Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/557-15

2. dan rada

22.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 09:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Malo vremena imate tako da bih vas zamolio, a imate još prijavljenih govornika tako da bih vas zamolio da vodite računa o tome.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Srpska napredna stranka
Potrudiću se da budem što kraći.
Činjenica je da je poljoprivredno zemljište ozbiljan resurs RS. činjenica je da smo mnoge resurse u prethodnih 10 do 15 godina izgubili. Mislim na brojna preduzeća, na privredu Srbije, pa i jako velika nebriga bila je u poljoprivredi kada su u pitanju kombinati, ali kada je u pitanju ceo poljoprivredni sektor, tako da je jako dobro što je Vlada, što je ministarstvo prepoznalo potencijale koje ima državno poljoprivredno zemljište iz dva razloga.
Budimo otvoreni, sa jedne strane to su fiskalni prihodi koji su itekako potrebni državnom budžetu da bismo išli na to sa što je moguće manjim porezima, da bismo izbegli otpuštanja u javnom sektoru, potrebni su nam novi poreski prihodi i mi smo već imali jedan set zakona o kojima ćemo u detalje raspravljati verovatno sutra. Ali, i ovaj zakon pomoći će da budžet bude puniji i da se svi oni problemi koji kroz ovaj proces reforme imamo u fiskalnom sektoru budu korišćeni uz što manje otpuštanja i što manje žrtvovanja građana Srbije.
Dakle, sa jedne strane, fiskalni prihod, a sa druge strane, imamo jednu ozbiljnu razvojnu šansu kroz veliki broj investicija koje možemo da ostvarimo kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Tu, ja bih rekao da se u današnjoj diskusiji pojavljuju dva problema. Jedan je problem kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina i onih 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu treba naglasiti. Mislim da pojedine kolege preteruju i preterano, rekao bih ako nije preteška reč, da zastrašuju građane Srbije.
Znate, nije lako danas doći do investicija tih 30% zemljišta u jednoj opštini, dato za neku ozbiljnu investiciju. Pitanje je u koliki broj opština može da se realizuje. Trajaće to. To jedan ozbiljan proces koji će trajati verovatno godinama. Sa druge strane, ovaj zakon podrazumeva mnogo bolje korišćenje i kontrolu poljoprivrednog zemljišta. Znači, pojaviće se jedna mnogo veća količina poljoprivrednog zemljišta koja će biti ponuđena poljoprivrednicima danas u Srbiji i nema straha i bojazni da će u nekom kratkom roku posle donošenja ovog zakona oni poljoprivrednici koji su do sada zakupljivali zemljištem ostati bez mogućnosti da ga ponovo zakupe i bez nekih sredstava za život, o čemu se govori.
Druga stvar je kupovina zemljišta. Mislim da poljoprivrednicima koji se bave ratarskom proizvodnjom mi moramo jasno i da kažemo da interes države Srbije jeste da u mnogo većoj meri razvijamo stočarstvo, da razvijamo povrtarstvo, da razvijamo voćarstvo, da po hektaru zemlje ostvarimo mnogo veći prihod i kroz mogućnost da kupuje zemlju moraće i sami da obezbede površinu zemljišta koja im je potrebna za ratarsku proizvodnju. Mogućnost koja im je data je po meni jako dobra i verujem da će poljoprivrednici koji se bave ratarskom proizvodnjom iskoristiti ovu priliku i uvećati svoje parcele.
Sa druge strane, treba jasno reći, samo u prethodnoj godini 20 hiljada preduzetnika zatvorilo je svoje preduzetničke radnje i ti ljudi su ulagali verovatno desetine hiljade evra u svoje poslove, nisu u tome uspeli. Nelogično je da neko zasniva svoj poljoprivredni biznis na državnoj zemlji, da na osnovu države zemlje računa da će u narednim decenijama moći to pravo na državnu zemlju tek tako da ostvaruje. On mora da ima i svoju zemlju i na osnovu toga da razvija svoj poljoprivredni biznis sa državom, da zemlja ako uspe u nekom zakupu da dođe do nje, dobro je došlo, povećaće mu prihod, ali ne može da bude osnov za neki biznis plan i za neku ozbiljniju u dugoročniju proizvodnju.
Toliko. Ja ne bih da preterujem, da dužim. Jednostavno, zakon je dobar. Jako puno je instituta koji će pomoći da se kontroliše promet zemlje, da se što veće površine državne zemlje stave na raspolaganje našim poljoprivrednicima, a verujem da je sve ovo u kontekstu Zakona o ulaganju. Podsetio bih vas da smo doneli Zakon o ulaganju i da će verovatno dobar deo investicija ići u prerađivačku proizvodnju pre svega u oblasti poljoprivrede. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Antiću.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.
...
Srpska narodna partija

Milan Petrić

Samostalni poslanici
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Zakon o zaštiti zemljišta deluje dobro napisan, međutim, u okviru tog zakona SNP ima jedno rešenje. Smatramo da je i više nego neophodno da svaka kompanija čija investicija prelazi 20.000 grla stoke na jednom lokalitetu, u obavezi je da poseduje i postrojenje za preradu otpada. Podsećam da osnivanjem postrojenja utiče se na povećanu potrošnju električne energije, tople vode, kao i da povećava uvoz đubriva, odnosno sve to zajedno pogoduje privredi lokalnih samouprava, s jedne strane.
S druge strane, ponuđeno rešenje, povezano sa najavama da kompanija „Tenis“ planira investiciju od tri miliona svinja na tov. U tom slučaju šta se dešava sa otpadom, na koji način bi se on deponovao i gde? Jer, shodno njihovom planiranju tova od tri miliona komada mi ćemo se suočiti sa 36.000 metara kubnih otpada. Ne treba da vam pominjem koliko je to štetno za zemljišta, a pogotovo i za okolinu.
Iz navedenih razloga smatram da je amandmansko rešenje izuzetno potrebno i realno je da ga prihvatite. Zakon o poljoprivrednom zemljištu kroz član 11. jasno omogućava prodaju poljoprivrednog zemljišta sa strancima, SNP se protivi tome i tražim od Vlade da sledi primer članice EU Mađarske koja je kroz Ustav zaštitila svoja prirodna bogatstva, u konkretnom slučaju, kao što je ovde zemljište. Ima tu još primera, naravno, Poljska, Hrvatska, Slovačka, mnoge zemlje ni nakon ulaska u EU, koje su bogatije od nas, nisu pristale da prodaju svoju zemlju strancima.
Svako zemljište je neotuđiva državna teritorija, a poljoprivredno zemljište je prirodno dobro, čak i prirodno bogatstvo vrednije od svega. Tvrdnja da je SSP nemoguće raskinuti, koje sam čuo i danas ovde, jer su potpisale 28 članica ponaosob, nisu tačna. Nedavno je tzv. država Kosovo, kao teroristička tvorevina potpisala SSP sa EU, bez izjašnjavanja država članica, a Evropska komisija članica ratifikovala taj sporazum, tako da moram naglasiti da SSP nije nama sveto pismo, nama je Ustav sveto pismo i prema tome treba da se ophodimo.
Stav SNP da pre donošenja zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pristupiti ozbiljnijoj agrarnoj reformi, u kojoj bi učestvovali svi relevantni činioci poljoprivrede. U okviru samog zakona ponudili smo nekoliko rešenja za koja smatramo da bi u praksi bila primenljiva.
Tražimo da prava zakupa zemljišta nemaju lica koja nisu ispunila sve poreske obaveze prema svojoj državi i da tek po ispunjavanju svih svojih obaveza mogu tražiti svoja prava. Nepopularno je favorizovati pravna lica koja ne poštuju pravni sistem naše države, tako da smatramo da takve osobe treba sankcionisati a ne davati im neke mogućnosti. Tvrdimo da član 10. ne treba menjati, jer trenutna definicija raspodele prihoda od izdavanja državne zemlje je potpuno adekvatna. Prema tumačenju ponuđene izmene člana ne vidim ni jednu obavezu Republike da određena sredstva vrati lokalnoj samoupravi. To se ne sadrži u zakonu, po našem mišljenju i po našem tumačenju mislim da je to samo na bazi obećanja, nije dovoljno stabilno.
Mišljenja smo da pravo prvenstva zakupa na period od 30 godina ne treba ostaviti samo za pravna lica uz investicioni plan i da član 7. bi trebalo definisati sadržinu i metodologiju investicionog plana kao i ko i kako kontroliše ispunjenost i realizaciju investicionog plana koji je i osnovni uslov za prvenstvo zakupa.
Tražimo da na zemljištu koje se daje investitoru i u zakup, po osnovu broja grla stoke, da se gaje samo kulture namenjene kao komponente za stočnu hranu. Pitanje je kako će se novi zakon odraziti na dalju depopulaciju srpskih sela, obzirom na to da se predloženo zemljište koje nije predmet zakupa poslednje tri godine, bude ustupljeno na korišćenje bez naknade. Pitanje je i koji će stav komisije za dodelu i dogovor sa investitorima, gde se opet otvara, po nama, prostor za korupciju.
Novi zakon o poljoprivrednom zemljištu treba naglasiti poseban značaj plodne zemlje, kao granična i prirodna bogatstva ili prirodnog dobra od opšte društvenog značaja nad kojim niko ne može da ima neograničenu svojinu.
Da završim, poljoprivredno zemljište je stvar suvereniteta nacionalnog dostojanstva i političke odgovornosti. Nadam se da ćemo se tako svi ophoditi prema njemu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Samo kratko, jer sam dosta pričala danas po svim ovim pitanjima, ali ne mogu da prećutim, opet.
Mi zaista ovim predlogom zakona ne predviđamo prodaju zemlje strancima i pozivam vas da vi sada pokažete gde to piše, da pokažemo građanima, a ja sam danas pokazivala i još jednom ću pokazati, jedino prodaja se pominje u članu 11. i tu je tačno, precizno navedeno šta je potrebno da ispuni fizičko lice da bi moglo da kupi deo državnog poljoprivrednog zemljišta.
Vi kažete SSP sporazum može da se raskine. Hoću da kažem da taj sporazum pominjem samo onda kada ga pomenu neki u kontekstu svoje brige šta mi činimo da idemo u susret događaju, 1. septembru 2017. godine, pa im onda kažem – ovaj zakon se ne bavi time, pa im onda kažem – to je ono što smo nasledili, to je ono sa čim ćemo se nositi, sa čim ćemo se boriti. Dakle, ono što oni su uradili, ja prosto na to moram da im odgovorim, inače ga ne bih pominjala.
Drugo, vi kažete raspodela sredstava, imaju li šta opštine od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta? Verovatno niste dovoljno pažnje posvetili zakonu, odnosno prethodnom zakonu i ovim izmenama i dopunama, jer je jasno pravilo i to sam danas isto u uvodnom izlaganju istakla, i posle u raspravi, dakle, kako se dele sredstva od zakupa, 30, prema 30, prema 40%, ukoliko je zemljište na području pokrajine. Ili 60 prema 40 ukoliko ako je u centralnoj Srbiji. Šta to znači? Trideset posto je prihod budžeta pokrajine, 30% republičkog budžeta i 40% opštine, ako je u Vojvodini. I, kažem 60% budžet Republike Srbije i 40% budžet lokalnih samouprava, ako je u centralnoj Srbiji.
Što se tiče farmi svinja, što se tiče uopšte farmi koje bi mogle da budu izgrađene na državnom poljoprivrednom zemljištu, svaka od tih farmi moraće da pribavi dozvolu. Vi znate, o integrisanoj dozvoli koja dovoljno govori o tome da poklanjamo pažnju i da tražimo dokaz da će se sprečiti zagađenje životne sredine.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Replika, gospodine Petriću. Molim vas, samo kratko. Izvolite.
...
Srpska narodna partija

Milan Petrić

Samostalni poslanici
Kratko ću, da ne bih zadržavao, ovo je već nekoliko dana da mi imamo maratonske sednice.
Upravo ste ponovili u članu 11. ono što ja tvrdim. Znači, prodaje se fizičkom licu, to može biti i stranac, nigde se ne zabranjuje da se prodaje strancu. Tako da upravo ste potvrdili ono što sam rekao.
Što se tiče SSP, možda ga vi lično danas niste pomenuli, ne mogu pratiti baš sve, međutim neke kolege određene su ga pomenule, tako da sam u tom kontekstu i to rekao. Bez obzira u tom periodu kada je potpisivano to, ako se ne varam vi ste bili u koaliciji, konkretno stranka kojoj vi pripadate i osoba koja je to potpisala lično, bili ste u koaliciji.
Ali, otvaramo jedno političko pitanje koje želim da izbegnem, samo kažem taj SSP može da se raskine. Znači, samo ako postoji volji određena i sa jedne i sa druge strane, jer se taj SSP odnosi na našu državu. Tako da 28 članica, nema tu nešto puno da se pita, mi smo ti koji pokrećemo stvari. Znači, mi možemo jednog trenutka da kažemo ne EU za one stvari koje su loše po nas. To je moje mišljenje i mislim da bi u tom smeru trebalo Vlada da razmišlja.
Opet pominjem nisam dobio kako se Republika obavezuje da će povratiti sredstva lokalnoj samoupravi. Ako sam to predvideo, ja se izvinjavam, ali mislim da nisam video nigde ni u jednom članu da postoji mogućnost, da postoji obaveza Republike da vrati određena sredstava, jer se sve završava u Republičkom fondu. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Replika Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Što se tiče sredstava koja treba da pripadnu i koja pripadaju lokalnim samoupravama zakupci jasno na računima navode broj partije, žiro račun lokalne samouprave i to je strogo i precizno definisano i tu nema nikakvih problema. 
Vi kažete – nigde ne piše da ne mogu strana lica. A evo, u članu 11. ja vas ponovo pozivam da pročitate. Pod jedan – poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, fizičko lice može steći ako je državljanin Republike Srbije, pa onda ukoliko ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo a u aktivnom statusu najmanje tri godine, pa onda, ukoliko je stanovnik sela, odnosno opštine gde se nalazi predmetno zemljište, opet najmanje tri godine. To su neke ključne, ali ima još puno, puno tih stavki koje svako to lice mora da ispuni da bi moglo da kupi zemljište.
Pri tom, ja vas molim, ajde da vidimo kako je u zemljama u okruženju. Neko je danas pominjao Mađarsku i ja mislim da je ona zaista odličan primer za mnoga pitanja kada se radi o problemima u poljoprivredi. Pa evo, upravo Mađarska na ovaj način sprovodi program prodaje poljoprivrednog zemljišta malim poljoprivrednim gazdinstvima.
Molim vas, izvolite, kroz program „Zemlja seljacima“ upravo je sada u toku drugi ili treći javni poziv ove godine i oni takođe smatraju da je tri godine mesta prebivališta u ataru sela opštine gde se zemlja nalazi, sasvim dovoljna zaštita od kupovine zemlje od strane stranih državljana.
Molim vas, proverite, pa bićemo i u narednim danima, kada budu bili amandmani u pitanju, pa da vidimo ko je bio u pravu.
Ne znam šta ste još pomenuli, ali vrlo sam rada da vam odgovorim, kažem, nastavićemo u četvrtak ili subotu.