Gospodine predsedavajući, iz ovog govora mog prethodnika mogu samo da zaključim, a moram da pitam i ministra, da li je Vlada odustala od mera štednje i to je moje prvo pitanje.
Drugo pitanje, a odnosi se na ovaj član zakona, kako se može isplaćivati naknada za rad u nadzornim odborima, ako toga nema u zakonu? Ja bih zaista volela da mi to objasni gospodin ministar. Kako se može isplaćivati naknada predsedniku i članovima nadzornog odbora, ako toga nema u zakonu?

Isto kao i do sada.
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana i član 24. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Kaže član 24. da direktora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija imenuje Vlada, direktora preduzeća čiji je osnivač pokrajina imenuje neko ko je određen statutom pokrajine i direktora javnog preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, određuje organ lokalne samouprave koji je nadležan za to.
Naravno da to treba brisati. To se naravno podrazumeva.
Javno preduzeće se osniva zbog javnog interesa, a u Ustavu Srbije piše ko je nadležan za javni interes. Nema potrebe da opterećujemo zakon ovakvim normama koje su potpuno besmislene, to je kao da utvrđujemo da je danas 23. februar i da je sreda i da je sutra četvrtak i da sutra ne sme da dođe predsednik Vlade Srbije da odgovara na naša pitanja, a to svi znaju. Nema potrebe …

Gospodine Živkoviću …

Govorim o amandmanu na član 24. samo najdobronamernije. Znači, direktore bira Vlada Srbije, Vlada Vojvodine ili organ lokalne samouprave. Nema nikakve sumnje oko toga.
Neki poslanici su se pitali gde sam ja bio, dal sam spavao da se spremim za ovu raspravu, a ja sam uvek spreman za bilo koju raspravu, kao i gospodin Pavićević. (Isključen mikrofon.)

Gospodine Živkoviću …
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel si bio uhapšen?)
(Zoran Živković, s mesta: Jeste li prekinuli njega koji je izrekao uvredu?)
Gospodine Živkoviću, prekinuo sam vas da bih mogao da kažem gospodinu Martinoviću da po Poslovniku ne sme da dobacuje i ako bude nastavio, moraću da izreknem meru.
Ali, sam takođe hteo da kažem vama, da smo se pre nego što ste došli dogovorili da više nećemo dozvoliti da se govori van amandmana. Istog trenutka kada budete to pokušali, ja ću da prekinem i nemojte posle da pitate zbog čega prekidam.
(Zoran Živković, s mesta: Ako mi vratite vreme…)
Ne želim više da vam vratim vreme, sada idemo na sledeći amandman, ali ubuduće…
(Zoran Živković, s mesta: Imao sam još vremena.)
Nemate isteklo je vreme, ali ubuduće…
(Zoran Živković, s mesta: Potrošili ste moje vreme vi.)
Imate dovoljno amandmana, ne morate da brinete.
(Zoran Živković, s mesta: Držim vas za reč.)
A zašto ste, gospodine, pa kažem vam da imate već sledeći amandman…
(Zoran Živković, s mesta: Zato što ste mi 30 sekundi uzeli.)
Gospodine Živkoviću, ja ću…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ti dobro kradeš.)
Nije problem da vam dam…
(Zoran Živković, s mesta: Zašto se ponašate tako?)
Pa zato što se ponašate tako, gospodine Živkoviću.
(Zoran Živković, s mesta: Kako se ponašam?)
Pa, ponašate se tako. Ne dozvoljavate mi da vodim sednicu, da upozorim gospodina Martinovića da ne može da dobacujete, pa, zato što se ponašate tako gospodine Živkoviću.
Nije problem ni 30 sekundi, dobićete i 30 sekundi i minut i dva minuta i pet minuta, ali samo molba da govorite o amandmanu. Ništa više.
(Aleksandar Martinović, s mesta: I da ne krade.)
Kada god budete govorili o amandmanima, ja vas ne ću prekinuti ni posle dva minuta.
Znači, ja vas molim…
(Zoran Živković, s mesta: Trideset sekundi.)
Dobićete 30 sekundi, ali vas molim da se vratite na amandman i da govorite o amandmanu, taman smo počeli, izgubili smo dosta vremena, počeli smo da govorimo o amandmanima, ovo je važno za građane Srbije da čuju koji su naši argumenti i sa jedne i sa druge strane o amandmanima.
Tako da vas molim da se vratite na amandman.
(Jovan Marković, s mesta: Poslovnik.)
Gospodine Markoviću, da li će te da dopustite da gospodin Živković iskoristi svojih 30 sekundi? Nema potrebe da sada se vraćamo na…
Moraću da dam pauzu ako budemo nastavili da se vraćamo ponovo na Poslovnik. Ja vas molim sad, razjasnili smo ovo, gospodin Živković da iskoristi svojih 30 sekundi i da nastavimo raspravu. Da li se slažete?
(Jovan Marković, s mesta: Ali nismo razjasnili što je gospodin Martinović sve vreme dobacivao.)
Gospodine Markoviću, već sam ukazao gospodinu Živkoviću da repliciranje sa mnom mene onemogućava da ja pratim sa druge strane šta neko dobacuje i da li neko dobacuje, ja vas molim da govorimo o amandmanima i neće biti potrebe, verujte, evo i koleginica Karavidić je govorila o amandmanima, vi ste govorili o amandmanu, niko vam nije dobacivao. Nije vam niko dobacivao, zato i molim narodne poslanike da slede vaš primer i vas i gospođe Karavidić i niko vam neće dobacivati i ja vas neću prekidati.
Nadam se da smo se dogovorili.
Izvolite gospodine Živkoviću.

Hvala lepo.
Dakle, direktori javnih preduzeća se biraju, kao što su se inače birali u zadnjih 200 godina, ili bar zadnjih pedesetak godina u ovoj državi i to je potpuno normalno.
Šta je problem? Problem je što oni imaju prevelike plate, koje ne zaslužuju ni na jedan način. Sva ta preduzeća su veliki gubitaši i taj gubitak se prenosi na neke buduće generacije.
Ja sam bio odsutan dva sata, zato što se rodila jedna Emilija, koja će nažalost morati da bude opterećena dugovima koje je stvorila ova Vlada i ja čestitam Marku…

Zahvaljujem gospodine Živkoviću, govorili ste preko 30 sekundi, to je stvarno za čestitke, ali morate da govorite o amandmanima.
Zahvaljujem.
Da li želite reč gospodine Babiću?
(Zoran Babić, s mesta: Da.)
Izvolite.

Svako dete je blago i ja se pridružujem čestitkama za rođenje jednog deteta, da je živa i zdrava i da bude mnogo bolja od nas, neće joj biti teško u tome.

Ali, ono što moram da primetim, koliko je prethodni govornik spreman za raspravu, govori i nešto što je ustvrdio da su se javna preduzeća tako birala zadnjih 200 godina. Nešto se ne sećam da su javna preduzeća postojala u Srbiji pre 200 godina. Pa, se ispravio da se biraju na taj način zadnjih 50 godina. Ne sećam se da je baš, ja imam 45 godina, dugo pamtim, ali da 50 godina postoje javna preduzeća u Srbiji, takođe ne stoji.

Ali je vrhunac ne pripreme za raspravu pokazuje činjenica da je pogodio dan. Mi jesmo u sredi, ali ne 23. februar, već 24. februar, tako da vidim da su efekti tog slavlja koje je sa razlogom da se osećaju i čuju ovde.