Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe LSV.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Poštovana predsednice, ministarko, predstavnici AP Vojvodine, amandmanom o kojima je već raspravljano, imamo i mi amandman, u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu menjamo stav 2., a naš stav 2. koji menjamo treba da glasi – u stavu 3. koji postaje stav 4. nakon reči „vlasnik“ dodaju se reči „ili zakupac“.
Znači, ovde mislimo ne samo na vlasnika nego mislimo i na zakupca. Amandmanom se određuje da ne samo vlasnici kako glasi postojeće zakonsko rešenje nego i zakupci poljoprivrednog zemljišta ne mogu biti strana fizička, odnosno pravna lica. U zakonu se predviđa da samo domaći poljoprivrednici mogu da budu vlasnici zemlje. Mi ovde govorimo o tome da nekim zakonskim rešenjima možda će doći da i strani investitori ako uzmu zemlju u arendu na 30 godina vremenom postanu vlasnici te zemlje, zato smo dodali da i zakupci, jer zakonom je još uvek određeno da stranci ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta u našoj zemlji ali mogu da budu zakupci. Ali, sa tim zakupom vremenom oni će pošto zakon to ne predviđa i možda će to neka podzakonska akta predvideti, mogu vremenom kao zakupci da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta.
U zakonu je predviđeno da poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa ali to treba referendumski uneti u Ustav, jer ovim Sporazumom o pridruživanju od 1. septembra 2017. godine stranci će moći da kupuju zemlju. Druge zemlje koje su se pridruživale EU koje su članice EU su Ustavom odredile da stranci ne mogu da budu vlasnici njihovog poljoprivrednog zemljišta, odnosno nekog dobra koje je od opšteg interesa, a mi ovde mislimo na poljoprivredno zemljište.
Tako da je LSV tim skupljanjem 100.000 potpisa i predvidela da se posle održavanja referenduma u Ustav unese ta odrednica da posle pridruživanja, posle tog 1. septembra 2017. godine stranci ne mogu da budu vlasnici našeg poljoprivrednog zemljišta, ali oni ovim zakonom mogu da budu zakupci, ali u tih 30 godina oni će vremenom da postanu vlasnici.

Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Evo, ovo je primer kako se na neki zakonski predlog daje rešenje koje će možda ili neće poboljšati to zakonsko rešenje. Ja mislim da ovako trebaju svi poslanici da se ponašaju, bez obzira da li će taj amandman biti prihvaćen ili ne. Hvala.

Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, ja nisam maloletan bio 2008. godine i verujem da stranka koju predstavlja gospođa je tada aktivno učestvovala u usvajanju SSP. Ne samo u usvajanju, nego u njegovom kreiranju.

To je međunarodni sporazum sa 27 članica EU. Po pitanju međunarodnih sporazuma i sastava međunarodnih sporazuma, delova međunarodnih sporazuma, nije moguće vršiti referendum i to će gospodin Martinović najverovatnije kao pravnik obrazložiti u nastavku sednice.

Dakle, neko ko je aktivno usvajao SSP, stvarao ga, učestvovao u njegovom stvaranju, sada prikuplja potpise da obara isti taj SSP koji se može oboriti samo ako na to pristane 27, a možda sad i 28, jer u međuvremenu je Hrvatska pristupila, članica EU.

Taj SSP je naprosto zbrisao srpsku poljoprivredu, a donesen je zbog tajkuna koji nisu gazdovali samo Srbijom, već da bi zagazdili Srbijom, morali su prvo da gazduju političkim strankama koje su uglavnom pisale SSP i učestvovale u njegovom pisanju i usvajanju.

Zašto to kažem? Zato što najviše koristi ima uvozni tajkunski lobi, jer taj SSP, a takav kakav je potpisan, nije potpisala ni jedna pristupajuća članica EU. Dakle, on je prerano dozvolio preteranu liberalizaciju i pre nego što smo pristupili evropskom tržištu, osam godina ranije je odredio potpunu liberalizaciju uvoza poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. To je naprosto čistilo našu prehrambenu i poljoprivrednu proizvodnju.

Najveću korist su imali uvoznici koji su uvozili tzv. „klanični otpad, jestivi otpad“ i kako to sve zovu, Srbija postala kafilerija. Umesto farmi i klanica mi smo ljude ostavili bez posla, filozofija – bolje uvesti, nego proizvesti; je naprosto praznila klanice i farme, ali je Srbija gotov postala kafilerija.

Za uzvrat, drugi finansijeri istih tih političkih stranaka su izvozili ogromne količine kukuruza za tuđu stoku, za tuđe klaničare, da tuđi radnici primaju platu, a da naši ostanu bez posla. Takav SSP niko nije potpisao, sem Srbije koja je to uradila na način koji sam već opisao, da osam godina pre ulaska u EU potpuno skine carinu.

Drugi deo SSP koji je dozvolio prodaju nekretnina, a samim tim i zemljišta je još nečuveniji zato što ni jedna zemlja koja je pristupala EU, to nije dozvolila pre ulaska u EU. Obično to sedam, deset, 12 godina po ulasku u EU. To su takođe radili u ime vlasnika, stvarnih vlasnika svojih političkih partija koji su mislili kad su vlasnici političkih partija da su vlasnici naših sudbina, da su vlasnici sudbina naroda, da je narod obični robovi i bez ikakvih prava, da su vlasnici države, umislili su da su Bog i batina, a onda je narodu pukao film, pa umesto batina da ubiju Boga u njima, oni su uzeli glasačke listiće i rešili da oni više ne vladaju ovom zemljom.

Oni su tražili da u SSP prerano uđe prodaja nekretnina, da ono što su oteli privatizacijom za 50 miliona evra su kupili 300 hiljada hektara zemlje koja danas vredi tri milijarde, da to mogu što pre da prodaju, a bilo je nužno uneti takvu odredbu da se već 2017. godine, a moglo se desiti i ranije da nije bilo Litvanije, koja je kasno ratifikovala taj sporazum, što pre može prodavati zemljište. Konja jaše onaj ko ga ima i zemljište može da proda onaj ko ga ima, a interes gazda tih političkih partija je bio da što pre to prodaju.

Ovde imam ugovor, gde su parcele finansijskog direktora jedne stranke, ne smem ime da mu spomenem jer nisam poneo pancir, promenili 1.200 hektara zemljišta „Agro unije“ sitnih parcela od 0,1, 0,2, hektara 0,3, jaruga, žbunja, itd. su zamenili za najplodnije, najatraktivnije lokacije pored autoputa. To je radio ministar Saša Dragin i Vlada Mirka Cvetkovića.

Ovde su ti dokazi kojima se najverovatnije bave neke službe koje su daleko kvalifikovanije od mene i nadam se da će to rezultirati istim nalazima koji stoje u ovom papiru. Znači, zemljište treće, četvrte, pete, šeste i sedme klase, sitne parcele, jaruge i žbunje su menjane, davane su privatne uzimane državne pored autoputa najatraktivnije, gde su tri hektara prodata za 700 hiljada evra.

Dakle, to su radili oni, nama ne pada na pamet to da radimo i ovaj zakon pokušava da sprečava to, a gotovo je neverovatno da predlagač koji je učestvovao u stvaranju onog SSP koji u potpunosti ima filozofiju - bolje uvesti nego proizvesti; sad traži da se referendumom obara ono što su oni potpisali, ono što su oni stvorili. To je naprosto licemerje. Hvala.

Reč ima Olena Papuga.

Ono što su oni potpisali baš ne verujem, zato što poslanik koji o ovome govori je 2008. godine kada smo i mi, bio je i on tamo isto i njegova stranka je isto bila tamo gde se to potpisivalo.
Drugo, hoću da kažem da SSP nije amen, da jednostavno zato smo i počeli ovo ranije da radimo, pre 2017. godine, kada će to već da stupi na snagu, da bi ovo do te 2017. godine izmenili, zato smo počeli to ranije da radimo, oko tog referenduma.
Drugo što hoću da kažem, da SSP nije amen. Znači, sve države pre stupanja na snagu u njihovim državama tog SSP pregovaraju. Zašto se o Kosovu može pregovarati, a o zemlji, poljoprivrednom zemljištu ne može da se pregovara? Zašto je to sada tako? O nečemu može pre SSP da se raspravlja i da se pregovara sa EU, a o nečemu ne može. Ne može da se pregovara jedino o poljoprivrednom zemljištu i o Vojvodini, recimo.
Znači, zato smo i počeli ovo da radimo ranije da bi se sa EU dogovorili šta ćemo i kako ćemo raditi pre tog 1. septembra 2017. godine. Zato ima vremena. Građani Vojvodine će pokazati sigurno da su protiv tog prodavanja svog poljoprivrednog zemljišta, onog svog nacionalnog blaga, a verujem da će ga podržati i ostali građani u Republici Srbiji.

Izvinjavam se, nisam pitala, da li je ovo bila replika?
(Olena Papuga, s mesta: Da.)
Reč ima Marijan Rističević, isto replika.

Ja sam se nadao da je moja uvažena koleginica pratila dešavanja na političkoj sceni. Godine 2008. Narodna streljačka stranka nažalost nije bila u parlamentu. Nažalost, ništa se nije pitala, nažalost nije pisala ovakav SSP. Da ga je pisala, ne bi bio ovakav rogobat. I da smo ga napisali, ne bi licemerno nekoliko godina kasnije tražili referendumom da se on menja.
Ja tvrdim da po članu 107. i 108. Ustava Republike Srbije, govorim, kolega Martinović to bolje zna, međunarodni sporazumi a SSP je međunarodni sporazum sa 27 članica EU, ne može da se menja bez njihovog odobrenja, odnosno bez saglasnosti svih članica, a i naš Ustav govori da se međunarodni sporazumi ne mogu obarati referendumom.
Ja razumem potrebu da se vrši politička kampanja, da su lokalni pokrajinski izbori, računam strah od rezultata, strah od promene vlasti, ali pitam – kako su parcele od 0,0360 hektara, to je tri ara, osam ari, devet ari, 17 ari, 26 ari, 45 ari, 14 ari, 74 ara, 10 ara, 38 ari, 15 ari, 15 ari, 37 ari, 17 ari, one parcele o kojima sam govorio, mogu da kažem i koji su brojevi parcela 3203; 322; 8542; 8552; 8562; 856/2; itd. To je veliki spisak parcela koje su bile u Agro uniji, dakle vlasništvo nečijeg kuma. Ime ne smem da spomenem, već znate zbog kakvog incidenta. Dakle, ne želim sebe da izložim opasnosti, zamenjene za najatraktivnije parcele pored auto-puta.
Dakle, neko ko je radio u korist pojedinih tajkuna, itd, neko ko je radio protiv opšteg interesa, radio je u korist sopstvenog interesa i svojih prijatelja.