Hvala poštovani predsedavajući, javljam se po amandmanu.
Kolega koji je pričao pre mene je upravo podneo i amandman na član 2. gde se prosto sukob njegovog mišljenja ličnog, gde kaže da je oslovljavanje u smislu da se briše član 2, zato prihodi ne predstavljaju javni interes za Republiku Srbiju, a sada prosto, kroz neka pitanja daću mu odgovor.
Kaže – danom ozakonjavanja hiljadu i po, pardon milion i 500 hiljada nelegalizovanih objekata javni interes za Republiku Srbiju? Da. Da li je naplata takse za ozakonjavanje i naplata poreza na imovinu i samo povećanje javnih prihoda jedinica lokalnih samouprava na teritoriju Republike Srbije javni interes za Repliku Srbiju? Da. Da li je stvaranje uslova za prostorno planiranje i racionalno korišćenje građevinskog zemljišta javni interes za Republiku Srbiju? Da. Da li je omogućavanje vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da imaju legalizovane objekte koji su upisani u javnu knjigu veće tržišne vrednosti? Da. Da li je uređenje tržišta nekretnine javni interes za Republiku Srbiju? Da. Da li je ozakonjavanje objekata koje rešava veliki problem koji ima širi ekonomski uticaj na društveno-nacionalnu ekonomiju i državni budžet ima javni interes za Republiku Srbiju? Da.
Prosto, u danu za glasanje neću prihvatiti ovakav amandman jer podneti po članu 2. da se briše član 2. zato što nije u javnom interesu Republike Srbije, a sada promenom člana gde se prosto kolega buni zato što lokalna samouprava ne dobija. Pa, to je sve u interesu i Republike Srbije i lokalnih samouprava. Znači, da li treba prihvatiti ovakav amandman? Ne.

Zahvaljujem.
Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Jovana Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović i magistar Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, taksa iz stava prvog ovog člana – uplaćuje se u korist jedinice lokalne samouprave i to je ono što je predmet našeg amandmana.
U obrazloženju smo jasno stavili do znanja da se ovim amandmanom usaglašavaju odredbe ovog zakona sa Zakonom o lokalnim samoupravi. Kao što je gospodin Jovan Marković rekao, lokalne samouprave su često dobijale nove terete u smislu novih ovlašćenja bez novih sredstava. Na ovaj način se ne bi oštetile lokalne samouprave već bi lokalne samouprave u svojim budžetima imale nešto više sredstava tako da sve one obaveze koje ste prenosili na njih da bi svoju odgovornost prebacili na neke predsednike opština i gradonačelnike, sada će možda imati priliku da se iz ovoga izvuku.
Deset hiljada kvadratnih metara na primer na Zlatiboru, pedeset miliona dinara je ušteda. Za deset hiljada kvadrata pedeset miliona dinara je oštećen lokalni budžet po ovom zakonu. Kada uzmemo samo na primeru jedne lokalne samouprave u Srbiji, evo na primer u Paraćinu. Predsednik opštine Saša Paunović fenomenalno je otvoreno pismo napisao ministarstvu i Vladi, u prvoj zoni za hiljadu kvadratnih metara poslovnog prostora štedi se 4,3 miliona dinara. U prvoj zoni za hiljadu kvadrata stambenog prostora štedi se tri miliona dinara. Bogatima štedite, a sirotinji naplaćujete i to je ono protiv čega se bori DS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Božoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Čabarkapa.
Da li ste odustali gospodine Čabarkapa? (Da)
Onda reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ja ću, s obzirom da smo čuli obrazloženje kako smo čuli, odnosno ni minimum minimuma interesovanja predlagača za ono što se tiče samog amandmana, onda prosto da kažem da ne mogu da prihvatim amandman, odnosno da podržavam obrazloženje koje smo dobili od Vlade, bez ikakvog daljeg bavljenja temom koliko interesovanja pokaže ko amandman predlaže, mislim da je dovoljno da ga dobije u istoj meri i sa druge strane.
Ali, još dve dodatne napomene, ova velika zabrinutost za budžet lokalnih samouprava i za njihovu ulogu u čitavom procesu. Prvo, ovo prvo, govorimo svakako o onoj kategoriji objekata od kojih te lokalne samouprave do sada nikakvu korist nisu imale. Šta je suština? Da primenimo rešenje koje predviđa ovaj zakon, pa da se nekakva korist vidi, ili da se vratimo u ono divno stanje gde je ta korist bila okruglo nula. Ko ovde za šta brine i da li razume šta priča, verovatno je pravo pitanje?
Druga stvar, što se tiče pitanja lokalnih samouprava, da li one trebaju da budu nešto vanredno opterećene, da li je, pričali smo o tome i u načelu, sada je ovde reč o nekakvoj tobož prebačenoj odgovornosti i krivici, mislim da ukazuje na samo jednu jedinu stvar. Razumevanje materije i poznavanje onog zakona koji se bavio ovom problematikom do sada, biće da je podjednako visoko, odnosno ravno onoj istoj nuli.
Ovde očigledno onaj ko sebi daje za pravo da koristi krupne reči i uporno pokušava estradizaciju nema preciznu predstavu o ulozi lokalnih samouprava u ovom procesu do sada. Ako bude još napomena, biće i odgovora sa moje strane. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Pošto je gospodin Čabarkapa odustao, vi imate reč, gospodine Jovanoviću. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Ja bih se nadovezao na diskusiju uvaženog kolege Orlića, istovremeno ispravio uvaženog kolegu Božovića, imajući u vidu da je došlo do nekog nenamernog lapsusa, nije govorio Jovan Marković o teretu budžeta jedinica lokalnih samouprava, govorio sam ja o tome.
Moram samo da podržim da je rešenje koje je predviđeno u članu 33. korektno rešenje, imajući u vidu da jedinice lokalnih samouprava na ovaj način prihoduju odgovarajuća novčana sredstva i na taj način popunjavaju budžete, što je u svakom slučaju u prevashodnom interesu jedinica lokalnih samouprava.
Polazim od Užica koje je ionako i onako, što se tiče budžeta, upotrebiću jedan pežorativan termin „prenapregnut“, bukvalno tako, a mislim da vi to i te kako dobro znate.
Ono što sam hteo radi ispravke, da konstatujem, čini mi se samo da nakon stupanja na snagu ovog zakona dolazimo u situaciju da će jedinice lokalnih samouprava na teret svojih budžeta isplaćivati odgovarajuće troškove i onima koji, nažalost, ovaj put ću reći nažalost, to ne zaslužuju. Oni protiv kojih je čak vođen i krivični postupak za krivično delo nedozvoljene gradnje, pa je obustavljen, a rekao sam, da ne ponavljam sto puta jednu te istu tezu, i oni koji su prolazili i upravne postupke i upravne sporove, i negativno se završavalo sve ono po njih što se vezivalo za te postupke, oni će doći u situaciju da se na teret budžeta jedinica lokalnih samouprava isplaćuju odgovarajući troškovi koje su oni snosili.
Da li bi u tom pravcu mogao da se uradi bilo kakav podzakonski akt kojim bi se definisalo nešto što neće obesmisliti suštinu ovog zakona kada je u pitanju ozakonjenje, jer nam je svima neophodno potrebno, a i savršeno jasno da je ovakav postupak ozakonjenja neminovnost, ali se postavlja pitanje – da li oni koji su nesumnjivo protivpravno delovali, govorim isključivo sada o protivpravnosti, da li oni treba da budu ti kojima će biti nešto vraćeno? U krivičnom zakonodavstvu postoji jedan institut koji zaista ukazuje na to da ako je zakon povoljniji za okrivljenog od dva materijalno-pravna propisa, od krivično-pravnih propisa, zaista se primenjuje onaj povoljniji za okrivljenog, ali ovde nije takva situacija.
Ovde je situacija gde okrivljeni, pežorativno rečeno, ili prenosno rečeno je učinio što je učinio, protivpravno delovao, a mi ga nagrađujemo na taj način što ćemo da mu priznamo troškove iako je on za te iste troškove pravnosnažno odbijen u svom zahtevu, što znači da je troškove snosio na svoj teret, što je potpuno opravdano, odnosno osnovano.
Zamolio bih vas samo da se razmisli u tom pravcu jer zaista ni Beograd, ni Kragujevac, ni Niš, ni Novi Sad, ni Užice, ni bilo koji grad nemaju ni jedan jedini opravdani razlog da takvima iz budžeta vraćaju nešto što su sami skrivili.
Jedino gde je tamo krivica nadležnog organa, jedinice lokalne samouprave, gde je dolazilo do ćutanja administracije, gde se nadležni organi nisu ponašali u skladu sa zakonom, pa su zbog toga trpeli vlasnici objekata koji su sada predmeti ozakonjenja, e u toj situaciji zaista treba da se isplate troškovi koji su oni snosili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Gospodine Božoviću, pravo na repliku ima gospodin Marković zato što je pomenut. Pomenuo je gospodina Markovića.
(Balša Božović, s mesta: Božović je rekao.)
I vas je pomenuo? Dobro. Prvo ima prednost gospodin Marković, pa vi.
Reč ima mr Jovan Marković.

Gospodine Jovanoviću, ja kada sam pričao o raspodeli ovih sredstava, o taksi prema lokalnim upravama, na neki način pričao sam o drugim lokalnim upravama ali sam možda ponajviše mislio upravo o budžetu Užica i činjenici da u poslednje tri godine taj budžet je svake godine sve manji i manji, da nema nikakve podrške Vlade Republike Srbije za mnoge projekte koji su potrebni da se tamo završavaju, da nema ni jednog novog posla, nikakve nove ideje koja se tu otvara kako bi se neki infrastrukturni poslovi završili, između ostalog što nedostaje novca.
Znači, kada analizirate kakvo je stanje budžeta lokalnih uprava u poslednjih tri ili četiri godine, videćete da su lokalne uprave dobile nove namete, da su dobile nove nadležnosti, a da je pri tome izostala svaka vrsta podrške za rešavanje infrastrukturnih problema, pitanja za razvoj, itd, o tome se i ne govori.
Ako bi smo došli u situaciju da sada okrenemo stvari i da bar ovaj novac koji građani ulažu u ozakonjenje ostavimo lokalnim upravama, ja misli da bi lokalne uprave u tom smislu išle dalje u razvoj i ulagale taj novac u određene projekte koji su važni.
Ako država već u ove četiri godine ništa nije izdvajala za lokalne uprave, onda je red i da bar ovo što se naplaćuje kao taksa na lokalnom nivou jer se tu i dešava aktivnost lokalnih uprava, građevinske inspekcije, Uprave za urbanizam, itd. da bi se ovaj zakon primenio, onda je potpuno normalno i logično da taj novac ostane tu.
Znači, posebno je važno naglasiti da ovo iskustvo koje smo imali, a grad Užice je tu možda najočitiji primer, upravo ukazuje na to da nije bilo podrške Vlade, da su svi razvojni projekti u prethodnom periodu zaustavljeni, da nema ni stručne ni materijalne pomoći kako bi se neki poslovi završili i zbog toga sam pričao o tom problemu na ovakav način. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović, replika. Izvolite.