Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.

Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo da vam se zahvalim na vašim predlozima i volji da ovaj zakon, nadam se, usvojimo i pre svega realizujemo jer je to ono što je važno za građane Srbije i da vam odgovorim na nekoliko pitanja.

Kada govorimo o prihodu koji će se ostvariti od ovog zakona, tu ste potpuno u pravu i ekonomski tim je predložio da to bude 70% za lokalne samouprave, a 30% za budžet Srbije, budući da će lokalne samouprave zaista sprovoditi zakon uz monitoring ministarstva i onda će to tako i da bude, ali ne tako što će novac trošiti na plate, nego tako što će novac pre svega trošiti za uređenje infrastrukture u lokalnoj samoupravi.

Drugo pitanje je pitanje građevinskih inspektora. Svi predsednici i gradonačelnici u Srbiji su već određeno vreme u kontaktu sa ministarstvom. Dobili su nalog da pojačaju rad svojih inspekcija, pre svega građevinske inspekcije i pored toga što će inspektor praviti pre svega rešenje, postoji mogućnost da se obrazuje komisija koja izlazi na teren. Dakle, nije to samo taj građevinski inspektor koji treba da se pojavi, nego i čitave komisije koje same lokalne samouprave u zavisnosti od broja ljudi i svoje strukture mogu da organizuju.

Vrlo je važno pitanje spratnosti i mi smo prihvatili, prihvatićemo jedan od amandmana gde dozvoljavamo lokalnoj samoupravi da u odnosu na urbanističke zone sama utvrdi koja je to spratnost koju će ovim zakonom prihvatiti po zonama i u obavezi su lokalne samouprave da u roku od 30 dana od dana kada zakon bude stupio na snagu donesu jedan opšti akt kojim će to rešiti upravo zbog toga što na osnovu, između ostalog, puno komentara koji su ovakvi kako ste i vi sada rekli, a tiču se pitanja spratnosti.

Na samom početku ste govorili o pravednosti. Ovaj zakon je delimično pravedan i potpuno se slažem sa mnogim kritikama koje idu u tom smeru, ali sa druge strane nije postojao drugi način da se ovaj problem reši i kada govorimo o objektima, ponavljam još jedanput, 85% su porodične kuće i stanovi, a sve drugo jesu komercijalni objekti, ali su oni zaista u manjem procentu u ovoj strukturi.

Želeli smo da brzo, jeftino i bez mnogo procedura koje su očito bile problem u prethodnom periodu, jer nije milion i po ljudi bahatih, nego je bilo objektivnih faktora koji su uslovili da se pojavi određeni broj, veliki nelegalno izgrađenih objekata.

Tu bih se otprilike zadržala. Ukoliko imate dodatna pitanja, odgovoriću.

Zahvaljujem se.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodna poslanica Branka Bošnjak.

Izvolite.

Uvažena gospođo ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani gosti iz Ministarstva i RGZ-a i gospodine predsedavajući, u svoje ime i u ime SDPS-a, danas bih želela posebno, u okviru ovog dosta obimnog dnevnog reda, da iskažem stavove vezano za verovatno dva najvažnija zakona iz seta zakona o kojima danas govorimo, a to je, naravno, Zakon o ozakonjenju objekata i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.

Naravno, Zakon o ozakonjenju izaziva dosta kontroverzi. Kao arhitekta i neko ko se urbanizmom i projektovanjem bavio ceo svoj radni vek, naravno, imam podeljene stavove, a i u skladu sa ovim što ste upravo rekli, gospođo ministarko. Dakle, ta jedna strana koja, naravno, ima profesionalni bunt, a i sam naziv Zakona o ozakonjenju ukazuje da ovim zakonom mi praktično ozakonjujemo one koji su radili nelegalno. Dajemo praktično aboliciju onima koji su kršili zakona i znamo da je to trajalo godinama. Znamo da su ili radili tako što nisu plaćali odgovarajuće troškove za uređenje građevinskog zemljišta, ili su se kada su gradili oglušavali o urbanističko-tehničke uslove, pa su gradili ili više, a ponekada urgožavajući što okruženje, što svoje sustanare, svoje komšije. To je ta neka crna strana, to je ta neka loša slika i to je taj neki profesionalni bunt, koji svako od nas ima kada krenemo u postupak donošenja ovakvog zakona.

S druge strane, tu je ta neka bitna i pozitivna želja svakog profesionalca da se taj postupak završi, uz punu svest da nisu uvek građani bili ti koji su bili vinovnici kršenja zakona. Znamo da je velik broj onih koji su gradili bez odgovarajućih uslova i građevinskih dozvola to morao da radi zbog toga što lokalna uprava nije obezbedila odgovarajuće planske dokumente, da su građani imali svoje parcele, imali mogućnost da grade i sami sebi reše stambeno pitanje, ali da im odgovarajuća uprava nije omogućila, nije dala preduslove. Ako vi ne možete da dobijete urbanističke uslove za parcelu da gradite, vi onda, ako želite sebi da rešite stambeno pitanje, gradite bespravno. Utoliko država mora biti svesna i svoje odgovornosti.

S druge strane, treba da znamo da je u posleratnom periodu, pri tom mislim da Drugi svetski rat, veliki broj građana bio u prilici da dobije stanove od svojih preduzeća ili od državne uprave, da je ta svoja stanarska prava za relativno jeftin novac pretvarao u svoje vlasništvo, a da su, s druge strane, brojni građani kroz participaciju u stambenim fondovima praktično plaćali građanima koji su bili favorizovani, naravno pod uslovima favorizovani, građanima koji su došli do besplatnih ili jeftinih stambenih kredita ostali nenamireni. Znači, oni građani koji su ponekad i po nekoliko generacija učestvovali kroz stambene fondove u ulaganju u tuđe stanove su svoje stambeno pitanje rešavali svojim sopstvenim novcem. Sada se opet vraćam na to da u velikom broju slučajeva za to nisu imali odgovarajući odgovor države, nisu imali odgovarajuće urbanističke uslove.

Sa punom svešću da postoji i treća kategorija onih koji će biti abolirani ovim zakonom i za koje jedino nemam previše razumevanja, tačnije nemam uopšte razumevanja, mi moramo ovaj zakon da podržimo i da ga donesemo, jer zapravo stavlja tačku na bespravnu gradnju. Ta treća kategorija građana su investitori koji su gradili za tržište, koji su ne poštujući zakone ili gradili bez dozvole na lokacijama gde za to nisu imali uslove, a naravno nisu ni imali svoje nasušne životne potrebe kao običan građanin, ili su gradili van uslova probijajući urbanističke parametre i na taj način, naravno, dolazili do značajne finansijske koristi. Nažalost, i ova treća kategorija građana će ovim zakonom biti nagrađena, ali tu, da tako kažem, povratka nema. Svi prethodni zakoni o legalizaciji su imali punu svest da potpuno pravedno neće biti bilo kakvo zakonsko rešenje da se donese.

Ovaj zakon je izuzetno dobar, zato što je vrlo sveobuhvatan i zato što je rešio nekoliko prethodnih zakona i zapravo završio proceduru svih onih prethodnih zakona koji tu proceduru iz različitih vremenskih ili drugih tehničkih ograničenja nisu bili u stanju da završe.

Predmet ozakonjenja su objekti koji su građevinski završeni, u smislu da imaju temelje, zidove, stubove i, naravno, koji su ukrovljeni. Tačnije, to su objekti koji su tehnički prikladni i opremljeni tako da se u njima mogu boraviti. Vrlo je bitno da su ti objekti građeni od čvrstog materijala i da se mogu smatrati trajnim objektima. S druge strane, ne mogu biti predmet ozakonjenja objekti koji su izgrađeni na nestabilnom terenu, močvarnom, klizištima, sem u slučajevima da podnosilac zahteva dokaže da je objekat dodatno stabilno obezbeđen i da je u njemu bezbedno živeti.

Takođe, ne mogu se legalizovati objekti izgrađeni na površinama javne namene, izgrađeni u zaštićenim područjima, bilo da se radi o prirodnim dobima, ili da se radi o zonama infrastrukturnih objekata, ili da se radi o zonama koje su pod zaštitom kao kulturna dobra.

U članu koji definiše ovu oblast, ovu materiju, postoji jedna mogućnost, da se ipak ozakone vikendice i kuće za odmor. Mislim da je zakon dosta široko ostavio ovu definiciju, jer nije za svakog isto vikendica i kuća za odmor. Mislim da je možda tu moglo da dođe do nekakvih ograničenja. Ne pretendujem da budem zakonopisac, ali mislim da je tu možda nešto moglo da se malo preciznije izdefiniše, tj. razvrstaju oni koji zaista to koriste kao neku elementarnu skromnu vikendicu i oni koji uživaju u kućama za odmor od nekoliko stotina kvadrata, sa garažama i bazenima.

Takođe, članom 28. data je mogućnost da se ozakoni objekat koji pribavi saglasnost upravljača javnim dobrom ili organizacije nadležne za zaštitu prirodnih i kulturnih dobara. Mislim da je i ovde dosta široko ostavljena nadležnost, jer reći – upravljača javnim dobrom, to je prilično neprecizno. Želim da vam kažem da, recimo, u Beogradu imamo u opštini Grockoj društvo koje upravlja rečnim obalama i ono daje sebi neku određenu nadležnost. Znači, vrlo je bitno da preciziramo ko je nadležan za davanje tih saglasnosti.

Zakon je vrlo dobro i sveobuhvatno definisao završetak svih do sada nezavršenih procedura po prethodnim zakonima. Mislim da ta neka informacija da postoji negde oko milion i po nelegalnih objekata, za kojih je negde oko 750.000, čini mi se da u opticaju ti statistički podaci, da je 750.000 već u nekakvim dosadašnjim procedurama, zaista je bilo potrebno veštine pokriti ovim zakonom. Želim da pohvalim rezultat, da je to uspešno realizovano.

Predmet ozakonjenja su i objekti koji su rešavani po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima, a koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Mislim da tu treba zaista da budemo vrlo, vrlo obazrivi, jer je taj zakon dao vrlo široku mogućnost upisa prava. Mislim da je tu ukrštanje sa imovinom principijelno i neophodno.

Popis nezakonito izgrađenih objekata vrši organ lokalne uprave i istovremeno se izrađuje satelitski snimak, koji je zapravo korektivni faktor podataka koje će prikupiti lokalna samouprava. Nakon završetka popisa, inspekcijske službe donose rešenje o rušenju za sve nezakonito izgrađene objekte. Mislim da je ovo važno dosta publikovati, dosta često kroz medije objašnjavati građanima, jer je ovo zakon za koji će se zainteresovati veliki broj građana, ali će takođe ostati i veliki broj onih do kojih ova informacija neće stići, te se bojim da će biti građana koji kada dobiju rešenje o rušenju za svoj objekat po ovom zakonu, iako se radi samo o jednom od stepenika u procesu legalizacije, odnosno ozakonjenja tog objekta, mislim da za neke to može biti šok iznenađenje.

U tom smislu, mislim da kroz medije treba dosta objašnjavati ovu proceduru i preduprediti moguću sekiraciju građanima.

Što se tiče nastavka procedure, nakon završetka popisa i nakon donošenja rešenja o rušenju, a u toku od sedam dana za donošenje tog rešenja, nakon tri dana se to rešenje dostavlja organu koji izdaje rešenje o ozakonjenju. Znači, preduslov za donošenje rešenja o ozakonjenju je prevashodno u usaglašenosti sa satelitskim snimkom, takođe u usklađenosti sa planskim aktom za tu zonu. Ovde bih se zahvalila na vašem odgovoru na izmeni člana 8, a vezano za neku toleranciju spratnosti objekata. Videla sam amandmane koji su podneti i zahvaljujem što ste rešili to na način koji ste malopre istakli.

Takođe je u postupku potrebno dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu. Član kaže – dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu ili objektu. Mi smo, kao poslanička grupa, dali amandman. Mislim da treba umesto „ili“ da stoji „i“. Ovo se posebno odnosi na ozakonjenje predmeta po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava jer, kao što sam malopre istakla, tu je jako, jako veliki broj objekata evidentiran. Mogu iz ličnog iskustva da vam kažem da u svoj praksi imam objekte koji su evidentirani delimično na tuđim parcelama, da tu 20, 30, 50 centimetara ulazak u tuđu parcelu satelitom nije ni moguće sagledati. Evidentirani su čitavi delovi objekta na tuđoj parceli i mislim da je tu potrebno, utoliko da vas zamolim da razmotrite da ovaj amandman izmene veze „ili“ bude zamenjena vezom „i“.

Što se tiče obima projektne dokumentacije, zakon je tu stvarno bio izuzetno tolerantan i predusretljiv, a sve, naravno, u skladu sa finansijskim mogućnostima građana. Znači, potrebno je u okviru dokumentacije pribaviti kopiju plana, izveštaj o zatečenom stanju objekta, elaborat geodetskih radova, uz izjavu odgovarajućeg projektanta ili izvođača, naravno, licenciranog. Oni izjavljuju da su ispunjeni tehnički uslovi za korišćenje objekta.

Na osnovu ovako kompletirane dokumentacije nadležni organ utvrđuje ispunjenost uslova za ozakonjenje, a naravno u skladu sa svim ranije navedenim procedurama. Nadležni organ obaveštava vlasnika objekta da u roku od 30 dana dostavi nedostajuću dokumentaciju i tako kompletirana dokumentacija zapravo je sada preduslov za izdavanje rešenja o ozakonjenju. Nakon definisane procedure zapravo se sada definiše i visina takse. Bilo je dosta reči o tome kolika treba da bude taksa za ozakonjenje nezakonitih objekata. Mislim da su tarife po kojima je za stambeni objekat do 100 kvadrata potrebno platiti taksu od 5.000, za objekte od 100 do 200 kvadrata platiti 15.000 dinara, a za objekte od 200 do 300 kvadrata potrebno je platiti 20.000 dinara. Za stambene i poslovne objekte od 500 do 1.000 kvadrata plaća se 250.000 dinara

i za objekte od preko 500 do 1.000 plaća se 500.000 dinara. Mislim da je Ministarstvo, stvarno sagledavajući mogućnosti građana napravilo izuzetno male, niske takse i mislim da zaista neće biti građanina kome to neće biti prihvatljivo.

Nakon plaćanja takse stiču se uslovi za upis prava u svojine u javnoj knjizi i evidenciji nepokretnosti, odnosno u katastru. Ono što je novina, to je da nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja pravosnažno rešenje o ozakonjenju direktno katastru i on vrši upis prava svojine na objektu. Mislim da je ovo jako dobro, poznajući loše navike građana i poznajući našu nemarnost. Mislim da je ovo zakonsko rešenje i u susret zapravo krajnjem i finalnom rešavanju uređenja popisa nekretnina.

Zato, u ime SDP i u svoje lično ime, želim da kažem da verujem da će ovaj zakon da dovede do finalnog, trajnog rešenja prestanka gradnji bez građevinskih dozvola, bez urbanističkih uslova jer mislim da je to, osim što je preduslov za uređenje svake države, istovremeno i preduslov za dolazak kvalitetnih investitora, preduslov za investiranje, ulaganje u ugradnju, a naravno znamo da to generiše i razvoj celog društva.

Što se tiče izmena Zakona o državnom premeru i katastru, važno je istaći da je ovo jedan od ključnih zakona kojim se podstiče takođe investiranje i gradnja, problemi sa katastrom znate koliko su bili često uzrok što odlazaka investitora ili pak nedolaženja investitora u našu zemlju. Mislim da će ovaj predlog izmena zakona dodatno uvesti red u evidentiranje nepokretnosti.

Ukratko ću samo reći šta se postiže ovim zakonom. Mislim da je dosta važno što se ovaj zakon usaglašava sa ostalim u međuvremenu donetim zakonima. On uvodi savremene metode rada, prevashodno digitalizaciju, obezbeđuje javnost podataka, ali istovremeno obezbeđuje i zaštitu prava pojedinca za tajnost određene vrste podataka. Skraćenim rokovima dolazimo do ubrzavanja procedura. Znamo koliko se svi žalimo na dugačke postupke i dugačko čekanje za rešavanje pitanja u katastru i duboko sam uverena i znajući prvo ljude koji rade i spremnost za izmenu zakona i usaglašavanje sa ostalim zakonima, duboko sam uverena da će se tu bitno stvari promeniti.

Takođe je novina da se uvodi stručni nadzor nad geodetskim radovima, što je zapravo i pravo i odgovarajuće mesto odakle to treba i da se sprovede. Zato još jednom želim da kažem da će sve ove zakone koji su danas na dnevnom redu Socijaldemokratska partija Srbije podržati i glasati za njih.

Želim samo da vama, gospođo ministarka, kažem da smo mi dali nekoliko amandmana i nadam se da ćemo biti u prilici da o njima pričamo. Hvala vam.

Zahvaljujem se.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovana poslanice, vama i vašoj poslaničkoj grupi zahvaljujem na komentarima i na amandmanima, videli smo ih, razgovaraćemo o njima.

Želim da pojasnim nekoliko stvari koje ste vi ovde pomenuli. Pre svega, pretpostavljam da ćemo se svi složiti da su postojeći zakoni, a jeste ih bilo pet, bili potpuno administrativno, finansijski, birokratski, kako god, neprimenljivi u praksi. Zbog toga imamo milion i po nelegalno izgrađenih objekata. Ono što jeste razlika između ovog zakona i svih prethodnih zakona jeste što ovde nema dobrovoljnosti i ovde nema razmišljanja onoga ko je gradio na nelegalan način da li hoće ili neće da se ozakoni. Dakle, država ovde preuzima stvari u svoje ruke i država završava ovaj posao. Zbog toga i kažemo da je ovaj zakon u javnom interesu jer hoćemo da rešimo ovo pitanje što brže, što kraće i što jeftinije.

Ono što vi pominjete kao aboliciju za one koji su gradili na nelegalan način, postojao je drugi način. Drugi način je poznat. Pre svega, drugi način znači da srušimo milion i po nelegalno izgrađenih objekata, pored toga što bi napravili ozbiljan problem za sve građane Srbije jer 85%, rekla sam, su porodične kuće i stanovi, to bi nas dodatno koštalo, po proceni, oko deset milijardi evra, a treće, mislim da to ne bi bilo rešenje, i naravno, da te ljude još pri tome zatvorimo, odnosno stavimo u zatvor. Je li tako? Takvi su sadašnji zakoni. Drugi način je bio, za koji se Vlada opredelila, upravo da nađemo način da konačno završimo sa tom pričom i da ovo bude poslednji zakon u tom smislu.

Nekoliko važnih napomena, kada govorite o tome gde ne može da se gradi. Rekli ste – vikend i porodične kuće za odmor, odnosi se isključivo i samo na nacionalne parkove, što je jasno i napisano u članu zakona. Dakle, u prvom stepenu zaštite nema gradnje uopšte.

Mi smo to pokazali time što je Ministarstvo u prethodnom periodu, recimo Perućac ili tako dalje, krenuli smo i srušilo takve vikend kuće i porodične kuće za odmor.

Ovaj izraz „vikend“ i „porodične kuće za odmor“ uzet je iz Zakona o zaštiti prirode, član 35. gde tačno stoji takav izraz, pa smo taj izraz i iskoristili i stavili u ove zakone, jer se tiče nacionalnih parkova.

Ono što je dozvoljeno, dozvoljeno je u drugom stepenu zaštite samo upravo za vikend i porodične kuće. Dakle, opet govorimo o nacionalnim parkovima. Recimo imate primer, daću jedan od primera – Gružansko jezero. Drugi stepen zaštite kod Gružanskog jezera kreće kilometar od Gružanskog jezera. Smatrali smo da u tom periodu od kilometar pa na dalje, možemo da dozvolimo da postoje vikend i porodične kuće za odmor.

Potpuno druga priča je ovo kada govorite o upravljačima, to nikako ne može da bude društvo ovog ili onog, na teritoriji Beograda, to samo mogu biti „Beogradvode“ i „Srbijavode“, ali isto tako u odnosu na Zakon o vodama, koji tačno definiše šta je zaštitni pojas vodotoka gde nema i nikada ne može, ni po prethodnom ni po sadašnjem, još uvek važećem, a ni po ovom zakonu da se gradi, a to je da zaštitni pojas vodotoka 10 odnosno 50 metara od vodotoka. I, ne postoji zakon kojim to može da se tumači na drugačiji način. Samo da pojasnim taj deo.

Drugi deo odnosi se na one koji jesu predali dokumentaciju za legalizaciju po ovim zakonima i za njih praktično jedina obaveza u narednom periodu jeste, kao što sam rekla, plaćanje takse i sprovođenje ozakonjenja, a drugih i ovih 800.000 za koje će praktično da se vrši popis. Mi očekujemo da će građevinska inspekcija sada da popiše tih oko 800.000 novih objekata.

Pominjali ste satelitski snimak i rezoluciju. Rezolucija našeg satelitskog snimka za gradove biće 30 cm. Potrudićemo se da zaista na najbolji mogući način kroz ovaj zakon, rešimo to pitanje da ne bude slučajno nekih grešaka. Upravo ste dali jedan od primera.

Takođe, za javnost, kada govorimo o taksama koje jesu niske, ali recimo, koliko su puta niske. Ako govorimo o porodičnim kućama i stanovima, one su do 500 puta niske, ali kada govorimo o komercijalnim objektima, one su 30 puta manje nego što su bile po prethodnim zakonima. Dakle, rukovodili smo se time da svi mogu praktično da ovaj zakon, odnosno da mi možemo da ga realizujemo, a svi mogu da ga podnesu i da konačno, kao što sam rekla, završimo sa ovim pitanjem. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospođo Mihajlović.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Slobodan Homen.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane kolege iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim da, pre svega, na samom početku svog izlaganja, pričam o svim zakonima koji su danas predloženi, jer smatram da zaista niko od nas u ovoj Skupštini, izvinuću se nekome ko smatra da zaista može da bude i stručan i kompetentan i da u kratkom vremenu govori o svim predloženim zakonima, ja ću zbog toga da pročitam šta sve čini dnevni red, a videćete po mom izlaganju da se neću dotaći svih zakona, jer jednostavno smatram da nije moguće da neko pripremi i ozbiljno izanalizira u kratkom roku koji nam je dat, sve ove predloge zakona.

Pričamo danas i to je očigledno danas najveća i najvažnija tema, a to je Predlog zakona o ozakonjenju objekata, zatim imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija.

Što se tiče ova tri zakona, ja ne bi imao ništa protiv zaista da je objedinjena rasprava i smatram da treba i da je prihvatljivo da pričamo o njima u okviru jedne tačke dnevnog reda. Ali, molim vas, kakve veze sa današnjim dnevnim redom, odnosno sa ova prva tri zakona koja sam pročitao, ima Predlog zakona o trgovačkom brodarstvu? Predlog zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. A onda međunarodni sporazum, pa onda potvrđivanje Protokola o vazdušnom saobraćaju.

Zašto ovo govorim? Ne iz neke zle namere i bez namere da opstruišem rad Vlade ili Skupštine koja želi brzo da radi, nego jednostavno, parlament služi da da zaista i kritičko mišljenje i da podnese amandmane i da ima vremena da utiče na zakone.

Na ovaj način, sa ovolikim brojem zakona, zaista ova rasprava ne može biti dovoljno kvalitetna, odnosno biće kvalitetna za one zakone koji je nama prioritet, a očigledno, u izlaganju svih nas, a i mom koje sledi, biće zakon o ozakonjenju, odnosno što se nekada zvalo Zakon o legalizaciji.

Problem legalizacije, ili po novom terminu, kada se prevede na srpski jezik – ozakonjenja, jeste dugogodišnji. Taj problem postoji od pre Drugog svetskog rata, postojao je za vreme socijalizma, postojao je za vreme Miloševića, naše vlasti, pa naravno i vaše vlasti. I, taj problem, ne da se ne rešava sa svim zakonima, ovaj problem raste.

Kao što je i ministarka rekla, danas imamo milion i po objekata koji su predmet legalizacije, verujte mi, dok se ovaj zakon usvoji i ne snimi ovaj satelitski snimak koji se navodi u zakonu, biće ih verovatno još 20.000 jer sad ljudi intenzivno zidaju slušajući ovu našu raspravu jer koriste priliku da još jednom primene novi zakon o legalizaciji, odnosno o ozakonjenju.

Da ni jedna vlada nije bila uspešna, mislim da je dokaz, da je samo za vreme vlasti SNS već drugi zakon ili čak treći ako pričamo o čuvenom Veljinom zakonu, o upisu posebnog prava svojine koji ne daje rezultate, ali ja želim i zato sam se javio za reč, jer verujem da će ovaj zakon biti, što je moja cenjena koleginica malo pre rekla, onaj konačan zakon koji će rešiti probleme. U tom smislu, imam određene sugestije koje nisam siguran da ćete usvojiti, ali mislim, ako bi ih usvojili da zaista otvaramo mogućnost da kažemo da će ovaj zakon biti zakon koji će zauvek rešiti problem legalizacije, ako se slažem sa vama gospođo ministarka da hapšenje milion i po ljudi sigurno nije rešenje niti može da reši ovaj problem.

Ono što iz ovog zakona mogu da kažem, jeste da po običaju zakoni koji izlaze iz vašeg resora su solidni zakoni, prilično sa dobrim rešenjima, ali uvek se pojavi neki problem koji zaista može da baci senku na sam tekst zakona i uprkos dobrim namerama i da iskoristim onu staru izreku - put do pakla je popločan dobrim namerama, da sve ono što ste radili, veliki trud koji je uložen u ove zakone, može biti potpuno obesmišljen i da ćemo se naći za dve, tri godine u ovoj Skupštini ili da će neka nova vlada za četiri, pet godina, kad god, opet sedeti i pričati o ozakonjenju, o legalizaciji, samo više neće biti pet starih zakona, nego će biti šest, sedam ili ko zna koliko izmena i dopuna zakona.

Mi smo pripremili određen broj amandmana, nekih dvadesetak, videćete, o tome ćemo naravno govoriti kada dođu na dnevni red amandmani, ali moram da kažem tri suštinske stvari koje jesu formulisane kroz amandmane, a po meni su ključan problem da bi ovaj zakon uspeo da bude ono što jeste namera predlagača zakona, a što želimo mi, kao narodni poslanici svi, da dobijemo efekat, odnosno građani, nakon usvajanja ovog zakona.

Ono što je, po meni, najvažniji, uzeću sam zakonski tekst da govorim o njemu, jer ovo je, ja mislim ona tačka gde su svi prethodni zakoni pali i zašto nisu bili uspešni. O čemu se radi? Nas slušaju građani sada i razmišljaju, u redu zida se u zadnjih sto godina bez dozvole, verovatno će se zidati i dalje. Zašto? Uvek će se doneti neki novi zakon i on će uraditi onu najgoru stvar koju može da uradi, osim što, hajde da kažem, pozdravljam pojednostavljanje procedure, to mi uopšte nije sporno u zakonu, a to je produžiće rok za legalizaciju ili u duhu novog zakona za ozakonjenje.

U vašem nacrtu zakona bila je jedna stvar koja mi se dopala, ali koja se nažalost promenila, a to je da ste rekli da mogu da se ozakone objekti prema satelitskom snimku negde iz juna 2015. godine, ispravite me ako grešim. Dolazi sad konačan tekst zakona, Predlog zakona i taj rok se pomera na nedefinisani rok iz 2015. godine. Znači, uradiće se satelitsko snimanje Srbije. Slažem se, odlična je stvar satelitsko snimanje, možete da proverite da li se neki objekat zida, da li postoji ili ne postoji, da ne bi bilo zloupotrebe, korupcije i tako dalje, ali dokle god mi to ne snimimo naredne dve nedelje, ja da sam sada neki preduzetnik koji je prevarant ja bih krenuo danas da zidam, izbetonirao temelje i rekao – eto, divno pojavilo mi se na snimku i onaj drugi deo stvari o kojoj hoću da pričam u iznosu naknade i sebi pribavio korist ne protivpravno nego pravnu u milionima nečega, a državu ošteti ona taj način.

Šta je moj predlog. Ne želim samo da kritikujem, predlažem, ako zaista hoćete i da povučete crtu da ovaj zakon bude uspešan, da ne dajete nove rokove za legalizaciju. Rok vežite za rok iz bivšeg predloga zakona koji je ova Vlada ili prethodna koju je SNS činio većinu. Da, ja zaista nemam ništa protiv da to uradite, ja vam kažem smatraću da ovaj zakon ima šanse da uspe.

Konkretno ovo iz teksta zakona. Kaže – zahtev i prijave za legalizaciju podneti do 29. januara 2014. godine smatraju se zahtevom u smislu ovog zakona. Predlažem da ovaj rok ostavite u zakonu i da nema ovog drugog dela koji kaže – je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekta, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine. Stavite ga iz 2014. godine. Znači, svako ko je počeo da zida, prethodnih godinu dana je ovim favorizovan, investitori koji su ozbiljno ulagali, pribavljali građevinske dozvole, prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji, jednostavno su ispali glupi. Evo, daću vam samo primer, o tome ću kasnije detaljnije govoriti. U Beogradu prosečna naknada za zemljište je sto evra. Pričamo o objektu od 2000 kvadrata, to je nekih 200 hiljade evra.

Prema predlogu zakona, pričam naravno o objektima predviđenim za prodaju, platiće se do tri miliona dinara to je, ispravite me, 25 hiljada evra. Znači, neko je zaradio 175 hiljada evra, a počeo da je zida u zadnjih godinu dana. Pričam o objektima početim 1986. godine koji nisu završeni, nemam ništa protiv, jer inače verovatno iz nekih problemi nikad ne bi bili ni završeni.

Znači, suštinska primedba moja, odnosno naše poslaničke grupe na ovaj zakon jeste ovaj datum. Stavite ovaj datum u vaš zakona, odnosno iz prethodnog zakona, nemojte dati nov rok za legalizaciju. Ovaj zakon zaista može da uspe.

Što se tiče druge stvari sad, naravno, mi smo poslanici, moramo da se bavimo i politikom. Ja vas molim da mi objasnite član 5. Član 5. zaista zvuči odlično i podržao bih ga da u članu 5. nema jedan mali zarez, odnosno zagrada i da se ne slažem sa vama gospođo ministarka što ste rekli. Vi ste rekli – ne može u prvoj, može u drugoj zoni, u prvoj ne može. Prvo, ja se zalažem da ne može ni u prvoj, ni u drugoj zoni, ali ja moram zbog građana da pročitam i da mi kažete, podneo sam amandman, ja dopuštam da ćete biti spremni da usvojite amandman.

Ovde se radi o objektima koji ne mogu biti predmet ozakonjenja, što je sasvim ispravno i takvi objekti moraju da postoje. Kaže – izgrađen na zemljištu nepogodno za građenje, klizišta, močvarno; sasvim u redu. Izgrađen, rekonstruisani materijal koji obezbeđuje trajnost; u redu. Izgrađena na površinama javne namene, odnosno zemljištu planiranom za uređenje za izgradnju objekata javne namene; savršeno. To je ono i što treba da piše. I sada - izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnih dobara, odnosno zaštite kulturnih dobara; apsolutno tako treba da bude i to predstavlja normalna zemlja.

Ali, onda se u sred ove rečenice pojavljuje zarez, odnosno zagrada, izvinjavam se, koja kaže – osim vikendice i drugih porodičnih objekata za odmor. Znači, ova zagrada, porodične kuće za odmor, dozvoljava gradnju i u prvom i u drugom stepenu zaštite. Možda ste vi mislili da podnesete amandman. Ja u svom bavljenju politikom ne volim da se bavim ličnim primerima sada da prozivam visokog državnog funkcionera koji možda ima ili nema vikendicu, to je njegova lična stvar i stvar vlasti da li će primeniti zakon ili ne. Ali ću zbog građana Srbije da pojednostavim kako to može da izgleda u praksi.

Evo, ja odlučim da napravim kuću na Kalemegdanu. Imate divno tamo ispred tvrđave, izidam objekat. To je pod najvišom zaštitom kulturnih dobara. Podnesem zahtev za legalizaciju, vi kažete – srušite; ja kažem – ne, to mi je vikendica. Vikendica može. Ako može vikendica, šta mi je uslov da mi se to legalizuje? Ovde kaže – izuzetno od odredbe stava 1. član, tačke 3. i 4; to su ove tačke - nadležni organ će izdati rešenje o ozakonjenju ako u postupku bude pribavljana saglasnost upravljača javnih dobara. Kako to izgleda? Pa mi kao vlast, neka buduća vlast, sada nismo, postavimo direktora muzeja na Kalemegdanu, on meni da saglasnost, ja eto, Bože moj, evo imam vikendicu na Kalemegdanu. Molim vas, nemojte da ostavljamo prostor za ovakve presedane, bez obzira o kome se radi.

Podneli smo amandman koji briše sve izuzetke. Ja vas molim da imate razumevanja, pre svega zbog vas. Ovo najviše će da pogodi vlast, rušiće rejting SNS i koalicionih partnera, ali ako usvojite amandman, to je druga stavka koja je, po meni, izuzetno važna i zašto ću ja reći da ovaj zakon zaista jeste dobar i vredi ga primeniti.

Treća stvar u zakonu, znači ne ulazim u tehničke stvari, ponoviću, zakon je dobro napisan, uopšte nemojte da imate dilemu i smatram da je bolji nego prethodni. Treća stvar, svi su govorili pre mene, pa ću samo kratko da se dotaknem i nje. Pričamo o tarifama za legalizaciju i ona je urađena, ja isto to shvatam da ti iznosi ne treba da budu veliki, narod nema para, kriza je i stavljeni su određeni iznosi koji su, po meni sasvim prihvatljivi, ali mi ovde pričamo o stambenim kućama do 300 kvadrata, da li je 50, 100, 150 i lepo ste rekli 85% tih objekata su privatne kuće po Srbiji.

Čuo sam ovde predlog da se razlikuje da li je na Dedinju, da li je u Surdulici, jer je verovatno ministarstvo stavilo jedinstven predlog jer vrlo je teško napraviti tolike razrede i čak to nije toliki problem. Mene muči drugi stav gde kažete za objekte namenjene tržištu, to su objekti od 500 kvadrata na više. Ja ću vam dati sada predlog. Treba te objekte ozakoniti, znači 500, 1000, 1500, 2000 kvadrata, pričamo o ozbiljnom biznisu. Neko je ovde govorio, to su zarade stotine hiljada evra kada izgradite stan, prodate, itd.

Ko se bavi tim poslom treba da poštuje zakon. Treba da pribavi građevinsku dozvolu jer on ima advokate, ima i fakturu, ima veze, taj može da pribavi građevinsku dozvolu, ali Bože moj, neće da plati naknade i doprinose za građevinsko zemljište.

Moj predlog je da ove iznose koji su stavili ne povećamo i licitiramo, nego da stavite 50% od vrednosti koje bi inače investitor morao da plati za naknadu ili doprinose za građevinsko zemljište, mislim da je vrlo pošteno.

Znači, vi dajete popust od još 50%, a već ste u Zakonu o planiranju dali, što je sasvim u redu, potpuno podržavam i na taj način omogućićete legalizaciju, imaće interes, ali nećete staviti u toliko nepovoljniji položaj one poštene investitore koji plate sve.

Znači da ponovim još jednom, na objekat od pet hiljada kvadrata, 500 hiljada evra su doprinosi. Gospodin koji je zidao nelegalno će platiti 25 hiljada evra. Za 475 hiljada evra mislim da je besmisleno da bude država oštećena. Naravno, pričam o nelegalnim objektima koje treba legalizovati, ali hajde da damo popust od 50%. Neka bude 50% od one naknade i onda je pošteno i na taj način ćete obesmisliti divlju gradnju velikih investitora.

Ja sada da sam u prilici krenuo bih nešto da zidam na nekoj livadi divlje i rekao – evo, to je ta ploča, to je legalizacija, molim vas neću platiti doprinose. Mislim da je to stvarno pošteno prema svima da budu ista pravila igre.

Ove tri stvari, gospođo ministarka, su po meni suštinske. Ako imate razumevanja i ako možete da usvojite amandmane, ja vam onda kažem da nemam nikakav problem da mi glasamo za ove zakone. Niz drugih amandmana postoji ali oni su tehničke prirode i ponoviću, bez ljutnje, ovo su solidni tekstovi zakona, ali uz ova tri, po meni, vrlo ozbiljna propusta.

Što se tiče osnovnih zakona, kratko ću se nadovezati na Zakon o katastru. Mislim da ste tu uradili jednu sjajnu stvar, da ne bude da samo kritikujem i da zakoni ne valjaju, to je prebacivanje drugog stepena po žalbi, znači na rešenje katastra na Zavod sa Ministarstva.

Svi znamo ili svako ko je ikada imao veze sa katastrom ili imao priliku da se žali da Ministarstvo po godinama ne odlučuje o broju predmeta. Sa druge strane, mislim da je bila apsurdna situacija da jedno ministarstvo odlučuje žalbom na rešenja svih katastara, svaka opština ima svoj katastar, da li je tako, i to su hiljade i hiljade predmeta i mislim da rok odlučivanja ispod godinu dana nikada nije bio, i to svi dobro poznaju. Zaista pozdravljam ovu odluku i smatram da je to odlično rešenje i solidan tekst zakona.

Samo jedna sugestija ili primedba, kako želite, ja nisam primetio, ispravite me ako grešim, da je u zakonu dat rok za odlučivanje Zavoda u drugom stepenu. Dali smo amandman, predlažemo da to bude rok od 30 dana. Mislim da je sasvim adekvatan jer pričamo nešto što je faktički jednako upravnom sporu.

Molim vas da razmislite o amandmanu jer šta će se desiti? Zavod sigurno u ovom trenutku nema dovoljan broj pravnika, mora da ih zaposli, morate da ojačate kapacitete, ali ako se ne da rok da se ne pretvori ista situacija kao u Ministarstvu da se po godinu ili dve dana ne odlučuje o katastru, a znate šta je suštinski za bilo kog investitora ili vlasnika. Ako vi ne možete da sprovedete kompletan postupak i da se uknjižite, jednostavno sve stoji jer niko ni jedan dinar neće da uloži danas ako nema pravnu izvednost, odnosno ako ne dobijete izvod iz katastara da ste vlasnik i u vezi upisa hipoteke, prodaje nepokretnosti, itd.

Molim vas da razmislite da se taj rok uvrsti i taj zakon, kažem, u tom slučaju, ukoliko bi to, ukoliko bi nas poslušali, bio bi solidan zakon.

Sada, na kraju, ovaj treći zakon o kome sam govorio, koji smatram da je isto vrlo važan, to je Zakon o evidentiranju ono što su danas zaštićeni stanari, a što su nekad bila stanarska prava. Moje prvo pitanje, potpuno podržavam i to mora da se uradi, žao mi je što nije urađeno 1990. godine. Zašto smo čekali 25 godina da se popiše? Ali, zašto se ovo radi u formi zakona? Zar nije bila dovoljna uredba Vlade da se popišu stanarska prava?

Druga moja dilema jeste, zakon predviđa da vi dajete javni oglas da se jave vlasnici stanarskih prava, pardon, da, stanarskih prava, odnosno zakupa na neodređeno vreme. Da li su oni u zemlji? Da li su inostranstvu? Nisam u zakonu video obavezu da i opštine same moraju da proveravaju. Znači, predlog je da se dopuni zakon, da pored javnog oglasa koji je u redu, i opštinama se da obaveza, odnosno konkretno javnim pravobranilaštvima da naprave spisak, jer je valjda interes zakona, ako već radimo u formi zakona, da imamo jedan konačan popis.

Ono što nedostaje, a pretpostavljam i zašto ste to uradili, pa vas neću kritikovati, šta sa ovim kada se popiše? U nacrtu zakona je bio predlog da će država pomoći vlasnicima stanarskih prava, naravno, ovde pričamo o nekim, verovatno, milijardama evra, pa je zato to sklonjeno iz zakona. Ja se slažem da ne bude u zakonu, ali bih molio resorno ministarstvo da, kada se ovaj zakon, kada se popiše, da nam predloži nekakvo rešenje za vlasnike stanarskih prava, neka ih bude pet hiljada koliko vi predviđate, pa makar da se kaže i građanima da država nije u mogućnosti da plati, jer to nisu greške ni ove, ni prethodne vlade, to su greške od 1945. godine do, ne znam koje godine, do 1990. godina do kada je to moglo da se uradi.

Tako da, ali građani imaju pravo da znaju, nije to mali broj građana koji čeka decenijama svoja prava, pričam o vlasnicima stanova u kome se nalazi neko kao zaštićeni stanar, odnosno vlasnik stanarskog prava. Jednostavno da građani znaju na čemu su, da li da računaju na taj stan ili da ne računaju u nekoj budućnosti, ali mislim da bi ovo, pozdravljam ovu ideju, ali kažem da bi to bilo celovito, celokupno i uspešno, Ministarstvo mora da izađe i sa nekim rešenjem šta nakon popisa ovakvih stanova, u kom pravcu će dalje da postupa Vlada, država, jer ovo naravno nije tema za jednu Vladu, nego za više Vlada koje dolaze.

Što se tiče ostalih zakona, izvinjavam se, ali zaista nisam bio u mogućnosti da se u ovako kratkom roku pripremim. Moje kolege će pričati, ali opet apelujem, nemojte nam davati ovolike zakone. Samo jedan od tih, o kome ja ne pričam, koji zvuči vrlo nebitno, ima 800 članova, a sigurno se odnosi ozbiljno na državu, ali hajde što ne pričam ja, nego što niko u Skupštini ne priča o tom zakonu, osim gospođe ministarke u svom relativno kratkom izlaganju.

Znači, molim vas da nam ubuduće jednostavno date vremena, jer sigurno je to materija od koje takođe zavise nečiji životi, poslovi, itd.

Na kraju, ne bih da dužim, mislim da sam bio dovoljno jasan i koncizan. Pozdravljam trud Ministarstva. Ako postoji spremnost da se ove tri suštinske primedbe razmotre, usvoje, ja ću pozdraviti i, kažem još jednom, ponoviću, nemam problem da glasamo za zakone, ali nemojte u nečemu što je dobro, nečemu što obećava, što nudi rešenja, da uz tri, četiri male greške, ceo trud obesmislite i faktički nas dovedete u situaciju da za par godina, nas ili neke druge poslanike, opet raspravljaju o Zakonu o ozakonjenju. Hvala.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Zahvaljujem na vašim komentarima.

Da vam pojasnim još jedanput. Ovaj član 33. koji ste vi pominjali, vezano za vikend i porodične kuće za odmor, pojasnićemo, odnosno dodaćemo ako treba još nešto, odnosi se isključivo i samo za drugi stepen zaštite, nikako u prvom nema ništa. Prvi stepen zaštite, to su prirodna dobra, dakle, i to želimo da sačuvamo, a u drugom stepenu zaštite ništa drugo ne može da bude sagrađeno osim tih vikend kuća. Znači, to su prirodna dobra i nacionalni parkovi. Dala sam primer Gružanskog jezera i kilometar od je drugi stepen zaštite. Mislim da je to možda najvažnije.

Takođe, da znate, prema sadašnjim procenama, da krenemo i da nastavimo ovim tokom da vršimo legalizaciju po postojećem zakonu, procene su da taj proces ne bi mogao da se završi, a da nema daljeg povećanja nelegalno izgrađenih objekata, najmanje 20-25 godina. Ovo je zakon koji je bio iznuđen, na neki način, kako bismo zaista ovaj problem rešili.

Takođe, još jedan važan deo, vezano za ovaj Zakon o evidentiranju. Zašto smo doneli zakon, a zašto nismo doneli uredbu? Pre svega, zbog toga što nismo imali ovlašćenja da donesemo uredbu, budući da ne postoji ni jedan drugi zakon koji nam daje mogućnost da napravimo uredbu. Pitanje rešavanja tih stanova uopšte, kada izvršimo evidenciju, dobijemo dokumenta itd, naravno, da moramo da rešavamo i Zakonom o stanovanju će biti definisan način kako ćemo rešiti. Trenutno ukupan broj takvih zakupaca je 3.979 prema onome što imamo iz 1995. godine. To znači da nemamo još uvek pravu evidenciju. Naravno, ima ih najviše u Novom Sadu i Beogradu. Mislim da bih se ovde zadržala. Hvala.