost, ali ono što jeste činjenica, ako ovakvim tempom nastavimo, bojim se da naši bliski potomci će pamtiti iz knjiga kakve su šume. Nažalost, neće tada ni biti života na zemlji, ali to bi bilo ukoliko bi se ovakvim tempom nastavilo. Ako to ne zaustavimo, to bi bila neka naša realnost.
Šume imaju veoma značajne i brojne funkcije. Neko je nabrojao čak 450 funkcija šuma. Ja bih, pored toga što proizvode kiseonik, dakle, proizvode drvnu biomasu, obnovljive izvore energije, štite vodu od zagađenja, štite od poplava, štite zemljište od erozije, čuli smo, mogu biti vetrozaštitni pojasevi, koliko su značajni, imaju socijalnu funkciju, privrednu funkciju i brojne druge funkcije, pa bi njihovo nestajanje, pre svega, izazvalo globalno zagrevanje, veoma značajne promene klime, rast saliniteta u zemljištu što je veoma značajno, jer nestankom, odnosno smanjenjem šuma ne bi mogle da opstaju ni druge biljke i životinje zbog povećanja saliniteta u zemljištu, kao i smanjenje količina kiseonika.
Planiranje upravljanja šumama, upravo je i tema ovog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona koji su pred nama, pre svega ističe zaštitu biodiverziteta, odnosno različitosti šuma, a to podrazumeva i održivo korišćenje šuma. Održivo korišćenje znači da taj resurs koristimo optimalno, da ga koristimo pažljivo tako da ga ostavimo i našim budućim generacijama.
Dakle, prethodnim Zakonom o šumama iz 2010. godine čuli smo da je bilo više odredbi koje su prosto negde bile neprimenljive, a tiču se, pre svega, donošenja godišnjeg plana gazdovanja šumama, zatim srednjoročnog plana zaštite šuma, broja šumskih područja i plana njihovog razvoja, zatim vreme seče šuma i izdavanja licence. Ovde je jako bitno da je predviđeno izdavanje licence, ali ni komore inženjera šumarstva nisu zaživele, zato što prethodnim zakonom nisu predviđena početna sredstva za osnivanje ove komore.
Takođe, nije propisan ni planski dokument gazdovanja državnim šumama površine koje su manje od 100 hektara i, naravno, ono što se pokazalo u prošlogodišnjim poplavama, šta je falilo, to je sanacioni plan, a to je dokument koji bi omogućio reagovanje i otklanjanje štetnih posledica usled onakve situacije koja nas je zadesila.
Ono što definitivno jeste izazvalo najveći problem jesu mala ovlašćenja šumarske inspekcije, Republičke šumarske inspekcije i to je ono na čemu će predlog ovog novo zakona najviše i raditi.
Dakle, ovim izmenama i dopunama se upravo otklanjaju ovi nedostaci koje sam nabrojala.
Ja bih pomenula i promenu definicija šume koja se do sada osvrtala samo na površinu koju zauzima šuma, to je bilo pet ari, a sada je kriterijum uveden i da je pokrivenost zemljišta krunama drveća minimalno 30%. Dakle, jako je bitno kakva je struktura drveća koja se nalazi na toj površini, da li to možemo zaista nazvati šumom.
Zatim, ustanovljavaju se šumske oblasti kao najveće prostorno planske celine gazdovanja i planiranja gazdovanja šumama. Dakle, od sada će biti sedam šumskih oblasti na koje će se odnositi plan razvoja gazdovanja i obuhvataće upravo ovih do sada postojećih 27 šumskih područja i šuma koje su u okviru nacionalnih parkova.
Više puta smo čuli usklađivanje sa nadležnostima AP Vojvodine u oblasti šumarstva, što je veoma bitno, jer bez obzira kada uzmemo prosek šumovitosti pošumljenosti u našoj državi, AP Vojvodina zaista zalužuje veliku pažnju.
Zatim, vrši se usklađivanje sa Zakonom o javnim preduzećima, a po kojem će javno preduzeće „Srbijašume“ imati dužnost da se u narednih šest meseci usaglasi sa odredbama ovog zakona.
Ono što je veoma bitno, jeste usklađivanje sa donetim Zakonom o javnoj svojini koji je prosto negde napravio vakum, napravio je tu neku prazninu i zbog toga nam je ostalo desetine hiljada hektara državnih šuma bez staraoca i bez adekvatne zaštite, a rezultat toga je bila neregularna seča i zloupotreba ovakvih šuma. Dakle, od sada će za šume u državnoj svojini, kojima nije određen korisnik ili korisnik ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, korisnika odrediti Vlada, naravno na predlog nadležnog ministarstva, a sve do postupka prenosa i dodele prava korišćenja. Dakle, na ovaj način će se rešiti ove desetine hiljada hektara devastiranih šuma koje su prosto negde kao posledica ovog vakuma.
Izmenama se dozvoljava da javna preduzeća, čiji je osnivač lokalna samouprava, mogu gazdovati, i koji su do sada gazdovali šumama, mogu da nastave, naravno, ukoliko budu ispunjavali odredbe i propise ovog zakona. Definisana je i procedura za postupanje u slučaju prirodnih nepogoda i ono što je jako bitno jeste da se predlaže oslobađanje obaveze sopstvenika i korisnika šuma u ovakvim slučajevima, jer se to, naravno, ne može nazvati korišćenjem šume.
Takođe, uvodi se i oslobađanje od obaveze plaćanja naknada za posečeno drvo, kada je u pitanju program sanacije šume, jer do sada smo imali situaciju da sopstvenik ne želi da prijavi da je drvo stradalo, a takvo drvo je podložno i štetočinama i bilo kakvim bolestima i na osnovu toga može da strada i cela šuma, jer je morao da plati naknadu, a nije kriv što je došlo do povrede, odnosno do ozleđivanja takvog drveta.
Ovo izmena je izuzetno bitna. Predlažu se izmene plaćanja naknade za korišćenje šuma, šumskog gazdinstva, tako što se menja osnovica za obračun. Do sada se uzimao ukupni godišnji prihod korisnika ostvarenog gazdovanjem šumama, a sada se uzima ukupni godišnji prihod od korišćenja šuma. Znači, računa se čista eksploatacija drveta, što je zaista dobro, jer će se smanjiti naknade i ovo je dobro za sve one koji gazduju šumama.
Kao mera smanjenja neregularne ili bespravne seče, uvodi se naravno i obavezna dokumentacija, koja je isključena kao obaveza 2010. godine. Znači, sada će morati drvo u prometu, pored žiga na posečenom stablu, da ima obaveznu dokumentaciju. To je propratnica za drvo i za privatno vlasništvo i otpremnica za drvo iz državnih šuma.
Nabrojala sam ovako neke od najbitnijih izmena ovog zakona, ima ih još, ali ono što je jako bitno reći jeste da su i do sada postojali zakoni vezani za šume, odnosno za gazdovanje šumama, ali da je njihova primena negde zaostajala.
Nadam se da će veće nadležnosti šumarske inspekcije dovesti do bolje primene ovih odredbi, i to će se, sigurno, ubrzo videti u samoj praksi.
Ono što bih pomenula jeste da je u toku akcija pošumljavanja, i to je za svaku pohvalu. U to su uključene brojne institucije i lokalne samouprave. Naravno, cilj je povećati pošumljenost, ali moja je želja da ne samo u planiranje pošumljavanja, već i da u sam proces pošumljavanja budu uključeni stručnjaci, kako ne bismo došli u situaciju da prilikom pošumljavanja koristimo jednu vrstu koja će kasnije biti manje otporna, jer sastojine koji se sastoje samo od jedne vrste, šumske sastojine, mnogo su manje otporne od mešovitih sastojina. Takođe, potrebno je voditi računa i o okolnom sklopu šumskih sastojina, kao i o tome kakvi su uslovi i zemljište na kojem se sadi. Takođe, nije dobro da se desi da se na maloj površini zasadi mnogo različitih vrsta, tako da je moja sugestija da budu uključeni na terenu stručnjaci. Sigurna sam da bi oni svi poželili i da bi se rado našli, kako ne bismo posle imali veće štete, nego koristi.
Ono što bih još rekla jeste da je član 19. izmenjen, pa sada program razvoja šumarstva donosi Vlada, umesto Narodne skupštine, što je bilo do sada, a ja se uvek borim da Narodna skupština ima negde udela, pa je moj apel da učestvujemo u nekim raspravama ili da raspravljamo o strategiji razvoja šumarstva.
Dakle, nekada, za kraj, kao što smo videli na početku, su se ljudi kroz one guste šume borili za neka svoja mesta za život, za svoje gradove, a mi se danas iz gradova borimo za naše šume, za ono što je ostalo, da se te šume uvećaju. Naravno, veći broj šuma, kvalitetnih šuma, naravno, uz jednu dobru demografsku sliku je ono što bih želela da mi zajedno ostavimo našim potomcima. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, hteo bih da saopštim tri napomene, kao neku vrstu prethodnih napomena, uvaženoj gošći, ministarki Bošković Bogosavljević, a onda i dve primedbe, jedno pitanje i jedna primedba, možda, na samom kraju.
Najpre, gospođo Bošković Bogosavljević, vi ste jutros svoje izlaganje počeli jednom upitnom rečenicom. Ta rečenica glasila je – šta je šuma? Uz jedan osmeh na licu, moram ovde da kažem, meni se dopao taj početak, jer nas je usmerio ka upitanosti o nečemu što zaista jeste važno.
Vi ste ja mislim to fino odgovorili, ali evo još jednom ovde da podsetimo narodne poslanike koji možda nisu pažljivo slušali ili su imali neku vrstu primedbi na sadržaj, primetio sam da je gospodin Šormaz imao izvesne vrste primedbi. Kaže – šuma je prostor obrastao šumskim drvećem, minimalne površine pet ari sa minimalnom pokrivenošću zemljišta, krunama drveća od 30%, a onda se dodaje u narednim stavovima još nešto.
Mene je to malo pravo da vam kažem, sada i lično da se unesem, vratilo u neko sećanje i na osnovnu školu, kao da smo malo prisustvovali jednoj vrsti upitanosti iz „Poznavanja prirode“, i ja smatram gospođa Bošković Bogosavljević da je to bilo i dobro. Ja gospođo Bošković Bogosavljević, cenim i to što vi kada dođete u Narodnu skupštinu učestvujete u raspravi sa narodnim poslanicama i narodnim poslanicima. Mi ovde nekada imamo posla sa ministarkama i ministrima gospođo Bošković Bogosavljević, koji prećute skoro celi tok sednice. Ne odgovore ni na jedno pitanje, ni na jednu dilemu, a ja kod vas primećujem ovu jednu vrstu borbenosti.
Treća napomena je ova prethodna, cenim usmerenost poštovana gospodo, gošće i gosti i ka unapređenju odredbi Zakona o šumama. Smatram da sve što je zakonska materija, a naročito ova oblast treba da privuče našu naročitu pažnju. Onda se sada usmeravam gospođo Bošković Bogosavljević i na dve primedbe, odnosno pitanje i primedbu kao što sam najavio.
Primetio sam da je gospođa Maraš, na primer, ovde vama rekla – bravo vi ispunjavate obećanja. Naravno vi ste i pripadnice iste političke stranke pa se tu malo pohvale saopšte, ali zapamtio sam gospođo Bošković Bogosavljević, da ste vi nama ovde poslanicima Nove stranke, na prethodnoj sednici kada smo razgovarali o nacionalnim parkovima, takođe obećali nešto, a niste to ispunili gospođo Bošković Bogosavljević.
Obećali ste nam da ćete pažljivije, strašno pažljivo da koristite pravila, pravopis i gramatiku srpskog jezika gospođo Bošković Bogosavljević i vi to danas niste uradili. Zato smo narodni poslanik Zoran Živković i ja i čudi me sada da gospodin Neđo Jovanović ne interveniše. Danas kada se primeti da nešto nije ispunjeno, a pre dva dana, odnosno juče je bilo ja mislim, javlja se oko neke druge stvari. Kako to da gospodin Neđo Jovanović nije podneo sedam amandmana, na primer, evo i na član 9, gde se kaže – sopstvenik, odnosno korisnik šuma dužan je da izvrši sanaciju i to površine na kojima nije uspelo podmlađivanje. Pa ne može „na kojima“. Moralo je da glasi – „površina, na kojima je“, a gospodin Neđo Jovanović kao advokat, pravnik ovde nam meri svaku reč, hoće da precizno govorimo. Nije na primer primetio.
Očekujem gospođo Bošković Bogosavljević da sledeći princip etike i odgovornosti i vi i gospodin Neđo Jovanović ustanete sada, tražite reč od gospodina Bečića i kažete ovde – u pravu je narodni poslanik opozicije kada nam saopštava ovakvu vrstu primedbi. Zašto? Znam ja da gospodin Neđo Jovanović to zna.
Preciznost u jeziku, znači preciznost u definisanju zakona, a to nas poštovana gospodo uvek vraća. Vidim da i gospodin Bečić sada klima glavom. Zna, da u članu 3. Ustava naše Republike koji definiše najvažnije načelo našeg Ustava, a koje je to načelo poštovana gospodo, gospođo Bošković Bogosavljević – vladavina prava. U Skupštini smo, moramo sa ovom pažnjom.
Imam jedno pitanje gospođo Bošković Bogosavljević, nadovezujem se na ovo što je rekao gospodin Šormaz. Meni se čini da je ideja gospodina Šormaza bila da vas pita, da li ste i vi prošli poligraf povodom ovoga predloga zakona, budući da je poligraf, uveden kao osnovno merilo istine, pravde…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: …čestitosti itd, poštovana gospodo.)
Reč ima dr Ljubica Mrdaković Todorović.
(Dragan Šormaz, s mesta: Replika.)
Gospodine Šormaz, nije dovoljno to što je samo pomenuo vaše ime.
(Dragan Šormaz, s mesta: Kako nije dovoljno, i poligraf i Šormaz.)
Ako se tu pronalazite, izvolite. Prijavite se.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Šormaz

Srpska napredna stranka
Gospodine Bečiću, prvo je pogrešno, kolega još na početku govora pomenuo me u kontekstu da sam ja imao primedbe na zakon. Nijednu jedinu primedbu na zakon nisam izneo, apsolutno sam ga pohvalio. I sada kažem da su odlične izmene i dopune zakona i da ga preciziraju i prave boljim, pa uz uvažavanje i ostala je neka nepreciznost koju treba amandmanom rešiti.
Zato je tu Narodna skupština gde su svih 250 poslanika ravnopravni bili vlast, bilo da podržavaju Vladu, bilo da ne podržavaju, da su opozicija, imaju pravo da podnose amandmane, da popravljaju zakone i u danu za glasanje da sede, da glasaju za svoje amandmane i za zakone koji su popravljeni na bolje.
Ministarka nema ni jedan jedini razlog da ide na poligraf, zato što radi svoj posao onako kako treba. Oni koji varaju, lažu građane Srbije, a kažu da to nisu radili, nemaju ni jedan jedini razlog da ne odu na poligraf da dokažu da su u pravu. Oni koji izbegavaju da odu na poligraf, oni sami potvrđuju da sve što su radili, na primer, gospodin Bojan Pajtić sa Razvojnom bankom Vojvodine i sa svim ostalim stvarima koje je radio dok je bio predsednik Vlade, Fondom za razvoj Pokrajine, itd, nešto krije, čim ne želi da ide na poligraf.
Ministarka ništa ne krije, ona popravlja situaciju i ne vidim zašto ste je uopšte pomenuli u takvom kontekstu.