Reč ima ministar. Izvolite.

Prvo, vaša opaska, odnosno vaš predlog da javni interes definišemo kroz ovaj zakon, ne možemo da prihvatimo zato što mi ovim zakonom definišemo položaj, rad, funkcionisanje javnih preduzeća. Ima logike i smisla ovo o čemu vi pričate i možemo da u narednom periodu razmišljamo o tome da se kroz neku strategiju ili zakonski okvir definiše javni interes i da definišemo i kategorije preduzeća i o tome sam pričao i u raspravi u načelu.
Ono što želim da vam se zahvalim, mislim da ste veoma korektno rekli, i to je veoma važno za nas da sada na neki način to definišemo, da država nije vodila računa o javnim preduzećima poslednjih 20 godina, i to na ovaj način doživljavam sada kao pohvalu za ovu Vladu i za nas što smo kroz dva zakona pokušali da ipak tu oblast uredimo na način kako bismo dobili najbolji mogući rezultat u interesu države. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, suštinski problem kod predloga ovog amandmana nalazi se u članu 1. i postoji mešanje i govori se o javnom interesu da su javna preduzeća javni interes. Bitna je razlika između javnog interesa i javnih preduzeća.
Javni interes jedne države može da bude različit. Ne znači da javna preduzeća moraju da budu u interesu javnom. To je samo u Srbiji. Verovatno, ako bi se danas vratili na raspravu kako funkcioniše suštinski, suština ove rasprave jeste u stavu i predsednika poslaničke grupe SNS da mora da se menja svest. Javni interes ne mora da radi javno preduzeće.
U članu 3. jasno se govori da javni interes može da obavlja i preduzetnik, odnosno društvo kapitala. Javni interes je šire definisan u odnosu na javno preduzeće. Ja se slažem da je Srbija zemlja koja verovatno ima najveći broj javnih preduzeća koje su, čini mi se, tu nepotrebne. Javna preduzeća su stvar prošlosti, stvar koja ne može da bude povezana sa jasnom tržišnom ekonomijom. Javna preduzeća su izuzetak u liberalnim, modernim, ekonomskim shvatanjima.
Ovaj zakon pokušava da definiše, pre svega, bolji način funkcionisanja tih javnih preduzeća dok se na tržištu poveravanjem poslova ne dođe da javni interes, koji mora da bude ograničen, ne obavljaju ili javna preduzeća u vlasništvu države ili druga preduzeća koja nisu u vlasništvu države. Kada dođemo u situaciju da imamo javni interes i poveravanje posla koja čini centralna, lokalna ili pokrajinska vlast, i poverava najkonkurentnijim preduzećima, onda će suština funkcionisanja biti potpuno drugačija.
Ovaj Zakon o javnom preduzeću ticaće se samo vlasništva nad preduzećima koja mi imamo, kao Skupština Republike, lokalne uprave, odnosno pokrajine, a javni interes se svakako definiše drugim zakonima.

Na naziv Glave I, naslov odeljka 1. i član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević, i zajedno Balša Božović i Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Koristiću dva plus pet minuta.
Vrlo interesantna tema. To smo kolega Pavićević i ja pokazali i na način što smo upotrebili najjače oružje protiv loših zakona koje može da bude upotrebljeno, a to je amandman „briše se“. Na svih 86 članova ovog zakona i, naravno, na jedan dobar deo drugih zakona koji su ušli u ovu korpu, u ovaj gulaš, u ovaj, kako bih ga nazvao, bolje da ne biram reči više, jedan skup zakona koji nemaju veze jedan sa drugim apsolutno nikako. Da su javna preduzeća u Lihtenštajnu, da li je javno zdravlje u Smederevu, da li je metrologija, ne znam gde, u to nećemo da ulazimo.
U svakom slučaju, prvi razlog je za sve te zakone zato što je nedopustivo da se tom brzinom progurava, potura, gura ispod žita, ili kako već hoćete da to definišete, ovako velika grupa zakona bez bilo kakve mogućnosti za bilo kakvu ozbiljnu raspravu.
Naravno da ćemo ostati ovde cele noći, ali to svi razumi ovde shvataju kao političko-sportsku aktivnost bunta opozicije protiv silovanja procedure u parlamentu od strane aktuelne vlasti, i to nije prvi put. Ovo je prvi put da počinjemo u sedam sati, ali nije ni to najgore. To su osnovni razlozi za sve zakone.
Posebno je važno pitanje zakona koji definišu oblast javnih preduzeća i zato posebno ovaj zakon ne sme da prođe na ovakav način.
Prvo, pre dve, dve i po godine je donet već jedan zakon koji je, naravno, i tada proglašavan kao savršen, najbolji na svetu, prvi u istoriji, ljubi ga majka i ne znam sve koje komplimente nije imao. Evo sada za manje od dve i po godine mi dobijamo novi zakon koji je, naravno, još bolji, još savremeniji, još reformističkiji, prvi put u istoriji, naravno, kao i onaj od pre dve godine. To je nedopustivo.
Oblast javnih preduzeća. Čuli smo već kolege koje su dale različita mišljenja o tome šta su javna preduzeća, koja je potreba za njima, šta treba da obezbede javna preduzeća i postoje definicije koje idu u levičarsku demagogiju i imaju definicije koje idu bliže nekom tržišnom viđenju privrede u savremenom svetu.
Naravno da Nova stranka misli da treba imati što manje javnih preduzeća. Naravno da je vrlo malo tih oblasti od javnog interesa zbog kojih ne može biti osnovana neka normalna korporacija sa privatnim vlasništvom ili „ppp“ ili javno privatnim partnerstvom, nego da baš mora eksplicitno i jedino da bude u državnom vlasništvu. Skoro da ne postoji takva oblast.
U svetu danas imate privatne vodovode, imate privatne ulicu po nekim američkim gradovima, da ne govorim o železnici, proizvodnji, distribuciji struje, o proizvodnji naoružanja, o prodaji naoružanja, o elektronskim medijima, o svemu onome što piše inače u drugom članu na koji smo isto dali amandman.
Ovde piše da se ovim zakonom uređuje pravni položaj javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njegov položaj.
Verujte, svi znamo, i to zna srpska javnost, i to zna aktuelni ministar, i ministar pre njega, a verovatno i ministar koji će doći posle Sertića, da su javna preduzeća u Srbiji i ne samo u Srbiji, ali nas interesuje Srbija, ovo je srpski parlament, mesto za korumpiranost, nepotizam, za amaterizam u poslovanju, sastavni deo svakog organizovanog kriminala. Svaka organizovana kriminalna grupa ima jedno javno preduzeće koje je korisnik ili koje oni koriste u svom delovanju.
Ta priča o tome da će nam javna preduzeća obezbediti bolji položaj potrošača nikada nigde nije potvrđena. Šta je realnost danas? Da ne postoji javno preduzeće ili skoro da ne postoji. Ako se napravi jedan konsolidovani bilans, jedan dobar oditing, ni jedno preduzeće ne posluje, a da je javno, sa profitom, ni Telekom, a da ne pričam o „Air Srbija“, aerodromu i tim drugim zabludama. Znači, ni ono za koje svi misle da je savršeno, ni ono ne posluje sa profitom. Zašto? zato što je u prirodi kapitala da bude u privatnim rukama, a ne da bude deo neke opšte, zajedničke, virtuelne imovine. Zato je trebalo uraditi, ne samo ova Vlada, ne samo ova vlast u poslednje četiri godine, nego i pre toga, puno da se ta situacija promeni i da javna preduzeća postanu retkost.
Da li se ovim zakonom nešto menja? Ne. Ne, ništa. Ta kozmetika da direktor mora da ima fakultet, naravno da treba da ima fakultet, pa to se valjda znalo i pre. Da ima pojma o delatnosti tog preduzeća, mislim da se to podrazumeva. To ne daje nikakav novi kvalitet ovom zakonu, nego je ovaj zakon jedna klasična predizborna grupa reči, slova, rečenica, gde se to nudi kao – evo, sad ćemo da rešimo sve, kao što ćemo da potpisujemo najbolje ugovore u istoriji, naravno, ali od juna meseca kada prođu izbori, pa će i tada da bude završen posao sa preduzećima koja su u nekim procesima ozdravljenja, pa ćemo tada sve da odstranimo, ali samo da prođu izbori.
Mislim da za jednu ozbiljnu državu to nije dobar postupak. Mislim da za Vladu, za skupštinsku većinu, za vladajuće partije koje misle da sigurno ostaju na vlasti, posebno za njih nije dobro, da svoju budućnost, to se naravno neće desiti, ali da ne kvarim vaše snove, da će za budućnost u tim snovima biti jako teško raditi po lošim zakonima, kao što je ovaj zakon.
Ove zakone treba brisati i napraviti bolje zakone.

Hvala.
Vladimir Pavićević. Poslaniče Pavićeviću, pet minuta imate.

Poštovane dame i gospodo, gospodin Živković je dao jedan uvod u kontekst amandmana koje smo mi podneli na ovaj Predlog zakona i ja bih hteo da vam kažem, ovako što bi se reklo direktno u lice, ministre Sertiću, da svojim delanjem, evo ovde u Narodnoj skupštini, vi simbolizujete kontinuitet jedne loše prakse, Vlade, čiji ste član.
Pa još nismo zaboravili poštovana gospodo ni sadržinu Zakona o privrednim komorama o kojem smo takođe ovde satima raspravljali. Objašnjavali da ne treba da se uvodi obavezna članarina za članove Privredne komore i niko ne zna koliko je nedelja prošlo, a vi ste ministre Sertiću poslali još jedan veoma loš zakonodavni projekat.
Evo poštovana gospodo, na primeru našeg amandmana na član 1. ovog zakona, da pokažem ovu svoju tvrdnju i argumentaciju da ponudim za nju. Članom 1. predviđa se sledeće – definiše se predmet zakona i tamo piše – ovim zakonom uređuje se pravni položaj javnih preduzeća, drugih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, a naročito osnivanje, poslovanje, upravljanje, imovina i druga pitanja od značaja za njihov položaj. Ko čita sadržinu člana 1. odmah se pita – čemu služe ta javna preduzeća inače i kako će se pravno urediti njihov položaj u našem sistemu?
Poštovana gospodo, na osnovu sistema ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja koje zagovaramo mi, narodni poslanici Nove stranke u Narodnoj skupštini, mislim da je jasno da javna preduzeća i neke druge organizacije treba da postoje samo onda u retkim situacijama, ministre Sertiću, kada se tržišnim mehanizma nikako ne mogu obezbediti uslovi poslovanja privatnih kompanija koje bi mogle da ostvaruju profit.
Dakle, nema interesovanja, nema interesa za takvo delanje, budući da postoje neke oblasti, postoje neke teme koje su važne za naš zajednički život u našoj političkoj zajednici, a da nema tržišnog interesa da se neko bavi time, formiraju se neka vrsta preduzeća koja se bave tim. Šta ja onda zaključujem? To mora da bude neko pitanje kome mi posvećujemo primerenu pažnju, ministre Sertiću, na ozbiljni način pristupamo raspravi o tim pitanjima.
Šta mi imamo ovde poštovana gospodo i ministre Sertiću, pravo da vam kažem, ja više zameram svojim kolegama narodnim poslanicima na jednom poniznom odnosu prema Vladi Srbije, kada pristaju na to, da imamo ministre Sertiću noćne sednice o ovakvoj jednoj stvari, koja je veoma važna stvar. Ja sam prvi put narodni poslanik, poštovana gospodo, ali sam malo pitao, malo sam pitao iskusnije narodne poslanike.
Ministre Sertiću, da li je ikada bilo da sednica Narodne skupštine počinje u sedam sati? Nikada, rekli su mi da je ovo prvi put, trajala je do ponoći, trajala je do zore. Ja sam ovde ostajao do zore, ali da počinje u noćnim satima, niko od ovih iskusnijih političara nije mogao da se seti da je to bilo, a onda ministar Sertić, poštovana predsednice nama napiše u obrazloženju za ne prihvatanje ovog amandmana sledeće – amandman se ne prihvata iz razloga što ne postoje obrazloženi razlozi za predloženi amandman.
Poštovana gospodo, predsednice Gojković, na dve stranice mi obrazložili ministru Sertiću zašto je neophodno da izbriše ovaj član i sve naredne članove ovog Predloga zakona. Na dve stranice. Evo je prva stranica, evo je poštovana gospodo druga stranica, a ministar Sertić, gospođo predsednice, nama odgovara – da nismo ponudili ni obrazloženje za prihvatanje našeg amandmana i da budući da nema obrazloženja, da ne može onda da prihvati naš amandman. Pa, evo obrazloženja gospodine Sertiću.
Na osnovu ove dve stranice, ja ću na ovoj noćnoj sednici poštovana predsednice, da argumentujem svaki naš amandman do poslednjeg člana ovog Predloga zakona. Ako treba do zore, do zore. Sutra do podneva, do podneva, do četvrtka u četiri kada Vlada dolazi da odgovara na naša pitanja, do četvrtka u četiri kada bi Vlada po pravilima trebala da dođe da odgovara na naša pitanja, a ne dolazi, poštovana gospodo. Ovo je bio uvod. Očekujem odgovor gospodina Sertića.

Hvala. Izvolite ministre.

Poštovani poslanici, veoma je važno kada mi vama kao ministri kada obrazlažemo naše predloge i ideje za zakon i svaki član dajemo obrazloženje obično u načelnoj raspravi i kada govorimo danas u pojedinostima, da svaki član dobro pročitamo i da treba da znamo šta znači.
Prvi član Zakona o javnim preduzećima definiše položaj javnih preduzeća i kaže se zašto postoji, da trebaju da imaju svoje organe upravljanja i da bude definisan način poslovanja, da se definiše imovina i sve ostalo. Ono što poštovani poslanici opozicije ovim Predlogom zakona predlažu, to je da naša javna preduzeća ne postoje uopšte ili da postoje, a da ne budu uređena ni na koji način, otprilike kao u vreme kada su oni bili na vlasti i kada su upravljali preduzećima, pa smo zbog toga dobili milijarde i milijarde dugova u našem budžetu.
Zbog toga danas vraćamo sva sredstva koja moramo da vratimo prema međunarodnim kreditorima, a to što se tiče vašeg obrazloženja, mogli ste da napišete i ovako 20, 30 ili 50 strana koliko je i zakon, važno je šta piše u obrazloženju. Ništa celishodno niste napisali u vašem obrazloženju da bismo mogli da prihvatimo ovakav predlog amandmana. Hvala.