Zahvaljujem.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Uvaženi ministre, imao sam dilemu da li da predložim ovaj amandman. On je u skladu sa ovim o čemu smo pričali u prethodnih nekoliko minuta. Znači, stav 6, takođe je predlog da se ovaj termin „oba roditelja“ briše. Dilema je bila zbog toga što sam bio prisutan na javnoj raspravi kada smo pričali, između ostalog, i o ovoj temi i o ovoj problematici. Zbog svih primera koji su i tada rečeni i na nekim javnim raspravama u Srbiji, želeo sam da kroz ovaj predlog dam neki svoj doprinos da svi ti eventualni problemi koji bi nastali u slučaju da se ne zaključi ugovor zbog nekih razloga što jedan roditelj nije u mogućnosti da to uradi, a isto uvažavajući sve ovo što ste rekli, obrazloženje koje ste dali i usmeno i pismeno, zaista stoji, kao i pozivanje na sve članove Zakona o porodičnom pravu. Imao sam dilemu, ali sam ipak to predložio iz jednog razloga.
Znači, mislim da je dovoljna formulacija i da to u drugim zakonima i o porodičnom pravu, itd, stoji - ako ugovor sa sportistom, koji nema potpunu poslovnu sposobnost, može da se punovažno zaključi samo uz pismenu saglasnost roditelja. Znači, formulacija u kojoj se kaže da su u pitanju roditelji, po meni je dovoljno. Ako biste hteli da izuzmete ili da ukažete da je potrebno drugačije uraditi, onda biste rekli – u saglasnosti jednog roditelja, ali ako se kaže – uz saglasnost roditelja, onda se podrazumeva da su oba roditelja u pitanju i onda biste možda kroz podzakonski akt mogli da precizirate šta to znači ako jedan od roditelja ne može ili nije u mogućnosti da potpiše tu saglasnost. Iz tog razloga sam podneo ovaj amandmana, mada uvažavam i primedbe, odnosno predloge koje ste dali u obrazloženju. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, ovo je još jedan sličan amandman i mislim da ćemo imati još amandmana, dva amandmana, sa sličnom sadržinom, a slično je i obrazloženje.
To je vezano za član 10. stav 6. i, naravno, kao što je ministar rekao, ovde treba poći od principa najboljeg interesa deteta. Sve je to upravo vezano sa Porodičnim zakonom, ali i sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Da još jednom apostrofiramo da ovde postoje dve grupe pitanja, dve grupe odluka vezanih za najbolji interes deteta.
Prva grupa pitanja odnosi se na svakodnevni život deteta, gde je posledice, koje su moguće, lako otkloniti. Tu je moguća saglasnost samo jednog od roditelja. Postoji i ona druga grupa pitanja, odluka, koja je posebno bitna za dalji život deteta, gde se te posledice, koje mogu proisteći, ne mogu lako ili vrlo teško se mogu otkloniti.
Upravo ovde u ovom članu se govori o ugovorima maloletnog deteta, a to jeste posebno bitno pitanje za njegov dalji život. Tu je svakako potrebna saglasnost oba roditelja i ta saglasnost ne traži se od roditelja koji nema roditeljsko pravo, koji je izgubio to pravo i nema ovlašćenje da odlučuje o bitnim pitanjima za život deteta.
Dakle, na osnovu svega ovoga smatram i moj stav je da ovaj amandman treba odbiti, jer je on vođen principom najboljeg interesa deteta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Mislim da bi ovde mogli da prilično uprostimo u pravnoj terminologiji celu priču, jer bi se zaista ovim amandmanom uvelo preterano normiranje. Ja podržavam motiv predlagača amandmana da se precizira ili da se bolje definiše ili da se, hajde da kažemo, terminološki unapredi jedan član, jedna odredba.
Moram da skrenem pažnju, kada je u pitanju saglasnost roditelja, ministar je već naglasio, imamo situacije u praksi koje se dešavaju da roditelj kome je povereno dete na vršenje roditeljskog prava, prilikom odlaska van granica države, mora da traži saglasnost drugog roditelja.
Porodični zakon tu daje određena rešenja koja su vezana za načine kako taj drugi roditelj daje tu saglasnost. U ovom slučaju, ako bi se nova definicija „oba roditelja“ uvela ne bi se ništa promenilo, ne bi ništa novo dobili. Faktički mi već imamo u Porodičnom zakonu sistematizovan način kako se daje saglasnost i na koji način se daje saglasnost za određene statusne stvari i statusna pitanja, koja se odnose na maloletno dete.
Prema tome, verovatno ste i konsultovali struku kada ste definisali ovaj član i mislim da je u potpunosti upodobljen sa odredbama Porodičnog zakona. Podzakonskim aktima se ova materija ne može regulisati. Može samo da dođe, elementarno, do izmena i dopuna Porodičnog zakona i na taj način da se to bolje definiše.
Međutim, sve dok se Porodični zakon ne promeni, ova norma mora da ostane ovakva kakva jeste, jer bi bila u koliziji sa odredbama Porodičnog zakona i na taj način bi stvorili određeni stepen pravne nesigurnosti.
Zahvaljujem se. U svakom slučaju, podržavam motivaciju predlagača za jedan ovakav amandman, ali podvlačim, ništa se ne doprinosi, ništa se novo ne dešava, ostajemo otprilike negde na istom. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.
Izvolite, gospodine ministre.

Da odgovorim gospodinu Markoviću.
Istina je, razgovarali smo na ovu temu i kroz javne rasprave. Imao sam priliku da pričam i na javnim raspravama i sa predstavnicima sportskih organizacija, ali i sa roditeljima, sa trenerima. Upravo zato što se u praksi događala zloupotreba da su se pozivali da ne trebaju oba roditelja, da pišu samo roditelji, želeli smo da naglasimo da saglasnost moraju da daju oba roditelja, a upravo da bismo otklonili bilo kakvo nerazumevanje ili pozivanje po bilo kom drugom osnovu, a opet poštujući i uvažavajući najbolji interes deteta.
Ne kažem ljudi, kada čitaju zakon, pokušavaju da ga razumeju i ovako i onako i mislim u ovoj konkretnoj normi da trebamo detaljno da preciziramo, opet vam kažem, u najboljem interesu deteta. Hvala vam i hvala vam na razumevanju.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković, po amandmanu.
Izvolite.

Poštovani ministre, mislim da je iz diskusije kolege Jovanovića potvrđeno ono na šta sam hteo da ukažem, a to su zakoni o porodičnom pravu. Ja potpuno uvažavam vaš motiv. Potpuno mi je jasno iz kog ugla ste razmišljali kada ste predlagali ovakvo rešenje. I dalje mislim da je dovoljno dobra formulacija „saglasnost roditelja“.
Moj možda isključivi razlog i motiv zbog čega sam predložio da se brišu „oba“ jesu upravo mnoge situacije gde imate, recimo porodično, nasilje, došlo je do razvoda, došlo je do sukoba u porodici, pa imate situaciju gde je možda tamo neka devojčica, koja živi sa majkom, kroz neki trenažni proces došla do pozicije da ugovori možda životni ugovor u nekom sportu i dođe u situaciju da otac, zbog toga što je ona otišla sa majkom ili što imaju nerešene odnose, kaže - mene to ne zanima i nećete dobiti moju saglasnost. Šta da radimo sa tom decom? To su bili motivi, ali uvažavam da ste o tome razmišljali. Hvala vam.