Što se mene tiče, neka se zaposle ljudi i članovi DS samo da ta preduzeća rade. Niko ne zapošljava u „JUMKO“ po partijskoj pripadnosti. zapošljavamo svakoga ko hoće da radi.

Gospodine Martinoviću, isteklo je vreme.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Gospodine Markoviću, niste pomenuti sada.
(Jovan Marković, s mesta: Kako nisam pomenut. Direktno me je pomenuo imenom i prezimenom.)
Izvinjavam se, malo je buka u sali, pa moguće da nešto i ne čujem kao predsedavajući.
Verujte da je veoma veliki žamor u sali i ako ustanete i odmaknete se od mikrofona neke reči ne možemo da čujemo.
Tako da ako smatrate, ako kažete da ste pomenuti u izlaganju gospodina Martinovića imenom i prezimenom, ja ću vam dati pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine, kolega Martinoviću, ja vrlo dobro poznajem prilike u Srbiji i vrlo dobro poznajem prilike na jugu Srbije i vrlo sam upoznat sa namerom SNS da po svaku cenu i kroz ovakve aktivnosti preuzme vlast i u Vranju i u svim ostalim opštinama i vrlo sam upoznat sa svim aktivnostima koje imaju vaše kolege iz ministarstva koje paralelno radi na tim poslovima da se navodno unapredi privreda Vranja i juga Srbije i ako imaju veoma sumnjive biografije, sumnjivo završene fakultete itd, o tome nećemo da polemišemo, ali je takođe jako važan taj koncept koji ste kritikovali DS vi treba da znate da je gospodin Šutanovac u vremenu kada je bio ministar odbrane upravo svojim odlukama povezao poslovanje „JUMKO“ i izradu opreme itd. za Ministarstvo odbrane.
Gospodin Ćirić je takođe to radio što se tiče „Pošte“. To ljudi dobro znaju i u Vranju i u okolini, znaju koliko je taj koncept bio zasnovan na nekim normalnim, zdravim i realnim osnovama i koliko su bili ispoštovani svi ljudi, a ne samo članovi DS u tim poslovima.
Ono što je ovde problem i na šta hoću posebno da ukažem, jeste upravo ta činjenica, gospođo ministarka, da ste vi možda prevideli da postoje i ovakve stvari koje se dešavaju u Srbiji, da postoji armija ljudi zaposlenih ispred SNS-a, koji rade na nekim poslovima koji su isključivo vezani za partijski interes. Da li je to pisanje komentara, da li je to na neki drugi način promocija politike te stranke, to nije važno, ali postoji veliki broj ljudi koji su, pod navodnicima, zbog nekih privrednih aktivnosti dobili partijske poslove. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću, niste sada pomenuti.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Spomenuta je SNS.)
Izvolite.

Izgleda da će se ponovo vratiti u modu onaj slogan - DOS je najgori, bio i ostao.
Dakle, evo sada se vidi kako izgleda program DOS-a. Sada je loše kada otvorite „Jumko“. Sada je loše kada obnovite proizvodnju u jednom gigantu koga je taj isti DOS opljačkao. Sada građani Srbije u stvari mogu da vide šta ih očekuje ako taj novi DOS ponovo pobedi. Prvo, znamo ko će biti premijer Vlade ako DOS pobedi. To je čovek koji je već bio premijer 2003. godine, posle vrlo jednog nesrećnog i tragičnog događaja. I, očekuje ih opet ona ista politika DOS-a.
Za razliku od politike SNS-a koja podrazumeva otvaranje novih radnih mesta u privredi, očekuje ih ono što su videli i što su na svojoj koži doživeli kada jeo onaj stari DOS bio na vlasti od 2000. godine. To znači zatvaranje preduzeća u realnom sektoru, gubitak posla, nemanje plate, neuživanje bilo kakvih ekonomskih i socijalnih prava i, naravno, akumulacija kapitala i akumulacija svih mogućih privilegija u rukama nekoliko pojedinaca iz DOS-a. To smo sve videli 2000, 2001, 2002. 2003, 2004, 2007, 2008, 2009, 2010. i 2011. godine, to je sve već viđeno.
Ali, dobro je, gospodine Markoviću, što ste vi podsetili građane Srbije kako mislite da vladate ako eventualno pobedite na predstojećim izborima. Dakle, sad smo čuli, dragi građani Srbije, DOS će da bude isti onakav kakav je bio i do 2012. godine. Zatvaraj, ukidaj radna mesta, ne daj platu, ali zato omogući gospodinu Šutanovcu da napravi nekoliko stanova na Vračaru itd, itd. Dakle, DOS je najgori.

Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Replika.)
Zašto smatrate sada, gospodine Markoviću?
(Jovan Marković, s mesta: Opet me je pomenuo. Vi ne čujete dobro?)
Pomenuo je DOS.
(Jovan Marković, s mesta: Upravo je rekao gospodine Markoviću.)
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, zaista mislim da je krajnje vreme da pažljivo slušate ono što se govori i da se ne troši vreme…

Gospodine Rističeviću, možete s pravom da negodujete, ali sami znate da replika ima prednost. Ja se izvinjavam svim poslanicima koji strpljivo čekaju da dobiju reč, jer imamo dva poslanika koji žele da pominju jedni drugoga, da bi u replikama imali pravo na repliku. Ja ne mogu tu ništa.
Izvolite, gospodine Markoviću.

  Vratite mi vreme.

Nastavite, gospodine Markoviću, uračunaću vreme koje sam ja iskoristio.