Da li se tokom jučerašnjeg dana kao premijer šalio kada je rekao da je povećanje toliko da se u Srbiji nikada bolje ne živi?
Kada bi pitali građane Srbije da li žive bolje danas nego pre godinu dana, ogromna većina se ne bi složila sa tim. Ako bi se neko usudio od predstavnika SNS da kaže da danas građani žive bolje nego pre četiri godine, sasvim sam siguran da se ogromna većina ne bi složila sa tim. Ko danas u Srbiji živi bolje? Žive isključivo kumovi, živi okruženje vrha SNS, Nikola Petrović, Siniša Mali, direktor Dušan Bajatović, direktor Aleksandar Obradović, direktor Predrag Aleksić, Goran Puzović, Zoran Drobnjak i svi oni koji žive na račun građana Republike Srbije, prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, policajaca, vojnika i na kraju penzionera.
Povećanje od 4, 2 i 1,25%, koje se odnosi na prosvetne, zdravstvene radnike i penzionere, jeste najveće poniženje koje su građani Republike Srbije doživeli u poslednje četiri godine. Kada su penzionerima progresivno smanjene penzije, danas se povećava za 1,25% prosečno i onima kojima su neustavno smanjene penzije, ali i onima kojima nisu smanjene penzije, i njima se povećava za 1,25% linearno. Onda postavljam pitanje – kako je moguće da Vlada Republike Srbije sukobljava penzionere na osnovu primanja i kako je moguće da deli penzionere na penzionere prvog i drugog reda? Prosečno je to povećanje od 290 dinara, pa je moje pitanje - da li Vlada Republike Srbije zna da je 290 dinara dovoljno da se kupi hleb, mleko i šećer i da li to znači da se u Srbiji nikada nije živelo bolje? Čak su i paketi SNS u predizbornoj kampanji bili bogatiji nego ovo povećanje od 1,25%.
Kada je u pitanju „Srbijagas“, moje pitanje Vladi Republike Srbije glasi – kako je moguće da se prosvetnim radnicima jednokratno povećanje obezbeđuje u vrednosti od 55 evra, a da se radnicima „Srbijagasa“ omogućava povećanje od 500 evra? Da li je moguće da se za preduzeće iz budžeta Vlade Republike Srbije, koje je jedno od najvećih gubitaša u Srbiji u vrednosti od 45 milijardi dinara, 45 puta se više izdvaja za „Srbijagas“ nego za prosvetne radnike? Svaki radnik zaposlen u „Srbijagasu“ dobija 500 evra jednokratnu pomoć, a prosvetni radnici 55 evra jednokratnu pomoć. Kakva je to štednja kada danas oni koji su na direktorskim funkcijama imaju platu od nekoliko stotina hiljada dinara…
