Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče, gospodine Bečiću, uvažena gospođo Bogosavljević Bošković i poštovani ministri iz Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Mijailoviću, podneli smo amandman i na član 38. Smatramo da taj član, kao i svi članovi ovog Predloga zakona, treba da se briše.
U stavu 1. člana 38. piše - Ukupni nivo rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2017. godinu ograničen je u iznosu od, i navodi se sada jedan broj, odnosno za 2018. godinu, opet u jednom iznosu. Ovde smo imali jednu veoma preciznu, konkretnu primedbu koja se tiče definisanja karaktera ovog budžeta. Ovde je korišćena jedna reč da se ovaj budžet opiše kao programski, a mi smatramo da ovaj budžet, pa i na osnovu sadržine člana 38. u oba stava, nije programski, nego linijski.
Sad nas strašno interesuje, evo, mišljenje gospodina Sertića npr, ili narodnih poslanika koji su ubeđeni da je ovo programski budžet, zašto se sredstva i dalje primarno vezuju za institucije, umesto da se vezuju za projekte i programe koje Vlada Republike Srbije treba da sprovodi?
Ja sam nekoliko puta u susret raspravi o ovom amandmanu na član 38. već pominjao ovaj argument. Ni gospodin Sertić, ni gospodin Vujović nisu odgovorili. Kao što ja mislim, nije bila ubedljiva argumentacija predstavnika Vlade tokom današnje rasprave ni o našim napomenama o nekredibilnosti, netransparentnosti, arbitrarnosti, neodgovornosti i za mene je ipak, gospodine Vujoviću, očigledno, i na osnovu čitanja zakona i na osnovu naše rasprave, odustajanje od reforme. Hvala.
