Zahvaljujem.
Na član 157. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 158. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

U članu 158. stav 1. posle reči – nosilac istraživanja, dodaju se reči – eksploatacije, a posle reči – resursa, dodaju se reči – naknadu za eksploataciono polje.
U stavu 4. nakon reči – Srbije, stavlja se zapeta i dodaju reči – budžet autonomne pokrajine, ako se geološko istraživanje vrši na njenoj teritoriji i iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Tu prvenstveno mislimo da AP Vojvodina ima nadležnosti u realizaciji preko 20 članova ovog Predloga zakona, ali nema izvornih prihoda za njegovo sprovođenje. Kako će Vlada Vojvodine te važne nadležnosti obavljati bez finansijskih sredstava, pitamo kroz ovaj amandman. Nismo dobili odgovor pošto je sasvim drugi odgovor u obrazloženju na ovaj naš amandman.

Zahvaljujem.
Na član 158. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 159. amandman je zajedno podnelo devet narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 159. govori o tome koje su visine naknada na škriljce, na naftu, na gas i ostale minerale koji se koriste, odnosno koji se eksploatišu. Tako da je Vlada predlogom ovog zakona na ovaj član dodala i stav 9. na koji mi imamo primedbu. Ona kaže – način plaćanja naknade i uslovi plaćanja duga po osnovu naknada iz stava 1. ovog člana bliže određuje Vlada.
Ja još nisam videla sistemski zakon, a smatram da je ovo sistemski zakon u kojem stoji da Vlada, u kojim se pozivaju praktično, odnosno ohrabruju svi privredni subjekti, da redovno ne uplaćuju naknade za korišćenje mineralnih sirovina, ovim stavom ovog člana. smatramo da deo ovog stava treba brisati tako da stav 9. ovog člana treba da glasi - način plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana bliže određuje Vlada.
Inače, sva dugovanja koja su, pretpostavljam deo problema sa kojima se susreće Vlada Republike Srbije, treba rešiti na sasvim drugačiji način, treba uraditi reprogram dugova sa privrednim subjektima, koji duguju naknadu za korišćenje mineralnih sirovina. Prosto mi je, ja sam treći mandat već poslanik, ali nikada još nisam videla da se zakonom legalizuju dugovanja.
Niko ne beži od toga da dugovanja postoje, ali ih je trebalo rešiti na neki sasvim drugačiji način, znači predlažem razne vrste reprograma duga. Znači, to je prosto nedopustivo. Još, žao mi je što nema ministra, u načelnoj raspravi smo govorili o procentu naplate naknade za korišćenje mineralnih sirovina, a on je tu iznosio podatke o visini sume koja je isplaćena u budžet Republike Srbije.
Ja ga nisam pitala u načelnoj raspravi o visini sume, nego sam pitala koliki je procenat naplate od privrednih subjekata koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina i interesuje me kako država misli da nadoknadi jedinicama lokalne samouprave sva zaostala dugovanja po pitanju naknade za korišćenje mineralnih sirovina.
Dolazim iz opštine Majdanpek gde RTB Bor godinama neredovno uplaćuje naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, a opravdanje za to je dobijeno od Agencije za privatizaciju RTB Bor je u fazi restrukturiranja, ali da li će dug koji RTB Bor ima prema opštini Bor i opštini Majdanpek biti na neki način plaćen nekom vrstom reprogama ili kako god već. Žao mi je što nema ministra da mi da odgovor na ovo pitanje, ali se nadam da će pitanje čuti, pa ću kasnije u diskusiji verovatno doći do tih odgovora. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo Karavidić.
Na član 159. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ali, da obezbedite prisustvo ministra.

Ministar, vodi računa da bude prisutan, evo ministra.

Prisutan, dobro je. Znači, suština ovog amandmana je da se ruda podigne sa 7% koliko je sada na 10%, realno je to sam već više puta govorio, u Srbiji 3%, jer nas aranžman o prodaji NIS o poklanjanju NIS Gaspromu obavezuje da ta rudna renta bude 3%, u njihovom slučaju, a drugih eksploatatora nema.
U obrazloženju se daju argumenti za, odnosno koji treba da omoguće da se amandman prihvati, jer se kaže na jednom mestu, primetna je tendencija ujednačavanja visine stope, zemlje koje su za sirovu naftu imale više propisane stope, vrši redukciju na nivo 12%, a zemlje sa nižom stopom vrše korekciju naviše.
Mi predlažemo sa 7% na 10%. Vi opravdavate što to odbijate, time što kažete da treba da bude 12%. Mi možemo da proverimo sada, da to bude, ako to prihvatite, naravno, to poslovnički ne može, ali mislim da je to loše opravdanje.
Mi imamo vrlo male prihode od te rente. Oni se neće uvećati bez izmena zakona i redefinisanja ugovora sa Gaspromom. Postoje razlozi da se redefiniše ugovor sa Gaspromom, jer nije došlo do izgradnje Južnog toka što je bio uslov za poklanjanje NIS njima, tako da mislim da je usvajanjem ovog amandmana i podizanje stope na 10%, bio bi prvi korak u tom procesu.
Sa druge strane, samo još jednom da kažem, u Rusiji je rudna renta za sirovu naftu 22%. To znači da Gasprom u Srbiji plaća više nego sedam puta nižu rudnu rentu, nego u Rusiji.
To je paradoks koji je van svakog komentara.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Na član 159. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

U članu 159. stav 2. tačka 2. procenat 7% se menja na 10%. Znači, poslanici LSDV su predložili da rudna renta bude 10%. Samo da kažem da vaš odgovor ne može da bude da smo mi glasali za energetski sporazum sa Rusijom, jer poslanici u onom mandatu LSDV su videli da je sporazum i poklanjanje NIS Ruskoj Federaciji pogrešan, tako da smo se mi od samog početka zalagali za to da nam Ruska Federacija, iako se već pokloni ta nafta industrija njima, da rudna renta bude viša, ne 3%, koliko je bila u onom početnom sporazumu koji smo potpisali sa njima.
Zato se i zalažem da ako smo već to poklonili, da Ruska Federacija ima obaveze prema nama, pošto nam iscrpljuje naftu do kraja i Vojvodina će ostati bez nafte, sigurno za 15 godina, ostaće izvorišta suva, da nam rudna renta bude 10%, s tim da se ona poveća sa 7% još za 3% na 10%.