Zahvaljujem.

Kao što piše u obrazloženju naših amandmana koji se tiču pitanjem prodaje državnog zemljišta, načelno bi se mogli saglasiti sa tako jednim konceptom, ali postoji nekoliko problema po ovom pitanju zbog kojih smatram da i ovaj institut treba brisati iz zakona.

Naime, da krenemo od onoga što je već više puta izrečeno, a to je da kada opet sa aspekta AP Vojvodine odbijete od ukupnog fonda državnog zemljišta ono zemljište koje je namenjeno pravnim licima, investitorima, da li će to biti domaće ili strano pravno lice, u suštini nije ni bitno, kada odbijete zemljište koje je predviđeno za restituciju, ostaje manje od pola ukupnog fonda zemljišta i to uglavnom ono zemljište koje ni do sada nije bilo atraktivno za poljoprivrednike koji ga nisu zakupljivali, ali jednostavno za to nisu nalazili interes.

Znači, gro tog zemljišta će čini ti upravo utrine i pašnjaci koji nisu u toj meri pogodni za obradu, kao ovo zemljište koje je bilo predmet zakupa i koje se u Vojvodini zakupljuje u dosta velikom procentu, pogotovo ako uzmemo u obzir da postoji samo mogućnost lokalnih samouprava da uđu u postupak prodaje državnog zemljišta domaćim poljoprivrednicima.

Dakle, ne i obaveza, ne i određen jedan minimalni korpus zemljišta, dakle neizvesnost domaćim poljoprivrednicima da li će to zemljište doći kod njih. Onda se stavlja pod znak pitanja iskrena namera predlagača da se ovako nešto desi.

Mislim da je smisao ovog zakona pre svega davanje 30% državnog zemljišta na 30 godina pravnim licima i da je to ono što je lajt motiv. Sve ostalo u ovom zakonu, a ima i dobrih stvari, su ipak neka oblatna koja pokriva ovu generalnu ideju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Bogaroški.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Žao mi je što više poslanika nije prisutno kada govorimo o poljoprivrednom zemljištu, s obzirom da za nas iz Vojvodine je ovo izuzetno važna tema i žao mi je što poslanici, naročito ovi iz Vojvodine nisu bili tu da čuju poljoprivrednike koji su imali priliku da iznesu svoje mišljenje, do duše iza Narodne skupštine, ne ispred Narodne skupštine, pošto se ispred postavljala bina za nastup Lepe Brene i Stivena Sigala, ali eto za one koji ne znaju, oni su bili tu u nekom broju iza Narodne skupštine.
(Aleksandar Martinović, s mesta: U kolikom broju?)

Molim vas, gospodine Martinoviću, nemojte da dobacujete.
Nastavite, gospodine Stojšiću.

Smatramo da je državno poljoprivredno zemljište izuzetno važan resurs i smatramo da ne treba da se otuđuje i da se prodaje.
Predlagali smo u ranijim nekim diskusijama da se državno poljoprivredno zemljište iskoristi na način da se recimo organizuje u jedan fond koji bi mogao da kroz hartije od vrednosti, kao što se to svuda radi u svetu, Republika Srbija dođe do sredstava u vrednosti od više milijardi evra, tako što bi se ceo takav fond kolateralizovao sa državnim obveznicama i to je bila jedna od recimo ideja.
Samo za čišćenje Kanala Dunav-Tisa-Dunav vam je potrebno negde oko milijardu evra i da ne pričam sada o nekim drugim ulaganjima u poljoprivredu. Imamo kanalski sistem koji je najveći u Evropi i najzapušteniji u Evropi.
Državno zemljište se neće proizvoditi. Kao što kaže stara engleska poslovica – kupujte zemlju, ona se više ne proizvodi. Ako to znaju svi uspešni privrednici u ovoj zemlji, ne znam zašto se Republika Srbija odriče takvog resursa. Takođe se pridružujem ocenama Pokrajinskog sekretarijata da smatramo da državno zemljište ne bi trebalo da se prodaje. Poljoprivrednici, ono što će dobiti kada se izda ovih najboljih 30%, biće ispod zadovoljavajućeg i mislim da od toga neće imati nikakvu korist mali poljoprivrednici, a država Srbija će imati samo štetu. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo ministar, bolje da saslušate sve poslanike, pa da se onda javite za reč.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Ja moram da odgovorim na nekoliko stvari. Prvo, što se tiče tog famoznog protesta, tu se skupilo, gospodo iz bivšeg režima u Srbiji i gospodo iz sadašnjeg režima u Vojvodini, brat bratu jedno sto, sto pedeset ljudi. Poljoprivrednici su preko noći postali Bojan Pajtić, Nenad Čanak, Saša Radulović, pokrajinski poslanici, pokrajinski sekretari itd. Tu ljudi koji se stvarno bave poljoprivredom daj bože da je bilo jedno pedeset, a i oni su tu dovedeni verovatno zato što su bili obmanuti vašim netačnim informacijama kako će neko navodno da im oduzme zemlju.
Ali, to su sve videli građani Srbije. Nema potrebe da se time posebno bavimo. Taj vaš protest koji je Bojan Pajtić najavljivao – dolazi 17 asocijacija poljoprivrednika, traktorima blokiramo Beograd, tražimo od Tomislava Nikolića da ne potpiše zakon, mi ćemo stopirati donošenje zakona itd. Tu se sastala šačica sadašnjih pokrajinskih funkcionera, neki bivši ministri, neki sadašnji narodni poslanici, pokrajinski poslanici i manje-više na tome se taj famozni skup i završio.
Ali, ja bih sada hteo da postavim jedno drugo pitanje. Gospođo ministarka, ako dobro razumem poslanike bivšeg režima i ovog sadašnjeg režima u Vojvodini još koji mesec, oni su sad protiv toga i vode maltene rad protivpravnih lica. Sad su odjedanput pravna lica neprijatelj broj jedan ove države, treba ih ukinuti, ne treba im dati nikakva prava, kada je u pitanju zakup, dakle zakup, ne prodaja, ne otuđivanje, zakup poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji. Ja te iste pitam – kako je onda moguće da na nivou AP Vojvodine, evo, pitam i pokrajinskog sekretara, pravna lica tamo nisu problem, čak pravna lica tamo moraju i jedina su ovlašćena da dobiju sredstva iz pokrajinskih fondova.
Evo, na primer, na osnovu javnog konkursa od 17. marta 2011. godine Pokrajinski skeretarijat za nauku i tehnološki razvoj, tada je pokrajinski sekretar bio onaj bivši kadar Ante Markovića, prof. dr Dragoslav Petrović, je zaključio ugovor sa pravnim licem i to je bio jedan od uslova konkursa, d.o.o. Maranta Sombor, Bukovac 133, PIB taj i taj, matični broj taj i taj, ukupna vrednost investicije je 50 miliona, pazite, 50.530.000 dinara, za sufinansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme u Somboru, 50 miliona dinara za finansiranje pogona za proizvodnju pogrebne opreme u Somboru. Što niste stavili u javni konkurs da može i fizičko lice da dobije 50 miliona dinara? Kakve se to savremene tehnologije koriste u proizvodnji mrtvačkih sanduka? Dakle, očigledno je da je reč o pranju para. To je 2011. godina. Godine 2012. su trebali izbori, laiku je jasno o čemu se ovde radi, pola pije, pola šarcu daje.
Ovaj čovek, odnosno vlasnik ove firme je verovatno pola para morao da vrati tom istom Dragoslavu Petroviću, odnosno DS, za izbornu kampanju. Ne znam koje se to tehnologije svemirske koriste u proizvodnji mrtvačkih sanduka.
Dalje, kako vam to pravna lica ne smetaju npr. kada dajete, takođe po ovom javnom konkursu od 17. marta 2011. godine, zaključen je ugovor između Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, opet Dragoslav Petrović i d.o.o. vinarija, pa hajde sad, poznat je muzičar i pevač, pa da mu ne spominjem ime. Tu je ukupna vrednost investicije 87.577.763,80 dinara. Toliko košta nabavka nove linije za proizvodnju vina i, zamislite, linije za punjenje flaša sa stelirizatorom i linije za etiketiranje flaša Enos star due. Pri tome, firma tek treba da bude osnovana, jer se u članu 6. kaže – korisnik sredstava se obavezuje da uloži svoj deo kapitala u predmet ugovora preciziram u članu 1. ovog ugovora u visini od 67.577.000 dinara itd. To je u stvari ovaj novac. Dakle, on ne ulaže svoj kapital. Kaže da ulaže svoj kapital, a to su u stvari pare iz budžeta Vojvodine, odnosno 77% ukupne investicije završi pogon, pazite, završi pogon. Slušajte, gospođo Čomić, malo, da završi pogon, a ovde se kaže – zaključuje se ugovor o sufinansiranju pogona. Pa, valjda je pogon već napravljen.
Njega, u stvari, gospodo, nema, on tek treba da se napravi. Koji je rok? Evo, piše u ovom vašem zaključku. Kaže – mora da bude napravljen do 30. septembra 2011. godine. Vi ste fiktivne ugovore zaključivali niti pogona, niti vinarije, niti vina, niti flaša, nema ničega, samo date pare. Sada vam tu pravna lica nisu smetala. Zašto? Pa, preko pravnih lica ste najlakše mogli da operete novac i pravna lica nisu toliko bola oči nego da ste dali 80 miliona dinara nekom fizičkom licu. Sada odjedanput rat protiv pravnih lica, kako pravna lica mogu da dođu u zakup poljoprivrednog zemljišta? Pa, kažite mi jednu državu u EU u kojoj ne mogu da dođu? Kažite mi na koje to svetsko tržište poljoprivredno mi možemo kao Srbija da izađemo ako zemlju u zakup dobijaju samo individualni poljoprivredni proizvođači?
Na kraju krajeva, pitanje na koje niko od nas iz SNS nije dobio odgovor – kako to da vam 2001, 2002, 2003, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine nisu smetali svi oni tajkuni iz inostranstva, pre svega iz Hrvatske, kojima ste prodavali i poljoprivredne kombinate, i državno poljoprivredno zemljište i uknjižavali te strane kompanije kao vlasnike zemljišta pre svega na teritoriji AP Vojvodine? Gde vam je tada bila briga za malog seljaka? Što tada niste blokirali Skupštinu Srbije? Što tada niste blokirali Skupštinu AP Vojvodine? Gde su vam tada bile asocijacije malih poljoprivrednih proizvođača? Vi koji ste prodali sve, više nema šta da se proda.
Dakle, gospođo ministar, moj vam je dobronamerni savet, ne znam da li se toga sećaju ovi narodni poslanici sadašnji DS, bivši lider i predsednik DS, ali mislim da je bio mnogo sposobniji političar nego ovi sadašnji, Milan Grol, je 1945. godine u tadašnjoj Ustavotvornoj skupštini FNRJ – ne znam što se vi komunisti stalno javljate za reč i stalno nešto pričate, pa, dovoljno je jedanput da se javite za reč, jedanput nešto kažete i više ne morate da se javljate za reč, jer vi stalno pričate jedno te isto.
Tako i vi iz Demokratske stranke. Uhvatili ste se nečega što nigde u zakonu ne piše, da će navodno Vlada da prodaje poljoprivredno zemljište strancima. To nigde u zakonu ne piše i mi danima, nedeljama i mesecima slušamo jedno te isto. Hajde, smislite makar još jednu laž, pored ove jedne koju ste već izmislili, pa da nam makar ovaj skupštinski rad bude malo zanimljivi, nego što je sada.

Zahvaljujem.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Replika.)
Imate pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Replika na izlaganje gospodina Martinovića.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Ista molba kao gospodinu Babiću malopre, posle osam minuta govora Aleksandra Martinovića, samo jedno pitanje – a zašto vi bez ikakvog javnog kriterijuma dajete 30% zemlje u svakoj opštini na 30 godina odabranim privrednicima?
Ove istrage što vodite, ove kombinate koje pominjete, molim vas, Vladimir Galić, funkcioner vaše stranke, Siniša Mali, funkcioner vaše stranke, nemojte nikog iz Demokratske stranke za to pitate. Srpska napredna stranka ima više veze sa procesom privatizacije, sa procesom prodaje kombinata, sa procesom prodaje poljoprivrednog zemljišta, nego bilo ko iz Demokratske stranke danas, nego bilo ko od poslanika Demokratske stranke, nego bilo ko ko vodi Demokratsku stranku, ko učestvuje u radu vodećih organa Demokratske stranke.
Dakle, sve što imate, niste opozicioni poslanik, poslanik ste vladajuće stranke, eno vam ga Nebojša Stefanović, eno vam svi državni organi… Ja samo ne znam kako sad u svim ovim hapšenjima, svi živi pohapšeni, Pajtić nije uhapšen kada je najveći kriminalac koji je postojao, prema vama? Tako da nemojte, molim vas, tako da se ponašate.
Vi znate, gospodine Martinoviću, šta se sa vama desi svaki put kada za nekog kažete da je kriminalac. Tako da nemojte, malo birajte reči, vodite računa o tome šta govorite, ali pre nego što bilo šta izgovorite recite zbog čega u ovom zakonu piše da se na 30 godina 30% zemljišta u svakoj vojvođanskoj opštini daje bez konkursa, bez javnog nadmetanja odabranim privrednicima, prijateljima Srpske napredne stranke.

Zahvaljujem.
(Branislav Bogaroški, s mesta: Replika.)
Gospodine Bogaroški, vi možete da dobijete pravo na repliku. Nije to uopšte pravilo da predstavnici Vlade dobijaju ili predstavnici Skupštine AP Vojvodine repliku. Mi, kao predsedavajući, možemo da izađemo u susret, ako ste na neki način od strane nekog ko je diskutovao uvređeni, povređeni ili se o vama negativno na neki način izjasnio.
To u ovom slučaju nije bilo. Mogu, ako smatrate da je važno, da vam dam repliku. Ja ću vam je dati, ali čisto da se ubuduće rukovodite time.
Reč ima pokrajinski sekretar Branislav Bogaroški.