Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, gospodine Vučiću, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, poštovane kolege prosvetni radnici i zaposleni u obrazovanju, svoje današnje izlaganje pre svega usmeriću na izmenu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, a svakako da ću podržati i ostala dva predloga zakona koji se tiču dva važna ugovora.
Najpre bih želela ovu priliku da iskoristim da sa par dana zakašnjenja svim kolegama prosvetnim radnicima čestitam Dan prosvetnih radnika, 7. novembar. To je datum kada je rođen naš veliki reformator Vuk Stefanović Karadžić. Drage kolege, imam i jednu poruku – da obavljate i dalje svoj veoma težak, visoko odgovoran posao, a sa druge strane i veoma lep i kreativan, na najbolji mogući način, savesno, profesionalno, u najboljem interesu svojih učenika, u najboljem interesu struke, profesije, ali i ličnog, profesionalnog usavršavanja.
U toku su važne reforme. Da bi ih realizovali, naravno, moramo reformisati i naš obrazovni sistem. Obrazovanje, čuli smo već i danas, jeste proizvodnja. Obrazovanje proizvodi znanje koje mora da bude cenjeno. Znanje, koje treba da bude mnogo kvalitetnije, što podrazumeva njegovu trajnost, njegov kvalitet, ali i funkcionalnost i primenu u praksi.
Danas govorimo o dopuni Zakona o budžetu za 2015. godinu i u tom smislu imamo izmenu dva člana, to je član 17, gde se dodaje novi stav 3, gde se pruža mogućnost da zaposleni u prosveti dobiju jednokratnu pomoć. I to je veoma važna vest za sve zaposlene u obrazovanju, u ustanovama za osnovno, srednje obrazovanje, u ustanovama za učenički standard, ali čuli smo i da je dopunjeno i za sve zaposlene u višim i visokim školama danas. Povodom ovoga, održano je više sastanaka sa predstavnicima Ministarstva finansija, Ministarstva prosvete, sindikatima, a ja bih rekla, mislim da je i na poslednjim od tih sastanaka upravo i sam premijer bio prisutan.
Na osnovu svega je procenjeno da je trenutno realno i moguće zaposlenima u prosveti dati jednokratnu pomoć u visini od 7.000 dinara. I to jeste realno i moguće i to jeste odraz naše finansijske stabilnosti. To jeste odraz toga da smo konačno zaustavili negativne trendove u oblasti finansija.
Zarad kolega prosvetnih radnika, ja bih rekla još nešto. To ne znači da će njihovo pravo za jubilarne nagrade biti ukinuto. Ono se nikako ne ukida, ono će i ove godine biti isplaćeno za sve one koji su to pravo ostvarili, ali iz budžeta jedinica lokalnih samouprava.
Naravno da jednokratna pomoć za prosvetne radnike neće suštinski i trajno rešiti njihov položaj, ali, ova pomoć rekla bih da jeste jedan dobar znak, jedan dobar simbol dobre volje ove Vlade da je prepoznala probleme položaja prosvetnih radnika danas, da moramo ispraviti nasleđene greške, da ne pominjem 2008. i neke ranije godine.
Da bismo suštinski rešili problem položaja prosvetnih radnika, moramo kvalitetno doneti platne razrede, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o visokom školstvu, zatim Registar zanimanja, ali i koncept dualnog obrazovanja, kao i obnovu svih naših škola. Ja se usuđujem da kažem još nešto što smatram da je vrlo važno – možda je moguće omogućiti i javno-privatno partnerstvo u školama, dodatno finansiranje naših radnika u školama putem projekata, ali i veći razvoj obrazovnog turizma. Jer, najveći problem danas u obrazovanju zapravo jeste sve manje dece, budućih učenika i studenata, a na ovaj način bi mogli oživeti naša sela i napuštene školske zgrade.
Naravno, potrebno je da svi mi koji smo na bilo koji način, direktan ili indirektan, vezani za obrazovanje, damo sve od sebe kako bi konačno bolji dani za obrazovanje u Srbiji došli, kako ta briga za položaj prosvetnih radnika više ne bi bila na reči.
Sigurna sam da će ova Vlada Republike Srbije na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem svakako u tome i uspeti.
I samo još jedno zapažanje za kraj. Sva današnja kritika smatram da je bila kritika radi kritike, nije bila ni dobronamerna, ali nije bila ni korisna. Ona je bila krajnje ispolitizovana, a ja bih rekla – uvek sa istim ciljem, da omalovaži sve napore, sve uspehe ove Vlade Republike Srbije, a ti rezultati, moramo priznati da su vidljivi, da su prisutni, da su merljivi i da su danas priznati. Hvala vam puno.

Reč ima premijer.

Dame i gospodo, zarad istine, želim da vas obavestim o sledećem.
Vi znate da su nam, evo, ceo dan, danima, nedeljama, mesecima, omalovažavajući sve što smo govorili, i danas su pričali da je nešto mizerno – pa, jeste, može čovek i da se složi sa tim. A znate li koliko je vlada od 2008. do 2012. dala ovakvih pomoći i podrške? Znate koliko je to puta bilo na godišnjem nivou? Lepo ti, Milija, stoji ta srpska narodna nošnja. Znate li koliko su puta dali našim prosvetnim radnicima, osim što su im rekli – povećavamo vam platu 10%, pa inflacija bude 25%? Nula puta. Nula. Dala je jedna druga Vlada 2008. godine, i tada je bila pohvaljena – dala je 5.000 dinara. Dala je naša Vlada 2013. godine, Svetosavsku podršku i pomoć od 4.000 dinara. Ovo je 7.000 dinara. Nije dovoljno i nije dobro, zato što je mnogo bolje da to bude nula, kako su to neki drugi radili, i to u godinama u kojima je zemlja išla nizbrdo i pravo u ambis?
Ja sam došao do još određenih podataka, da vidite samo kako je to funkcionisalo, posebno ono što oni kritikuju, a naročito sam se spremio za raspravu oko toga ko je lopov a ko nije, ko je krao a ko nije. Te rasprave najviše volim, sa onima koji su opljačkali Srbiju kroz proces privatizacije, sa onima koji su živeli i radili za to da bi nešto pljačkali, a da bi poštenim ljudima nešto prebacivali.
Kao što vidite, nemam nikakav strah, već dođem direktno, pa da vidim šta će da mi kaže bilo ko, a da vidimo i šta ću ja njima da kažem. Pa da vidimo čija će argumentacija da bude ozbiljnija, tačnija i preciznija.
Dragi prijatelji, govorili su nam kako ništa ne valja što smo uradili oko „Er Srbije“. Da li je tako bilo? Decenijama prosečan gubitak je bio između 37 i 39 miliona evra na godišnjem nivou. Govorili su nam kako ništa ne valja, izvlačili podatke.
Evo vam, da vidite samo kako to danas izgleda. Broj putnika u milionima putnika u odnosu na 2012. godinu, jer se 1,3 povećao na 2,3 u 2014. godini i ove godine biće 2,6 miliona putnika. Prihod u milionima evra sa 161 na 192 u 2014. godini biće preko 210 u 2015. godini. Sa broja destinacija, sa 32 koje nisu bile dnevne, povećano je na 40 koje su dnevne. Sa 9.500 letova, povećano je na 15 hiljada letova. Letelice povećane za četiri, starost smanjena sa 25 godina na prosečnih 17 godina. Kargo rast 60% u odnosu na „JAT“. Broj pilota je povećan za 100. Broj pilotkinja, prvi put ih imamo, nismo ih ranije imali. Broj pripadnika kabinske posade povećan je za još 30. Broj zaposlenih mlađih od 30 godina, pošto kod nas je uvek postojalo samo kako će da se čuvaju mesta za nekoga, a ne kako da se neko novi zaposli, sa 4% skočio je na 28%. Tehničkog osoblja zaposleno je još 30 ljudi.
Dakle, samo sam vam naveo kao to danas izgleda i zašto su svi u regionu ljubomorni na „Er Srbiju“. Samo postoje neki kod nas koji žele da to bude loše. Samo ne mogu jednu stvar da objasne - kako to da je aerodrom u njihovo vreme vredeo za koncesiju od 30 godina 120 do 140 miliona, a kako to da danas možemo da dobijemo preko 500 miliona evra? Ja mislim da građani to i te kako dobro mogu da razumeju.
Ja sam malopre pogrešio. Nije škola „Veljko Vlahović“, već je škola „Drinka Pavlović“ u Krušumliji. Vas molim da vidite ovaj snimak. (Predsednik Vlade pokazuje fotografiju.) Ako možete da verujete da takva škola postoji. Ja mislim da ni u jednom zatvoru na svetu ne postoji ovakav toalet. Taj toalet postoji u našoj školi u Kuršumliji. Ovde imam fotografije iz 15, 20 škola, od „Petefi Brigade“ u Kuli, fiskulturne sale, to je Vojvodina, do škole „Kralj Petar Drugi“ u Užicu, do „Topličkih heroja“ u Žitorađi, ne znate koja je u gorem stanju. Zašto? Zato što nisu mogle da se prave kombinacije, mali je novac kada treba da okrečite nešto, kada treba da prefarbate nešto. Mali je novac nekima bio da se bakću oko toga i da rade te sitne stvari. Od krupnih ništa nisu ni hteli da rade, jer negde morate da vidite rezultat. Tako su zaboravili na autoputeve, tako su zaboravili na Železnicu, tako su zaboravili na avioprevoznika, sve krupno su zaboravili, a na sitno nisu hteli da misle zato što nema meda dovoljno. Zato se ovim nisu ni bavili. Zato ova pitanja nisu ni rešavali.
Mi danas imamo, da bi ljudi u Srbiji znali koliki je to posao, ukupno osnovnih škola 1.257 i dodajte na to 441 srednju školu. Mi ćemo u toku naredne godine, do kraja godine biće završeno 50, pre proleća će biti završeno ukupno 130 škola. Gledaćemo da završimo preko 700, 800 škola do kraja sledeće godine, da u svakoj školi, u koju god može da se uđe, ima onih i koje su u dobrom stanju, ali su retke. Lično ću time da se bavim, lično ću da nadgledam taj program. U svaku školu u Srbiji ću da uđem, u svaku školu. U svaki dom zdravlja u Srbiji ću da uđem, u svaku bolnicu ću da uđem, jer neću da ijedno naše dete uđe u ovakav wc, u svaku. To je moje obećanje. Nikada nijedan premijer nije ušao u stoti deo naših škola. Ja ću u svaku školu da uđem i u svakoj školi neću biti leš da odem da vidim kakav je toalet, da vidim gde nam deca idu, ne da dobijaju zarazne bolesti, nego da vidimo šta je to što možemo za njih da uradimo. To ću isto da uradim sa bolnicama.
Što se toga tiče, želim da znate da nam gama-nož odlično radi. Do sada 15 operacija, pomažemo ljudima, posle mnogo godina nabavili smo mašinu. Ja se ne razumem, doktore, oprostite zbog toga. Tamo su me vodili. Moje je bilo da obezbedim novac, a razumete sami da su me tamo vodili kao mečku da mi nešto pokažu, u šta se ja ne razumem, ali sam video da su pacijenti zadovoljni, da su ljudi zadovoljni što sada možemo da lečimo tumor na mozgu na bezbolan i najbolji mogući, na svetski način, da ne moraju da čekaju i da skupo plaćaju u Turskoj i nekim drugim zemljama.
Želim da vas obavestim da posle osam, devet godina, kada su uzeli pare za onu referentnu laboratoriju za mleko, negde oko deset godina kako su uzeli pare, 15 miliona, pa je tih 15 miliona nestalo, želim da vas obavestim da je danas ta referentna laboratorija završena i da će početi da radi za neki dan i da ćemo moći da imamo sve uzorke, sve analize na najbolji mogući način, da smo za 700 miliona dinara kupili četiri linearna akceleratora. Time ćemo da rešavamo za lečenje onkoloških pacijenata i liste čekanja. Dakle, više neće biti liste čekanja kod nas, kao što ih je bilo godinama. Tek o tome da li negde i koliko napredujemo.
Zatim, pogledajte, molim vas ovo, ako možete da vidite. (Predsednik Vlade pokazuje fotografiju.) Vidite, ova srušena, trošna kuća bez crepa, bez greda, bez ičega, ne liči ni na šta. To košta da srušite. Znate li koliko smo mi ovo platili, koliko ste vi ovo platili, koliko su ovo građani Srbije platili? Pročitaću vam tačno. Platili su 112 miliona, pazite, ne 112 hiljada, 112 miliona, 112.075.373 dinara, preko milion evra. Pogledajte, ovo ste platili milion evra. To ste platili, građani Srbije, milion evra. To je trebalo da bude dom za hendikepiranu decu. To je dom za hendikepiranu decu, plaćen milion evra. Onda kažu – malo je sedam hiljada, malo je četiri puta po nula dinara, koliko ste dali prosvetnim radnicima, a ovo je onoliko koliko možemo, dajemo onoliko koliko smo uštedeli a da ništa ukrali nismo.
Mi ćemo, nadam se, sledeće godine da imamo više ovakvih rasprava u Narodnoj skupštini. Ja sam gotovo uveren da ćemo u periodu koji je pred nama umeti da pokažemo, a vi znate da je kod nas građana Srbije, šta god da se desi, šta god da je dobro, kod nas konsenzusa, ako hoćete i slavlja, nema. Kažite mi koji je to događaj, šta je to što treba da se desi da bi Srbi negde nešto proslavili ili da bi rekli da je nešto dobro?
Nije primljeno Kosovo u UNESKO. Jesmo li slavili? Nismo. Nismo proglašeni za genocidni narod u UN, a to bi bio žig, pečat na našem čelu za narednih 200 godina. Nismo. Jesmo li slavili kada su morali da nam ukinu zbog pravde i morala sankcije koje nam je Hrvatska uvela, ekonomske, posle svega 30 sati? Nismo. Šta je to onda što će Srbi da slave? Šta je to što ćemo mi da poštujemo, a da to nisu sportski rezultati?
Plašim se da ćemo svi zajedno ovde malo toga da pronađemo. Zato kod nas nepoštovanje caruje i zato sam i ja pogrešio u jednom svom malom delu, uzvraćajući, rekao bih, na način koji meni ne priliči. Zato moramo da pokažemo poštovanje prema onima od kojih mislim da smo bolji, ali moramo da im pružimo mogućnost za utakmicu i istovremeno ne smemo da pokazujemo da smo isti kao oni. Zato ja i ne kritikujem one koji su doneli odluku da se pusti Euleks da bude na Kosovu i Metohiji, niti kritikujem bilo koga drugog, već gledamo da ispunjavamo naše obaveze. Gledamo da vidimo šta je to što mi možemo da napravimo, šta je to što mi možemo da uradimo.
Zato još jedanput, ovo je bila naša namera i sa tom namerom ćemo da nastavimo da pružamo pomoć i podršku za one koje mislimo da su, ne našom voljom, već silom prilika, neznanjem, neodgovornošću, neozbiljnošću i nesposobnošću onih koji su upravljali ovom zemljom, oštećeni i, koliko možemo, sa tim ćemo da nastavimo uvek u budućnosti, ali mi ne možemo da idemo kao društvo napred ako imamo patološku potrebu da se stalno vraćamo u prošlost, da nađemo način kako sebi da zabijemo nož u leđa i da zaustavimo put napred.
Slušajte, u ovim školama što ćemo da ih renoviramo, trebalo bi zajedno sa mnom u obilazak tih škola da pođu još neki i da uvedemo neki predmet pristojnosti. Da li imate neki predmet lepog ponašanja, da uvedemo tako nešto, da vidimo? Građansko vaspitanje ima. Dobro. Šta ćete? Uz to građansko vaspitanje ja sam, čini mi se, nekada razumeo bolje šta je kućno vaspitanje, ali sad više ni sam čovek ne zna šta da izgovori, pa da ne pogreši. Nije važno.
Želim još jedanput da vam se zahvalim na podršci. Ovakvih dobrih vesti, ovakvih dobrih dana biće još, biće ih mnogo, biće češći. Mi naše uspehe nećemo da množimo sa nulom kao što su ih neki množili sa nulom godinama, gledaćemo nekada da ih množimo sa 7.000, nekada sa 10.000, nekada i sa mnogo više, ali nikada nijednog trenutka nećemo da ugrozimo finansijsku stabilnost Srbije. Ekonomija naša će da napreduje, obezbedićemo uslove da se još veći broj ljudi zaposli, a jednom, uveren i sasvim siguran, ćemo svi moći da se složimo u oceni perioda za nama. Ako se ne budemo slagali ili saglasili u oceni nečega što dolazi, a to je da smo hrabrim, teškim, ozbiljnim i odgovornim reformama napravili konačno temelj za čvrstu i dobru kuću za sve građane Srbije. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov, Poslovnik.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Prvo, želim vas da pitam, zapravo da me obavestite, da li smo mi na sednicama na kojima je prisutan premijer ukinuli ili suspendovali pravo poslanika da ukažu predsedniku na nepoštovanje Poslovnika, s obzirom na to da sam se ja javila još za vreme premijerovog prvog govora od 28 minuta, da je tada bilo dva govornika, da ja reč nisam dobila?
Drugo pitanje, zapravo, pretpostavljam da smatrate da niko nema pravo da odgovori na ovo izlaganje ili imate nameru kasnije da date nekom priliku da odgovori.
Moja povreda, zapravo ono na šta želim da vam ukažem, odnosi se, sad se već desilo, pre izvesnog vremena, pa možda ćete imati teškoće da se prisetite. Član 107. obavezuje vas da ukažete svim govornicima na obavezu da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, a dozvolili ste premijeru stvari koje je on sebi dozvolio, a vi svakako niste smeli to da mu dozvolite. On je naime rekao da su pojedini poslanici pričali gluposti o dugovima „Srbijagasa“.
Ja verujem da premijer kreira svoj paralelni svet u kom je „Srbijagas“ uspešna firma, u kom su sindikati oduševljeni ovim dogovorom, u kom mu, ako hoćete, narodni poslanici dobacuju, jer on jedini u sali čuje da mu ti narodni poslanici dobacuju, i on sebi dozvoljava nešto što vi ne biste u ovoj Skupštini smeli da mu dozvolite, da bude merilo gluposti, merilo pameti, merilo poštenja i nepoštenja, pa smo tako od njega već u nekoliko navrata čuli da su tekstovi koje nije pročitao najveća glupost koju je u životu video, da su određeni radovi glupi i svako naravno ko je blizak njemu je apriori pošten, svako ko je protiv njega…

Moraću da vas prekinem.
Prošlo je dva minuta i da vam odgovorim, naravno, u pitanju je povreda Poslovnika.
Ne znam kako da vam objasnim uopšte da je veoma poštovan član 107. Premijer Aleksandar Vučić je uvek dobrodošao u naš parlament.
(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov dobacuje s mesta.)
Molila bih vas da vi ne dobacujete, već kad skrećete pažnju nekom drugom na njegovo ponašanje. Uvek je dobrodošao. Ono što vas sigurno zbunjuje, a to je da vi izazove tumačenja Poslovnika niste imali, jer premijer Cvetković nikad nije došao u parlament, pa niste morali da razmišljate uopšte o tumačenju i poštovanju člana 107. ili bilo kog.
Što se tiče dalje debate, postavili ste mi pitanje, iako nisu ni utorak ni četvrtak, ali biću tolerantna, demokratski, pa ću vam i sredom odgovoriti na to.
Naravno da imaju pravo da diskutuju, pročitaću vam dalje po Poslovniku, Ljiljana Malušić, Irena Aleksić, Biljana Ilić Stošić, Dušan Janković, Milija Miletić i Zoran Babić. Tako da sigurno će biti debate.
Ja se nadam da imaju i pravo poslanici Srpske napredne stranke da kažu svoje mišljenje o Predlogu zakona koji imamo pred nama, ali šta da radimo vi ste vaše vreme istrošili. Toliko su vam građani Srbije dali. Koliko god se ja trudila da razvučem demokratiju, ne mogu mimo volje građana. Vrlo rado bih vam dala još vremena, ali ne mogu, ne daju mi građani Srbije. Neki drugi put.
Izvolite.
Da li je to Poslovnik, ta plava knjižica?
Ne možete po Ustavu, već samo po Poslovniku.

Poslovnik proističe iz Ustava, predsednice.

Morate citirati odredbu Poslovnika.

Naravno, poštovana predsednice, kao što ja to uvek i radim.
Reklamiram sada, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre i uvaženi predsedniče Vlade, članove 106. i 108. Poslovnika i član 98. Ustava Republike Srbije.
Najpre da kažem da je naravno predsednik Vlade dobrodošao u Narodnu skupštinu. Koliko se ja sećam, predsednik Vlade, gospodine Vučiću, vi ste nam na jednoj sednici ovde i obećali da ćete češće, ako je i moguće, i svakog poslednjeg četvrtka dolaziti u Narodnu skupštinu da odgovarate na pitanja narodnih poslanika.
Sedeo sam ovde i čuo sam šta ste rekli. Proverio u stenogramu, gospodine Vučiću, nije vas bilo u Skupštini u avgustu…