Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Vesna Martinovi, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac, Vesna Marjanović i Jovan Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i magistar dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Stojadinović. Izvolite.

Poštovani gospodine Bečiću, uvaženi ministre Dačiću, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih voleo kada bi se malo više i pažljivije slušalo, odnosno pokušavali da shvatimo šta je ideja predloga.
Čuo sam ovde dosta kritike u vezi ovog našeg prvog amandmana, a kristalno jasno je bilo da je i rešenje koje nudi predlagač i ono što smo mi ponudili prisutno u rešenjima nekih zemalja manje ili više, nije bitno, kao i u stručnoj literaturi iz međunarodnih odnosa i međunarodne politike.
Da ponovim još jednom, i jedno i drugo rešenje je okej. U nekim zemljama je ovo koje je predlagač daje, u drugim zemljama naše, ali su oba rešenja u redu.
Ako idemo i na jezik, zbog reči – restrikcija, priznajem da je bolje rešenje predlagača, mada direktoru javnog preduzeća ne smeta ništa da kaže da neće biti restrikcije struje, ne električne energije. Prema tome, zalagao sam se i uvek se zalažem za korišćenje srpskog jezika, ali ponegde se provuče neka reč u prevodu, tako da mislim ne treba širiti diskusiju oko ovoga. Naslov je dobar i ima ga u puno zemalja EU.
Što se tiče amandmana na ovaj član, ponovo koristim priliku da se zahvalim što su predlagači imali sluha da malo koriguju član 1. i da dodaju implicitno EU kroz organizacije čiji članovi nismo, ali su mere, odluke koje oni donose, u skladu sa našim spoljnopolitičkim prioritetima.
Mi smo zadovoljni ovom formulacijom. Jedini način je bio da to bude amandman odbora. Još jednom zahvaljujem i mislim da je ovo jedan od amandmana koji suštinski popravljaju ovaj zakon, što je i bila težnja predlagača, jer ako se pogleda obrazloženje zakona, ovo je sasvim eksplicitno lepo dato u obrazloženju, taksativno, od Saveta bezbednosti UN preko OEBS-a do organizacije čiji članovi nismo, ali pratimo njihove odluke, mere ili su mere, naravno i one koje pratimo, i ostale u skladu sa našim prioritetima.
Znači, ponavljam još jednom, glasaćemo i za ovaj amandman i za zakon u celini. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima potpredsednik Vlade, ministar Ivica Dačić. Izvolite.

Kao što sam malo pre rekao, za pisca ovog Predloga zakona uopšte nije bilo sporno da treba primenjivati i da se ovaj tekst odnosi i na mere EU. Međutim, postoji nešto što ni jedan zakonodavac neće prihvatiti, a to je da mi preuzimamo obaveze organizacija koje nismo članovi. U tom smislu je i formalno pravno nemoguće da piše da će biti isti odnos prema EU u odnosu na UN, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju i druge organizacije čiji smo članovi.
Trudeći se da nađemo odgovarajuće rešenje, pošto je o tome bilo reči i u raspravi, o tome se raspravljalo i u pripremi ovog zakona, bila su dva amandmana koja su slične sadržine i od poslanika SDS i DS. Mi smo se odlučili da je najbolje rešenje da Odbor za spoljne poslove, a to je sledeći amandman praktično, koji će ovde biti, da se ovo pitanje reši kroz amandman Odbora za spoljne poslove, kojim se praktično na postojeći tekst dodaje ovo o čemu sam sada govorio, tako da praktično smo prihvatili suštinski ono što se predlaže.
Znači, sadašnji tekst amandmana, da se ne bih ponovo javljao posle povodom amandmana Odbora …

Morate gospodine ministre, tako da, morate da se izjasnite.

Dobro. Znači, mi nismo prihvatili ovaj amandman, kao i ovaj prošli amandman poslanika DS, ali je to pitanje rešeno amandmanom Odbora. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Dačiću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je veoma dirljivo kada ponekad čitam amandmane, odnosno kad čitam amandmane i kada naiđem na poneka rešenja koja me podsećaju na neka rešenja koje je stranka bivšeg režima primenjivala dok je bila na vlasti.
Ovim amandmanom oni su doslovce tražili da se mi bezuslovno povinujemo odlukama EU, pa, recimo, pet, šest, sedam godina pre ulaska u EU. Oni su mozgom već davno ušli u EU. Sećam se dirljivih govora 2002, 2003. godine da ćemo u EU ući 2007. godine. Najverovatnije da neke moje kolege iz stranaka bivšeg režima još uvek pamte te reči i smatraju da smo već u EU, pa treba primenjivati njihove akte po pitanju ograničenja, odnosno ukidanja i uvođenja mera ograničenja u međunarodnoj politici. To bi za Srbiju u ovom trenutku bilo veoma pogubno, a možda oni to i žele.
Nisam siguran da naši politički istomišljenici žele ono što žele svi građani, što želimo mi sami. Možda je njihova deviza – što gore, to bolje. To ne mogu znati, ali iz iskustva znam da kada su ugovarali sadržaj SSP-a, odmah da kažem da SSP kao SSP, kao potpis nije sporan, ali unutrašnji sadržaj je veoma sporan, što oni sami priznaju, jer su, recimo, pad carina u sporazumu predvideli 2013, apsolutni pad carina, koji sad ugrožava poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju.
Takav sadržaj u SSP-u nije uradila ni jedna pristupajuća članica, odnosno, takva rešenja od prilike se poklapaju sa godinom ulaska u EU, a nikako sedam, osam ili devet godina ranije, što ti u problem dovodi poljoprivrednu i prehrambenu industriju, pa se onda postavlja opravdano pitanje – a sa čime ćemo mi to ući u EU, ukoliko bi razmišljali na način na koji oni razmišljaju. Još dodatne sankcije između EU i Rusije su iskomplikovale naš slučaj, pa sada višak te prehrambene robe i poljoprivrednih proizvoda traži pukotine i traži tržište i onda ulazi na naše tržište, to su visoko subvencionisani poljoprivredni proizvodi i prehrambeni proizvodi koji imaju sedam ili osam puta veće subvencije i podsticaje nego što to ima naša zemlja.
Onda isti predstavnici stranke bivšeg režima i činovnici, koji su još uvek u Vladi RS, kada uvedemo prelevmane, sa pokušajem da zaštitimo domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju, onda trče kod Devenporta, Janmata i kod koga već, da se žale kako smo eto mi uveli prelevmane u pokušaju da zaštitimo ostatak poljoprivredne proizvodnje, a prelevmane možemo da uvedemo tek kad nam se na tržištu naruši naša poljoprivredna proizvodnja.
Zato je za mene dirljivo to, posebno kada imamo u vidu da oni sad traže i skupljaju potpise da se ruši SSP, tj. Sporazum koji je potpisan sa 27 članica EU, sad čini mi se već sa 28, dakle, gotovo ga je nemoguće promeniti, a naš Ustav brani da se sprovodi referendum po pitanju međunarodnih sporazuma. Dakle, oni sad traže da ono što su ugovorili više ne važi, pa čak laž je i to da je to u smislu zaštite od tajkuna, upravo od onih ljudi koji su bili sastavni delovi stranke bivšeg režima, odnosno njihovi kumovi, prijatelji, koji su od prilike govorilo ono – stanite, galije carske, da prođu naše jahte. Zato je za mene dirljivo i tražim da …

Molim vas gospodine Rističeviću, da li možete da se vratite na ovaj amandman?

… ovakva rešenja koja oni predlažu, da primenjujemo mere i akte organizacije u kojoj nismo pristupili, dakle, to mi liči na ono što se desilo 2008. godine, kada je ugovoren sadržaj SSP-a koji nanosi nepovratnu i veliku štetu našoj poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Hvala.