Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.
Uvaženi narodni poslaniče, ja zaista ne volim da pridikujem, ne volim da se podsećam često šta je to bilo i da postavljam pitanje ko je kriv, ko je odgovoran, ali sigurno da vi ste jedan od onih koji me podsećaju i koji očekuju verovatno da ću ja i da ćemo moji saradnici zaćutati, a da ćete vi onda dobiti mogućnost da likujete, da kažete – eto, narode vlast ne čini ništa da spasi poljoprivrednike. Apsolutno nije tačno.
Tačno je, narode, da je potpisan SSP sporazum 2008. godine, mi ne govorimo da je sporazum loš i da nije bilo potrebno isti potpisati, mi govorimo da oni koji su dogovarali rokove za preuzimanje obaveza od strane Republike Srbije nisu dobro pregovarali. Nije trebalo puno mudrosti, pa razmisliti šta je to što je osetljivo, šta je to što je važno za srpsku poljoprivredu i za Srbiju kao državu? Pa zar to nije poljoprivredno zemljište? Pa, zar se nije moglo onda razmisliti kako su to uradile neke druge zemlje. Pa, zar se nije onda mogao tražiti dodatan period, pa lepo reći – mi ćemo dozvoliti prodaju zemlje strancima onda kada država Srbija postane punopravna članica EU.
Prema tome, to je jedna istina, ali vi volite da nas na to podsećate, pri tome ne govorite istinu, a to izgleda kao da nam je neko vezao ruke i noge, tera nas da plivamo, pri tom likuje i dobacuje sa obale i čeka kada ćemo da potonemo. Molim vas, nemojte to raditi, jer niste u pravu.
Ono što mi sada radimo to je da ono što je dogovoreno i potpisano pokušamo da promenimo. Narode, nije lako. Treba ubediti 28 država članica EU da naši pregovarači u tom momentu nisu dovoljno bili mudri. Nije lako, ali ćemo se mi boriti. A ono što je danas na dnevnom redu i o čemu mi govorimo proteklih nekoliko meseci, pa možda i godinu dana to je Zakon o izmenama i dopunama poljoprivrednog zemljišta. Ovaj zakon apsolutno nijednim svojim članom ne kaže da će strani državljani moći da kupe poljoprivredno zemljište.
Ovaj zakon isključivo u jednom svom članu i to članu 11. kaže – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini fizičko lice može steći teretno pravnim poslom pod uslovom propisanim ovim zakonom, pa daj državljanin Republike Srbije, pa da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo od najmanje tri godine, pa da je u mestu stanovanja, odnosno u ataru sela gde se zemljište prodaje takođe stanovnik najmanje tri godine i tako dalje, jasno su precizirana pravila.
Ova pravila garantuju da će po ovom zakonu moći da kupe zemljište isključivo naša poljoprivredna gazdinstva, mali i srednji poljoprivrednici. Vi sada kažete, zašto nismo pružili mogućnost da vi, da neko iz nekog drugog atara dođe u neki treći atar i da tamo kupi zemljište, upravo iz tog razloga što ste nam vezali ruke i noge i što moramo da brinemo i da mislimo o svemu. Dakle, samo oni lokalni poljoprivrednici mali mogu kupiti zemlju i ne može se provući kroz ove odredbe nijedan strani državljanin.
Postavili ste dosta pitanja, zašto 30%, razlika između centralne Srbije i Vojvodine, mi smo sve to obrazlagali i to ništa nije sporno, ali gospodo narodni poslanici, molim vas, ovaj predlog zakona je rađen na bazi podataka, ovo je tabela koju smo mi pripremili. Izvolite, ovde svako od vas može da dođe i da vidi po opštinama gde je koliki posed, koliko je državnog poljoprivrednog zemljišta. Tačno je, u Vojvodini se više izdaje, ali je tačno da u Vojvodini samo jedna lokalna samouprava poštuje zakon i svo zemljište koje je u državnom vlasništvu da na javno nadmetanje, odnosno na licitaciju. Sve ostale opštine u manjoj ili većoj meri nam smanje udeo koji daju na javno nadmetanje. Sada molim vas, sve ovo što je crveno, sve je to problematično.
Molim vas, da ne dužim, i da ne uzimam vreme, svako od vas može da dođe i da vidi i da čuje. Osamsto dvadeset osam hiljada hektara je prema RGZ-u, državno-poljoprivrednog zemljišta, molim vas, 260 hiljada je u zakupu. Pa, molim vas u čemu je problem, zašto mi brinemo? Da li će doći skoro vreme kada će naši poljoprivrednici i drugi naši građani želeti da obrađuju zemljište, a njega neće biti, verujem da neće skoro biti.
Znači, podaci su takvi koji govore u prilog ovome što kažem. Mi smo spremni svakog momenta da pred svaku lokalnu samoupravu, pred svakog poljoprivrednika i pred vas naravno, izađemo sa relevantnim podacima. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Nenad Čanak. Izvolite.

Hvala lepo.
Pošto je ovaj zakon izazvao toliko kontraverzi u javnosti, dobro je podsetiti se malo šire slike, pre svega da je ovaj zakon pripremalo Ministarstvo za poljoprivredu i ekologiju, što već samo po sebi najzad deluje kao logična veza, ali u određenom smislu hoće to da bude i u suprotnosti jedno sa drugim.
Naročito kada se vodi računa o stočarskoj proizvodnji i kada se vodi računa o zagađivačima kakvih imamo, recimo, okolina Novog Sada, pa imamo probleme sa stalnim zagađivanjem Dunava kod Novog Sada, na šta nisam primetio da je bilo nekih velikih reakcija. Ovo podvlačim zbog toga što mislim da je sagledavajući ovaj zakon veoma značajno podsetiti se šire slike, a šira slika o kojoj hoću da govorim je to da jedan od osnovnih razloga donošenja i ovoga i još niza zakona koji su očigledno u predizbornoj groznici počeli da se donose preko noći po hitnom postupku, da se namakne što je moguće više novca u državnu kasu i da se sa druge strane može pohvaliti što je većim brojem stranih investitora, pa makar koliko oni efikasni ili neefikasni bili.
Ovo govorim zbog sledećeg, naizgled će vam izgledati čudno, ali spomenuću „Srbijagas“.
„Srbijagas“ je preduzeće, javno preduzeće, čiji se dug ponovo pretvara u javni dug, zbog toga što ne može da naplati jedan deo svojih potraživanja, a ta potraživanja uglavnom ne može da naplati od institucija koje spadaju u javne institucije, škola, bolnica, ali i od dela privrede.
Taj deo koji ne može da se naplati od dela privrede, praktično govori da pretvaranjem u javni dug, dugova prema „Srbijagasu“, država vodi jedan tip socijalne politike kojom u stvari subvencioniše gubitaše, zato da bi očuvala radna mesta.
E, sada, ja postavljam jednostavno pitanje – ako se ovakvim tipom skrivenog subvencionisanja pretvaranjem duga javnog preduzeća u javni dug, štite radna mesta i štite zaposleni u, dakle, preduzećima koja su gubitaši.
Kako je onda moguće da ne postoji nekakav tip socijalne brige za male i srednje proizvođače, poljoprivredne proizvođače, govoriću o Vojvodini, samo iz razloga što taj deo malo bolje poznajem od drugih delova Srbije, i kako je moguće da se ovakvim rešenjima, kakva su u ovom zakonu, a vratiću se, specifično svako od njih, dolazi u poziciju da se uništava mogućnost malog gazdinstva i uništava mogućnost funkcionisanja malih gazdinstava koja su do sada funkcionisala uzimajući državnu zemlju u zakup, gde je ova priča o mogućnosti da se kupi državno zemljište, znači, ako neko posluje od 30 hektara da može da kupi još 20, o čemu smo na konsultacijama koje ste vrlo ljubazno organizovali, imali prilike da razgovaramo.
Sami ste se složili da je rok od pet godina prekratak rok da bi se moglo to zemljište isplatiti ukoliko se isplaćuje na rate. Taj rok bi morao biti mnogo duži, da bi se dobila šansa da poljoprivrednici mogu da prežive, jer ovako, u slučaju da ovaj zakon u ovoj formi bude usvojen, doći ćemo u poziciju da desetine hiljada porodica izgubi mogućnost da ostane na zemlji.
Ako ti ljudi ne mogu više da ostanu na zemlji, oni će krenuti u gradove i time ćemo napraviti, ne samo dodatan socijalni problem, nego ćemo potkopati mogućnost opstanka sela kao takvih i sve će se pretvoriti u isključivo veleposedničke anglomeracije poljoprivredne proizvodnje.
Sa druge strane, govoreći o tome da je potrebno napuniti državnu kasu, sa čime se, ja više nego slažem, primetio sam jednu zanimljivu stvar.
Recimo, niko se nije setio da angažuje jednu od velikih četiri kompanija koje se bave oditingom, dakle „Deloit tuš“ , „Tomaco limited“, „Prajs voter haus hopers“, ili KPNG, da se napravi studio o transfer prajsingu, o fer cenama, između vlasništva Republike Srbije, a to su rudna bogatstva i recimo NIS koja je delom privatna kompanija, a delom je u vlasništvu Republike Srbije, 35%.
Zašto se to preduzeće NIS ne bavi onim što su kupili, a to su rafinerije i promet nafte i naftnih derivata, a umesto toga se bavi bukvalno pljačkom rudnih bogatstava ove zemlje.
Prema mojim informacijama, a prema knjigovodstvenim međunarodnim standardima, gde sam ja primetio da se dosta pozivaju na međunarodne standarde, pa evo i ja da se pozovem, cene bi morale biti tržišne, jer ako privatne kompanije koje imaju u svom sastavu niz privrednih subjekata, moraju između njih da imaju promet po tržišnim osnovama i kako je onda moguće da NIS preuzima naftu i gas, daleko ispod tržišnih cena, a koje važe čak i u Rusiji, i time građani Srbije gube stotine miliona evra.
Po mojim informacijama, kod gasa, cena raste između dva ventila po pet puta. Cena gasa iz bušotina u Banatu košta četiri dinara po kubnom metru, domaćinstvima se fakturiše više od 10 puta skuplje. Zašto se gas kupuje preko posrednika „Gasprom njefta“, a ne direktno od proizvođača?
Ovo sve pitam iz jednostavnog razloga, što ovim jednostavnim pitanjem bi došli u poziciju da daleko više napunite kasu, nego što je sve u ovom zakonu nabrojano, jer vi niste samo ministar poljoprivrede i ekologije, nego ste i član Vlade. U tom svetlu, očekuje od vas da imate širu sliku, a u tu širu sliku spada i ovo o čemu sada govorim, količina socijalnih penzija koje će ovo izazvati je tolika da će to proizvesti društvenu nestabilnost, nesagledivih posledica.
Na to sam vas već upozorio i upozoravam vas ponovo, da ovaj zakon, ako bude bez izmena, usvojen ovako kako će biti po svemu sudeći usvojen, to će značiti, sa jedne strane uništenje sela u Vojvodini, u velikoj meri iseljavanje iz sela zbog nemogućnosti opstanka na zemlji, dokidanje malih i srednjih gazdinstava, znači će propast mogućnosti opstanka na selu mlađih generacija, jači pritisak na gradove i barem par stotina hiljada novih nezaposlenih ljudi. To će biti posledica ovog zakona.
Sve ovo govorim zbog sledećeg dana jednu stranu imate ovaj problem o kome sam već govorio, a sa druge strane imate problem u kome se vrlo jasno u članu 7. koji govori o članovima 64a kaže da – pravo prvenstva zakupa na period do 30 godina ima pravno lice. Zašto pravno lice? Dakle – koja je upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava i nalazi se u aktivnom statusu i koje dostavi investicioni plan.
Plan je, kao što svi znamo, spisak lepih želja, a to je ono što se može napisati kako kome padne na pamet, ali je ono što je meni tu zanimljivije, odluka o pravu prvenstva zakupa, da tu odluku donosi jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema dokaza iz stava 2. ovog člana.
A, ako jedinice lokalne samouprave ne donesu tu odluku o pravu prvenstva zakupa, odluku donosi ministarstvo. Praktično, na delu je dalja centralizacija, jer vi ovde sami dajete da predlog mera za realizaciju zakupa, daje komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove poljoprivrede.
Vi sada koncentrišete kompletnu vlast na poljoprivrednom zemljištu, nad onim što predstavlja život ili smrt stotina hiljada ljudi u ovoj zemlji, u ruke vašeg ministarstva, gde jedino ne piše ko kontroliše to što ministarstvo radi.
Zato što smo došli u poziciju da koliko je interesovanja za ovaj zakon, evo može posvedočiti broj poslanika koji se trenutno nalaze u sali. Može posvedočiti broj poslanika zainteresovanih uopšte za diskusiju, jer se smatra da je ovo već završena stvar, da je ovo zakon koji će proći, pa proći, pa ni ne vredi o njemu razgovarati.
Ja vam skrećem pažnju da ovde se poigrava sa desetinama hiljada ljudi koji nemaju drugi izvor prihoda. Ovde se poigrava sa stotinama hiljada sudbina ljudi koji nemaju drugi izvor prihoda. Već ovoga trenutka u selima u Banatu kuće koštaju po 5.000 evra sve sa okućnicom.
Ljudi beže, nemaju od čega da žive, a dovešćete ih u poziciju da oni sada, kada im kompletna imovina koju imaju ne vredi više od 10.000 evra, vi hoćete da oni kupe još 20 hektara za pet godina. Kako vi mislite da se to desi? Kojim putem, na koji način? Kako ćete zaštiti ljude u tranzicionom periodu koji nam predstoji a ne dozvoliti da se sve pretvori u spekulativnu prodaju zemlje ili davanju u dugoročni zakup, koja će se pretvoriti u prodaju, onih koji će to uraditi na osnovu investicionog plana. Zar ništa niste naučili od dosadašnjih privatizacija? Naravno, vi možete reći te privatizacije je radio neko drugi, ali pravdajući svoje greške tuđim greškama znači umivati se blatom i to ne preporučujem da radite.
Predlažem vam nešto mnogo jednostavnije, da povučete ovaj zakon iz procedure. Ja sam u ime LSV podneo predsednici Narodne skupštine Republike Srbije zahtev za povlačenje ovoga zakona iz procedure, gde sam od nje dobio vrlo precizan odgovor zbog čega predsednik Narodne skupštine nije u poziciji da to uradi, jer to ne spada u domen njegovoga rada. Zato govorim vama, kao predlagaču, imate sada priliku da povučete ovaj zakon, da promislite o svim njegovim socijalnim konsekvencama.
Ponavljam, svaki argument, vezan za to da će se time odbiti strani investitori, da će se time umanjiti priliv novca u državnu kasu, da će se time šta tako uraditi, dao sam vam barem tri rešenja u mom prethodnom izlaganju, kako ćete to, ne samo nadomestiti, nego i dovesti u poziciju da se mnogo više novca slije u državnu kasu, da ne spominjem rudnu rentu od 3%, koja je u ovoj zemlji, a trebalo bi da bude sedam, a mogla bi da bude deset, koja bi u mnogome donela više novca državnoj kasi, nego što je kompletan efekat ovoga zakona. Jer, vi kao član Vlade, imate obavezu šireg sagledavanja, i upravo zbog toga i time ću završiti moje izlaganje, vas molim, zbog građana Srbije, zbog ljudi koji žive od te zemlje, zbog ljudi kojima će biti uništena egzistencija ako ovaj zakon bude bio usvojen, zbog mladih ljudi koji žele da ostanu na selu i da se bave poljoprivredom, jer u gradovima manje-više mesta više nema. Nema radnih mesta i jedino što može da se radi je da se štrajkuje, prave neredi i prave problemi da bi se nešto iskamčilo iz onako prazne državne kase, umesto da se da šansa da ljudi ostanu na zemlji, daje se šanse da se pod netačnim argumentom, nekakvim privlačenjem investicija, ponoviću, gde je cela priča o dostavi investicionog plana, a ne referenci, ne bilo čega takvoga, ne boniteta firme, kako se to zvalo pre 40 godina, ali se tada barem znalo šta se događa. Sada više to niko ne zna.
Upravo zbog toga, veoma sam zabrinut da u Srbiji, kojoj ne treba ni jedna podela i ni jedna tačka razdora više, jer ih i ovako ima previše, da u ovoj sali, bude jedva četvrtina poslanika, a da se raspravlja o Kosovu, gde ne može da se uradi apsolutno ništa iz ove sale, onda bi bilo prepuno, jer je to akteraktivno političko pitanje, a od ovoga se živi.
Još jednom vas molim, u ime desetina hiljada građana Vojvodine, povucite ovaj zakon, napravite drugi, promislite dobro o svim njegovim i socijalnim i ekonomskim konsekvencama i onda će, većina, siguran sam da će poslanici u ovoj Skupštini glasati za njega. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Bogosavljević. Izvolite.

Poštovani narodni poslaniče, želim da još jednom ponovim ono što sam vam odgovorila i kada smo imali konsultacije koje ste i vi sada pomenuli, dakle, apsolutno nisu tačne vaše tvrdnje da je zakon pripreman po hitnom postupku. Vi ste rekli u kontekstu predizborne kampanje svi smo nešto vredniji i dostavljamo zakone po hitnom postupku, bez konsultacija sa poljoprivrednicima, ako sam ja to dobro razumela.
Ali, dobro, ako i niste rekli, možda je ovo prilika da kažem. Ovaj zakon se zaista dosta dugo sprema. U njegovoj pripremi su učestvovali poljoprivrednici, učestvovali su predstavnici udruženja, učestvovala je naučna i stručna javnost. Nismo pokazivali dokumentaciju kojom sve ovo argumentovano potkrepljujemo i spremni smo i danas da to uradimo.
Za ovaj zakon je organizovana transparentna javna rasprava. U okviru javne rasprave devet je bilo radnih sastanaka sa svima onima koji su bili zainteresovani. Nakon završene javne rasprave imali smo takođe dovoljno prostora i vremena da saslušamo ponovo i u usmenom izlaganju sve one koji su zainteresovani za pojedine odredbe zakona i da sve ono što je moguće i što je bilo prihvatljivo i ugradimo u predložen zakon koji danas mi ovde razmatramo.
Pritom, ja sam više puta govorila, zaista nije lako postići konsenzus i da svi budu zadovoljni, s obzirom na sve specifičnosti poljoprivrede Srbije i na male i na velike i na ratare i na stočare i na centralni deo i na vojvođanski deo, dakle svima nije se bilo moguće izaći u potpunosti u susret.
Vi kažete – ostaće desetine hiljada gazdinstava ili porodica, kao posledica ovog zakona, ostaće bez mogućnosti da obrađuje zemlju. Gospodine Čanak, evo prema našim podacima, svega 4.485 gazdinstava u Vojvodini zakupljuje zemlju, u centralnoj Srbiji 778 gazdinstava, znači ukupno tek nešto oko 5.200 gazdinstava. Pritom, vi dobro znate da Srbija raspolaže sa oko 360.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja apliciraju za neku vrstu podsticaja, odnosno subvencija kod ministarstva i kod Vlade Republike Srbije.
Dakle, ne razumem kako ste došli do toga, koja je ta matematika, kako ste to vi izračunali? Pritom, od ovih 5.300 gazdinstava, gotovo sam sigurna da nijedno neće ostati bez mogućnosti da ponovo zakupi zemlju. Vi kažete 30% za investicije i zašto pravna lica? Do 30%, dakle jeste predvideo zakon, pravna lica ovaj zakon predviđa zato što su fizička lica već predviđena.
Važećim zakonom mi to nismo promenili. Znači, svi će imati mogućnost da apliciraju za tu zemlju. Još jednom podvlačim, svako može da dođe i da pogleda podatke i da vidi da li je moguće da će ovaj zakon dovesti do toga da od 260.000 hektara koliko je trenutno zakupljeno, sledeće godine bude zakupljeno svih 830.000 hektara, pa mi bi bili srećni da to tako bude, ali to neće biti. Mi smo toga svesni.
Postavljate pitanje – mi nismo dovoljno odgovorni prema malim i prema srednjim poljoprivrednicima. Molim vas, mi prvi put, prvi put Vlada nudi malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe deo državne zemlje. Znate li kako se takav program zove u Mađarskoj? Evo, trenutno je aktuelan u Mađarskoj. Tamo kažu – program Vlade Mađarske „Zemlja seljacima“ i svi su apsolutno zadovoljni. Zadovoljni su seljaci. Mi hoćemo našeg malog poljoprivrednika da pomognemo, i to moram da kažem da je bila njihova inicijativa.
Tačno je da sam ja rekla da ovaj period od pet godina nije neko naročito srećno rešenje, ali je tačno i to da su moji saradnici u dubokim pregovorima sa komercijalnim bankama, sa velikim evropskim bankama koje će ući i koje će pomoći i podržati finansiranje kupovine zemlje. Pri tom, gospodine, vi znate da nije cena zemlje svuda ista u svakom delu Srbije, u svakom području, u svakom ataru. Takođe, znate i da naši poljoprivrednici, oni mali, koji žive pošteno od svog rada, da svi oni ne očekuju da odmah kupe 20 hektara. Verovatno će većina njih biti zadovoljna sa tri, sa četiri, sa pet hektara. Pri tom, postoje neki predlozi od narodnih poslanika koje smo videli sad pre početka sednice da se taj rok i produži. Verujem da će Vlada i pokušati da izađe u susret njima. Mi ćemo se svi založiti, ali videćemo šta će na kraju biti rezultat.
Dakle, naša obaveza je da pomognemo malog, srednjeg poljoprivrednika. Oni, ti do 30 hektara, čine 97% ili više od 97% naših poljoprivrednih gazdinstava. Nije to sada naša obaveza i naš predizborni hit. To je obaveza koja je propisana Strategijom razvoja poljoprivrede Srbije. Podsetiću vas da je tu Strategiju usvojila Vlada Republike Srbije. U njoj jasno piše da ćemo mi svoju prehrambenu sigurnost bazirati na domaćem poljoprivredniku, na srpskom seljaku i da ćemo uraditi sve što je u našoj moći da njega ojačamo da bude spremniji i sposobniji za tržišnu utakmicu.
Nije nam lako, obzirom na sve ono što smo nasledili, na ono što sam malo pre rekla, vezane nam ruke i noge, terate nas da plivamo, a vi usput smeškate se i čekate kada ćemo da potonemo. Pri tom, molim vas, nemojte da menjate teze, nemojte da širite dezinformacije, neistine. Naši poljoprivrednici moraju od nas, to je naša obaveza, i od vas kao opozicionih poslanika i od nas, da dobijaju prave informacije.
Da li je ovo, gospodine Čanak, prava informacija? Da li su ovo naši poljoprivrednici morali da dobiju i da čitaju? Zašto oni moraju da budu danas zabrinuti? Pri tom, želim još samo to da kažem, prosto da se zna, mi smo imali konsultacije sa gotovo svim poslaničkim grupama. Vi ste bili i postavljali mnogo pitanja. Ja sam na pitanja odgovarala. Ja sam vama postavila jedno pitanje – dobro, gospodine Čanak, kada je tako kako vi pričate, dajte, molim vas, pomognite nam, verujem ja da vi volite poljoprivrednike, da želite dobro našoj poljoprivredi isto kao i mi, dajte, posavetujte nas šta da uradimo? Vi ste tada rekli – u redu, dobićete naš predlog za tri dana, čak naši pravnici će to uraditi, pa ćemo vam proslediti. Posle toga, neki vaši poslanici su u onom drugom neformalnom delu prišli i rekli – dobićete predlog. Mesec dana, mi predloga nemamo.
Dakle, ovo su naša rešenja. Niste nam dostavili svoja. O vašim nemamo šta da govorimo. Vi samo umete da kritikujete, a nemate rešenje. Molim vas da budemo krajnje tolerantni, da budemo odgovorni prema poljoprivrednicima. Ništa oni neće dobiti ako budemo mi rekli – mi vas molimo, mi vas branimo, a ovi sada hoće nešto drugo da urade što nije dobro za vas.
Sve što nije dobro za njih, već je urađeno. Ovo je sada pokušaj spašavanja onoga što se spasiti može i biće uspešno, mi u to ne sumnjamo.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Univerziteta „Džon Nezbit“ u Beogradu, koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Molim vas da ih pozdravimo.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, replika. Ministar je rekla da nije razumela vaše izlaganje.

Da, u pravu ste, rekao sam da ćete dobiti predlog zakona, no, dobili ste niz amandmana o kojima ćemo razgovarati u nastavku sednice. Žao mi je što to nije jedan koherentan zakon kakav sam očekivao. Međutim, uspeli smo da barem amandmane dostavimo na vreme.
Hteo sam nešto drugo da vas podsetim. Vi ste sami sada rekli da šest puta više građana, tj. poljoprivrednika u Vojvodini uzima zemlju u zakup nego što to rade van Vojvodine, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje. U tom svetlu, ovaj zakon se odnosi, znači, 6:1 na građane, tj. poljoprivrednike u Vojvodini. Vi ste mi sami rekli, pogledajte u tačci 4 – period korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana može se produžiti do 25 godina ako poljoprivredni inspektor utvrdi da korisnik to zemljište obrađuje na površini od preko 10 hektara, na period korišćenja poljoprivrednog zemljišta može se produžiti samo ako korisnik za investiciono ulaganje dobije saglasnost ministarstva.
Podsetiću vas, u razgovoru koji smo imali, vi ste rekli, ljudi iz vašeg ministarstva, da imate ukupno 18 inspektora za celu Srbiju, da li se dobro sećam, a za Vojvodinu četiri, „Eć-Keta-Harum-Neđ“.
Sve u svemu, ako ima samo četiri inspektora, kako vi mislite da se to sprovede? Kako vi mislite da paori kupe zemlju kada im još nisu isplaćene u najvećem delu ni subvencije? To je bila vaša obaveza da im isplatite subvencije, pa onda da razgovaramo dalje, ako već pričamo o obavezama.
Ja se potpuno slažem da ovakav zakon mora… Samo da završim rečenicu… Ali, u svakom slučaju, u ovom trenutku mislim da nije zreo za glasanje. Molim vas, povucite ga.

Ministre, samo dve minute replika.

Samo kratko.
Kažete – više se izdaje u Vojvodini zemlje državne. Tačno je to, ali prema podacima na teritoriji Vojvodine, državnog poljoprivrednog zemljišta je 460 hiljada hektara, od toga u zakupu 230 hiljada hektara, što znači da je 50% siva zona.
Što se tiče inspektora, tačno je da ne možemo da se pohvalimo brojem inspektora, ali nije tačno da je njih četiri. Njih je 18 i oni pokrivaju po potrebi i oni iz centralne Srbije su u Vojvodini, kao što su iz Vojvodine u centralnoj Srbiji.
Što se tiče isplata subvencija, sve ono što ste vi prošle godine kao parlament izglasali i što ste opredelili kao agrarni budžet, gospodine Čanak, u 90% je isplaćeno, a ostalo će biti isplaćeno u narednim danima, zahvaljujući želji Vlade da i dodatno pomogne poljoprivredne proizvođače.