Gospodine Markoviću, molim vas da se vratite na amandman. Molim vas, zato što imam prijavljenih puno poslanika, javljaju se za repliku. Molim vas da govorite o amandmanu.

Kaže amandman – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona. Vlada svakako podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Ne znam šta je tu nejasno i ne znam da li iko ima tu dilemu u tom smislu?
Dakle, na stranu što je obrazloženje amandmana opet puno pismenih grešaka. Predlog amandmana u obrazloženju kaže – s obrzirom, ne znam šta znači to s obrzirom, dakle, ne znam da li je kolega Rističević pročitao i uočio greške. Dakle, razlika između pokreta i stranke je u tome da stranka da bi postojala mora da ima program, statut, ideologiju, članstvo. Pokret, koji je predlagač ovog amandmana, dakle, program nismo videli, statut verovatno ima, ideologiju nema jer je lider pokreta promenio sve moguće stranke. Članova ima devet.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem se predlagaču.
Ne možemo da prihvatimo amandman. Kao što znate i kao što smo dali u obrazloženju, Vlada inače daje izveštaj o tome šta radi i o tome kako su određeni zakoni prošli.
Kada je ovaj konkretan zakon u pitanju, posebno, on baš ima i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kome je ovo glavni zakon, kome je ovo Ustav. On svakako daje svoj izveštaj Narodnoj skupštini koja ga bira, tako da kada je ovaj zakon konkretno u pitanju, tu baš nema mesta da se nešto posebno radi. Ali, čisto da vam ukažem na praksu Ministarstva koje ja vodim. Mi i te kako polažemo račune o zakonima i o njihovom efektu i o onome šta su radili.
Daću vam primer. Zakon o radu iduće nedelje ide pred Socijalno-ekonomski savet, gde smo mi uradili analizu, gde ćemo pokazati kakvi su bili efekti, šta se desilo. Sa velikim zadovoljstvom odmah da vam kažem, desilo se da je to dobar zakon, zakon posle koga nije bilo masovnog otpuštanja, zakon posle kog je došlo do povećavanja zaposlenosti, a ne smanjenja zaposlenosti. Dakle, sa ponosom ćemo moći da izađemo pred Socijalno-ekonomski savet i to pokažemo i kažemo.
Isto tako, sve naše zakone smo pred odgovarajućim telima branili nakon njihove primene i sa zadovoljstvom svakom narodnom poslaniku, ko god je zainteresovan, može da se obrati Ministarstvu rada, sa zadovoljstvom ćemo dostaviti analizu svakog od zakona koji smo doneli. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem.
Samo ću dodati još nešto. Inače, kolega Marković i ministar su već izneli razloge zbog čega ne treba prihvatiti amandman na član 4. Po meni, osnovni razlog neprihvatanja amandmana na član 4. proizilazi iz nepoznavanja metodologije izrade zakonskih propisa. To nepoznavanje metodologije izrade zakonskih propisa odnosi se na to da je član 4. zadnji član ovog Predloga zakona i on u pravnoj terminologiji predstavlja završnu odredbu. Završnom odredbom se određuje datum stupanja na snagu jednog zakona i to je nadležno ministarstvo i predvidelo u članu 4. Znači, ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“. Nakon toga nije moguće nikakvo dodavanje koje predlagač amandmana traži.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Mirjana Đoković.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, samo bih želela da kažem da Srbija kao otvoreno i tolerantno društvo zaista daje jednake mogućnosti svim građanima Srbije, a isto tako ima i strategiju za osobe sa invaliditetom.
Ja bih se složila sa svojim kolegama poslanicima koji su upravo bili stava da ovaj amandman treba odbiti iz razloga što smo mi ovde pre nekoliko meseci u ovoj Narodnoj skupštini birali Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i apsolutno sam saglasna da je upravo ta institucija nadležna i da sabira koje su to sve diskriminacije. Ona je ta koja podnosi izveštaj ovoj Narodnoj skupštini. Stoga ne treba dodavati neke nadležnosti i usložnjavati ionako složenu situaciju u našem društvu.
Iskreno verujem da je naša Vlada zaista Vlada koja se pokazala kao društveno odgovorna i kao Vlada koja zaista daje određenu pažnju osobama sa invaliditetom, a i naše resorno ministarstvo, kao što je rekao gospodin Vulin, zaista, do sada je donelo tri zakona koja se tiču invalidnih lica, pa i kada je u pitanju zapošljavanje tih osoba, tako da apsolutno smatram da nema mesta ovakvom amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje tražim da se ovaj amandman odbije zato što je neposlovnički, zato što je protivustavan.
Ja nisam sporio pravo nijednom kolegi narodnom poslaniku da predlaže amandmane. Kaže – evo mene u sali. To je odraz poštovanja prema invalidima. Evo mene u sali da govorim. Dotle je bio prisutan duhom kartice, a onda je uleteo u salu da bi govorio, uhvatio i počeo da fotografiše, što je takođe protiv pravila u ovoj Narodnoj skupštini.
Ja nemam ništa protiv. To rade oni sa kojima bi se slikali da su oni ostali na vlasti. Ali, vredelo bi proveriti koliko je kartica bila pre toga u sistemu. To bi bilo zanimljivo videti, ali ne insistiram na tome. Nisam zakeralo.
Ja bih podržao ovaj amandman u ime invalida, podržao bih najverovatnije zbog toga što do invalidnosti možete da dođete rođenjem ili u toku života, posebno možete da budete u riziku zbog rada i rata. Mi poljoprivrednici, koji smo vekovima imali jednu ruku na plugu, a drugu na maču, mi radnici koji smo vekovima imali jednu ruku na strugu, a drugu na puški, mi smo uvek bili u povećanom riziku da ostanemo invalidi.
I dan danas berači, kombajni, poljoprivredni strojevi, mašine koštaju, ljudi gube ekstremitete, gube zdravlje na radu, na poslu. Nažalost, svedoci smo da smo u zadnjih deset godina prošlog veka to gubili u ratu. I zato bih ja podržao ovaj amandman o tome da se izveštaji podnose Narodnoj skupštini da bi mi videli sa koliko pažnje pristupamo brizi onima koji su izgubili delove svog tela na radu, u ratu, izgubili zdravlje itd, i da su postali predmet ovog zakona, da ne mogu da se potpišu itd.
Mislim da je to vredno pažnje da svakom onom ko pojačava takvu vrstu propisa, pravi ispravke zakona, treba dati podršku i takav amandman treba prihvatiti. Ja bih bio voljan da to učinim. Sećam se i Blagoja Kazandžije i njegovog sina, to najbolje oslikava pripovetka „Sve će to narod pozlatiti“ koja je za vreme stranke bivšeg režima glasila, otprilike, „sve će to narod pomlatiti“.
Dakle, nisu vodili dovoljno brige o invalidima. Danas mi koji ispravljamo njihove propise smo predmet te kritike. Ja bih prihvatio taj amandman, ali i dalje insistiram na tome.
Član 161. daje za pravo da predlog za izmenu i dopunu predloga amandmana može da podnese Ustavom ovlašćeni predlagač zakona. Pravo predlaganja zakona i drugih opštih akata ima svaki narodni poslanik. Da vidimo šta kaže Ustav, gospodine Martinoviću, vi ste predsednik Odbora, Narodnu skupštinu čini 250 narodnih poslanika, pa ide dalje – izbore za narodne poslanike… I neko ko kritikuje Vladu u zadnjih godinu i po dana treba da kaže da je promenio četiri organizacije, samo još Jehovin svedok nije bio.
Mandat narodnog poslanika, sada će na izborima biti skraćen, kaže – narodni poslanik, član 102. Ustava, ne može biti poslanik. To piše u Ustavu. Nije ovo izmislio Marijan Rističević. Ja ne predajem pravo na fakultetu, ali toliko znam.
Predlog amandmana je podneo poslanik, a u Ustavu piše – narodni poslanik ne može da bude poslanik. Prema tome, i dalje tvrdim da su ovi amandmani neuredni, usput je i pomalo nepismeno napisati u obrazloženju „s obrizirom“. Ja takvu reč ne znam u srpskom jeziku. Ja sam stvarno zabrinut za kvalitet nastave našim studentima po ovim pitanjima.
Zato kažem, ja bih prihvatio ovu vrstu amandmana, ali u našim propisima stoji, a to bi doktori prava trebali da znaju, da informacije o svom radu ministarstva daju češće Narodnoj skupštini od godine dana, kao što je ovde predloženo, svaka tri meseca. Gospodine ministre, vi se sigurno toga sećate, te vaše obaveze. Prema tome, ja više volim da vi to četiri puta uradite u toku godinu dana, nego jednom kao što predlagač amandmana predlaže.
Verujem da će se moje kolege poslanici složiti da je džabe što ja delim savete, jer kad delite savete to je kao kad donirate organe. Ako ga ugroženi organizam ne prihvati, savet je uzaludan. Hvala.