Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, premrli smo od straha zato što partija Borisa Tadića neće glasati za Maju Gojković za predsednika Narodne skupštine, mada vas na to niko nije ni pozvao.
Nekoliko stvari gospodine Aleksiću. Kažete, odnosno pominjete hitni postupak. Hitni postupak je deo parlamentarne procedure propisan Poslovnikom koji je donet u vreme kada je Boris Tadić bio predsednik države i kada je vaša stranka imala većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije i to je Poslovnik koga je donela vaša stranka, odnosno stranka sa kojom ste vi u koaliciji. U hitnom postupku, gospodine Aleksiću, nije ništa strašno. U prošlom sazivu parlamenta, 54% zakona, 54% zakona je doneto po hitnom postupku. Pri čemu je većina od tih predloga zakona mesecima bila u Narodnoj skupštini i mesecima bila na zvaničnoj internet prezentaciji Narodne skupštine. I poslanici, i građani Republike Srbije su imali i te kako vremena da se sa tim predlozima zakona upoznaju.
Pominjete Zakon o javnom beležništvu. Pa tačno je, menjali smo ga. Zato što prvobitni zakon koga ste doneli 2011. godine nije ništa valjao. Upropastili ste jedan deo pravnog sistema Republike Srbije i onda smo morali da menjamo Zakon o javnom beležništvu.
Što se tiče spajanja tačaka dnevnog reda, pre nego što u tuđem oku vidite trn, najpre kod sebe vidite balvan gospodine Aleksiću. Evo, vam sednica od 5. maja 2010. godine, valjda znate ko je tad bio na vlasti. Kažite mi molim vas kakve veze ima, Zakon o potvrđivanju sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade države Kuvajt, Zakon o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o saradnji u oblasti odbrane, Zakon o pivu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o regionalnom razvoju, Zakon o potvrđivanju sporazuma o osnovanju Statuta Evropske organizacije za javno pravo, Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Islamske Republike Iran o međunarodno drumskom prevozu putnika i stvari, Zakon o metrologiji.
Čitam samo neke, inače, na toj sednici od 5. maja, gospodine Aleksiću, spojeno je 89 predloga zakona i sa dve odluke. Odluka o izboru Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine. Evo toliko o tome koliko vi poštujete te tako zvane nezavisne institucije. Dakle, spojili ste izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti sa izmenama i dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine, a prethodno ste spojili 89 tačaka dnevnog reda. Spojili ste pivo, Kuvajt, Agenciju sa privatizaciju, Saveznu Republiku Nemačku i vojnu saradnju sa njom. Pitaj boga šta je sve bilo u ovom bućkurišu i onda se vi gospodine Aleksiću nalazite dovoljno pozvanim da nekome držite lekcije o parlamentarizmu i o tome kako je radila Narodna skupština Republike Srbije.
Ako je ovo gospodine Mićunoviću praksa koju i mi treba da nastavimo, onda mislim da to neće biti baš dobro za većinu poslanika koji pripadaju poslaničkim klubovima opozicije. Jer, ako vi budete isključivali mikrofon posle pet sekundi nakon što prođu dve minute ili nakon što nekima hoćete da date reč, a nekima ne, onda će vaše kolege iz opozicije da kažu za nas da smo zlikovci, da smo zločinci, da im ne damo reč, da gazimo demokratiju itd, a vi ste se danas upravo na taj način ponašali prema gospođi Maji Gojković.
Dakle, nemojte posle da kukate i da se žalite kako isti aršini budu primenjeni na vama. To što ste vi sada momentalno predsedavajući, ja to poštujem, ali ako vi sad hoćete da uvedete praksu koja će u ovom parlamentu da važi u naredne četiri godine, onda to pre svega po vašu poslaničku grupu neće biti dobro, a neće biti dobro ni za poslaničke grupe koje pripadaju takođe tom tzv. doduše vrlo šarenom opozicionom bloku.

Može nekoga zabavljati, da vi zloupotrebljavate naravno Skupštinu i ne brinite vi o meni ništa, ali ovo što radite ide protiv brzog završavanja našeg posla. Vi govorite pet minuta, pet minuta ste odgovarali sada, provocirajući naravno replike, a onda se nemojte žaliti da ja negde ne izbacujem one koji se ne drže dnevnog reda, ne biste vi nijedan sekund tu bili kada bi se ja pridržavao toga da se poslanici pridržavaju strogo dnevnog reda.
Prema tome, to smo konstatovali, a sada pravo na repliku tražio je gospodin Aleksić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, šta se dešavalo, zapravo, ja prvo ne držim nikome lekcije niti to hoću da radim. Imam puno pravo kao predstavnik naroda da zastupam interes onih ljudi koji su me ovde poslali i to ću govoriti. Da li se to nekome sviđa ili ne, to je sada pitanje za vas.
Što se tiče 2010. godine i šta se dešavalo tada na skupštinama, to je bilo pre šest godina, ja ću da vas podsetim da vi četiri godine ste ovde imali vremena da sve to što je bilo loše popraviti i promenite da ne bude kao što je bilo. Dakle, ja nisam primetio da se nešto promenilo. Zapravo, jedino ste se vi promenili, jer tada do 2012. godine vi ste bili protiv EU i protiv Šešelja, odnosno protiv Vučića i Nikolića, a za Šešelja. Bili ste neko ko apsolutno nije podržavao politiku SNS, a danas svosrdno to podržavate i trudite se i zastupate tu politiku. To je u redu ako napredujete, idete u napred i nadam se da će to dati neki rezultate, kvalitativne pre svega u vašoj grupi.
Dakle, što se tiče Zakona o javnom beležništvu, ne samo taj zakon, set sistemskih zakona je usvajan preko noći, usvajan je na brzinu, bez javnog uvida, bez javne rasprave i tako dalje. Znate vi vrlo dobro koji neću da trošim vreme na nabrajanje zakona.
Što se tiče jedne vrlo važne stvari, molim vas, pomenuli ste izbor poverenika, za vreme mandata gospođe Gojković ovde se pamti da nije data reč povereniku Šabiću da se obrati sa ove govornice. Dakle, tada kada je vršen izbor nezavisnih institucija vi niste dali reč i to je još jedna referenca predsednice Skupštine koju vi zastupate da treba da vodi parlament u narednom periodu. Hvala vam.

Gospodo poslanici, dajem pauzu od deset minuta da se osvežimo i onda ćemo nastaviti. Nastavićemo gde treba.
(Posle pauze.)

Počinjemo.
Za repliku se javio gospodin Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja zaista ne razumem gospodine Mićunoviću zašto radite, to što radite? Dakle, uđete u salu Narodne skupštine i onda čekate, sedite deset minuta, ne počinjete sa radom.
Drugo, nije mi jasno zašto kada ja treba da dobijem reč dajete naprasno pauzu. Rekli ste da sam ja nekoga vređao, provocirao, napadao. Ništa od toga nisam rekao. Ja sam samo podsetio gospodina Aleksića šta je radila tadašnja skupštinska većina, kakve je sve zakone spajala, da su spajali 89 predloga zakona i pivo i Agenciju za privatizaciju i vojnu saradnju sa Nemačkom, itd.
Ono što gospodin Aleksić izgleda nije hteo da razume ili možda zaista ne razume, to je koliki značaj ima politička stabilnost za našu državu. On se podsmešljivo odnosio prema tom takozvanom ukrajinskom scenariju koga su zagovarali pojedini pripadnici bivšeg režima, a ja mislim da je to jedna veoma ozbiljna tema i da Srbija ne sme da dozvoli da joj se dešava ono što se dešava Ukrajini, da Srbija ne sme da dozvoli ono što se dešava u Makedoniji, ono što se dešava u Crnoj Gori i da je i te kako važno da očuvamo političku stabilnost u zemlji, a to znači da imamo snažnu Vladu koja će umeti da kontroliše situaciju u skladu sa interesima građana Srbije.
Nekome je to možda smešno, ali pogledajte šta se dešava u Hrvatskoj. Njima uopšte nije smešno. Nisu uspeli da sastave vladu pre mesec ili dva dana, već se govori o nekim novim izborima.
Mi iz Srpske napredne stranke to ne želimo da dozvolimo i zato smo rekli i nisam slučajno rekao kada sam predlagao i obrazlagao kandidaturu, evo završavam gospodine Mićunoviću, gospođa Maja Gojković koliko je za nas iz Srpske napredne stranke važna politička stabilnost u zemlji. Zato što je svuda oko nas nestabilnost, svuda se ljuljaju temelji država, svuda građani ne znaju šta će ih zadesiti sutra. Mi u Srbiji to ne želimo da dozvolimo.
Zato je bitno gospodine Mićunoviću da ovu sednicu vodite strpljivo, polako, bez žurbe, bez nervoze, u skladu sa Poslovnikom, da omogućite da izaberemo predsednika Skupštine, posle toga da izaberemo Vladu, jer Srbiju u naredne četiri godine očekuje težak posao. Mi nemamo vremena da čekamo, ako vi imate to je vaša stvar, ja to pozdravljam, nemam protiv toga ništa, ali omogućite nama koji hoćemo da radimo da svoj posao radimo u skladu sa Poslovnikom.

Od te vaše vrednoće ja ne znam šta ću.

Hteo sam da vam učinim da prvi posle pauze dobijete reč, vi ste to meni zamerili što sam vam prekinuo tok vašeg izlaganja.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne morate uopšte više da mi dajete reč.)

Molim vas ne prekidajte me, sada ja govorim. Onda sedite lepo pa saslušajte. Narod vas gleda, meni je svejedno.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne morate uopšte više da mi dajete reč, ne ljutim se uopšte. I vas gleda isto kao i mene, možete da me izbacite iz sale, ne morate uopšte više da mi dajete reč. )

Samo da vam kažem. Ovde postoje poslanici koje jednako poštujem, nemate nekakav izuzetak, ja sam rekao deset minuta, ja sam došao, ali ljudi svrate u kafe, toalet, itd. Vi mene terate da ja držim to tačno deset minuta, kada vi dođete da moraju da svi dođu.

Prema tome, mi nastavljamo sednicu. Završavamo ovu repliku nadam se.

Sledeći govornik je Milena Turk.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da danas govorim na ovu temu, na temu izbora predsednika Narodne skupštine.

Posebno mi je drago što je kandidat iz Srpske napredne stranke žena i što je to gospođa Maja Gojković.

Gospođa Gojković je jedna obrazovana, elokventna i staložena osoba koja je u dosadašnjem radu pokazala da izuzetno dobro može da vodi sednice Narodne skupštine.

U brojnim situacijama koje smo videli u prethodnom sazivu pokazala je strpljenje, toleranciju, trpeljivost, pokazala je da može da donosi mudre odluke i da tok sednice uvrsti u okvire koji dolikuju ovom visokom domu.

Diskusiju i odnose u parlamentu podigla je na jedan viši nivo i kada govorimo o prvoj među jednakima, moram da kažem da je gospođa Maja osoba koja ima bogato političko parlamentarno iskustvo, ali i visoko stručno znanje.

Kao jedna karakteristika koja vrlo pogoduje ovoj kandidaturi za funkciju je to što je gospođa Maja bila prva žena u istoriji Novog Sada, koja je bila na čelu ovog grada, prva žena gradonačelnica Novog Sada, što je veli izazov, velika čast i velika odgovornost i smatram da je to izuzetno važno.

Predsednik Narodne skupštine je taj koji doprinosi ugledu Narodne skupštine, ali i ugledu svih narodnih poslanika i to je još jedna odgovornost. On je dužan da se stara da se u parlamentu čuju različita mišljenja, da se čuje diskusija, ali da se to odvija uz međusobno uvažavanje i poštovanje, da je on dužan da to omogući.

Gospođa Gojković u svom dosadašnjem radu je pokazala izuzetnu odgovornost i posvećenost, ali uvek dostojanstveno ponašanje. Ja smatram da je to izuzetan predlog i pozivam poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog Srpske napredne stranke.

Međutim, mnogo više kritika smo čuli u petak i danas na rad Srpske napredne stranke, a ja moram da podsetim da je upravo Srpska napredna stranka na izborima koji su ne tako davno održani, pre samo mesec dana, dobila ogromnu podršku građana za politiku koju sprovodi.

Kritike su dolazile i na odluke koje je parlament donosio i opet moram da kažem, građani su u prkos teškim merama koje su donošene ovde u parlamentu prepoznali da je ovo bilo neophodno, da je u interesu građana i da je jedino realno i moguće.

Oni koji nemaju rezultate u svojim lokalnim sredinama pa moraju da pomoću napada i pomoću neistina obezbeđuju sebi alibi, to čine da bi izbegli odgovornost.

Međutim, građani Srbije su tu da o svima nama sude i na izborima su jasno rekli da je jedino politika Aleksandra Vučića odgovorna, realna i prava.

U redu bi bilo da kritike dolaze od onih koji nikada nisu bili u vlasti. Međutim, kada kritike dolaze od onih koji su 10 ili 15 godina unazad imali sve poluge vlasti, imali mnogo manje dugove i mnogo manje problema, a ništa nisu uradili, onda je to prosto licemerno.

 

Reč ima Slaviša Ristić.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika.)
Prošla je replika. Data je reč. Kasno je.