Evo, sada kad čujem šta sve nisam uradio i šta sam uradio onda su mi jasne reči jednog pokojnog čoveka koji je za prethodnog govornika rekao da tu nema ni Srbina, ni čovjeka. Ali prepoznaće se on i ko je to rekao i kome su te reči bile upućene.
Što se tiče vas velikih Srba, veliko Srba itd, gospodine Šešelju, ovo je vaše pismo iz septembra 2008. godine: „Braćo Srbi i sestre, srpski radikali, članovi centralne otadžbinske uprave…“ itd, da ne čitam sve: „mi želimo da budemo ravnopravan partner u EU bez uslovljavanja sa KiM u sastavu Republike Srbije“. Kome nije jasno, može da nađe na internetu pismo gospodina Vojislava Šešelja.

Dajem reč…
(Vojislav Šešelj, s mesta: Replika, ovo je nova stvar iznesena.)
Ali jedan minut.
(Igor Bečić, s mesta: Gospodine Mićunoviću, ja prethodno imam pravo na repliku. Pomenuto je moje ime i prezime nekoliko puta, imam pravo na repliku.)
Izvolite, prvo Igor Bečić.

Poštovani predsedavajući, ovo je poslednji put da odgovaram kada bude moje ime pomenuto u Narodnoj skupštini, ali imam ponudu za gospodina Šešelja.
Pošto znam da je Sokolac divno mesto u Republici Srpskoj, ali nažalost nikada nisam bio, ako dokaže da imam ikakve veze sa Sokolcem i da sam tamo završio fakultet, takođe, ako dokaže da sam izgovorio reč „mortadela“, a imamo snimak na jutjubu i može da se čuje šta sam izgovorio, takođe, ako utvrdi da imam bilo kakve veze sa sumnjivim fakultetom, spreman sam istog trenutka da podnesem ostavku.
Ako sve ovo nije tačno, zamolio bih vas da podnesete ostavku, gospodine Šešelju.
Takođe, baš zbog ovakvih stvari imate moju biografiju na sajtu Narodne skupštine u tančine od prvog do poslednjeg dana i tu možete da vidite sve i da proverite sve, ali kao što sam rekao, ovo govori o vama. Vama nije smetalo kada sam odlazio u vašu kuću u Batajnici, a smeta vam danas kada sedim u SNS.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, dva minuta replika.

Ja sam svoj stav prema EU definitivno izneo u svom političkom testamentu, koji sam skoro na izdisaju, hvala Bogu, nisam definitivno izdahnuo, izdiktirao preko telefona svojim najbližim saradnicima u decembru 2006. godine.
Ovo moje navodno pismo iz 2008. godine, zna dobro gospodin Martinović, pisano je u Beogradu, naravno po mojim instrukcijama.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko ga je pisao, ja?)
Pisalo ga je vas nekoliko, ja ni ne znam tačno ko.
Međutim, šta je poenta? Poenta je u tome da smo tada imali politički stav – ako EU nudi pregovore o učlanjenju, hoćemo da učestvujemo u pregovorima pod uslovom da se KiM prizna kao sastavni deo Srbije i naši poslanici su godinama taj politički stav ponavljali i u Saveznoj i u Republičkoj Skupštini.
Što se tiče ovog iznenada nabujalog rusofilstva kod SNS, to mogu samo da pozdravim, jer ako vi niste svesni da vam spremaju sa zapada omču oko vrata, onda ste potpuno izgubljeni. Vi ćete morati da se vratite na naše pozicije ako mislite, ne samo vi da opstanete, nego i Srbija da opstane dok je na vlasti, vi ćete to morati. Vaši listovi pišu šta Amerikanci spremaju u Beogradu. I sada kažete – nije tačno da EU…
(Aleksandar Martinović, s mesta: I ti ćeš nas spasiti od toga?)
Nije tačno ovo što sada kažete, da ste neprekidno govorili da EU nema alternativu. Ima EU alternativu i ona je jasno sada nama predočena… (isključen mikrofon)

Vreme.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Možete da bučete koliko god hoćete, kao da mene vaša masa mnogo interesuje. Danas vas je mnogo, sutra će vas biti malo, prekosutra ćete nestati.)
Vreme, gospodine Šešelj, je isteklo.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Evo završavam. Isključili ste mi struju, a to je kao da ste mi vazduh isključili. Imam pola minuta.)
Moramo ovo završiti večeras, ljudi. Imamo još jednog jedinog govornika i hteo bih da time završimo.
Na osnovu člana 104, mogu da procenim da li, ovde piše, ima smisla nastaviti polemiku ili ne. Prema tome, pošto se sve kreće izvan teme, izvan dnevnog reda, onda ćemo ostaviti svu ovu polemiku za naredni period. Ima vremena, pa ćemo to završiti.
Sada dajem reč poslednjem govorniku, Aleksandri Tomić.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Mogu li ja da dobijem reč?)
Završili smo.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Mogu li da dobijem reč kao ovlašćeni predlagač? Ako se ja ne bojim, što se vi bojite?)
Imali ste i vi, imao je i on…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Samo dve minute, morate mi dati reč.)
Ne mogu sada. Nemojte me terati da prekinem sednicu i da je onda držimo u utorak, ako niste u stanju. Ja nemam drugu dilemu, ili ću ovo pustiti da ide u ponoć, ili se prekida.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Molim vas, javio sam se za reč.)
Ima reč Aleksandra Tomić, kasnije ćete reći. Molim vas, biće još prilike da svaki šef kaže na kraju nešto.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Javljam se po Poslovniku.)
Izvolite.

Ja zaista ne razumem, gospodine Mićunoviću, zašto ovo radite. Dakle, ako ja nemam nikakav strah od toga šta će Vojislav Šešelj meni da kaže, ne znam što ga vi imate. Ali, evo, pošto mi ne date na drugi način reč, javljam se po povredi člana 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Ja sam ovde optužen da sam falsifikator, da ništa nisam uradio za Vojislava Šešelja, da sam isteran. Ko vam je to rekao da sam isteran sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu? Sad vi meni kažete – pisano je u Beogradu, a mene optužujete sa sam falsifikator. Pa, u vašem pismu, evo piše ovde, ne znam ko je ovo falsifikovao – živela SRS, živela velika Srbija. U Hagu 11. septembra 2008. godine. Jako je smešno, jeste.
E sad, ovo je bilo 11. septembra 2008. godine, gospodine Šešelj, a 8. septembra je, ako se ne varam, bilo glasanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije za SSP. Dogovor je bio da ako Vlada usvoji sve amandmane, interpretativne amandmane SRS na SSP, glasamo za SSP. Vi ste u zadnji momenat promenili odluku da se ne glasa za SSP 8. septembra 2008. godine, a tri dana kasnije pišete pismo u kome kažete – živela SRS, živela velika Srbija, i – mi želimo da budemo ravnopravan partner u EU bez uslovljavanja sa Kosovom i Metohijom u sastavu Republike Srbije.
Ko ovde koga falsifikuje? Ko je ovde šta izmislio? Ko je ovde za Rusiju, a ko je za EU? Ja mislim da su ovde stvari vrlo jasne i vrlo čiste.

Imamo još jednog govornika, a posle toga će šefovi poslaničkih grupa dobiti reč, pa će imati priliku da još jednom govore. Ne možemo po tri puta vratiti repliku.
Sada ima reč Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas treba da privedemo kraju sednicu koju smo trebali još u petak da završimo. Jedna od najsvečanijih sednica, upravo kada se završavaju jedni izbori, jeste konstituisanje organa Narodne skupštine Republike Srbije.
Sve ono, predsedavajući, što ste pisali u svojoj knjizi o parlamentarizmu jednostavno u praksi vam je palo na ispitu, zato što je po prvi put za 24 godine u ovom parlamentu prekinuta konstitutivna sednica. Sve ono što nazivamo demokratijom, znači vladavine većine nad manjinom, danas je potpuno suprotno, zato što smo ovde danas imali slučaj da čujemo najgore uvrede prema onima koji predstavljaju većinu. Ta većina su jednostavno građani Republike Srbije.
Ono što treba reći obavezno, to je da priča o gušenju parlamentarizma, koja je pokušana da se plasira ovde od strane opozicionih stranaka, govori upravo jedan loš, neuspeo pokušaj da se napadne i Vlada gospodina Vučića i lista Aleksandra Vučića, ali i da se napadnu institucije. Zašto? Kad nemate političke argumente, onda počinjete da vređate lično. Za to smo imali sada upravo dobar primer i kada je u pitanju gospodin Bečić, ali i kada je u pitanju naš kandidat, gospođa Maja Gojković.
Lične uvrede tog tipa nikome nisu smetale, pa čak ni onda kada su mediji razapinjali na krst gospođu Maju Gojković kada je predstavljala tada predsednika parlamenta Srbije, kada je predstavljala sve poslanike na svom putu u Iranu, kada je ispoštovala protokol strane države, kada posle toga nijedan poslanik, pa čak ni jedno udruženje novinsko nije stalo u zaštitu Maje Gojković kao predsednice parlamenta, odnosno svih poslanika Skupštine Srbije.
Zašto ovo govorim? Zato što smo od petka pa do danas imali prilike da vidimo da gospodin Mićunović kao predsedavajući predstavlja suštinski, ideološki oca svih ovih stranaka koje se danas nazivaju opozicione stranke čiji su procenti između pet i sedam procenata, koje su na volšeban način zaista uspele da negde uđu posle izbora 2016. godine u parlament isključivo kao jedan pilot projekat određenih centara moći. Tu su naučili mnogo toga iz onih knjiga koje su imali prilike da pročitaju. Naučili su o tome kako se vode kapitalne investicije AP Vojvodini, kako se vode stečaji 14 firmi i jednostavno se poštuju zaposleni u Skupštini Srbije, da bi ovde došli da menjaju račune koji im se ne dopadaju ili dopadaju, i sve to da dele sa novinarima, a na pitanja koja su od suštinskog značaja nisu želeli da odgovore. Zašto neko ko želi da se bavi politikom i dalje može da bude stečajni upravnik nekoliko firmi i da li će dati ostavku na ta mesta?
S treće strane, imamo i te tzv. kvazinacionalističke stranke, koje su malo iz Čačka, malo iz Italije pokušale da dovedu birače u zabludu, i to birače onih upravo koji su vladali AP Vojvodinom. E, sve se to našlo upravo na jednoj listi, na listi kojoj jednostavno ideološki pripada onaj ko predsedava od petka pa do danas. Zašto ovo govorimo? Zato što se traži o izboru predsednice parlamenta da se uvede demokratija u parlament Srbije. Demokratija će se uvesti izborom predsednice Skupštine, gospođe Maje Gojković. Zato što je u prethodnom periodu gospođa Maja Gojković imala prilike u više navrata da otvori konkretan dijalog sa svim neistomišljenicima i da zaista i previše pusti u debate onima koji nisu pripadnici vladajuće koalicije. Pripadnici vladajuće koalicije i poslanici mnogo su pretrpeli veći pritisak nego što su pretrpeli pripadnici bivšeg režima.
Prema tome, ono što je pokazala gospođa Maja Gojković, to je jedna širina i fleksibilnost, da može da otvori dijalog sa svima, da se ne plaši ničega, pokazala je jednu veliku borbenost i pokazala je da može da očuva kredibilitet institucije kao što je Skupština Srbije.
Ono na šta treba još staviti akcenat, to je da pored zakonodavne funkcije koju parlament obavlja, na čijem čelu je bila gospođa Gojković, jednostavno nije bilo samo 200 zakona koji su ušli u set ekonomskih reformi, nego ukupno je parlament samo u prošloj godini usvojio 297 zakona i 611 akata. Takav slučaj je bio i u godini pre toga.
Prema tome, ovaj parlament je zaista naporno radio i za vreme dok je gospođa Maja Gojković vodila ovu instituciju i ono što treba reći da pored toga zaista je produbila i tu kontrolnu funkciju parlamenta, a to je da su po prvi put, znači, posle konstituisanja novih organa kao što je Zaštitnik građana, kao što je Zaštitnik za informacije, imali pravo da u ovom parlamentu raspravljaju poslanici o njihovim izveštajima. To nije bio slučaj ni onda kada ste ih vi birali svi, to nije bio slučaj ni od 2008. do 2012. godine. Čak smo čuli od Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana da je rekao da su pojedini pripadnici opozicionih partija govorili – pa, jel ti misliš stvarno da si ti Zaštitnik građana? Znači, sa takvim obraćanjem prema ljudima koji su predstavljali sve ove institucije, pokazali smo da se jednostavno ničeg ne bojimo i da svima možemo da imamo potpuno otvoren dijalog. Na kraju krajeva, i sve primedbe koje su ove institucije imale su usvojene na njihove preporuke. Samim tim, i ta uloga o kojoj se govori, ta kontrolna uloga, kao što su i usvajanje izveštaja o radu ministarstva na svaka tri meseca su zaista obavljena u roku.
Treća funkcija koju negde svi zaboravljamo, a to je taj odnos u međunarodnoj politici, odnosno predstavljanje države, odnosno parlamenta u drugim državama kroz bilateralne i trilateralne odnose sa zemljama ne samo EU, nego i svim delovima sveta, gospođa Maja Gojković je zaista obavljala na krajnje odgovoran način. To pokazuje jednostavno da je naš kandidat ispred vladajuće koalicije zaista odgovoran i krajnje dobronameran i u tim odnosima kada su u pitanju svi pregovori i sa EU, ali i sa Ruskom Federacijom, ali i sa zemljama sa istoka.
Prema tome, naš kandidat, kao što je gospođa Maja Gojković, nadam se nakon ovog glasanja zaista postaće prvi predsednik koji će doživeti reizbor, što se malo može reći za bilo kojeg u poslednjih 20 godina. Nadam se da ćemo imati prilike da nakon preuzimanja predsedavanja još večeras zaista odradimo posao na krajnje efikasan način po svim ostalim drugim tačkama, a vama se zahvaljujemo na vođenju ovakve sednice.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Dajem deset sekundi gospodinu Šešelju. Izvolite.