Zahvaljujem se.
Da li neko još od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, ovlašćeni predstavnik SPS. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Poštovani potpredsedniče Vlade, ministre spoljnih poslova, poštovani predstavnici ministarstva, jasan je cilj zakonskih predloga o kojima danas govorimo i vi ste to potpuno jasno i potpuno precizno rekli, a to je jačanje međunarodnog ugleda Republike Srbije.
Imajući na umu, pre svega, važnost i značaj ciljeva koji se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, mi ćemo, naravno, u danu za glasanje, kao poslanički klub podržati sva tri zakonska predloga.
Ono što želim da kažem na samom početku svog izlaganja, obzirom da se to moglo čuti tokom malopređašnjih rasprava, dakle, bilo je reči o spoljnoj politici, bilo je reči o diplomatskim aktivnostima, obzirom, gospodine ministre, da smo u prilici da prvi put u republičkom parlamentu razgovaramo početkom 2016. godine, želim najpre da iznesem jedan stav i ocenu poslaničkog kluba, kada je reč o međunarodnim aktivnostima, odnosno kada je reč o međunarodnom planu, diplomatskim aktivnostima, spoljnoj politici Srbije u 2015. godini.
Mi smatramo da je prethodna godina za Srbiju bila veoma uspešna na međunarodnom planu, smatramo da je ojačan i osnažen međunarodni ugled i međunarodni položaj Srbije, da je veoma važno da se o Srbiji danas lepo i pozitivno govori u svetu, za razliku od nekih ranijih perioda i da je veoma važno da Srbiju danas sagledavaju svi kao stabilnog, sigurnog, pouzdanog, konstruktivnog i pravog partnera, ravnopravnog partnera, što je najvažnije.
Srbija, kada je reč o svojoj spoljnoj polici, vodi jednu, rekao bih, izbalansiranu, uravnoteženu spoljnu politiku, gde je naš interes, pre svega, neprikosnoveni prioritet. Dakle, naše strateško opredeljenje i strateški interes Srbije, svakako jeste članstvo u EU, ali Srbija će nastaviti da gradi prijateljske i dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD.
U 2015. godini, kada govorimo o diplomatskim aktivnostima, kada govorimo o diplomatskim pobedama, kada govorimo o onome što je učinjeno a tiče se spoljne politike, o tome je govorio, mislim da je pomenuo i kolega Čikiriz, dakle ono što je najvažnije, otvorena su prva pregovaračka poglavlja i to je za nas dan od izuzetne važnosti i značaja za građane Srbije, to je za nas dan od istorijskog značaja, to zapravo jeste, pre svega, potvrda za trud i rad koji je Vlada Republike Srbije uložila na dostizanje i stvaranje evropskih standarda u Srbiji i to je potvrda uspeha Vlade Republike Srbije na putu evropskih integracija.
Dakle, ova Vlada je pokazala, po mišljenju poslaničkog kluba SPS i sposobnost i spremnost da postiže istorijske rezultate u interesu svojih građana.
Ono što je najvažnije, jeste da je Srbija na dobrom putu, da je Srbija na sigurnom putu, da je Srbija na sigurnom evropskom putu, da Srbija ima svoje mesto u EU i da Srbija hoće biti članica porodice evropskih naroda.
Predstoji nam, naravno, još dosta posla u narednom vremenskom periodu, kada govorimo o evropskom putu Srbije, ali ova Vlada nikada nije bežala od posla, nikada nije bežala od odgovornosti. Ne postoji nijedan zadatak koji je postavljen pred ovu Vladu na putu evropskih integracija, a da on nije sa uspehom realizovan.
Takođe, u 2015. godini, mislim da o tome danas nije bilo reči, ali u veoma teškim i složenim međunarodnim uslovima Srbija je pokazala i sposobnost i spremnost da upravlja jednom ozbiljnom i kompleksnom, složenom organizacijom, kakav je OEBS. I, danas, kao što sam rekao na početku, Srbiju sagledavaju svi kao pouzdanog, stabilnog, konstruktivnog i ravnopravnog partnera.
Srbija je u 2015. godini bila međunarodna diplomatska prestonica. Ministarski savet OEBS-a, ispravite me ako grešim, ali mislim da je najveći skup koji je organizovala Srbija u periodu iza nas, nakon Samita nesvrstanih.
Takođe, kada govorimo o diplomatskim aktivnostima, treba svakako istaći i dve velike diplomatske pobede Srbije u prethodnom vremenskom periodu. Najpre, onemogućeno je članstvo Kosova u UNESKO, pre svega, jedinstvenom diplomatskom aktivnošću državnog vrha i predsednika države, predsednika Vlade Republike Srbije, vas kao potpredsednika Vlade Republike Srbije i ministra spoljnih poslova, uz podršku naših tradicionalnih partnera i tradicionalnih prijatelja, mi smo uspeli da zaštitimo našu kulturnu i istorijsku baštinu i uspeli smo da zaštitimo naše manastire na prostoru Kosova i Metohije.
Druga diplomatska pobeda, naravno ne druga po važnosti i značaju, već po nekom redosledu, dakle druga diplomatska pobeda jeste svakako neusvajanje rezolucije na sednici Saveta bezbednosti UN, opet zahvaljujući, pre svega diplomatskoj aktivnosti, jedinstvenoj politici državnog vrha, uz podršku tradicionalnih prijatelja, zemalja koji su nam tradicionalni prijatelji. Mi smo uspeli da odbranimo naše nacionalne i državne interese, uspeli smo da pokažemo da pravda i istina jesu na našoj strani i da u ovom trenutku kada govorimo o našem regionu, nisu nam potrebne nekakve rezolucije i dokumenti koji će produbljivati nekakve nove podele i nove sukobe.
Srbija je, kada govorimo o regionalnoj politici, vrlo jasno pokazala šta želi. Želi mir, bezbednost, stabilnost, dobrosusedske odnose, saradnju. Želi da sva otvorena pitanja, ukoliko ima otvorenih pitanja, rešava kroz dijalog, kroz razgovor, jer to je jedini način da se dođe do kompromisnih i pravičnih rešenja koja uvek jesu prihvatljiva za obe strane.
Jednostrani potezi nikada ništa dobro nisu doneli. Ne želim da se vraćam, pre nekoliko meseci imali smo takav vid jednostranog poteza i on svakako ništa dobro ne bi doneo da se nije razgovarala o otvorenom pitanju koje je tada postojalo.
U 2015. godini, upravo zahvaljujući diplomatskim aktivnostima državnog vrha, želim da istaknem još jedan događaj, koji smatram da ima izuzetnu važnost i značaj, a to je samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, događaj od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju.
Dakle, mi smatramo, poslanički klub SPS smatra da je Srbija na međunarodnom planu u 2015. godini ostvarila izuzetne rezultate i da je 2015. godina na međunarodnom planu bila veoma uspešna za Srbiju.
Podsetiću, odnosno ponoviću, ojačan i osnažen međunarodni ugled, međunarodni položaj Srbije. O Srbiji se danas lepo i pozitivno govori i Srbiju danas svi sagledavaju kao stabilnog, sigurnog i pouzdanog partnera.
Srbija je na dobrom i sigurnom evropskom putu. Srbija ima svoje mesto u EU i biće deo porodice evropskih naroda, ali Srbija će nastaviti da gradi svoje prijateljske odnose i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD i za takvu politiku, poštovani potpredsedniče i vi, Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije, naravno imate podršku poslaničkog kluba SPS.
Kao što sam rekao, kada je reč o zakonskim predlozima koji su danas na dnevnom redu, a dolaze upravo iz vašeg ministarstva, Ministarstva spoljnih poslova, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova je predlagač. Cilj zakona jačanje međunarodnog ugleda Republike Srbije.
Najpre, nekoliko reči o Predlogu zakona o međunarodnim merama ograničavanja. Reč je pre svega o, kao što ste i vi u uvodnom izlaganju rekli, reč je o potrebi usaglašavanja našeg zakonodavstva sa međunarodnim pravom, ali reč je i o obavezi koja proističe iz članstva Srbije u međunarodnim organizacijama. Srbija je jedan od inicijatora, jedan od osnivača i punopravan član organizacije UN i naravno da ima obavezu usvajanja jednog ovakvog akta.
Međunarodne mere ograničavanja se uvode na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN i imaju jedan jasan cilj, a to je očuvanje međunarodnog mira, stabilnosti i bezbednosti i mislim da taj cilj ni za koga, ali apsolutno ni za koga u ovoj sali nije sporan i ne dovodi se u pitanje.
Uvođenje međunarodnih mera ograničavanja predstavljaju međunarodni odgovor, ukoliko se proceni da neka od zemalja ili država koja je članica UN ugrožava mir i bezbednost, a koje ne podrazumevaju i vi ste to vrlo precizno i jasno rekli, ne podrazumevaju upotrebu vojne sile.
Dakle, usvajanje zakona jeste predviđeno nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina EU. Kao što je kolega maločas rekao, postoje dva modela, EU predviđa dva tipa ili dva modela ili dva tipa mera ograničavanja, mere koje usvaja Savet bezbednosti UN i autonomne mere ograničavanja koje donosi Savet EU.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga, tačno je, mi sa uspehom realizujemo još jednu u nizu obaveza na putu evropskih integracija, a tiče se konkretno Poglavlja 31 – spoljna bezbednosno-odbrambena politika i u potpunosti će, kada govorimo o zakonodavnom okviru u Srbiji, u potpunosti će biti uspostavljen pravni okvir za primenu međunarodnih mera ograničavanja.
Što se tiče drugog zakonskog predloga, ne drugog po značaju, već po redosledu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Libana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, specijalnih i službenih pasoša, vi ste u uvodnom izlaganju rekli šta predviđa ovaj sporazum, ukidanje viza za nosioce diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša, a opet u skladu sa Bečkim konvencijama o diplomatskim i konzularnim odnosima. Sporazum predstavlja spremnost da se unaprede bilateralni odnosi dve zemlje.
Ja želim da kažem da ćemo sa velikim zadovoljstvom podržati ovaj zakonski predlog, a pre svega, imajući na umu politički odnos. Dakle, diplomatski odnosi između dve zemlje, između konkretno Libana i Srbije mislim da datiraju negde od 1946. godine. Oni su danas stabilni, sigurni, dobri, bez otvorenih pitanja i postoji potreba za unapređenjem.
Ono što je za nas veoma važno, Liban nije priznao nezavisnost Kosova i Metohije. Liban je zauzeo principijelan stav na Konferenciji UNESKO-a, i podržao principijelan stav Srbije, koji jeste u skladu sa međunarodnim pravom, sa rezolucijama Saveta bezbednosti UN, i glasao protiv članstva Kosova u UNESKO. To je razlog za još veće pozitivno raspoloženje da podržimo ovaj zakonski predlog.
S druge strane, kada govorimo o pitanju koje je važno konkretno za Liban, mislim na bliskoistočnu krizu, tu opet Srbija ima jedan principijelan stav podrške iznalaženja mirnog, dugoročnog i trajnog rešenja.
Ono što takođe treba sagledati kada govorimo o ovom zakonskom predlogu jesu i ekonomski odnosi koji nisu zanemarljivi. Mi imamo ovde neke podatke iz 2012. i 2013. godine, i treba raditi u narednom vremenskom periodu na unapređenju i ekonomskih odnosa. Recimo, u 2012. godini naš izvoz je iznosi negde oko 11.449 miliona evra, a uvoz 664.000 evra. U prvih šest meseci 2013. godine, izvoz je iznosio 3.642.000 dolara, a uvoz 303.000 dolara. Dakle, ima prostora, imajući na umu ove pokazatelje i podatke, ima prostora i treba u narednom vremenskom periodu razmišljati i o unapređenju ekonomske saradnje.
Što se tiče trećeg po redu zakonskog predloga o kojem se danas vodi rasprava, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, dakle, vi ste rekli da je ona sačinjena, i pomenuli ste u uvodnom izlaganju, da je sačinjena u Madridu 21. maja 1980. godine, i odatle naziv Madridska konvencija, da je nastala, naravno, pod okriljem Saveta Evrope, da je na snagu stupila 22. decembra 1981. godine, da je do sada potpisala 41 država, a da je ratifikovalo 38 država.
Vrlo precizno i jasno ste govorili o ciljevima koji se žele postići usvajanjem konvencije. Oni za nas jesu u potpunosti prihvatljivi, naravno, i mi ih podržavamo. Naglasio bih da je dodatnim protokolima omogućena i saradnja između država koje se teritorijalno ne graniče, što opet povećava prostor za saradnju.
Konvencijom su predviđena, kao što ste rekli, dva modela sporazuma za ostvarivanje saradnje. Prvi je model međudržavnog sporazuma, prema kojem unapređenje međugranične saradnje spada isključivo u nadležnost država. Za taj model se opredelila Srbija, ali pored Srbije, za taj model opredelili su se i Italija, Španija, Slovačka, Gruzija, Azerbejdžan. Na taj način, država je jedini nosilac međunarodnog pravnog subjektiviteta.
Srbija je, vi ste i o tome govorili, članica Saveta Evrope od 2003. godine, i od tada je pristupila brojnim konvencijama Saveta Evrope, a u cilju usklađivanja svog pravnog poretka sa standardima Saveta Evrope. Ratifikovanjem ove Madridske konvencije Srbija će biti još bliže dostizanju postavljenih standarda i ispunjavanju onih statutarnih obaveza, što će doprineti u narednom periodu prestanku postprijemnog monitoringa, a to će značiti dostizanje punih standarda.
Ratifikovanjem tzv. Madridske konvencije mi smo ubeđeni da Srbija dalje unapređuje svoje standarde u skladu sa evropskom i svetskom praksom, što će u narednom periodu, verujemo u punom kapacitetu, svrstati Srbiju u red modernih, razvijenih evropskih država.
Naravno, još jednom, na samom kraju, u danu za glasanje poslanički klub SPS podržaće sva tri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Đorđu Milićeviću, šefu poslaničke grupe SPS.
Reč ima narodni poslanik Mira Petrović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, ja ću samo kratko, u ime poslaničke grupe PUPS da potvrdim da ćemo mi u danu za glasanje glasati za ovaj set zakona koji se nalazi pred nama.
Naravno, moje je zadovoljstvo i naše poslaničke grupe što su i svi predstavnici poslaničkih grupa danas imali sličan stav. Svi su podržali ova tri zakona. Vidi se da su ih radili profesionalci, da su vrlo jasni, vrlo precizni. Znamo da je to i bio prioritet našeg nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije i dobro je da u tom smeru i radimo. Ovaj zakon će biti vrlo transparentan, kao što se iz njega vidi. Vodiće se evidencije i pravnih i fizičkih lica, dostavljaće se podaci na zahteve međunarodnih organizacija. Te restriktivne mere, nažalost, imali smo iskustva i svi da osetimo u jednom periodu. Da li su bile dobre tada ili ne, pokazaće istorija. Ostavićemo za to još malo da prođe vremena.
U svakom slučaju, krenuli smo put tih evropskih integracija. Ovo je nešto što smo morali da ispunimo. Ovaj zakon, a naročito zakon o tim međunarodnim merama ograničenja, će vrlo biti važan i za našu namensku industriju, za evidenciju izvoza naoružanja. Tako da, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati sva tri zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Aleksandra Tomić, ovlašćeni predstavnik SNS.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine Bečiću, gospodine Dačiću, kolege poslanici, pre nego što počnem da govorim o zakonskim predlozima, rekla bih prvo da današnja sednica mislim da je u stvari krunisanje jednog mukotrpnog rada kada je u pitanju i spoljna politika Srbije, ali i rad Vlade Srbije. Ono što možda mnogi ne znaju, Madridska konvencija, koja je povezana praktično sa prekograničnom saradnjom, je obaveza Srbije još od trenutka kada je Srbija postala članica Saveta Evrope.
Ali, ono što sigurno javnost ne zna, to je da mnogo toga zavisi od pojedinaca, pogotovo kada je u pitanju spoljna politika i ono o čemu treba danas i govoriti i nedvosmisleno reći svim građanima Srbije da je delegacija parlamenta Srbije i delegacija Odbora za spoljne poslove, koja je učestvovala u radu Saveta Evrope na prethodnom zasedanju, kada je govorila o izveštaju o stanju ljudskih prava na Kosovu i kada je u Savetu Evrope u plenumu bilo izjašnjavanje o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, treba reći da je postignut veliki uspeh i borba koja se vodila unutar samog Saveta Evrope je bila mukotrpna.
Ako vam kažem da od svih albanskih amandmana glasanje, rezultat glasanja je 51 prema 50 da se odbiju albanski amandmani, onda ne treba ništa više da govorim o tome koliki je značaj toga da rezolucija koja je usvojena o Kosovu i Metohiji, a na osnovu Izveštaja o stanju ljudskih prava, dobila u plenumu 53 glasa, a 50 koji su bili protiv te rezolucije.
Znači, govorim o tome da su naši predstavnici i predsednik Odbora za spoljne poslove Aleksandra Đurović imali jedan težak posao, kao što ste i vi imali težak posao kada je u pitanju bio i UNESKO i Rezolucija o Srebrenici, da se izborimo zaista za očuvanje nacionalnih interesa Republike Srbije, ali i da se izborimo sa tim da naše obaveze moramo da izvršimo.
Kada je u pitanju Madridska konvencija koja je na snazi od 1981. godine, a koja govori o prekograničnoj saradnji, dobro je što smo izabrali model koji podrazumeva državni suverenitet, jer je Srbija imala prilike 2000. godine da dosta, kroz lokalne samouprave, sarađuje na projektima prekogranične saradnje i sa Bugarskom, i sa Rumunijom, i sa Mađarskom, i sa Bosnom i Hercegovinom, ali bez podrške države i praktično Republike Srbije nijedna lokalna samouprava to nije u stanju da uradi. Zašto? Zato što uvek kroz te projekte prekogranične saradnje traži se učešće u budžetu projekta od 15%. Šta to pokazuje? Lokalne samouprave nisu uvek sposobne da se nose sa uslovima konkursa. To su manje karakteristike kada govorimo o uslovima konkursa i blaži uslovi kada je prekogranična saradnja, nego kada su konkursi isključivo EU. Kod projekata prekogranične saradnje imate učešće dve države članice, a kod članica EU kada su evropski projekti u pitanju imate minimum tri, plus normalno podrška tri članice EU.
Treba reći da je ovakav model koji je izabran i kroz ratifikaciju uopšte i usvajanje ovog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica i vlasti jako dobar i zaista ga treba podržati. Treba reći da je do 2012. godine prethodna vlast uglavnom forsirala projekte prekogranične saradnje koji su se odnosili isključivo na Vojvodinu. To su naše kolege iz Novog Pazara takođe ovde rekle. Usvajanjem ovakvog predloga nacrta daju se jednake šanse svim pograničnim lokalnim samoupravama da zaista se razviju u svim segmentima i kada je oblast tog regionalnog razvoja u pitanju, znači privrednih aktivnosti, i kada je u pitanju turizam, i trgovina, i kultura, i onaj deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine, ali i na oblast upravljanja vanrednim situacijama, jer smo videli da pod uticajem klimatskih promena nijedan problem ne može sama država da rešava, već je za to potrebna regionalna saradnja, pa i podrška EU, kada smo imali pitanje poplava u Srbiji 2014. godine.
Da se ne bih ponavljala, kao i moje kolege, reći ću samo da ono što smo primetili kada je u pitanju uopšte ovaj predlog, znači ratifikacija Madridske konvencije, treba reći još da projekti koji su finansirani od same strane EU, a daju podršku projektima prekogranične saradnje za sada dok je Srbija u ovakvom statusu pregovora, u trenutku kada budemo na pragu ulaska u EU, čak godinu dana pre toga, postoji mogućnost otvaranja tzv. strukturnih fondova iz kojih jednostavno Srbija može da povuče određena bespovratna sredstva, ali i sredstva koja predstavljaju kreditne linije sa veoma, veoma povoljnim uslovima. Ta sredstva u stvari treba da služe za razvoj infrastrukture upravo na tim pograničnim opštinama i treba da služe upravo tome da pojačaju regionalnu saradnju.
Naravno, svega ovoga ne bi bilo da ne postoji zaista jedna stabilna spoljna politika, politika koja je usmerena ka miru i gde su istok i zapad sada prepoznali praktično da je Srbija područje i država u kojoj imaju jednog ravnopravnog partnera kada je u pitanju zalaganje za mir i bezbednost, kako u regionu tako i u EU, a bogami i u svetu. Imali ste prilike, kada su u pitanju rezolucije o Srebrenici i UNESKO, da vidite da postoji u svetu mnogo prijatelja, negde je taj odnos bio dosta uspavan, i dolaskom na čelo SNS i gospodina Vučića, u saradnji sa vama gospodine Dačiću, se jednom odgovornom politikom, uz sve prepreke na koje ste nailazili, uspostavio takav sistem funkcionisanja u državi da smo zaista priznati po vođenju spoljne politike od svih partnera u svetu, kao ozbiljni i odgovorni, što stvara uslove za otvaranje mnogih projekata, kada je u pitanju prekogranična saradnja.
Taj naš put prema Evropi, koji praktično pokazuje naše strateško opredeljenje, ali i onaj deo koji se odnosi da našim istorijskim prijateljima nikada nećemo okrenuti leđa, pokazuje suštinski da mi nikada ne radimo tajno, nego svima i svim partnerima u svetu kažemo ono što mislimo, pa tako i kroz zakon koji se odnosi na ratifikaciju Sporazuma gde ukidamo vize za nosioce diplomatskih, specijalnih, službenih pasoša za Vladu Republike Liban. Odajemo priznanje za podršku koju su nam dali, ali treba reći, kao jedan podatak, da je Liban izdao do sada oko 2,500 hiljade ovakvih pasoša koji su van granica države i pokazuje opredeljenje ove države da želi da sarađuje sa Srbijom po različitim pitanjima.
Ovaj predlog zakona se sastoji samo od tri člana, ali oni pokazuju, pored toga da se ukidaju vize, da ovaj zakon treba da stupi na snagu osam dana od dana donošenja u Narodnoj skupštini Srbije i pokazuje našu spremnost da je ovo država sa kojom, kao i sve druge kojima smo ukinuli ove mogućnost, pokazuje dobar odnos.
Kada govorimo o zakonu, koji je najinteresantniji, o međunarodnim merama ograničenja, treba reći da je vaše Ministarstvo 30. jula bilo na sednici Odbora za spoljne poslove i imalo je prilike da nam obrazloži ovaj predlog zakonskog rešenja. Zakon je došao u skupštinsku proceduru 15. jula. Nije išao po hitnom postupku, ali ono što pokazuje jeste da on daje jednu proceduru uvođenja i primene i ukidanja međunarodnih mera ograničenja koje predstavljaju obavezu Republike Srbije. Imamo tako Rezoluciju UN prema članu 25. Imamo obaveze koje se u vidu procesa vrše u okviru Poglavlja 31. Imamo jačanje pozicije Srbije i kada su u pitanju mere ograničenja, pogotovo kada govorimo trgovini, odnosno izvozu oružja, ali i kada govorimo o delu koji se odnosi na kretanje određenih lica, kao i raspolaganje imovinom određenih lica koja rade na tome da urušavaju mir i bezbednost, ne samo u svetu, nego i u određenim regionima. Srbija postaje sastavni deo sveta, kada je u pitanju ova oblast i sprovodi te određene zakone. Kao što ste dobro rekli, to je jedan leks specijalis koji se odnosi i na Krivični zakon za one koji se ogreše. Predviđene mere su od tri meseca do tri godine, a kada je to sa namerom urađeno idu kazne i do osam godina zatvora.
Hoću da kažem da je dobro što ovakav zakon donosimo, jer on pokazuje zalaganje Srbije za mir i bezbednost u svetu i pokazuje da postoje određene naše međunarodne obaveze po kojima treba da sprovodimo te međunarodne mere. To je, pored Rezolucije Saveta Bezbednosti UN, kada je u pitanju Glava VII Povelje, odluka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
To su odluke mnogih međunarodnih organizacija gde je Srbija ili član ili ima izjavu po kojoj treba da bude u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima, ali ima određene mere ograničenja, koje Republika Srbija uvodi po drugim osnovama i ono što je vrlo bitno to je da ovim zakonom će se omogućiti vođenje evidencije i biće obaveza naša, vođenje evidencije, koja inače postoji već na veb stranici Ujedinjenih nacija i tu dajemo i sebi jednu obavezu kojom treba da sarađujemo sa Komitetom Saveta bezbednosti, pogotovo kada su u pitanju osobe koje krše ovakav zakon.
Sve u svemu, ovo je samo jedan deo praktično onoga što smo mi imali prilike da čujemo kada je u pitanju spoljna politika i mislim da ovaj deo zakona suštinski je jedan preduslov za veliko poverenje naših prijatelja u svetu, Evropskoj uniji, ali i u regionu, ali treba reći da kada su u pitanju određene konferencije kao što je bio Savet ministara OEBSa, kao što je bio deo koji se odnosio na zajedničku konferenciju sa Narodnom Republikom Kinom, a odnosilo se na zemlje Srednje Evrope, pa i Jugoistočne Evrope nedvosmisleno, onda se u stvari tu pokazuje kako vas neko poštuje u svetu. Suštinski, ekonomija izlazi kao posledica dobro vođene spoljne politike i kao jedno priznanje za sprovedene ekonomske reforme, a ja bih rekla i određene reforme koje su sigurno u okviru spoljne politike.
Kada to kažemo, onda sigurno za to ima puno razloga, pogotovo kada ne govorimo samo o međunarodnim organizacijama koje dotiču ekonomiju. Znači, kao što su MMF, Svetska banka i Međunarodna organizacija Ujedinjenih nacija, koja kroz svoje komitete i kao i Savet Evrope, kroz svoje komitete, jednostavno daju tu ocenu. Ta čestitanja koja zaista dolaze, kao što je bilo i našim predstavnicima u Svetu Evrope, kada smo imali pitanje Rezolucije o Kosovu i Metohiji, onda to pokazuje suštinski da ova Vlada, koja je zaista do sada postigla istorijski uspeh kada je u pitanju spoljna politika, daje jedan veliki značaj tome da smo na putu koji donosi rezultate. Ti rezultati, treba stalno govoriti o njima i zaista su rezultati koji daju budućnost i našoj deci, ali i Srbiji, da zaista ostane na putu razvoja.
U danu za glasanje Srpska napredna stranka ovaj set zakona će prihvatiti i glasaće o njima. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Tomić.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.
Izvolite gospodine Seniću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Kao što je već ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe Socijaldemokratske stranka – Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbiju rekao, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati sva tri zakonska predloga.
Ostaje jedna nejasnoća, pa molim gospodina ministra da mi odgovori, pošto mi nije najjasnije – zašto se ovaj zakon ne odnosi i na postupak sprovođenja međunarodnih mera ograničavanja koje Republika Srbija uvodi, primenjuje ili ukida na osnovu pravnih akata Evropske unije?
Dakle, tamo gde su razlozi za donošenje zakona piše – donošenjem ovog zakona Republika Srbija će ispuniti jednu od obaveza iz pregovaračkog Poglavlja 31 – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika, čime će u potpunosti biti uspostavljen pravni okvir za primenu međunarodnih mera ograničavanja.
To je u redu, dakle, mi podržavamo to, želimo da se naše zakonodavstvo usaglasi sa pravnim tekovinama Evropske unije. Imali smo izveštaj Evropske komisije za 2015. godinu, gde je naglašeno da je neophodno da donesemo upravo ovaj zakon, koji je već tada bio u skupštinskoj proceduri. Sve je to u redu, ali me zbunjuje član 1, gde ne piše da se to odnosi na pravne akte Evropske unije.
Dakle, piše – da se odnosi na pravne akte koji su doneti od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je sasvim u redu. Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, što je naravno u redu, kao i pravnih akata drugih međunarodnih organizacija koji obavezuju Republiku Srbiju. Pravni akti Evropske unije ne obavezuju Republiku Srbiju, jer Republika Srbija nije članica Evropske unije.
Dakle, da bi pravni akti Evropske unije ili Evropske komisije, Evropskog saveta obavezivali Republiku Srbiju, mi prethodno moramo da promenimo Ustav. Pošto ovde nije navedeno da će se ove mere ograničavanja odnositi i na pravne akte Evropske unije, pitam se kako se mi to usklađujemo sa pravnim tekovinama Evropske unije, a zakon koji donosimo se ne odnosi na usklađivanje sa pravnim aktima Evropske unije? Vrlo prosto pitanje.
Da vam kažem, mi smo dali amandman koji predviđa da se ubaci i to da se usklađivanje vrši sa pravnim aktima Evropske unije i smatramo da je ovo nenameran propust, koji ćete prihvatanjem našeg amandmana ispraviti.
Takođe, tamo gde su razlozi za donošenje zakona, tačka 5) kaže – nacrt je pripremljen u skladu sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, usvajanje ovog zakona definisano je kao prioritet u Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju. To podržavamo i to je apsolutno tačno i neophodno, ali opet se vraćam na pitanje koje sam već dva puta postavio. Dakle, zašto se ovim zakonom ne propisuje i postupak sprovođenja međunarodnih mera, ograničavanja na osnovu pravnih akta donetih od strane Evropske unije?
Molim vas da mi ne odgovarate da sam za to da Srbija uvede sankcije Rusiji, jer nisam. Dakle, naša politička stranka, naša stranka se jasno opredelila da je protiv uvođenja sankcija Rusiji. Mi smatramo da u ovom trenutku to Srbija sebi ne može da dozvoli, da naša ekonomija nije dovoljno jaka da može da se odrekne tako velikog tržišta i ovo ograničavanje koje ima, ili koje bi trebalo da preuzme Srbija kada je u pitanju usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, se ne odnosi samo na Rusiju.
Pošto smo u izveštaju Evropske komisije za 2015. godinu videli da se naša zemlja nije usaglasila sa direktivama i stavovima Evropske komisije kada su u pitanju restriktivne mere prema Moldaviji, možda možete sada da nam odgovorite koji su bili razlozi? Dakle, za Rusiju su sasvim jasni nepobitni razlozi, mi ih podržavamo, Srbija ne treba da uvede sankcije Rusiji, ali zašto se Srbija nije usaglasila sa restriktivnim merama Evropske komisije i Evropskog saveta kada je u pitanju Moldavija? To je drugo pitanje.
Voleo bih da mi odgovorite na ova dva pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodine Seniću.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Nije u sali.

Narodna poslanica Stefana Miladinović.

Izvolite gospođo Miladinović.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, saradnici iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, ja ću nekoliko minuta da se osvrnem na sva tri predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, a koji jesu prilog jačanju ugleda Republike Srbije u međunarodnoj zajednici.

O ovome je bilo reči, u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji opšti pravni akt kojim se uređuju pitanja i uvođenja i sprovođenja i ukidanja, ali i nadzora međunarodnih restriktivnih mera. Do sada smo ove mere sprovodili na osnovu odluka Ujedinjenih nacija, na osnovu odluka međunarodnih sudova i na osnovu drugih međunarodnih organizacija, čiji smo član kao država.

Iako nas članstvo u UN, Organizaciji za evropsku bezbednosnu saradnju, kao i drugi međunarodnim organizacijama ne obavezuje na direktno donošenje ovog opšteg pravnog akta koji bi na sveobuhvatan način regulisao ovu oblast.

Usvajanje ovog zakona, verujem da će ubrzati proces primene međunarodnih mera, ograničavanja i značajno unaprediti kapacitete države u ispunjavanju ovih međunarodnih obaveza.

Drugi, rekla bih, još važniji razlog za donošenje ovog zakona leži u činjenici da standardi EU zahtevaju da se tokom pregovora u Poglavlju 31. usvoji zakon o međunarodnim restriktivnim merama i odgovarajući podzakonski akti za sprovođenje ovih mera.

Evropska unija primenjuje dva tipa ograničenja, mere usvojene od strane Saveta bezbednosti UN, koje članice EU primenjuju direktno i autonomne mere ograničavanja koje se uvode na osnovu člana 215. Ugovora o funkcionisanju EU koje države članice direktno primenjuju.

Usvajanje ovog zakona o međunarodnim restriktivnim merama i sa tog aspekta treba da predstavlja i nadogradnju i dopunu postojećih i zakonodavnih i administrativnih okvira za sprovođenje restriktivnih mera.

Sam predmet ovog zakona jeste propisivanje i postupaka za uvođenje, sprovođenje, ukidanje, ali i nadzor nad primenom međunarodnih restriktivnih mera koje će Republika Srbija u budućnosti sprovoditi.

Praksa i standardi UN, EU, kao i država u okruženju propisuju i vrednosti koje se štite restriktivnim merama, odnosno cilj uvođenja mera, kao što su očuvanje i uspostavljanje međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanje ljudskih prava i osnova sloboda, razvoj i jačanje demokratije, kao i drugi ciljevi u skladu sa međunarodnim pravom. I upravo u članu 2. Predloga zakona u skladu sa navedenom praksom jesu definisani ciljevi uvođenjem međunarodnih mera ograničavanja.

Osim odluka međunarodnih organizacija, čije sprovođenje proizilazi iz članstva Republike Srbije u njima ili ostvarenja spoljno političkih prioriteta. U zakonu se propisuje mogućnost sprovođenja odluka i drugih subjekata, kao i sprovođenje sankcija po nekom drugom osnovu koje je u skladu sa međunarodnim pravom, a na osnovu prakse država u okruženju. To znači da će ovaj zakon dati šire mogućnosti za primenu međunarodnih restriktivnih mera, ne samo kada je u obavezi Republika Srbija da ih sprovodi po osnovu članstva, već i kada se oceni da je to sa stanovišta naše države oportuno interesima.

Shodno zakonodavnoj praksi u Republici Srbiji i analiziranim standardima u ovoj oblasti možemo reći da ovaj zakon po svojoj strukturi sveobuhvatno reguliše ovo pitanje i sigurno će doprineti efikasnoj primeni ovih mera.

Imajući sve to u vidu smatramo da će usvajanje ovog zakona o međunarodnim restriktivnim merama biti izuzetno značajno, posebno imajući u vidu planove Republike Srbije da pregovore o svim poglavljima završi i zatvori do 2018. godine.

Pred nama je još jedan bilateralni Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih specijalnih i službenih pasoša koje treba da ratifikujemo. Ovaj sporazum ste potpisali vi prošle godine u Bejrutu sa vašim kolegom ministrom inostranih poslova Libana. Svakako da ovaj sporazum jeste i želja i spremnost dve strane za dalji razvoj bilateralnih odnosa, koji imali smo prilike da čujemo danas, su izuzetno dobri, zapravo stabilni, bez otvorenih pitanja.

Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i od tada smo pristupili brojnim, ratifikovali zapravo brojne konvencije. Ova konvenciju, Evropska konvencija o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, poznata kao Madridska konvencija, ratifikovalo je 38 država članica Saveta Evrope i smatram da ćemo u Danu za glasanje jednoglasno usvojiti ovu rezoluciju.

Cilj konvencije je podsticanje saradnje lokalnih i regionalnih vlasti država potpisnica putem zaključivanja sporazuma. Znači, Madridska konvencija ogleda se u pružanju mogućnosti za sklapanje tipskih ugovora koji regionalnim i lokalnim akterima daju adekvatnu osnovu za dugoročno planiranje saradnje iz okvira svoje nadležnosti sa partnerima u susednim državama. Time ćemo omogućiti direktnu saradnju pograničnih jedinica uz poštovanje teritorijalnog suvereniteta zemalja pogranične oblasti.

Do sada je Srbija bila u mogućnosti da koristi instrumente prekogranične saradnje na bazi ad hok projekata u okviru programa prekogranične saradnje EU u okviru druge komponente instrumenata predpristupne pomoći. Ovi programi jesu korisni, ali bi razvojni efekat bio vidljiviji i brže ostvarljiv ukoliko bi lokalne zajednice imale na raspolaganju instrumente koji su određeni ovom konvencijom.

Ratifikacijom ovog dokumenta doprinećemo unapređenju prekogranične saradnje pograničnih regiona i lokalnih samouprava u Srbiji sa partnerima iz susednih država, naročito članica EU.

Uz čestitke vama i Ministarstvu spoljnih poslova na svim postignutim rezultatima u prethodnoj godini, ja ću još jednom ponoviti ono što je moj uvaženi kolega ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe rekao SPS će glasati za sva tri Predloga zakona.

Hvala.